Iskeženi janjci, leteći bakalari, kiša tanganih jaja… Zvuči kao ružan san. Autor je mislio kako je upao u noćnu moru. Krivo je mislio. Nije bila noćna mora nego ranojutarnja Vinka. Brojke na mobitelu pokazivale su 6.30. -Šjora Vinka, rano je! -Nije rano evo sedan i po! -Ura je manje! -U mene je sedan i po. Od ponediljka san naštimala na novo vrime. Vaja se priviknit!
Nastavila je -Janjetina, bakalar, jaja, sirnica, šunka, palme i masline! -O čemu vi to? -Ja odo tome da se vaja spremat za Uskrs, a ne sve u zadnji čas! -Pa nije takva priša! -Pusti ti kraju! Šta je sigurno, sigurno je! Dolaze moji i Ankini iz Auštrije za Uskrs. Jesu karonje, ali naši su! Pravo smo se zaželili familje. Vako su nan prazne kuće.
Premda su im kuće prazne jedino od ponoći do zore, a ostatak ispunjen vižitama, Mali je podržao. -Tako je! Ali zašto mene zovete? -Da dođeš i pomogneš sve organizovat i podneseš izvješće u Kamarin. Razlog je bio opravdan.
Niti Gorska služba spašavanja nije tako brzo okupila tim kao Vinka. Cijela je kumpanija već bila ekipirana. Nakon što je Anka poslužila padišpanj, Vinka je preuzela riječ.
-Cvitnica je svaki čas, Uskrs samo šta nije. Dolaze moji i Ankini na ferije. Učinit ćemo jednu probu od uskrsne spize. Bogu fala ojasprili smo se zahvaljujuć odšteti ruvinjanih stanova Marte i Paške, pa ne triba štedit. Dok dur-dur! Ko zna oćemo li dogodine!
Izvadila je iz traverse komad karte i počela čitat. -Ja san zadužena za bakalar, Anka za sirnice, Marta za šunku, Paško za janjetinu, Mere za tangavanje jaja, Rodrigo i Mizera za masline i palme, Mali da sve zabiluži i stavi u Kamarin. Jeste zapametili i ima li kakvih pitanja? Autoritetu šefice nitko se nije usudio protusloviti. Samo je Marta prošunjala -Oćemo li to sve izist šta pripravimo? -Nećemo nego ćemo stavit u veltrinu i naplaćivat biljete da svit gleda!, presjekla je oštro Vinka i naredila. -Ajmo sad svi u akciju!
Akcija je bila složena i opsežna, no činilo kako će sve teći po planu i bez komplikacija. Malo morgen! Krenimo po redu…
Akcija bakalar -Vinku je Mali primijetio u omiljenom marketu. Najprije je čuo, pa onda ugledao. -Jesi sigurna da su holandski? Vitlala je bakalarom poput mača nad glavom zbunjene prodavačice. -Norveški! Najboji su norveški, a ne holandski!, pokušala joj je objasniti cura za pultom. -Đava isti! Inako su i jedni i drugi Šveđani. Jesu li onda holandski? -Jesu! -Ajde mi digni foliju da ih povonjan i opipan kakva je situacija sa ušima!
-Ne smim dizat foliju! Vinka se nije dala. Strgla je omot s ‘holandskog’ bakalara i pregledala mu uši zornije od otorinolaringologa. -Može proć! Kupovala san i boje, ali nije lošo! Daj mi četri i neka svaki piza bar 80 deka! Uputila se put blagajne. -Di van je WC? -Livo! -Ajde sa mnom dat ćeš mi ruke! Blagajnica se u čudu prekrstila i krenula za Vinkom. Autor je dočekao pred vratima marketa. Hodala je čudno. Kao da su joj obje noge u gipsu. -Kako to odate? -Nikome ni riči nego me uvati šoto-braco da do kuće ne sratam.
Do kuće se kretala podižući koljena poput istreniranog konja lipicanca. Nakon ulaska u stan hitro je zadigla suknju. -Ne boj se ne činin striptiz! Aj mi pomogni razmontirat bakalar. Bakalari su bili čvrsto prilijepljeni selotejpom oko nogu. Oslobođena od skupog proizvoda objasnila je situaciju. -Di ću od sramote da me svit vidi s četri bakalara, a kogo nema ni za srdele. Sitila san se kako smo ih prije švercovali iz Trsta i u kondotu selotejkom sve učvrstila. Tako je bilo s ‘holandskim’ bakalarom.
Akcija palme i masline -Rodrigo i Mizera viđeni su u sitnim satima. Rodrigo je cotao u razbijenim hlačama i s okrvavljenim koljenima. Mizera je vukla oveću palminu granu. -Šta se dogodilo? -Bos of đardin vont ubiti mene! Ja đamp preko lingjera i nahebalo maj koljeno! Mizera je prevela -Ušli u tuđu bašču i otkinuli granu. Gazda izašo na pendžer i viko da će pucat. Skočili preko ograde. Rodrigo se ubi ko na fronti, a ja s palmom pobjegla! -Neka ste vi došli do palme! Sad je samo lipo ispleti za Cvitnicu da šefica bude zadovoljna!, tješio je autor. Tako je bilo s palmom. S maslinama nije bilo problema.
Akcija tangana jaja– Mere se prizentala autoru na radno mjesto. Bez objašnjenja krenula je vaditi iz škartoca jaja i redati ih po stolu. -Evo vidi oće li Vinka bit zadovoljna kako san otangala. Jaja su bila kvalitetno opiturana. Dekoracija je bila šokantna. -Kakve su ovo naljepnice?, zblanio se autor. -Ali ne vajaju? Moderne su! To su ostale sličice od rodicinog unuka kad je bio u mene prošlo lito. -Moderne jesu, ali di ćete za Uskrs na jaja lipit nogometaše, manekenke, glumce i junake video igrica? -Meni baš lipo figuraju! -Jesu, ali ne za Uskrs. -A ništa onda! Ove ću stavit na salatu s lešin meson šta mi je ostalo od jučer, a na nove ću lipit zecove i cvitiće! Pokupila se i otišla na turu novog tangavanja. Tako je bilo s jajima.
Akcija janjčić– Paško rijetko dupera mobitel, ali kad nazove riječ je o nečem hitnom. -Aj dođi!, javio se uspaničeno. Iz pozadine se čulo meketanje. -Šta se to čuje? -Ne pitaj! Dolazi!, prekinuo je vezu. U Paškinom tinelu autor je intrao na zanimljivu trojku. Uz gazdu je tu bila uplakana Mizera i ni manje ni više nego živo janje. -Šta je to? -To je Slađo!, predstavila je Mizera beštijicu kao da mu je u bližem srodstvu. -Pa šta radi tu? -Ja nazva jednoga s Brača da mi donese friške janjetine, a on mi se prizenta sa Slađon. Da nije ima kad klat i da mi to obavimo i da će bit sladak ko cukar.
-Jest sladak naš Slađo!, rasplakala se grleći janje Mizera. -Di ću ja zaklat janje. Ne bi ni kokoš! Zva Mizeru da bi li Rodrigo. On samo šta se nije zanesvistio. I onda je ona stvar zahebala! -Kako? -Ja se sjetila kako je đedo klao kurban-ovna za Bajram, pa mislila mogu i ja janje. Al kad sam ga vidjela vako slatka, srce mi od tuge prepuklo. Nije ovo ovnina grdna. Ovo je naš Slađo! -I šta ćete sad? -Jagnjetine ćemo u mesara kupit. Ne dam Slađu! Tako je bilo s akcijom kodnog imena Slađo.
Akcija šunka i akcija pod šifrom sirnice. O njima se sve doznalo u finalu na ručku kod Vinke.
-Sad ćemo vidit kako ste obavili zadatke!, najavila je domaćica. Krenulo je s predjelom. Marta je otkrila foliju s gvantijere. -Evo spremila san je kako ste mi ti i Anka dale ricetu. Kuvala se koliko je teška. U vodu san dodala lovor, zrna papra i vina. Ladila se u vodi cilu noć, pa sad recite da ne znan i ja štogo skuvat!, ponosno se isprsila.
-Sve si radila po riceti, ali kakva ti je ovo šunka?, uprla je prston Vinka na gvantijeru. -Kako je vako tanka?, primijetila je Mere. -Ic veri mršavo hem-šunka!, kazao je Rodrigo. -Di si je kupila?, sumnjičavo je pitala Vinka. Marta se uzmucala -Ma bila san u jednu butigu, pa mi šunka nije parila kako triba. U drugu isto. Onda vidila na akciji parizer, pa se mislin i on bi moga bit dobar kad se skuva, a jeftiniji troduplo. I tako…
-I tako si nan donila da labamo kuvani parizer! Škrta čimavice!, napala je Vinka. -Francuzi tako jidu za Uskrs. Zato se i zove parizer. To oće reć šunka ala Pariz, petljala je Marta. -To oće reć da ćeš ti dobit ala bubatac u glavu!, ražestila se šefica. Parizer-šunku nitko nije dotakao. Marta je pažljivo zamotala i spremila u boršu.
Prešlo se na bakalar. Vinka je servirala dvije terine, jednu na brujet i drugu na bjanko. -Mmm, mrmljala je ekipa grabeći s pijata. -Svi gušti, punih je usta pohvalila Mere. -Ko umi taj umi!, potvrdila je Anka. Javio se i Paško -Neman riči. Nego mi mrvu daje na falši bakalar. Ko da nije iz norveških nego iz Ledovih smrznutih voda. Autor je upitno pogledao u Vinku i taman htio zaustiti kad ga je munila ispod stola u cipac. Shvatio je poruku i kontrirao Paški -Baš se osjeti da je norveški! -Mali aj mi pomogni donit janjetinu. U kužini je šapnula -Niti riči! Nisan manita spravit oni skupi holandski. To čuvan za na Veliki petak. Čini kuco pa ću i tebi odovojit u tečicu. Nakon takve ponude šutnja je bila zagarantirana.
Na stol je stigla janjetina. Glođalo se ujedinjenim snagama. -Svaka čast!, pohvalila je Vinka -Ne bi vaka da je sa Zadvarja. I Mere je dala visoku ocjenu -Slatka ko med. Pravo slađana! Na spomen ‘slađanog’ Mizera je briznula u plač. Rodrigo je pokušao zataškati stvar. -Histerikl! Puno vina moja mizera drinking! Mizera je plačući -Slađo moj jadni Slađo!, otrčala na balkon uhvatiti zraka, a Paško prišapnuo Malom. -Šta ćeš? Nije bilo janjetine u mesara, pa je naheba Slađo. Taki je život! Al smo malo dosad u životu Sađine braće popapali. Mali se složio s činjenicom, ali je ipak odgurnuo pijat. Paško je nastavio glođati.
Prezentirane su i spletene palme. -Lipo spletene! Bravo Rodrigo!, dala je kompliment Vinka Filipincu. -Palma is veri bjutifl spleteno, bat maj kolino razbijeno!, kazao je Rodrigo, ali ga nitko osim Mizere i potpisnika Kamarina nije razumio.
Na red su došla i Merina jaja. Svi su hvalili boje i motive. Za pegulu je Anka intrala na zaostalo jaje s naljepnicom netipičnom za Uskrs. -Misusovo šta je ovo?!, prekrstila se . -Gola ženska? -Ma to mi je slučajno greškon upalo!, snašla se Mere.
-A sad sirnice!, najavila je svečano domaćica. -Ankine nisu nikad falile. -Ovi put jesu!, drhtavo je rekla Anka i otkrila ispod tavajola nešto što je sličilo na odeblje palačinke. -Šta in se dogodilo? -Prilazak na litnje računanje vrimena! En in računanje! Stavila tisto da se diže, Vinka me taman zvala da metnem uru naprid, da će brzo novo litnje vrime. Naštimala reloj.
Onda me zvala i rodica Jadre da pomaknem uru da ne bi zaboravila u nedilju. Opet pomakla. Pogledala do koju minutu na sat i mislim se di je brže dvi ure prošlo, moralo je tisto već prokvasat. Zahebala se i gurnila ih u peć. Vidi na što sliče!, pokazala je na ‘palačinke’ od sirnica i rasplakala ko kišna godina. Svi su je tješili, pa čak i Vinka. Odužila se fritulama pofriganim u po ure.
-Eto ga tute!, obratila se šefica skupu -Malo livo, malo desno, pa smo prošli i probe za Uskrs. A sad se uozbiljimo! Dolazi Velika nedija i triba se sabrat. Anka nađi nan velete za činit kvarantaore prid Prisvetim. Triba i ponovit Muku za pivat je na Veliki petak napamet, a ne ko ovi šta je pivaju samo unazad trideset godina, pa moraju čitat iz libra.
Ti Mali još ovi Kamarin možeš škercano, ali oni od Uskrsa dostojno i ozbiljno!, svečano je naglasila. Svi su se složili. Anka je povela zaboravljenu antiku pjesmu ‘Spomeni se ti Divice, da dolazi dan Cvitnice’. Tko je znao prihvatio je, tko nije mumljao je.
Bio je ovo preduskrsni Kamarin. U slijedećem ćemo slijediti Vinkine upute i biti dostojni trenutka. Pred nama je Velika šetimana. Vjernicima na štovanje, ostalima na rešpektiranje.
Piše Marino Srzić, foto: privatni album
