Autor je slutio kako će dan bit ispunjen uzbuđenjima, pa je prije događaja koji slijede krenuo napuniti baterije uz kratki banj pod Osejavom. Nije stigao ni do prve bove kad je mobitel zabrundao kvareći tišinu jutra. Uz par posrtanja preko oštrog falšog žala zgrabio je mobitel. Na zaslonu se prizentalo Vinkino ime.
-Aloo! Di si ti? -Na Osejavi! -En ti Osejavu! Pa znaš li da danas iđemo za Mostar sa Suzi i Keti i grupon španskih turista? -Znam, ali to je tek za tri ure i grize me savjest šta ste curama zatajili da idemo i mi! Neće im bit drago. -Neka neće! Triba ih nadgledat da ne upadnu u šćetu, a i Španci su berekini. Ne daj Bože da koja uvati zeca! Nakon poduže replike o mogućem moralnom posrnuću unuka, prebacila se u praktičnije vode. -Evo Anka kraj mene, dalo joj je u glavu šta će obuč. -Obucite se što laganije, vidite koji je zvizdan.
-Ona neće, jer je infišala da ćemo stat u Međugorje i oće bit obučena dostojno. -Dostojno je i pravedno!, javila se pobožno Anka i preotela mobitel. -Mali, je li u redu da stavin na se oni mezoluto kompletić šta san ga nosila dvi godine posli nego šta san digla crninu za mojin pokojnim. -Je, to vam je baš pristojno i dostojno! Podrška je umirila, te je nastavila življe -Je li više voliš paprike ili tikvice? -Molim?, išempja se Mali. -Punjenje tikvice ili paprike? -Šta će vam to? -Da ponesemo za puta! -Ali stat ćemo na ručak! -Pusti ti kraju! Ogladni se! -Dobro, onda tikvice! Opet se uključila Vinka -A ja san učinila španske ptice da Španci vide kako smo prijateljski rastrojeni i pravi domaćini. Autor je činio kuco znajući da bi bilo kakvo odgovaranje rezultiralo dišpetom, pa bi nakraju došle s cijelim telećim butom.
-To ćemo sve lipo deponisat u gambele da bude teplo!, zaključila je Vinka.
Autobus je čekao pred Fratarskim đardinom. Rodrigo i Mizera su već bili tu. Keti i Suzi su u očaju promatrale nadolazeću kumpaniju.
Vinka je u ‘španskom-štimungu’ dekolte prekrila svilenom maramom s motivima koride i žvelto vitlala golemom ventulom s natpisom ‘Barcelona’. Ni operna Carmen se je ne bi postidjela. Anka je stupala u mezoluto opravi zapuntanoj do grla s nataknutim crnim šeširom koji je ekstremno privlačio sunčevu energiju. Da su na kapelinu bile instalirane solarne ploče, ne bi plaćala struju bar godinu dana. Mere je gazila u novim patikama namijenjenim za skok s motkom i šugamanom oko vrata. Pratili su je Paško u kratkim gaćama koje su mu speštale tragove muškosti, te Marta u sintetičkoj vešti kariranog uzorka.
-Šta vi tu radite?, razderala se Suzi -Opet će nas osramotit, procmizdrila je Keti. -Nisam znala da idu s nama tako mi rahmetli babe!, zaklela se Mizera. -Iz not gud suprajz!, promucao je Rodrigo. -Ovo je izlet za turiste, a ne za vas!, oštro je krenula Vinkina unuka. -Hebe me se da je i izlet za tarantele. Ja san bila u agenciju, ostalo je mista i prodali su mi karte!, zamahnula je Vinka unuci pred nosom dokazima. -Ako opet završimo u vaš Kamarin, neće nas tit više pogledat nijedan momak!, prigovorila je kenjkavo Keti autoru. -Tužit ćemo vas!, ljutito je nadožuntala Suzi. U obranu kolumne stala je Vinka -Bleke da li bleke! Jedino će te se tako i moć udat. Jedna ko leši mol, druga žestoka ko juta paprika, koji bi vas momak tio kraj sebe? Kamarin vam čini reklamu! To će vas popularisat! Je li tako Mali? Mali je promislio kako se kamarinski opus pretvara u ženidbenu agenciju i kako to i nije tako loše.
Onda su počeli pristizati izletnici. Ekipa je bila vrlo šarovita. Metuzalemi koji bi Vinki i Anki mogli bit starija braća i sestre. Mlađarija sa zvučnicima u ušima. Parovi s mularijom koja je bjesomučno tukla igrice na mobitelima. Nešto finijeg svita, pa čak i jedan vidljivo gay-par.
Vinka je mantajući vozača inzistirala na prvim sjedalima. -Anka mora sist na prvo misto, jer joj se zna dogodit živčeni napadaj ako je straga, a ja moran bit do nje da joj dam prvu pomoć. Šofer je shvatio s kim ima posla i zamolio dvije cure da se premjeste. -Por favor, asiente senjora!, ljubazno su se nasmiješile i prepustile mjesta. -Rodrigo, prevedi mi šta je rekla?, zatražila je tumačenje Anka. -Rekla vi sjesti, izvoliti, nou problem. -Bravo mala! Da si bliže učinila bi ti veliki krokanat kad se udaš!, pohvalila je Vinka. -Lipa ti je!, pridružila se pohvalama Anka -Ista Marisol! Ti Marisol! Jesi gledala Marisol? Cura je slegla ramenima i krenula pozadi. -Kako nije gledala Marisol, a Španjolica je?, čudila se Anka. -Jer je oto meksikanska, a ne španska serija, objasnila je šefica. -Gledaj, vidi!, učinila je mot put gay-para. -Drže se za ruke! -Lipo ti je to kad se braća tako slažu, a ne ko u nas. Pobiju se za dvi masline, raznježila se Anka i obratila paru:
-Vi braća, bruder vas dvoje, od iste majke? Frateli? Ne razumite? Rodrigo! Ajde ih pitaj jesu li braća? -Son hermanos?, zbunjeno je upitao ‘prevoditelj’, znajući odgovor. -No! Somos un matrimonio!, odgovorio je jedan. -Felicidades! Iz gud!, počešao se Rodrigo zbunjeno po glavi i šapnuo Vinki na uho odgovor. -Jesu li braća? -Nisu. Oni su… Rođaci!, krila je Vinka pravi odgovor da ne bi šokirala prijateljicu i nadodala -Tribalo bi njima, a ne onoj curi učinit krokanat! -Zašto? -Tako! Da se judi oslade, promrmljala je Vinka.
Keti i Suzi su pozdravile nazočne i poželjele im ugodno putovanje. Predstavile su ‘prevoditelja’ i počele na engleskom s pričom o Mostaru. Dobro pripremljena priča gubila je u Rodrigovom prijevodu svaki smisao. Iz njegove španjolske verzije dalo se zaključiti kako je Mostar još uvijek dijelom Osmanskog carstva, most nešto mlađi od Brooklynskog, a ćevapi mesni pripravak od uzgojenih vjeverica. Izletnici su krenuli negodovati, a Keti i Suzi je počela hvatati panika.
Onda je kumpanija uvijek spremna za rezervna rješenja preuzela stvar u svoje ruke. Već za koji minut pola je autobusa labalo punjene paprike i čudila se kako su zarolani punjeni juneći medaljoni zvani po domaći ‘španske ptice’, dobile ime po njihovoj domovini. Nakon što se iz ’embalaže’ koje je velikodušno donirala Marta ispila veća količina vina, krenula je pjesma.
Mikrofon je preuzela Mizera te visokom sopranom opalila ‘Prodavačicu ljubičica’. Starija je publika zdušno hvalila -Saludos senjora Mizera! Canta como Sarita Montiel! Pevaljka se profesionalno naklonila i još profesionalnije naredila Rodrigu da krene kupiti skromni novčani prilog za nastavak glazbenog programa. Dok je kupio ‘lemozinu’ jedna ga je nešto vremešnija dobro držeća dama zaustavila, šapnula diskretno na uho izravnavajući mu usput nabore košulje u neposrednoj blizini šlica. Rodrigo je zapeškeren ko rak panično pogledao u smjeru Mizere, no bilo je kasno. Radarskoj kontroli zaručnice ništa nije moglo promaći. Slijedio je brzopotezni obrambeni napad. Srećom je metalna kutija puna Merinog energetskog keksa za centimetar promašila glavu zavodnice. Keksi su se razletjeli po autobusu, a Marta ih hitro počela kupiti u uvijek spremnu plastičnu vrećicu. Da razbije neugodnu atmosferu Paško je počeo uzvikivati -Ole! Ole!, poput toreadora, a dobro cvrcnuta Mere u društvu raspoloženih mladića revati nogometnu navijačku pjesmu kluba iz Barcelone.
Vozeći se lagano put Opuzena, zavladao je ugodan mir isprekidan Paškinim hrkanjem i Martinim šuškanjem ’embalaže’. Anka i Vinka su se sprijateljile s Miguelom i Pablom, istospolnim bračnim parom. Vjerujući još uvijek da su rođaci, Anka je izvadivši iz borše kukicu i konac podučavala Pabla tradicionalnom puntu. Vinka je Miguelu na Google-mapi s mobitela locirala parcelu u svome vlasništvu, te je ponudila za izgradnju vikendice po sniženoj cijeni kvadrature. Čak su Suzi i Keti bile zadovoljne, pomirene s nenadanim upadom baba na turističku turu u Mostar. Da je Mostar upitan, najavilo je brundanje na motoru autobusa. Najprije lagano klap-klap, pa iskrenje na donjem tratu vozila. -Fuego! Madre di Dios! Adudanjo! Zavapila je Gospinu pomoć španjolska umirovljenica, primijetivši dim kroz prozor. -Gori motor! Zna sam! Podvalili su mi staru karampanu od autobusa!, bijesno je viknuo šofer i naredio evakuaciju. Među izletničkim redovima zavladala je panika. Polu afananu Anku su jedva iznijeli iz busa, a Mere je sigurnosnim čekićem opalila po ponistri koja se rasprsnula u ijadu komada.
Vozač je iz razgovora s centralom doznao kako novi autobus nije izgledan, te put u Mostar mogu zaboraviti. Zavladalo je razočaranje. -Agencija vraća uplaćeni novac i časti vas ručkom lokalnim specijalitetima! Ublaživao je debakl šofer. Izletnici su se nevoljko pomirili sa stanjem.
Lokalna gostiona i nije bila tako blizu, pa su se lapčući pješke jedva dolibili do štekata uz samu Neretvu. Napetost je zahvaljujući bićerinima polako popuštala, a zlovolja nestajala s prvim zalogajima jegulja na brujet i pohanih žaba.
Eksplozija štimunga nastala je nakon slatkog i prošeka. Gazda lokala rastegnuo je harmoniku, složno se zapjevala Mama Huanita, Mere je zabalala flamenko i dobila na poklon kastanjete. Anka i Vinka su pogodile s gazdaricom kupnju tri kašete domaćih pomidora. S Paškom se dogodila sitna dežgracija kad je navrcan zagazio do koljena gaziti u Neretvu vođen idejom da golim rukama uhvati kvintal jegulja. Mere je s navijačima Barcelone dogovarala sastavljanje ekipe za trku s lađama. Prevoditelj joj nije trebao. Nalokani govore sve jezike.
Pitate se gdje je autor? On cijelo vrijeme gleda i ne vjeruje očima što vidi, te se misli kako sve smjestiti u Kamarin.
Novi autobus je stigao kad je baš kako kaže pjesma. ‘Nad Neretvom misečina pala’. Izletnici su raspoloženi i nacvrcani skupili dobre manče za vozača, Keti i Suzi, te pjevačko-prevoditeljski, bosansko-filipinski par. Do Makarske je cijeli autobus blaženo kunjao.
-Baš nam je bilo lipo u Mostaru. Je li mali?, kazala je Anka pri dolasku. -Nikad lipše! -Puno lip grad! Je li tako. -Najlipši! -Sad sam shvatila šta su Miguel i Pablo jedan drugome! -Šta su teta Anka? -Oni su.. Kako bi rekla? Ko rečemo ja i Vinka. Prijateji koji ne mogu jedno bez drugoga! -Je li tako? -Tako je!
Eto! Sad procijenite jesmo li se dobro proveli u Mostaru, a autor se nada kako vam provod ni u ovom Kamarinu nije bio za bacit!
Piše : Marino Srzić
