Povodanj, izazvan nebrigom Dare Gut Morgen, ozbiljno je devastirao stambene prostore Marte i Paške. Da se podsjetimo… Rečena Dare, susjeda s gornjeg kata, zaboravila je žureći na put zatvoriti kanele. I onu u banji i onu u kužini. Voda je danima curila, tekla i šikjala. Cijevi godišta Marije Terezije su popustile, pa su članovi naše kumpanije postale žrtvom potopa biblijskih razmjera.
Ugroženi su evakuirani u Vinke i Anke, a šefica se kao i uvijek dosjetila rješenju problema. U kratkom telefonskom pozivu Daru je primorala na hitnu nadoknadu nastale štete. -Ili ćeš im isplatit cilu štetu ili će se doznat tvoje berekinade! Pritisnuta takvom ucjenom Dari nije preostalo ništa drugo nego curik natrag iz švapske magle na ‘lipo moje makarsko more’.
-Mali bit ćeš svidok!, dreknula je bez pozdrava u mobitel Vinka. -Kakvi svidok? -Svidok pri isplati nadoknade za štetu nastalu u stambenim jedinicama uslijed utvrđenog nemara! -Govorite ko advokat! -Ovo san našla u starin novinama šta ih skupjan za čistit ribu jedan pravni savjet pa ti čitan da bude učenije!, priznala je. -I šta ja sad moram napravit? -Ti se moraš prizentat u kafić i svidočit! Autor je pokušao doznati detaljnije upute, ali od Vinke nije mogao doći do riječi. -Tribaš nan i dat ruke za još mrvu ruvinjat stanove! -Zašto ruvinjat?! -Buzdo! En ti sve libre koje čitaš! Da šćeta bude veća! -To znači… -To znači da se uputiš odma! Alat ti ne triba nostit, ima u Paške!
Ispred portuna zgrade stajala je Mere. -Ja san tute da slučajno kogo nepoznat ne uđe!, priopćila je zavjerenički, te krenula u đir oko zgrade poput zaštitara visoke državne ustanove.
Iz Martinog stana čula se buka. Oznojeni Rodrigo čekićem je precizno tukao po zidu -Iz veri preciz end keriful vork, objasnio je kao da se radi o iskapanju arheoloških nalaza. -Zašto preciz? -Tako šjora Vinka rekla!
Klečeći na podu i mažući nečim parket, javila se i ona. -Triba prečizo da se ne vidi da je šćeta naknadna, nego učinjena u trenutku aktiviranja puknuća cijevi, nastavila je jezikom procjenitelja šteta, naučenog iz članka starih novima nad kojima je čistila mole. -Šta činite na podu? -Ovo mažen sa garbunon šta je osta od gradela da se vidi kako je stan naheba i od natopjenih strujnih vodova.
-Oću cile koltrine osmudit ili samo do pola?, upitala je Anka s upaljenim fajercagon u ruci. -Jedno tri kvarta užeži da se ne vidi da je namišćeno. Nikako cile! I nemoj da ti zaplamcaju! -Bože sačuvaj! Nisan manita!, kazala je Anka i nastavila piromansku aktivnost.
-Meni je ovo ža ruvinjavat! Ovo si mi ti donila iz Trsta, prizentala se iz banje Marta s ćelešte plavim čupavim pokrivalom za zahodsku dasku. -Natopi šodon kauštikon da se učine fleke, parit će da je od poplave! Ne žali! Teška srca Marta je krenula uništavat omiljeni detalj iz kondota.
-Ajmeee!, prekinuo je radnu atmosferu Ankin krik -Gore koltrine! Uvatit će bonogracije i štrop! Rodrigo je promptno djelovao, zgrabio vojničko ćebe iz Martinih zaliha i podušio oganj. -Tuko da li tuko! Moglo je sve zaplamcat zapravo, a ne per la finta, špotala je Vinka -Jesan ti rekla da budeš atento s vatron! -Intrala san na jednu knjigu u regalu. Zove se ‘Svi me vole samo tata ne’. Počela san čitat i zanilo me, pravdala se Anka. -Zanit će tebi glavu, ako te žvajzen ovin bruškinon!, zaprijetila joj je pedagoški i dalje fregajući crnilom po podu. -A kad smo već kod libara, ti mali udri po njima. Svaku knjigu ispod kanele, a kantune ošteti i isfrižaj. Radiš u bibjoteci, bar ti znaš kako triba s knjigama.
‘Mali’ je nevoljko devastirao komplet sabranih djela druga Edvarda Kardelja koje je Marta pokupila na nekom kontejneru početkom 90-ih. Onda se uputio izvidjeti situaciju u Paškinom stanu.
Atmosfera je bila slična. U međuvremenu je Mere napustila ulogu zaštitara i s Mizerom polijevala siće vode po stanu. Gazda Paško je praznio nešto iz škafeta u saket od škovaca. -Nemojte mi ovo zalit, to mi je je dota i kapital! Trpao je u vreću kao pred evakuaciju. -Šta ti je to?, bila je znatiželjna Mere. -Dokumenti, matrikule s navigavanja, nabrajo je sadržaj. Kurjoža Mere je hitro zgrabila saket. Iz rastrgnutog najlona razasule su se fotografije ljepšeg spola. Po odjevnom trendu nije se moglo zaključiti iz kojeg su vremena. Moglo bi se da su bile odjevene, no sve su bile u Evinom kostimu. -Matrikule s navigavanja! Ovo su jaranice po kojima si ti navigava dok si moga!, zacerekala se Mere. -Pu, pu! , pljucnula je Mizera -Šejtan ih zaveo! Kurave! Pa kad kažu da su pevaljke lahke žene!, branila je struku. Čuo se Vinkin gromki poziv sa skala -Ajmo! Posal učinjen! Dokosurili smo sve šta se moglo!
Nastavak operacije s ciljem opelješivanja Dare Gut Morgen, nastavljen je uz kavu na omiljenom Vikinom štekatu. Prethodno joj je prezentirana šteta. -Ja san iznenađena da je voda mogla nako sve ruvinjat!, čudila se Dare. Na Vinkin mig Marta je u maniri narikače započela nabrajetinu -Sinja san kukavica! Mobilja iz babine dote za koju mi je jedan dava velike šolde razbumbana od vode! Lancuni i tavaje, sve rišelje i toledo eno ih sad tumidani! Izgorile i boce prve kvalitete šta san ih skupjala! Sve devastisano!, udrila je u plač.
Paško je bio kraći, ali s dramaturškim nabojem -Neću ništa reč nego da su se svi dolari šparani od navigavanja i sakriveni u štramac, natopili i raspali ko prikuvane rizi! Ne može me ni Crveni križ spasit! -Ja ti iman jednu časnu u Karitasu za priporučit, glupo je bubnila Anka. -Probaj u Merhametu! Tamo radi od daidžinice mi sestre ćerka, naivno je ponudila pomoć Mizera.
Riječ je preuzela Vinka. -Vidiš Dare šta si judima učinila! Sad to vaja riješit! -A da zovemo pravog stručnjaka da procini štetu?, pokušala je Gut Morgenica. -A da ja zoven pravoga inšpektora od policije da ispita kako su ušli u Rvatsku oni Filipinci priko radne dozvole za tvoj restoran kojega nemaš?, izvadila je aša iz rukava Vinka. Usput se ispričala Rodrigu zbog spominjana sunarodnjaka. -Oti Darini Filipinci nisu iz tvoje župe. U tebe su sve dozvole tip-top. -Jes šora Vinka. Sve regular! Ol iz tip-top, antilop!, potvrdio je uzmucavši se od neugode filipinski gastarbajter.
Dare je bila spremna na suradnju i izvadila iz borše kuvertu. Vinka je zazvala Meru koja je okolo kružila zbog sigurnosne predostrožnosti. -Mere vamo dođi! Šta više svidoka to boje. Šefica je prebrojala sadržaj kuverte. -Šta je ovo?! Ovo nije ni za lemozinu! Gut Morgenovica nije prosvjedovala. -Čekajte me tute, iđen do bankomata.
-Prilika je sad ili nikad! Ima berekinica para ko škaje! Ponudila je kliko potroši za kozmetiku u nediju dana!, komentirala je Vinka očekujući ozbiljniji iznos. Dare se vratila i predala deblju kuvertu. Šefica je prebrojala i zadovoljno ustvrdila. -Vako može!
Švabica se bijesno digla -Lipo ste me zahebali! -Manje nego šta si ti svita namagarčila u Njemačkoj, spustila joj je Vinka. Dare se uvrijeđeno ustala i odmarširala.
‘Mali’ nije mogao izdržati a da ne zapita -Koliko ste akužali? -Poslovna tajna!, odgovorila je šefica. Usput je autoru silom utrpala u džep izvjesnu monetu. -Ne mogu to primit! -Kuco!, ovo ti je ekstra bonus za Kamarin.
Zvala je nakon par dana. -Imamo ti svašta za ispričat, dođi na marendu! -Nemam vrimena! -Anka je nabavila friških janjećih regarija i učinila venecijano! Gurmanski gen autora takvu deliciju nije mogao propustiti, pa se hitro uputio u štab kumpanije.
-Ajmo prije izist, pa ćemo na tanane o svemu!, rekao je Paško. Nakon guštanja u majstorski spremljenim iznutricama, Vinka je krenula s izvješćem. -Isplatilo se! Dobro smo se ojaspriili. Marta i Paško su već dogovorili s meštrima za rimodernat stanove, a svakome od nas je dopa dobar džeparac. -I šta ste s njim?, zainteresirao se autor. -Počastili se! -Lipo! -Bilo bi lipo da se nije zakomplikovalo! -Kako? -Ajmo po redu. Neka počne Marta. Počela je…
-Ja sebi kupila makinju za suđe. Mislin se tek je izašla iz fabrike i triba je malo žešće oprat. Zato san sa suđen ubacila i jedno po litre klor Varikine. Došla mi rodica Lenka u vižite. Nalila joj kavu u čikaricu opranoj u makinji. Divila se kako se blista i sjaji. Javila mi se za uru vrimena od kuće da je dobila veliki proliv i da riga. -Šta joj je bilo? -Ostalo varikine u čikarici! Otrovalo je!
Nastavio je Paško. -A ja sebi kupio onu električnu bičikletu da mogu razgibat kolina. Sijo i vrtin pedale. Pritiska neki botun, a pedale se uzvrtile ko manite. Proba ih malo usporit, ali upra krivo i pomanitale još gore. Doša do 100 na sat, a ne znan ih fermat. Uzlapća se, znoj curi niz mene, a bičikleta sve brža. Da nekako nogon nisan izgulio stuju iz štekera sigurno bi me kolpalo.
-A ja bidna nadožuntala eura i kupila novu mašinu za robu, počela je Anka -Stavila zimske đempere za oprat. Upute na ingleški, ništa nisan razumila, krivo namistila i sve se ukuvalo. Eno mi se đemperi smanjili za šest brojeva, ne bi ih mogla obuć ni ona Štrumpfeta iz crtanoga.
Merina štorija je bila još dramatičnija. -Ja se počastila sa roboton šta sam usisaje kuću. Svaka mu čast ne bi ni tri čistačice onako usisale. Sve je bilo dobro dok me priksinoć nije probudilo orjanje. Lupa po kući, rebumbaje. Mislin rumbali mi lupeži! Kitno zvala policiju. Došli oni kad tamo ni lupeža ni provalnika, nego se robot sam od sebe upalio i pomanita po kući. Osramotila san se!
-Ništa to bolan nije kakvi smo baksuzi ja i moj Rodrigo, počela je ispovijed Mizera. -Naručila ja svilene čaršafe da i nama bude jednom fino. Legli, zaspali na njima, kad ujutro od glave do pete osuti. Plikovi, svrbež, sve crveno i upaljeno. -Alegorija!, stručno je primijetila Vinka. -Jest! Nije to bila svila, ko zna na što smo legli. -A ja ekstra nahebal!, požalio se Rodrigo. -Meni maj Mizera naručila i anderver mudante od ista svila. Doli, pokazao je put međunožja -Dizaster! Katastrof! -Imaš sriće da ti nije on otpa, kazao je muški kolegijalno Paško.
Vinka je mudro šutjela, no pritisnuta upitnim pogledima ekipe, morala je i sama podnijeti izvještaj. -I ja san ispala bleka! Kupila oni pametni sat šta miri otkucaje, tlak, korake i pitaj Boga šta još. Stavila ga na ruku, radila po kužini, gledan tlak 205. Brzo zvala taksi da me vodi na Kitnu pomoć. Govori mi likar -Gospođo vama je tlak savršen zašto mislite da vam je visok? -Evo na!, pokazujen ja na pametni sat kad tamo sad piše 235! Medicinska se sitila. -Šjora Vinka to vam je broj koraka od jutros, a ne tlak. Osramotila se! Onda mi je tek tlak krešio i dali mi inekciju.
-Eto!, rekla je Mere -To nas je Bog pokara, jer smo nasamarili Daru. Ko drugi pod jamu kopa, sam u nju upada! -Pusti ti kraju, nije se dala Vinka -Ima i ona ‘ko riskira ne profitira’!
Uz nadu da su čitatelji profitirali riskirajući pročitati Kamarin, autor odjavljuje i ovaj đir kolumne. 287. po redu!
Piše Marino Srzić
