Da se koji tjedan ranije upitalo šjoru Vinku -Šta je zajedničko UFO-u, svetom Duji i Crvenom križu? Prekrstila bi se i rekla -Misusovo Mali! Šta će im bit zajedničko? Može im jedino bit zajednički bocun vina šta ga je kogo salio u grkjan, pa govori pijezdarije. Međutim da je poveznica između nespojivog moguća dokazala je Vinka s kumpanijom. ‘Mali’ je svjedočio događajima, te najavljuje novi đir Kamarina. Krenimo redom…
Dan prvi, 6. svibnja, premijera filma ‘UFO’ u produkciji makarskih Zlatoustih, u kojem sudjeluje i autor.
Zvala je Anka. -Eno ti se ona ofendila, jer nam nisi osigura karte u Partizana. -Kakvog partizana? -Borati u kino Partizan! Di će bit film nego u kino? Neće na gumnu! -Teta Anka odavno nema Partizana, sad je drugo kino! -Da se sad zove i kino Balancana meni je isto. -Jeste vi jutros popili sve tablete? -Kako znaš da nisan? -Eto čini mi se da niste. -I nisan! Već treći dan da ih neman na zalihu, a nisan priuzela novu dozu. Sad ću zvat Mizeru da skoči do Barbijera i donese.
Bilo je jasno da je višednevni izostanak terapije ugrozio Ankin nervni sistem, pa su na površinu izašli pretpotopni pojmovi poput kina Partizan i apoteke Barbieri. Mizera je izvijestila da je izručila medikamente, te je pacijentica surgala u se sve preskočene doze. -To je puno odjedanput, zabrinuo se autor. -Ajde bolan od viška glava ne boli! Odma joj je bolje bilo! Eno zaspala za stolom ko jagnje čim je popila!
Autor je dostavio Vinki ulaznice za premijeru. Odahnuo je ugledavši Anku preživjelu od predoziranja. U kino- dvoranu, svečano zbigecani, prizentali su se najprije Vinka i Mere vukući između sebe vidno predoziranu prijateljicu. Slijedili su ih Marta, Paško, Mizera i Rodrigo. -A lipo li je tute! Vidi koja letrika i koliko hotelja! Jesmo li ovo došli u vižite Svetom Ocu?, santala je Anka nepovezano. Vinka je u prolazu objasnila -Drogisana je! Razmantat će se ona brzo!
Do kraja filma je zaista i došla k sebi. Istina, tijekom projekcije čulo je se kako ometa tišinu na sav glas drečeći se-Vinka je li doša Sveti Otac? Ni ostatak ekipe nije bio usredotočen na sadržaj. Mere i Marta su u više navrata ometale publiku izlazeći iz dvorane uz isprike -Skužajte, došla nam je potriba! Sila Boga ne moli! Paško je hrkao rokčući poput ranjenog vepra, a Marta šuškala preslažući sakete iz borše. Mizera se na par scena gorko rasplakala -Eno onaj isti moj rahmetli babo! Rodrigo je tješio -Hani ic okej, tvoj fader sad na beter plejs! In Ahiret!, Mizera je još bolnije zakukala.
O dojmovima odgledanog autor je doznao pri bićerinu poslije promocije. Paško je tvrdio kako je sve snimljeno po istinitom događaju, jer je identičan leteći objekt i sam ugledao tijekom Ribarske noći u ljeto 1972. Vinka je imala prigovora na kostimografiju -Za jedan film si se moga boje obuć, a ne onu kariranu jaketu ko da si je u Karitasu akuža! Mere nije bila zadovoljna zbog slabo naglašenog nacionalnog momenta, a Mizera je i dalje brisala suze potresena sličnošću glumca s rahmetli babom. -Mali reci pravo koliki vam je konorar?, znatiželjna je bila Marta. -Ništa! Mi to radimo iz gušta. -Slušaj, palo joj je napamet -Ako budete ikad snimali koji film ala kavbojski, ja se priporučujen za keksodera! To je opasno pa bi miritalo mali konorar! Teško je bilo odmah dešifrirati da Martin ‘keksoder’ nema veze s keksima. -To su ti oni šta se itaju per la finta, bacaju po tlevu i čine se mrtvi, a ni đava in nije!, objasnila je preciznije. -Mislite kaskader! Ako bude prilike priporučit ću vas režiseru, obećao je autor. Tako je prošla premijera.
Dan drugi, 7. svibnja, sveti Duje. -Vidiš pegule od vrimena! A Rodrigo danas vozi kombi za ukrcat goste na aerodrom i moga nas je sve pribacit na fijeru u Split!, razočarano se javila Vinka. -Ja ti puno držin do svetoga Duje, jer mi se baba zvala Dujka! -Kiša je, a zovu još i gore. – Onda dođite bar u mene na marendu. Kumpanija se kompletirala i za po ure bila za Viknim stolom. Nedostajali su Rodrigo i Marta. -Rodrigo je oša za poslon s kombijen, ali di je Marta? Nikad ne izostaje kad je manjaža, čudila se Anka. Odgovor je imala Mizera. -Ukrcala se jutros i ona u kombi. Sabajle je već bila na vratima s dvije velike vreće. Jedva smo ih ukrcali. -Šta je to ćimavica naumila?, zapitala se Mere. Rješenje je došlo s televizora s kojeg se pratio izravni prijenos iz Splita.
-Eno je!, viknula je Vinka -Di? -Eno je za onin bankom!, uprla je prstom u ekran. Marta je pokrivena ceradom sjedila na bančiću iza štanda improviziranog od kartonskih kutija. Pred njom je bila poredana drvenarija; varnjače, lazanjuri, klepetuše, sve roba koja se kupuje za Sudamju. Ispred asortimana se isticao natpis: ‘Tute ćete proč najjeftinije’. Privučen natpisom približio joj se reporter. -Gospođo kako ide prodaja? -Ne iđe nikako! Kiša sve zahebala! -Je li to roba iz vaše kućne proizvodnje? -Je! To dilam i piturajen priko noći kad ne mogu zaspat da mi prođe vrime. Sve šta prodan iđe u fond za potribite penzionere koji jedva spajaju kraj s krajem i koje ovin putem pozdravjan, mahnula je u kameru.
Reporter je raznježen karitativnim ciljem preporučio preko ekrana -Eto dragi gledaoci! Ako na ovaj kišni dan ipak navratite do rive, kupite barem jednu klepetešu u ove drage gospođe koja je spremna i pokisnuti da bi pomogla onima koji nemaju. Imate li još šta poručiti našim gledateljima? -Iman još za reč kako u mene mogu ostavit i plastičnu ambalažu. Ja to sve prodam i dam prilog za umirovljenike! -Što drugo nadodati nego dobro je činiti dobro, još nam recite svoje ime. -Tila bi ostat anunimna, ali mogu ostavit broj svog računa za priloge. -To ipak ne možemo, ali vjerujemo da će te svu robu prodati. -I ja se nadan, a nadan se i da me na televiziju neće vidit Vinka, završila je ‘humanitarna aktivistica’ Marta.
-Vidit će te itekako!, zaorjala je Vinka -Berekinice i lažjivice! Ovo je sve drvenarija šta san joj ja dala. To mi je ostalo još od prije rata kad je onaj Radiša iz Vranja šta je prodava liti suvenire, drža robu u moju šupu do druge sezone. Čovik se više nije vratio i uzela ona. I sad laže da prodaje za penzionere! -Još će svit iz Makarske kad je čuje mislit da dili s nama šolde!, zabrinula se Anka. -Slomit ću joj obe ruke!, zapjenila se Vinka. I ostali su nastavili s ogovaranjem falše ‘humanitarke’, pa je spomen na pokojnu Dujku i pobožnost spram nebeskog zaštitnika Splitsko-makarske nadbiskupije pala u drugi plan.
Dan treći, 8.svibnja, Međunarodni dan Crvenog križa. Martu je autor fermao na pijaci s infašanom rukom. Najprije mu je palo napamet da je Vinka izvršila obećanje o lomljenju ekstremiteta. Ipak nije. -Vidi Mali šta san fasovala radi janjetine s bižima!, podigla je zavijenu desnicu. -Kako zbog janjetine i biži? -Tako šta se na Prokurativama dilila manjaža. Ja na rivi navonjala i ošla po porciju. Bila je velika gužva, veća nego na pričest za Uskrs. Svit navalio ko mutav. Taman san došla na red i dobila porciju, pa zamolila još jednu za odnit Rodrigu da marenda kad se budemo vraćali sa gombijen. Onda je jedna debelguza skočila na me -Svitu ova uzima repete, a već je dobila!, zaorjala je, uzela veliku kacijolu s kojon se dilila spiza i smirila me žestoko. -Dobro ste i prošli! -Je! Da me smirila u glavu mogla me i upokojit! Dođi večeras do Anke, obilježavamo Crveni krst! -Kakvi sad krst? -Dan Crvenog križa! Ništa nisi informisan!, kazala je i s ranjenom rukom dignutom u ariju produžila naprijed.
Ankin stol uvijek je bio pun domaće, pomno pripremljene spize. Na Međunarodni dan Crvenog križa nije bilo tako. -Mali nemoj mislit da san bila lina za štogo spravit, ali mi Vinka nije dala, opravdavala se pokazujući tužno prema stolu punom konzervi, kondenziranog mlijeka, suhog baškotina i bočica s vodom. -Na ovi dan tako triba. Danas u čast Crvenog krsta imamo oglednu sanitetsku vježbu u slučaju različitih vrsta ranjavanja. Triba ponovit kako se snač u nemilim vrimenima!, izdeklamirala je Vinka. -Ko će prvi? -Ja ću!, hrabro se javio Paško.
Šefica saniteta znalački ga je odmjerila i zaključila. -Na tebi bi mogli prezentovat prvu pomoć pri slučaju gušenja. Ionako ti je ćunka uvik puna i ne bi bilo čudo da se digo i zapravo utušiš.
Akcija je krenula. Mere je uhvatila Pašku ostraga, junački pritisla i izbila mu zrak iz štumka. Rezultat je bio efektan. Naglo ostavši bez zraka i prodrmanih svih regarija od slezene do grkjana, Paško je učinio gogolj i prezentirao nazočnima sadržaj jutrošnje marende. –Đava ti kus odnijo, šta si to proždra od jutros?, začepila je nos Mere. -Ništa nego tripice, tužno je promatrala ‘žrtva’ gušenja ostatke slasno blagovanih tripica, razlivenih u obliku rigotine po tlevu.
-Ovo je bilo stručno obavljeno kako triba, bila je zadovoljna Vinka -Sad prilazimo na bojne otrove! Anka dođi bliže! -Ajme nemoj mene, pa di baš otrovi!, zabrinula se. -Bojni otrovi zamantavaju, a ti si najzmantanija, dobila je objašnjenje.
–U ovom slučaju triba najprije isprat štumak!, dala je upute šefica i posegla za bocom s ovećom količinom razmućene sode bikarbone i gorke soli, šalamara. Anka je čvrsto stisnula pešnje odupirući se intervenciji. Mere se uživjela u ulogu stručnog suradnika i raščenila je silom Ankine pešnje. Nekim čudom žrtvina dentijera je ostala na mjestu. Vinka joj je hitro salila anti-otrov u grkljan. Anka je kvalitetno reagirala, zakašljala se, izbacila pjenu i ispustila lavlji urlik u formi rutavanja. -Je li ti bolje?, sažalila se Marta. -Je!, promumljala je mučenički Anka. -Dabogda da i tebi vako bilo!
-Sad si ti na redu Marta!, kazala je sadistički šefica. -Ajme nemoj mene vele dešturbavat. Ionako su me deškvargali na dilenju janjetine. Vinka je otkrila koltrinu na niši kužine. Prizentala se aparatura nalik onoj za vađenje krvi. -Ti ćeš bit dobrovoljni davalac, legni i digni rukav. Marta se rasplakala -Oprosti nisan tila! Sve ću podilit s vama šta san zaradila za svetoga Duju. -Sve? -Sve do zadnjeg centa!, izvadila je iz ređipeta faculetić s obećavajućom količinom eura i predala Vinki. -Tako more!, sad ćemo sve ovo uložit u jednu dobru večeru!, zaključila je poglavarica.
I tako smo uz arlekinade kumpanije spojili u našu kolumnu UFO, svetog Duju i Crveni križ. Ko to more? Rekli bi nitko, no čitatelji Kamarina znaju da je uz Vinku i kumpaniju i nespojivo, spojivo.
Piše Marino Srzić/ foto: privatni album
