Don Frane je nakon višesatnog ažuriranja zaručničkih tečaja i najavljenih vjenčanja, konačno odahnuo i krenuo pritisnuti tipku za pohranu dokumenata na župnom laptopu, kad je na vrata ureda netko žestoko zalupao. Nije to bilo normalno kucanje, nego bubanje dostojno rumbavanja. Naglo se prenuvši greškom je pritisnuo krivu tipku i sve nepovratno izbrisao. Sav trud otišao je u vjetar. Da se netko drugi našao na njegovom mjestu poslao bi sve k vragu, no on nije. Ipak je bio svećenik. Novi župnik u poslovično kompliciranoj župi.
U ured je zapuhano upala krupna žena koju je prepoznao kao čestu posjetiteljicu misa. -Faljn Isus, ja san Ivanka, došla san upisat sina na zaručnički tečaj i kaparat datum za vinčanje čim završi sezona da mu kogo ne priotme misto!, izbiflala je u dahu. -Dobro, gospođo! Sad ćemo vidjeti termine, sjednite, odmorite! -Neman ja vrimena za odmor, ne držin ja župu nego apartmane, aj pogledajte!, bila je odlučna. -Kako vam je ime sinu, a kako zaručnici? -Sin je Dražen Bazen, a ona je Ankica ćer Mate Fumara. Don Frane je sumnjičavo pogledao. -Je li Bazen prezime? -Je ko i vaše!, skoro se uvrijedila -Nije prezime nego je pridivak, a dobio ga je jer je infiša kopat bazen isprid apartmana kad to nikome još nije padalo na pamet, a sad kopaju svi!, objasnila je nervozno.
Nakon što je konačno doznao pravo prezime zaručnika i pronašao ga u računalu, don Frane je zbunjeno primijetio. -Ali on je već tri puta završio zaručnički tečaj i zapisivao se pa odgađao vjenčanje! Je li zaručnica uvijek ista?, smantano je upitao Ivanku. -Dašto je nego ista, boje bilo da nije, ali do vinčanja nikako da dođe radi bazena! -Znači ona bi se htjela udati, ali vaš sin Dražen Bazen odugovlači? -Nije u pitanju moj sin Dražen Bazen, nego pravi bazen! -Pravi bazen, sin vam Bazen, on oće, ona neće, zapisuju se, a onda se druge godine otpisuju! Je li vi to mene zezate?, dalo je u glavu strpljivom službeniku Božjem. -Nisam moj čovik, tronuto je kazala Ivanka, pa konačno objasnila.
-Ona oće veliki pir sa 300 judi i bračno putovanje na Šejšele. A za to triba šoldi. Šoldi nema bez turista, a ima tri godine, plaćamo odštetu radi toga nesritnoga bazena. Jedne godine se mala od gostiju Šveđana otrovala. Bazen je pušta zemju iz susidovog vrta u kojen je bilo gnjoja, mala je zagucala i završila na Hitnu. Druge godine je jedna Njemica slomila kuk, jer je zapela od pločicu isprid bazena šta je keramičar krivo postavio, vrag mu rukodilo odnio!
Lani se Bosanac iz Holandije skoro utopio i tužio nas da je to radi kosog poda u bazenu, a nije radi kosog poda nego se napio kose šljivovice bosanske, da mu šljivu njegovu! I svima smo morali platit odštetu i zbogon inkas od sezone. Tako van se moj sin, a skoro mu je 40-ta u guzici, ne može vinčat, ni pir učinit, ni na putovanje otič, a sve radi nesritnog bazena koji nam je sve šolde odnio, umisto da nam ih je donio!, rasplakala se Bazenova majka.
Don Frane se solidarizirao i utješno joj kazao -Molit ću Boga da ove sezone bazen bude u ispravnom stanju i da vaš sin Bazen konačno stane s izabranicom pred oltar! -Vi ste jedan sveti čovik!, pobožno je rekla Ivanka, malo se smirila i nadodala -A sad ću van ja ispričat kako je bilo s mojin vinčanjen. Nije bilo bazena, ali bilo je i tude svega!
Bilo je ovako…
Tamo negdje 80-ih godina, Ivankin ćaća drug Drago, bio je na velikim mukama. Mislio se kako će privoltat mater Ivu, a to je bilo teže nego nagovoriti kojeg komitetliju da ode pred Uskrs na ispovijed.
Stara je bila tvrdih nazora i svim je upravljala. Dobro je to činila, te je od dolaska u grad, kupujući zemlje od starosjedilaca spremnih brzopleto prodati didovinu za terinu makaruna, stekla veliko stanje i nastavila pametno ulagati.
U prilikama socijalizma ‘s ljudskim likom’, to i nije bilo najjednostavnije. Taktizirala je i lukavo usmjerila sinove. Dragu je nakon krizme podučila da se politički aktiviše i upiše u Partiju. Branka poslala kod sestre u Beč gdje je otvorio gostionu za gastarbajtere, a Vlado je bio svećenik Hrvatske katoličke misije u Americi. Muž, kojemu je plaćale dugove po krčmama brzo je partio, poslije čega je odahnula.Sada je udavala unuku Ivanku i zaklela se obaviti vjenčanje po starim adetima, pa neka drugovi pijezde što hoće. Fra Vlado je imao stići avionom, da bi pred oltarom blagoslovio nećakinjin brak.
Tu je zaplamcalo između Drage i matere Ive. Malo se primirio kad mu je mudro objasnila ‘taktiku za praktiku’.
-Šta ti misliš da se i drugi komuništi ne žene u crkvu! Pa jesi i ti sa svojon bio prid oltaron, a već si unda puva u komitetske diple! -Jesan majko, ali smo išli u ćaćino selo di vuk poštu nosi, a lisica podne zvoni i niko nas nije vidio! -A ona ti se drugarica šta vodi žensku sekciju udala na Stepinčev grob, jer joj se teta zapritila da neće dobit ništa u teštamentu. A i drug Pere se vinča kad je bio na sindikalni izlet u Svetoga Ante u Jajce, dok ste vi bili u Muzej AVNOJ-a!, nastavljala je nabrajati crkvene bračne zavjete onih koji su bili zavjetovani Partiji.
– Je, tako je!, nije imao živaca slušati materinu tiradu. – Progledat će mi kroz prste, jer su bratu fratru iz Amerike naručili one nove ski-rolove za dicu, pa će bit zahvalni. Ali nemoj me tirat na vlaške običaje, pivca navrh barjaka, bacanje jabuke priko kuće, kupovanje mlade i druge pizdarije. Ja ipak nešto značim u mistu i moram mislit na reputaciju!
Mater ga nije dobro razumjela -Ne daj Bože anpuntaciju! Tako je jedna prpala po venama, pa su joj anputirali nogu do kolina. -Ne majko amputacija! Nego reputacija. To ti je ugled! A ti naručila guslare od Imotskog i cilo sela da ganga. Još da zabalaju gluvo kolo, to će bit smotra folklora, a ne pir!, zapeškerio se Drago. -Kad smo se doselili jedva su nas prihvatili, a ti ćeš sad sve zahebat i opet će vikat za nama da smo čobani!
–Slušaj kenjče!, podigla je glas. -Oni su nas prihvatili isti dan kad sam in donila vriću kumpira i počastila ih pravin pršuton. A ko kap vode na dlanu me drže, jer nema kuće kojoj nisam uzajmila para. Ne drže oni do nas, radi te tvoje anpuntacije, nego zarad tvoje matere koja ima soli u možđanima!, užgala se stara -Dovest ću cilu Zagoru, klat će se i vrtit janjci, bit će gange i rere, kupovat će se mlada i sve kako ja buden tila! Ive je u ovu kuću glavna sve dok je ne iznesu u kapselu! To ti je amen!, lupnila je šakom o stol.
O vjenčanju Ivanke za Iku, mladog Imoćana povratnika iz Frankfurta, pričalo se dugo. Ponajprije zbog spize.
Takve pršute i sireve iz mišine, nad vatrom okrećane kozline i janjce, imotsku kujundžušu i rudanušu, guloza makarska nepca i žedni grkljani nisu okusili odavno.
Na pjatancama, neviđeno krcatim, ostalo je i više nego dovoljno za omiljeni makarski šport; punjenje saketića i tavajola preostalim komadima, te transport u damskim boršinima, dubokim džepovima kaputa, pa čak i u ređipetima. Tako su fijenije domaće gospođe i prije ere pumpanja silikonima, izlazile s pireva s par brojeva većim grudnjacima punih pršuta i krokanta. Čak je izvjesnoj naočigled prisutnih, iz dekoltea izvirila i reš-pečena glava janjca.
Fascinacija obiljem spize, bila je nadopunjena i đelozijom spram voznog parka s registracijama iz švapskih pokrajina.
–En ti tebe i tvoju fijenu lozu!, žugala je Tilda, supruga meškinjastog profesora Vite. –Vidi šta su judi!, mjerila je kršne Imoćane. –I vidi šta voze! Mercedese! A ne ko mi Stojadina! Glavno da nam je tinel pun kvadara šta ih je kupova tvoj rebambiveni nono! Da je vrijednost tek par kvadara prelazila cijenu imotskog voznog parka, Tilda nije ni sanjala. Vito je znao, ali je činio kuco.
Ni ostali uzvanici, drugovi iz društveno-političkih organizacija gdje je Drago uživao ugled, nisu ostali ravnodušni na švapsko-vlaško obilje.No jedna ih je stvar više svrbjela; glazbeni repertoar. Čekali su kad će se začuti pjesme s liste opasnih po sigurnost SFRJ. Kakva bi prijava svakako dobro došla. I za karakteristike po tajnim fasciklima i za honorar zakamufliran famoznim K-15 regresom.
Nije trebalo dugo čekati. Svadbena sala je bila puna članova klubova iz gastarbajterskog svijeta.
-Eno ih počeli su, munuo je Slavko laktom Žarka, kolegu s liste provjerenih špija. –Muči, dištonaju pa ne pripoznajen. Je li ono ‘Vila Velebita’ ili ‘Marjane, Marjane’ s prilagođenim nacionalističkim tekstom?, naćulio je uši Žarko. –Šta je da je, nije ‘Hej Slaveni’! Ajmo tamo!
Da su osumnjičeni pjevali i odu Poglavniku, od posla ne bi bilo ništa, jer je među razdrljenim brkalijama, na sav glas pjevala i Ive. Utišala je bukače –Evo nama kolenga moga Drage! Ajte judi popijte štogo! –Mi baš govorimo kako lipo pivate, al nikako pripoznat koja je?, pokušao je lukavo Žarko. Ive se snašla –Ovo ti je ona šta ti je pokojni otac piva. Jel ti priča kako mu je moja mater 1945. ličila rane na nogama, kad je zaluta oko Imotskoga? -Je onda kad je izgubio svoju jedinicu u šumi, zbunjeno je odgovorio. –A moja je mater uvik spominjala, kako ti je ćaća zaluta od sa-tni-je!, naglasila je slog po slog vojnu formaciju –Biće je to nešto pomišala, jer je pod stare dane otišla na kvasinu!, infišo ga je gledala u oči. Brzo je skrenuo pogled.
–A ti Slavko mali? Sad san se sitila kad si ono ministrira, pa je nestala lemozina za misije u Afriku! Onda ti je mater u mene uzajmila para u dinar isto koliko je nestalo, pa je dala župniku! Čudo da je znala točno koliko se skupilo. Pričala mi je da joj je anđel to priopćio u snu! –Davno je to bilo sve san zaboravio!, odgovorio je Slavko crveneći se. –Samo vi pivajte!, povukle su se kolege špije. -Iđemo mi štogo prigrist! Otišli su ispraćeni gangom pikantnog sadržaja.
-Da si CIA i KGB, ne možeš sa Ivon na kraj!, kazao je jedan. –Nisam zna da ti je otac bio u satniji?, impica ga je kolega. –Ni ja za tu lemozinu šta je nestala, odvratio mu je drugi.
Slavko i Žarko su se nakon puno godina našli na listi stranke s velikim nacionalnim predznakom. U prvom su zanosu demokracije pjevali žešće pjesme od Ivinih zemljaka.
-Tako van je to bilo!, završila je sjećanje na svoj pir Ivanka. -Fala van i molite Boga za oba dva bazena i sina mi Bazena i bazena isprid apartmana! Zbogom velečasni, pozdravila je don Franu. Obećavši da će prikazati i bazen-misu ako treba, pozdravio je i on nju. U nadi da su molitve uslišane, a apartman donio dovoljno šoldi i za svadbu i za put na ‘Šejšele’, Kamarin svim mladencima koji će ove sezone pred oltar upućuje najljepše želje.
Piše: Marino Srzić/ foto: privatni album
