Može li Kamarin konačno postati kolumnom uravnoteženog ritma bez skandala, impicavanja i berekinadi? Ne može! Sve dok Vinka i kumpanija vladaju scenom, konfužjun je zagarantiran. Autor se uvijek iznova nada kako će u slijedećem nastavku prezentirati kakav blagi ‘ala kamomila’ tekst u kojem vremešna ekipa nudi mudre savjete o smislu života. Malo morgen! Toga nema s našim junacima. Bilo bi red da u poodmaklim godinama malo stanu na kočnicu. Dapače! Svatko iz ekipe kao da prolazi najžešću fazu puberteta.
Da ni ovaj đir neće biti u taktu nježnog valcera, nego žestokog rock n rolla, autor je znao čim je ugledao Anku. Samu, na klupi pred šoping centrom, s krafnom iz koje je curila marmelada preko jakete sve do škartoca u krilu.
-Teta Anka! Šta činite tu? -O Mali, prenula se u pola zalogaja -Pa mi je cukar, pa evo udrila po krafenima. Ajde i ti jednu, ponudila je vadeći iz škartoca masnu slasticu. -Ne bi, fala! -A ja bi! Ne jednu nego dvasideset i jednu, jer mi je tuga velika na srcu! Očekivani plačni val brzo se aktivirao. -Nije dobro!, zakenjkala je. -Iđemo ja i Vinka u Austriju! -Zašto? -Ne pitaj! Znaš da su nan sinovi i neviste s unukama otišli gori. Unuke dobile ote đavlije štipendije za učit u inostranstvo, a ćaće i matere im išli štogo zaradit do sezone. -Znam! I šta ne valja? Ali se nisu snašli? -Snašla je njih Sodoma i Gomora! -Šta se dogodilo?
Od pustog jecanja ‘Mali’ nije mogao razumjeti ništa. Zato je odveo tronutu Anku u šoping-kafić i naručio višnjevaču da joj podigne moral. Moral joj se odmah rekuperao. Čim je ispila bibit, na sav je glas zapjevala ‘Svaka tuđa zemlja, tuga je golema’. Publika je zapljeskala. Za izbjeći daljnju blamažu nije bilo druge nego naručiti taksi i deportirati je u Vinkin stožer.
-En ti gajde šta si to učinio od nje!, napala je odmah Vinka -Vidiš da je pijana ko crna zemja. Ne smi alkokola kad je strefi pad cukra! Nakon što ju je nalila vrelom kavom i energično izmasirala sljepoočnice kvasinom, Anka je došla k sebi.
-Napisala san ti na kartu šta triba kupit u butigu za odnit onin našin nesritnicima u Austriju, a ti udrila po krafenima i Mali te još de rešto nalio bibitima! Lipi posal ste učinili!, nabrecala je Vinka optuženike.
-Šta se dogodilo vašima? Od Anke nisam ništa moga doznat? -Šta ćeš doznat kad je prvo bila decukrirana, pa priko mire nacukrirana krafenima, pa nalivena alkokolom. Ne bi je ni sveti Frane šta je zna govor beštija razumio! -Kažite!, bio je nestrpljiv autor.
Vinka se uhvatila za čelo -Šta se tiče mojih, stvari stoje vako! Tetovisanje, kažin i jogi- jubavnik! Od nervoze je počela naglo štucati, te se zaletila do kredence i nalila bićerin. -Evo odma je pristalo!, pohvalila se nakon dva guca. -Daj i meni zavapila je Anka. -Ni kapi! Jedva san te razmantala! Završit ćeš u društvo ličenih alkokoličara!
-Šta je s vašima teta Anka? -I u mene se vrlo zakomplikovalo. Moji se dali u Jekove, ranjeni su suzavcima i ašeste guštere i guje.
Ako netko od pratitelja Kamarina može na prvu dešifrirati o čemu se ovdje radi, autor ga časti neograničenom kilažom pečenoga na Zadvarju. Nakon informacija sadržanim u pojmovima; tetovisanje, kažin, jogi-jubavnik, Jekove, suzavac, gušteri i guje, teško da će itko išta shvatiti, a kamoli se nabubat janjetine sa Zadvarja. Odakle onda početi? Najbolje smirit balun i podušit tenzije, pa polako otkriti što se to dešava s Vinkinim i Ankinim najmilijima u inozemstvu. I taman je autor krenuo s takvom metodom kad su upale Mere i Marta.
-Ali niste još partile? I ja bi s vama!, odmah je s vrata opalila Mere. -Iman gratis kartu za reoplan šta san je dobila na nagradnu igru. Skupila san sto vričica inštant-kokošje juve i dobila prvu nagradu!, ponosno se isprsila. -Dobro da od toliko juva nisi počela kokodavat i priselila se u kapunjeru!, u svojoj se muci zacerekala Vinka.
-Išla bi i ja!, pridružila se Marta -Šparan svaku banicu otkako je počelo sa skupjanjen plastične ambalaže pogodne za reciklažu i očuvanje prirodnog okoliša, izrecitirala je kao kakav inženjer ekologije -Šparan za učinit vijađ, a nisan daje Splita s jedne i Drašnica s druge bande ima pedeset godina otputovala. -Bravo moja! U radiše svega biše, u štediše jošte više!, pohvalila je Anka. -Tebe vodit! Pa da skupjaš plastiku po kulturnom svitu! Niti čut!, grubo je odbila šefica.
Onda se s ulice začuo Paško Cima -Alooo, ima li koga mlađega gori da mi da ruke! Ne mogu sam, stegla me išijatika! Najmlađi u liku Malog, vukao ga je uza skale dobar kvarat od ure. Kad je odahnuo i iskamčio travaricu počeo je umilno kokolavat Vinki -Vinka moja poštena i dobra deboto ko šta san i ja, bili moga naručit nešto za sebe iz Austrije. -Kako da ne! Ko onda kad si mi naručio žurnal ‘Mondo intimo dela natura’ kad sam išla u Trst. Ja mislila da je to štogo učeno i pristojno, a stari jarac šta je prodava žurnale me pita da bi li taj žurnal mogli zajedno prolistat u đardinu.
Imala san šta vidit kad san otvorila! Sve sami jarci i jaranice goli ko od majke rođeni i još se prikovrću! Prostografija! -Pornografija!, ispravila je Mere. -Hebe me se! Znan samo da mi je obraz opa. Odma san se išla ispovidit u onu crkvu svetoga Špiridona na Ponte Rošo! Nisan ni znala da je pravoslavna! -Brat je mio koje vire bio!, ubacila je ekumenski Anka. -Ma šta će meni više prostografija. Prošlo me to. Nego bi mi triba jedan štap za lovit ribu. Špecijalni. Dat ću ti ime butige i šolde. -More, ako prvi ulov iđe meni! Dogovoreno, pristao je Paško na pogodbu.
Vinka je načulila uši. -Eno i njih! Čujen ih u portunu, pripoznajen im odavde korak. -Ko?, upitala je Anka. -Ko? Biće Tito i Jovanka! -Ajme šta mi nisi rekla da će doć! Obukla bi najboji kostim i učinila trajnu, skočila se s kauča popravljajući suknju i pokušavajući usput prstom navlaženim pljuvačkom eliminirati izdajničke maće od krafni. Vinka je komentirala stanje prijateljice vrteći kažiprstom po ćiverici -Ja van stalno govorin da je ona u zadnje vrime rebambituš-kronikus. Di Tito, di Jovanka! Mizera i Rodrigo!, razderala se.
Mizera je upala s lošterom sasvim komotnoj za ispeć ojačeg odojka. -Evo ja donijela hurmašica i baklava. Tetka mi Safija u Austriji penziju zaradila. Sama ostala. Piše mi nekidan ‘Čeri moja da mi se samo još jednom nauživati hurmašica i baklava, kakve je tvoja nena, a moja rahmetli majka radila, pa se mogu mirna na Ahiret preseliti.’ Pa eto tetka Vinka ako bi mi mogli ovu tepsiju tetki u Austriju odnijeti. -Ja ti čerce ne znam di je taj Ahiret di bi se teta odselila, ali kad žena ima takvu želju ne mogu odbit!, pristala je Vinka.
-Oćete vi meni više objasnit šta se to događa u Austriji?!, dalo je u glavu Malom. -I ko vam je javio šta je s njima? -Zaklela se zemja raju, da se sve tajne doznaju!, upala je Anka s još jednom narodnom umotvorinom. -Pusti ti zemju i raj! Da nije bilo moje Fride, šta je litovala u mene puste godine, ne bi ništa doznali! -Frida?
-Evo vako!, počela je Vinka -Pripoznala mi je sina kroz ponistru od tramvanja. Zove ona mene i kaže -Frau Vinka vaš sin bio zer gut junge. Ali in Esterajh on ist niht gut! Kako nije gut pitan ja nju. -On arbajt u jedan kupleraj! Odma mi se zacrnilo prid očima. Onda mi se Frida ponudila da će njen sin šta je policaj- inšpektor izvidit stvar. Ja dala adresu, a Anka pridodala svoju da provjeri šta je s njezinima. -I šta ste doznali? -Nu dođite vidit. Poslala mi je na voc ap snimke. Ajde Rodrigo ti znaš to pribacit na lapatop pa da vidimo bistrije.
Rodrigo je izvršio tehničku operaciju i na ekranu su se krenuli redati snimci. Anka je odma počela prebirati po krunici, a Vinka od nervote štucati.
Najprije Vinkin sin. Izlazio je pa ulazio u više navrata rano ujutro i kasno navečer iz lokala imena ‘Rotte Lantern’ -Crvena lanterna, ne more bit nego kažin!, štucnila je Vinka. Slijedila je snimka nevjeste kako izlazi iz yoga-kluba pod ruku s nekim muškarcem, a na rastanku se nježno poljube -Kurba! Sina mi vara!, štucnula je Vinka još žešće. -I on vara nju u kažinu!, usudila se primijetiti Mere. Vinka nije stigla odgovoriti jer se ukazala unuka Suzi. S nekom djevojkom je ulazila u Tatoo-salon. -Ajme! Tetovisat će se!
Onda su se počeli emitirati snimke s Ankinim najmilijima. Unuka na demonstracijama očiju natečenih suzavcem, sin s naramkom Kule stražare, lista Jehovinih svjedoka pod rukom i nevjesta u parku s puzećim kameleonom na uzici i košarom iz koje viri rep zmije. -On priša u antikriste, mala ranjena u demonštracjunima, nevista šeta tarantele po đardinima!, rasplakala se neutješno Anka. Slomila se i čvrsta Vinka. -A meni sin i nevista u kurveraj, a moja Suzi se tetoviše. Neće je nijedan pošteni momak tit oženit! Prijateljice su se solidarno raskrivile i zagrlile.
-Iđemo u Beč spasit šta se spasit da!, trgla se Vinka. -Mere i Marta iđete s nama. Mizera dobro infašaj selotejkom baklave! Paško daj šolde da ti kupin oti štap za lovit špare! Mali zakaparaj nam priko lapatopa biljete za prvi let via Austrija! Rodrigo nađi auto di znaš. Voziš nas ujutro na reoplan! , izdala je naredbe -Jes ajm drajv tu zračna luka daktar Frenk Tužman!, pokorno je potvrdio Filipinac.
Svi su užurbano krenuli izvršiti naređenja. Što je bilo u Austriji još nije znano. No, ne brinite! U slijedećem Kamarinu biti će objavljen iscrpan izvještaj. Do tada čuvaj sveti Kleme makarski našu kumpaniju u specijalnoj ‘esterajh’-misiji.
Piše Marino Srzić/ foto: privatni album
