Žvelta i bistrih možđana Nike je dočekala duboku starost. Bazana i bagulin nisu joj bili suđeni i da je netko na kali vidio dao bi joj barem 15 godina manje. U odličnoj kondiciji, još je uvijek držala sva četiri kantuna kuće u zajedničkom domaćinstvu s unukom Mijom, suprugom mu i njihova dva sina.
Dišperanu i obišene ćunke, unuk je zatekao kako za stolom u kužini bilježi nešto u notesić teško uzdišući. -Šta je baba?, zabrinuo se Mijo. -Ja ne volin demokratiju!, neočekivano je ispalila. -Misusuovo! Ti da ne voliš koja si izmolila više krunica nego cilo Međugorje da komunisti odu ća! -Jesan jer nisu dali procesiju za Veliki petak, jer su dici davali za Badnjak u školu salama, jer su mi digli pasoš kad me ona guda Dane prijavila da ubacujen Glasnik Srca Isusova u kašetu od pošte tajnika Komiteta, jer…, redala je razloge netrpeljivosti prema jednopartijskom sistemu.
-Ali sad svi slave Božić!, prekinuo je unuk. -U tome i je proglem! Zato i ne volin demokratiju! Ona šta je predavala marksokizam u školu zauzela je moj banak u Svetoga Marka, a oni šta je radio u Vojni odsjek, sad kupi lemozinu i ogovara me da malo dajen za milodare! Pu, pu!, pljucnula je u stranu ljutito. Mijo joj je počeo objašnjavati ideju pomirbe i pluralizma, na što je tako sočno opsovala da je prekinuo ne želeći je dovoditi u napast grijeha.
-A najgore od svega je šta svima moran činit poklone. Evo za tvoju dicu i za Nikolu i Lucu i Malog Isusa. Opet nisan takva škrtičina da ne darujen tebe i ženu za Božić i Novu godinu! Unuk se usprotivio kako to nije potrebno, jer su djeca već velika, a njemu i ženi ne treba ništa, no uvjeravanje nije urodilo plodom. -Hebeš ti to. Dica nisu blekasta da još viruju da im sveti Nikola puni kalcete na ponistri, a Luce ostavja u noćnoj smjeni čikolate na pijatu, ali opet in je drago primit! Na koga ću trošit nego na vas! Nego mi je muka šta ne znan šta ću van darovat!
-Baba sutra je Mala Gospe! Do Božića je više od tri miseca! Di žuriš? -Znan ja koji je datum, ali vidiš ti šta je došlo. Sve ranije kite borove i pušćaju onu pismicu… Kako se zove? Đingles beles!, sjetila se. -Domalo će počet potapat bakalar na Veliku Gospu i činit betlem na Svisvete! Zato moran odma sad znat šta ću van uzest za poklone, pa da mogu mirno spavat! -Samo znak pažnje! Ništa skupo!, tješio je Mijo. -Je! Tako ste i lani rekli, pa san ja misleć se šta je to znak pažnje popila po škatule ampaurina i to onih zelenih i zamantana od njih sve krivo kupila!, sjetila se prošlogodišnjeg darovnog debakla.
-Ajde ne uzrujavaj se!, pokušao je odobrovoljiti unuk -Meni baš lipo dođe ona luksuzna Biblija. – Šta’š govorit! Cilu si je pročita! Od oca Adama do uskrsnuća Gospodinova. Eno je držiš ko piz da ne lupaju škure kad zapuše bura. Nije se imao vremena pravdati, jer je odmah nastavila -A žena ti se ofendila šta san joj darovala najskupje amerikanske pilule kontra fumada. Očitala mi je bukvicu da ona nije još u tin godinama kad je vata klinokterij i da ih pijen ja ako mi je potriba. Malo morgen, ko da ja ne znan koje je godište! Onda san ti mlađen malon kupila onog Štrunfa na navijanje šta piva, a starijen kularinu Krovata šta san je po zlato platila. Mali se Ante rasplaka da on nije beba i da Štrunfa odnesen dici u vrtić, a oni kenjac Mate od 20 godina mi je kaza da nije u adeze da nosi kularinu i da to pošajen kome u Sabor. -Ajde baba obećajen da ćemo ti ovih dana svak u svoju zatvorenu kuvertu pridat šta ko oće za poklon, pa imaš vrimena u tri miseca nabavit šta te voja!
Ovim je prijedlogom unuk konačno utješio. Zadovoljna je žvelto skočila i nalila bićerine da nazdrave povoljnom rješenju darovnog problema, pa nazdravila -Sad ću ti ispričat kako je to bilo u prijašnje doba sa Došašćen šta ga sad zovu Adavento. Mijo joj iz rešpekta nije imao srca ispravljati krivu terminologiju. Sve je te štorije već odslušao, ali je pristojno kazao. -Ajde baš me zanima!
-Ja neću reć da u vrime komu-ništa, komu-sve nije bila i koja dobra stvar. Eto judima su davali stanove, a nekima digli zemju da imaju manje truda. Do likara si moga lakše doć i nije bilo potriba potkupjivat ih samo sa kuvertama. Primali su i pršute, demejane sa ujen, debele tuke i oboritu ribu. Bili su skromniji. Ali vira je vlasti davala u glavu. Istina, upornima nisu ni rič rekli kad bi išli na ponoćke. Hebi ga! Dide ti je bio u općinu u kancelariju na poziciji. A veliki je virnik bio moj Stipan, otrala je suzu rubom prisutne kanavace -Njega su morili šta je bio bogojuban, a opet ga nisu tili otpustit jer ih je bilo ritkih sa građanskon školon. Tribalo in je učenog kadra. Jedne godine su ga angažovali da se obuće u Dida Mraza i dili dici poklone po školama. On je ima najveći drob pa mu nije tribalo stavjat kušine ispod jakete. Za dišpet su namistili da se maškara u Mraza baš na svetoga Stipana kad mu je bio imendan.
Ja doma učinila pašticadu, slatkoga ostalo od Božića, tribali mu doć kumovi čestitat, a on mora mulcima u školi dilit poklone. Strašno se dišpera i od muke već zoron napio. I onda je učinio pijezdariju! Umisto da dici zapiva ‘Dobri naš Dida Mraz…’, on je nako naliven prid direktoron i cilon zbornicon zaorja ‘Po njimu slidi sveti Stipan prvi mučenik Gospoda Boga..’ Odma su mu kalali plaću, skratili godišnji i nisu nan za Novu godinu darovali tuku ko drugin službenicima! En im gajde njiove!, lupnula je šakom Nike o stol sjetivši se nepravde.
Premda je Mijo od dosade glasno zijevao, Nike je nastavila s jugo-božićnim uspomenama.
-A di kad su mi drugarice iz afežeja izdale derektivu da okitin bor za Novu godinu u zgradu Narodne milicije. Znale su da san umitna u rukama i da imamo doma od moje pokojne svekrve koja je bila jedna fijena gospoja, one staklene skupe prijeratne burele i drugih dekoracjuna za na bor. Ja san sve uredila da nisan mogla šesnije, ali hebi ga nešto san zaboravila. Kad su vidili odma su me napale. -Ne smi bit zvizda su šest kraka na vrvu nego su pet. Petokraka su pet lista to je značka komunista!, nabrecala me Zorka Afežejovka.
-Na burelama su naslikani anđeli! Nema više anđela!, napala me Olga Komesarica. Šta san mogla bidna. Otukla sam šesti krak sa zvizde na vrvu bora, a anđelima pripiturala krila i nacrtala na glavu kape titovke ko da su mali pioniri. Isto san ih nadmudrila i ispod zvizde zatakla ukras s jednin malin Ditićen, sakrivenog da se ne vidi!
Za koji dan je dobila u odvojenim kuvertama želje ukućana. Nije htjela kasniti i odmah se angažirala. Nijedna od navedenih želja nije bila dostupna u domaćim butigama, pa je otišla do rodice Meri, povratnice iz Australije koja je bila vješta u internet -narudžbama.
-Ajde govori šta imaš naručit. Evo našla sam jednu firmu šta daje popuste, savjetovala je stručno Meri prebirući po laptopu. -Vako piše, slovkala je Nike želje iz kuverti -Za moga Miju tablete Erkules, za ženu mu komplet Hot Autumn, za mlađeg praunuka Antu Plej station 5 C, za starijeg Matu sime za Hepi garden. Vraga riči ne razumin šta oni ovo žele!, čudila se Nike. -Ja znan, rekla je Meri, ali dalje nije objašnjavala. Samo je potiho promrmljala sebi u bradu -Krasna familja!
Nakon po ure je priopčila -Evo sve sam naručila! Ovo šta Mate oće sam se namučila, ali sam našla jednu ilegalnu stranicu pa šta Bog da!, Lipo ćeš se pokesat! Plus dostava, puno će ti doć za platit. -Ne žalin!, odrješito je kazala Nike i zadovoljna otišla doma.
Isporuka je stigla na Merinu adresu. Čim je preuzela, Nike je krenula vižitavat narudžbu.
Zaključala se u svoju kamaru, razastrla poklone po postelji i sama sobom komentirala. -Šta će mome Miji ove plave tablete Erkules, da nije bolestan? Ma nije, to je biće za komcentraciju. Puno radi u kancelariju! Nastavila je proučavati darove -A vidi ove dvi mrižice sa pumpunima na vrvu i ove tri kurdele. Šta će ovo nevisti. Biće neka nova moda za na glavu. I još se zove Hot autumun, vrag zna šta to znači. Plej stejšn niti nije pokušala razumjeti -Neka makinja za igrat se!, konačno je nešto ispravno protumačila. Vrećice biljnog sjemena za praunuka Matu ugodnu su je iznenadile. -Fala Bogu da se mlatimudan počeo interesirat za nešto pametno. Neka poljuprivrede! Tute je budućnost!
Tri mjeseca do adventskih dana bila su preduga za Nikinu znatiželju. Htjela je poklone bolje upoznati. Najprije je krenula konzumirati Mijine plave tablete Erkules. Od njih je u početku imala čudne reakcije u štumku, a onda je naglo živnula, postala još žveltija i na iznenađenje ukućana krenula redovito vježbati uz fiskulturne minute iz emisije ‘Dobro jutro Hrvatska’. S kompletom Hot autumn nije znala šta bi, pa je jednu mrežicu stavljala navečer na glavu da joj se ne pokvari trajna ondulacija, a drugu duperala za odlaganje viklera.
Za Plej stejšn je ipak trebala pomoć. Mladi meštar vodoinstalater pri popravci vodokotlića, rado joj je pomogao složiti konzolu na televiziju u njenoj sobi, te je poučio osnovama igre. Što se tiče sjemena iz kolekcije Hepi garden, odmah je zasadila pitare. Neobično su brzo nikli i dali nešto nalik ojačem petrusimulu. Skuhala je od biljčice čaj i dobro joj je prijao. Skuhala ga je još par puta i nastavila s praksom svaki dan.
Od devetog mjeseca do svetog Nikole, kada su se darovi trebali početi dijeliti, Nike je stekla posve nova iskustva. Uz pripravak Hercules kojeg je poželio unuk zbog početnih problema s muškom forcom osjećala se preporođena. Komplet Hot autumn, Vruća jesen namijenjen nevjesti odlučnoj da erotskim rubljem pomogne mužu, dobro joj je došao za čuvanje postojanosti frizure. Od kanabisa nabavljenog na ilegalnoj internet stranici za praunuka Matu, postala je relaksirana kao da je rodom s Jamajke, a ne s Primorja. Playstation 5 joj je zadao probleme. Gadno se navukla na igru, pa je inkognito dozvala onog mladog vodoinstalatera i očajno mu zavapila -Sinko priđi mi ovi level, jer mi ne da mira ni danu ni noću! Platit ću ti više nego da si mi inštalira novu banju! Meštar je pristao.
Onda je došlo vrijeme darivanja. Ukućani su po prvi put bili sigurni da će ih Nikini pokloni razveseliti. -Dico moja!, kazala je nakon obilatog ručka. -Evo došlo je vrime za poklone! Podijelila im je zamotane darove.
Nakon otvaranja ostali su ko pokakani. Mijo je ispod omota ugledao najmoderniji tip tlakomjera, nevjesta kvalitetnu tavu za vafle, mali Ante papuče s izvezenim Teletabisima, a stariji Mate luksuzno enciklopedijsko izdanje ‘Moj vrt’. -Eto dico! Možda nije ono šta ste poželili, jer je baba sve već naručeno izduperala, ali van mogu kazat da niste vi ni maniti i da znate šta vridi! Sritno van bilo od svetoga Nikole, priko Luce do Božića i po Božiću cilog novog lita! Amen!
Dragi pratitelji Kamarina, nemojte da vas u Došašću puno more pokloni. Darujte bokun sebe drugima. To moguće košta više od skupih internetskih nabavki, ali samo takvim poklonom darujete i same sebe. Nakon arlekinadi s Nikom, ovaj je đir valjalo završiti barem s iskricom iskonskih vrijednosti koje nam poručuje dolazak Ditića. Autor redaka vam pak poručuje da vas nastavlja darivati Kamarinima.
Piše: Marino Srzić
