Autor zvani Mali, otvrdnuo je na Vinkine brzopotezne pozive ranom zorom. Na mobitelne desante navikli su i pratitelji kolumne. Već znaju da svaki od poziva najavljuje novu arlekinadu kumpanije.
Šefičine poruke neinformiranima bi bile zbunjujuće. Istreniranom autoru nisu. Primjerice, glavna junakinja Kamarina nazove u 6 ujutro i izbifla u slušalicu -Slušaj! Znaš li onu šta je zamantala onoga s Vrpoja i natirala ga da je oženi samo da mu podmentne dite šta ga je napravila sa salbunjerom. -Ne znam. -Nema veze šta ne znaš. Sad znaš! -I šta ste mi tili reč? -Tila san ti reč da unuk od te šta je ašikovala sa salbunjerom zna ulovit dobre ribe, pa ako prođeš rivon prije posla vidi ima li trija! Bilo je dovoljno spomenuti samo trije, no Vinka tako ne funkcionira.
Prekjučerašnja poruka u relativno pristojnih 7 sati, bila je složenija. -Vako me slušaj! Tila san ti reč da bi ja sutra organizovala u mene jednu feštu, ali da bude onako više ko akademija, a ne samo da labamo i ločemo! Ti u tome imaš prakse, pa počni spremat da sve bude na nivoju! Taman je htjela prekinuti vezu kad je Mali očajnički zavapio -Kakvu akademiju?! -Baš si staromodan! Sutra je dan uzbuđenih! Moramo ga obilužit!
-Kakvi dan uzbuđenih? -Sveti je Valentin, kad slave uzbuđeni! -Mislite zaljubljeni? -Vrag isti! Hebeš zajubjenja bez uzbuđenja! -I šta ću ja sad po tom pitanju? -Rekla san ti! Organizovat akademiju! Mora bit nešto od ote tematike jubavne!, dala je smjernice i prekinula. S druge strane linije autor je ostao uzbuđen. Ne od ljubavnog nagnuća, nego od panike pred organizaciju naručene ‘Valentinove akademije’.
Onda je nazvala Anka. -Jesi se čuo š njome? -Jesam! -Ona bi tila proslavit oti dan uzbuđenih, a meni to nije drago! -Zašto? -Zato šta to nije priporučljivo za katolike. Tako nan je nazad puno godina reka don Ante, Bog mu da pokoja! -Šta vam je reka? -Kaza je kako su to amerikanade na kojima se dižu šolde koje vriđaju svetoga Valentina. -Ima je pravo! -Je! A ja san čula za Valentina kad san još bila malešna. -Kako kad se nije još obilježava? -Eto tako šta je jedna Ružica bidna imala padavicu. I mater se zavitovala svetom Valentinu da joj ćer ozdravi od nesritne bolesti! -I kako je završilo? -Nije moglo boje! Nestali joj afani, udala se za jednoga Bračanina i ošla na Zelandu. Samo je kasnije opet došlo do afana!
-Onda joj nije Valentin pomoga! -Nije afanavala ona nego joj muž! -I on je bio bolestan? -Nije sve dok se nije oženio. Onda je u Zelandi ašikova s jednon Maorkon. Ružica je za do to doznala, dočekala ga jedne noći i žvajznila sa željeznon tavon u mali mozak. On otada afanaje…, razvezala se Anka. Trebalo je prekinuti -Kako ćemo onda proslavit Valentinovo? – Ti upravi da bude po katolički! Ne želin se ispovidat! Poziv je završio.
S ostalim uzvanicima proslave ‘dana uzbuđenih’ autor nije uspostavio govorni poziv. Pašku je sreo na rivi, Meru i Martu na Kačiću, a s Mizerom i Rodrigom razmijenio poruke preko Vocap-a.
Paško Cima se vrtio oko koča u nadi da će u po cine dobit koji bolji bokun. Tog jutra ništa nije bilo od provište, no nije bio dišperan. Dapače! Kurbanjski osmijeh mu je lebdio preko ćunke. -Oćemo li onda?, namignuo je berekinski. -Šta? -Pa u Vinke na feštu uzbuđenih!
Čini se da je cijela ekipa romantični epitet dana zaljubljenih preimenovala u verziju ‘uzbuđeni’. – Moramo kad je Vinka naredila!, slegnuo je ramenima autor. -Oće li bit ženskih?, ingordo su mu zasjale oči -Kako neće! Mere, Marta, Vinka, Anka, Mizera, eto vam ženskih koliko oćete. -Lipe si mi belece nabroja. Ajde Mizera može proć, al ona ima Rodriga, razočarano je ustvrdio. -Oće bit i drugih ženskih?, nadao se i dalje ‘friškijoj robi’. Malome je udrilo u glavu -Barba Paško ne otvara se kažin! Vinka je naručila akademiju dostojnu Valentinova. -Aj dobro! Smislio sam ja nastup! Jedna briga manje, promislio je autor i krenuo preko Kačića.
Mere i Marta su se taman kalavale preko kliskih kongula. Športska Mere je čvrsto stupala potakljana štapovima za nordijsko hodanje. Marta joj se grčevito držala za ramena kližući se u postolama tankih šjola. -Ovo da ne opijezdimo niz kongule. Kliže se od ove nesritne kiše!, objasnila je Marta simultano kretanje nalik novoj olimpijskoj disciplini. -En im jarca njiova! Šta nisu sve cementali da bude savremeno, a ne držat ove kongule!, ronjala je Mere neosjetljiva na očuvanje graditeljske baštine.
Na sigurnom terenu krenuo je razgovor o planiranoj akademiji. -Jeste smislili šta za sutra? Vinka oće da se izvedu tematske točke. -Ja nastupan u igrokaz sa Paškon!, kazala je Marta. -Ja iman jedno špecijalno predstavljanje!, spremno se očitovala Mere. -Odlično! onda je program riješen. -A Mizera i Rodrigo?, sjetila se Marta. -Nisu se još javili!
Za po ure u Vocap grupu imenovanu ‘Valentin- akademija’ stiglo je više poruka. Najprije Vinkina:’Mali ajde kitno do mesara uzest 3 kila mlivenoga. Pravin za večeru badminton -štrucu!’ Nije bilo lako skopčati vezu badmintona sa spizom. Rekete se ne bi trebali naći na pijatima. Onda se razbistrilo kako se ne radi o badminton, nego o Wellington mesnoj štruci. Pristigla je i Ankina poruka: ‘Neka Marta ode kupit cviće. Ona zna kalat cinu!’ Marta je kratko odgovorila: ‘Ja san već sve zamirila’.
Javio se i filipinsko-bosanski par. Prema stupnju pismenosti bilo je jasno da Mizera diktira, a Rodrigo piše: ‘Ja end Mizera za Valentajn akademi imati suprajz, znaneđenje!’
Program je bio složen. Recitacije, dramski nastup, ‘špecijalna točka’. Nedostajao je uvod. Autor je odlučio početi s citatom iz klasičnog ljubavnog dijaloga.
Vinka, Anka i Marta su dale truda pri dekoraciji tinela. Po regalu su bila prilijepljena srca od krep papira, crveni fijoki zakačeni po kvadrima. Sa lustera su visjeli popularni medvjedići s napisom ‘Love’. Marta je raspoređivala po kantunima enormne količine cvijeća. -Misusovo! Vele ti smo šoldi utrošili na cviće!, začudila se Mere. -Ništa se ne misli! Sve san dogovorila s malon šta je otvorila u Kalulargu! Povoljno plaćanje na rate, cviće ko iz đardina, prve klase!, objasnila je.
Autor je krenuo s uvodom, legendarnim ljubavnim dijalogom Romea i Julije: ‘Romeo, Romeo! Zašto si Romeo? O zataji oca svog, prisegni da me ljubiš, pa ću ja poreći da se zovem Capuletti!’
-Vidi ti nesritnice! Čini ga da se odreće ćaće radi njega!, negodovala je Vinka. -Guda! Ne bi je triba taknit da joj je od zlata kad ga čini da se odrekne familje!, ražestila se Mere. -Ja bi! Pa bi kasnije kaza da je nisan razumio, imao je rješenje Paško. -Ma koja je to šta joj je bezime Kapuleti? Je li od Antice Kapulice unuka?, zapitala se Marta.
Nastupila je Anka. Zbigecana u plisiranu modru suknju i snježno-bijelu bluzu s velikim bubi koletom nalikovala je na zreliju prvopričesnicu. Naklonila se i krenula. ‘Volim oca, volim majku, braću sestre ja, al’ najviše domovinu nek’ se dobro zna!’ Nastup je završio.
Paško je u znak prosvjeda zazviždao. -Pa di ti je tu jubav? -Kako nije! Jubav prema domovini!, pravdala se recitatorica. -Nema govora! Nije ti domovina bila na pameti kad si se zagledala u onog Imoćana, spustila joj je Mere. -Laž! Ja san uvik bila virna mome pokojnome i domovini i Bogu, rasplakala se Anka. Revanje joj je prekinuo scenski nastup Paške i Marte.
Paško je preuzeo ulogu naratora. -Radnja od ove žive scene događa se na Zadvarju za vrime derneka. Mladi se momak zagleda u lipu curu, objasnio je okolnosti radnje. ‘Lipa cura’ Marta krenula je iz kantuna tinela i učinila par krugova oko ‘mladog momka’ Paške. Koketno se smiješila i pokušavala vrtit guzicom što joj zbog raškavidanih kukova i nije baš uspijevalo. Mladi joj se momak obratio. -Odakle si lipotice? -Iz Zagvozda! -Da te pitam nešto! -Pitaj! Naklonio se pa upitao -Oj curice iz Zagvozda, bil’ mi dala za dva grozda? Marta je niječno zavrtjela glavom i i odgovorila -Ne bi dala, još sam mlada! Okrenula se i otišla sa scene.
-I već gotovo? A taman se zalaufalo!, protestirala je publika. -Hebi ga da je dala, trajalo bi bar još po ure!, opravdao se Paško.
Bio je red na Meru. Otišla se presvući, pa izletila u dresu Hajduka, driblajući balunom po tinelu. Usput je tuta-forca zavijala -Ja te vooolin, ja te vooolin Ajdučee! Navijački žar je zanio, spetljao noge, te je aterirala preko parketa usput oborivši ikebanu sa zataknutim Valentino-srčekima. Jedva se digla i hrabro ponovila refren -Ja te vooolin!
-I to ti je jubavna točka?, razočarala se Vinka. -Je! Ajduk je moja jubav!, torcidaški je uskliknula.
Od Mizere i Rodriga se puno očekivalo. -Tu as na Filipin je običaj grup veding vinčenja na Valenti dej! -Šta ono govori?, upao je Paško. -Eto kod njih lijep običaj da se dilber djevojke i ašik momci na Valetinovo grupno žene, pa mi mislili da bi mogli danas organizovat da se poženimo. -Ma ko?, prekrstila se Anka. -Pa eto Marta i Paško, Mere i Mali, ja i moj Rodrigo. -A ja i Vinka? -Vi i Anka tugeder! Danas to moderno! Fri lav!
Anki ja malo falilo da ne afana, a Vinka je na prijedlog bračne zajednice sa prijateljicom zgrabila pepeljaru i bacila put Rodriga. Da se nije izmakao radila bi Kitna pomoć. -Ma to ne za prave nego za igru!, pokušala je ublažiti Mizera. -Nismo ja i Anka za igru od onih ženskih da im ime ne spominjem!
Situacija se izgladila i krenulo se za trpezu. Domaćica je dramatično priopćila -Badminton nije uspio!, digla je poklopac sa terine. Ukazala se tužna Wellington-štruca najsličnija razlivenoj musaki. -Kriva san, priznala je sva očajna -A nije mi uspio ni lava-kejk kolač šta kad se otvori iscuri polako krema ko lava iz vulkana. Meni ne da je iscurilo nego je u lošteri eksplodiralo, posramljeno je priznala.
Anka se pokazala praktičnom. Otrčala je do stana, vratila se sa plastičnom posudom punom pašticade i bubnila nad lavelom batom za mesom. Izletila je zamrznuta gromada. Dok je grijala banja-marija na špaheru, već je zakuhala manistru i krenula mutiti palačinke. Za kratko vrijeme kumpanija je nabadala penete i taracala slatko.
-Nismo baš dobro obilužili Valentinovo, ali možemo zapivat, kazao je Paško. Osokoljena žmulima ekipa je skladno zakantala -Da nije jubavi, ne bi svita bilo! Ne bi bio ni današnje kolumne.
-A šta ćemo za novi Kamarin? Oćemo o maškarama!, sjetila se Mere. -Ne smimo! Onda već počinje korizma!, kazala je bogoljubna Anka. ‘Mali’ je izjavio da će razmisliti.
Dragi čitatelji, dotada bar po kući stavite bokun maske ili izvrnite jaketu naopako na Poklade. Mi smo svoju pašticadu izili, a vi učinite toč i polijte makarune. Ako ste lini učinit krafne i fritule znate di ćete ih nabavit. Autor ne smi reč, da se ne ogriješi o neplaćenu reklamu.
Kažu da će i kiša fermat. Zato živni puče kamarinski i počni tražit po baulima monture za maškare!
Tekst prate fotografije iz naftaline naših starih koji za Valentinovo možda i nisu znali, ali za ljubav (s ponekom psovkom) zasigurno jesu!
Piše Marino Srzić/ foto: privatni album
