Radni naslov ovog đira mogao bi biti ‘Krvna gripa- Trišnje- Eurosong’. Naslov neupućenima zvuči psihički neuravnoteženo, ali ne i pratiteljima Kamarina naviknutima na aktivnosti Vinkine kumpanije.
Vinka i Anka upali su u vidno polje autora pri izlasku iz Doma zdravlja. Anka je iz rukava vadila faculetić i otirala suze. -Je li zlo? -Pusti je. Zlo je njojzi u plitkon mozgu!, odvratila je Vinka -Objasni joj da se ne triba bojat! -Teta Anka šta je bilo? -Nema spasa za mene! Triban aperisat mirenu na očinjem vidu! -Pa to nije strašno. Sad se mrena operira za uru vrimena. -Znan, ali mi je likar reka da ne bi bilo loše vidit šta je s krvnon gripon! -Kakva gripa? -Krvna! A ja san u Glas koncila čitala kako je od ote gripe umrla jedna časna misionarka u Afriku, a nije navršila ni 80.
-Eto! Je li vidiš kako je primitivna!, oglasila se Vinka -Likar joj je reka da bi bilo dobro vidit koja je krvna grupa, jer joj se izgubio bolesnički kartun. -Jadna ti san!, nabrajala je ‘krvno-gripašica’ -Je li to moje okončanje? -Nije, ta bolest ne postoji. To su van grupe krvi A, B, pozitivan, negativan, pokušao joj je objasniti Mali. -To je unda ono šta gledaju kad se iđe darovat krv, konačno se smirila -Ja mislin da je moja bila grupa K minus. -Bila ti je K da ne rečen štogo šporko na K!, uzrujala se Vinka. Anka je zbunjeno upitala -Od čega je onda umrla časna u Afriku? -Ne znan od čega je ona bidna partila, ali ako ne umukneš bacit ću te tute sa mosta drito doli u vatrogasaca, dalo je u glavu šefici.
Anka je umukla, a Vinka prešla na vedriju temu. -Stađun je od trišanja a ti još nisi učinila onu svoju štrudlu. -Kad su po zlato. Pričekaj da malo kalaju s cinom!, opravdala se Anka.
Do objave kolumne cijena ove voćke sigurno je pala. No, početkom tjedna cifra je bila dovoljna za barem kilo i po telećih prsiju.
Vinka se sjetila -En ti jarca, pa ja iman tri cabla trišanja na onu zemju di san mejašnica sa Paškon. Iđen zvat Rodriga da skoči obrat!, otipkala je u hodu na mobitel i izbiflala -Alo! Vinka tute, ajde skoči obrat ono mojih trišanja. Vodi Paška on će znat di su! S druge strane linije čuo se zbunjeni Filipinac -Sori mis Vinka bat aj dont nou vot trešnja iz? -Ne trešnja! Trešnja je potres, zemjotres! Nego trišnja šta se jide! Mali kako se reče trišnja na ingleški? -Šeri! -Šeri! Ajde uberi šeri s mojih cabala! -Ou jes. Kupiti botl šeri-brendi in d butiga! -Ne šeri-brendi za bumbit! Di će rest bocuni na cablu! Pripetavanje je trajalo. Nekim čudom Rodrigio je konačno shvatio o čemu je riječ.
Trojac je s pridruženom Martom, Merom i Mizerom čekao uz kavu i galetine u Vinkinoj kužini isporuku naručenih voćki. Dostava je stigla, ali bez narudžbe. -Nema ni jedne!, izvijestio je Paško -Sve obrano! -Nou šeris! Nou trijesnja!, nadožuntao je Rodrigo. -Kako nema?, zapeškerila se Vinka. -Dušmani oteli!, dramatično je ustvrdila Anka.
Meri je nešto sinulo -Jesu tvoje trišnje od one sorte šta ih zovu kriške? Ko one sa Slimena? -Jesu! -Malo ojače i škurije, precizirala je. -Pravo takve, potvrdila je gazdarica. -Onda znan di su završile! -Di su? Dabogda da se pinkama udavili!, klela je bijesno. -Prodaje ih kraj supero-marketa Višnja. Mater joj je Jagoda šta je zovu Dobra Prigoda. Ima zemju dva laza povr tvoje. -En joj mater Jagodu i dobru joj prigodu! Ona će na mojoj didovni dizat šolde! Iđemo odma tamo!, ražestila se -Da iman bokun puške bilo bi barufe! -Iman ja pušku!, ponudila se Anka -Od moga pokojnoga. -Pravu pušku? -Nije prava nego vazdušna. Na škatuli piše vazdušna puška proizvodnja Zastava Kragujevac. Ne ubiva jude. Š njome je moj pokojni kad je oša na kvasinu gađa pantagane po dvoru, evocirala je uspomenu na pokojnika. -Donesi je!, naredila je šefica. Anka je skočila po ‘vazdušnu’, a Vinka dala upute. -Mere ti sa mnom za svidočit, a ti mali za raskrinkat lupežicu u Kamarinu. Rodrigo vozi.
Višnja je upravo kupcu na haubi parkiranog auta pred ‘supero-marketom’ vagala trišnje, kada je zaskočila ekipa za privredni kriminal. -Slušaj Jagodina Višnja odma da si ostavila moje trišnje. -Vishnja dec iz mis Vinke Šeri-Trisna!, posvjedočio je Rodrigo. -To te je ladrunica mater upravila di ćeš obrat!, potvrdila je Mere. -Nije! To je naša trišnja, negirala je Višnja. -Radit će oružje! Barba mi je bio prvak u striljanju!, zaprijetila je šefica. -Možeš mi puvat!, odvratila je lupežica. -Rodrigo, donesi vazdušnu! Filipinac je skočio do auta i predao oružje, a vlasnica naciljala. -Svitu upomoć! Ubit će me!, raskrivila se naciljana.
‘Vazdušna’ je deaktivirana, a napadačica dala upute. -Slušaj Višnja neka je za minut u ovi saket do ti jedna moja trišnja!, tutnula joj je ruke vreću, pa je Jagodina Višnja napunila saket do ti jednom trišnjom. Akcija je uspješno okončana.
Anka je u kužini na balanci vagala voće. -Ima ih i za slatko i za u cukar! -Možete meni dat koje kilo, ja znan kome ću prodat po dobroj cini, nanjušila je priliku Marta. -Niti čut! Anka baci se na posal. Neka ti Mizera da ruke. Degustacija za pismu Evrovizije!, imala je Vinka plan. -Kakva sad Evrovizija?, čudio se Mali. -Borati u subotu je Evrovizija, doć ćeš i ti, pa ćemo udrit po štrudelu i pivat! -Puno su mi drage one naše male šta leleču!, kazala je Anka. -Ne leleču, nego im se vokalno instrumentalni sastav zove Lelek, ispravila je Mere i nadodala -Ja bi isto volila da nastupaju s kojon borbenom koračnicom. To je opet došlo u modu, militantno je konstatirala. -Meni su baš drage. Posebno kad se ona mala u bilo diže u nebo. Pari ko Gospe, prekrstila se Anka.
Pripreme za jubilarnu 70. godišnjicu Eurosonga su bile u punom jeku. Kumpanija se za događaj aktivirala kao da su dio organizacijskog tima u Beču. Mizera je razvijala kore, Anka mijesila pitu. Vinka je obećala prigodno spremiti viner-šnicle. Paško i Rodrigo su bili zaduženi za pivo i vino. Marta se ponudila ispeći Zaher-tortu, ali su je poučeni iskustvom odbili.
Došla je i subota. Nakon šnicela i slatkoga, bićerina i žmula, domaćica je svečano najavila -A sad prigodni program u čast Evrovizije! Bilo je jasno da su svi znali za program osim autora. Spremno su se pokupili u kamaru na posljednje pripreme. Vinka i Paško su preuzeli ulogu konferanse. -Ja san Oliver, a ona je pokojna Helga, objasnio je Paško-Oliver i naklonivši se najavio -A sada nastupa Danijel s pismon ‘Đuliii’, uz balanje sestara Kujundžija! -Nije Kujundžija, nego Barudžija!, ispravila ga je Vinka-Helga.
Na pozornicu tinela izletio je Danijel -Rodrigo sapet u tijesnu kožnu jaketu, u rebatinkama iz ranih 80-ih i s razbarušenim cufom, te zagudio -Prisla i rekla helouuu, Đuuliiii… rastegnuo je dok mu nije ponestalo daha. Atraktivan nastup naglim uletom nadopunile su sestre Barudžije. Dobro popunjena Mizera u suknjici s volančićima vitlala je leva-leva debelim nogama u ritmu songa. Druga sestra u liku Marte mahala je debulano jedva podižući natečene gnjate i stalno ispadajući iz ritma. Nastup je pobrao aplauz.
-A sada Severina, najavila je Helga-Vinka. Na binu je iskočila Mere. Gornji dio odavao je jarko-crveni negliže naručen sa škakljivih internet stranica, a donji poticao od dijelova nekad popularnih čipkastih koltrina. -Tamo trava nije nikla, di je stala moja štikla… Zaorjala je gotovo baritonski Mere, opalila tuta-forca štiklom po parketu, tako da je i pukla štikla i ruvinajo se parket. -Na povik Afrika-paprika!, strgla je koltrinu i ostala u mudantama čime je finalizirala nastup.
Slijedio je Ankin perfomans. Rodrigo je donio kućne skale na rasklapanje i smjestio ih nasred tinela. Izašla je u bijeloj opravi do poda s dugim velom na glavi, jedva se popela uza skale i opalila -Andromedaaa! Usred izvedbe skale su se zaljuljale i da se nije uhvatila za luster opijezdla bi koliko je duga i široka. Ovako je samo malo rastresla škinu.
Počelo je praćenje programa iz Beča. Emitirao se prilog iz fan-zone. Prizentale su se dvije mlade cure, lica išaranim falšim tetovažama u stilu Lelekica. -Ih bin Suzi aus Makarska, a tu je i moja kolegica. Mi smo na školovanju u Beču i došle smo navijati fir unzere kroatiše kandidate. -Da li su i vaše bake imale tradicionalnu tetovažu?, upitala je novinarka. -Ah ja! Moja baka, oma Vinka ima više tradicionalen tetovaže! -Und majne grosmuter Anka auh ima tatu po sebi. Dasi ist unzere foklor!
Vinka i Anka su zanijemjele od šoka, pa su simultano oplele -Majku van vašu nismo ni obrve mrčile, a kamoli se badale po tilu!, popijezdila je ‘oma’ Vinka. -Išle učit, a po Beču se tetovišu i sramote nas!, krešio je tlak ‘grosmuter’ Anki. -Dobiće po bekini kad se vrate!, zaključile su u glas.
Onda je počelo emitiranje Eurosonga. Teško je reproducirati opaske kumpanije. Bilo je tu svega -Jeli ovo muško ili je žensko? -Vidi ove grišnice! Prizentala je onu stvar ko na gvantijeru! -Jauče ko da gudana kolju!, redale su se opaske.
S našim su nastupom bili domoljubno oduševljeni. Bodovanje je prolazilo u pozitivnoj napetosti sve dok nam Srbija nije dala ni glasa, a mi njima maksimalne bodove. Mere je u žaru zapjevala Tompsona i zatražila od Anke da joj ‘kitno’ donese onu ‘vazdušnu’ pušku. Kumpanija se rastala s povišenim tlakovima, kalanim cukrom, napadima migrene i najavama afana.
Vinka je zvala jutros. Taman pred završno slovo Kamarina. -Nikad više nećemo gledat Evroviziju! To je sve UDBA namistila. Pa da smo mi lošiji od Bugara!, gnjevno je vikala. -Nemojte se uzrujavat! -Kako neću! Nisan cilu noć oka sklopila. Evo i Marte u mene. -Di tako rano? -Ni ona nije zaknjala i došla zorom. Donila ribe. Jučer je uzela u jednoga šta lovi tunjuom na rivi. Ogladnile od nervoze, pa san odma pofrigala i natukle se. Sad mi je počelo orjat po štumku. Eno i nje na kondotu.
Vinka je poput lava podrignula u slušalicu. -Oprosti na rutavanju, nešto nije u redu. Čudi me, parili su friški bokuni! Autor nije znao kako bi joj priopćio istinu. -Kad ste vi bili na rivi? -Nisan ima i dvi nedije! -Bolje! -Zašto? -Bolje vam je doma! -Dobro i kažeš! Ajme moran i ja na stranu. Martaaa izlazi!
Kad Vinka dozna kakvi ‘friški bokuni’ plutaju u zadnje dane ispod naše rive ili će je strefit kulap ili će usmrtit Martu. Srećom za komunalne intervencije i plutajuće ‘friške’ objekte po portu još nije čula. I neće dok ne pročita ove retke.
I tako je prošla i ‘krvna gripa’ i otete trišnje i Evrovizija. Riva će valjda prestati ‘vonjati’ barem do novog Kamarina. Kamarin neće prestati do daljnjega. Još će vas dugo izvještavati o aktivnostima Vinkine kumpanije!
Piše Marino Srzić, foto: privatni album
