U novom Kamarinu našu kumpaniju zatičemo upravo tamo gdje smo je ostavili u prošlom điru. U Vinkinoj kužini. Nakon što se provala u stan pokazala lažnom, zadovoljna šefica je odlučila počastiti ekipu. U očekivanju dostave kasne večere, svima se od uzbuđenja i ingordece otvorio apetit.
-Jesi naredila da ne pripeču čelapčiće i da stave duplu porciju kapule?, provjeravao je Paško. -Jesi in rekla da ne stavjaju na picu glive jer san alegorična na njih!, zabrinuto je prošunjala Anka. -Nemoj da donesu burek da je prislan! Moga bi mi krešit tlak!, uključila se i Mere. -Sve šta ostane nemoj bacat nego zamotaj u najlon, pa ću ja odnit doma. Meni ne smeta ništa!, preporučila se za eventualni ostatak narudžbe škrta Marta. -Činite kuco! Šta se metne prid vas to ćete izist!, podigla je Vinka glas i prekinula brontulanje.
Onda se oglasilo zvono. -Evo spize!, uzbuđeno je procijukala Marta i podigla se iz poštovanja s katrige kao da se upravo ima prizentat Uzoriti biskup, a ne čelapčići. Na vratima se pojavio Mate Šterika. -Misusovo! Odaklen ti u ovu uru?, prekrstila se Anka. -Dostava!!, kazao je davno umirovljeni električar, čiji je nadimak svjedočio koliko je bio stručan u zanatu. Nakon njegovih letrika-intervencija mogla se samo upaliti šterika.
-A moj Štreika di ti pod stare dane u dostavu?, čudio se Paško. -I kako si to obučen?, mjerio je Matinu opravu; žarko crvenu reklamnu majicu, skejterske bermude ‘u po ašpe’ i frontin-kapu s amblemom Chicago Bullsa. -Ne bi te ni rođena mater iz greba pripoznala!, primijetila je Mere. -I ne smi me niko pripoznat!, uzdahnuo je -Ovo san sam sebi kriv da me dopalo pod stare dane raznosit spizu po kućama! -Jel’ ti to potriba?, sažalno se javila Anka. -Ne bi mi bila potriba da me vrag nije natanta na atomate. Zaheba san se! Iša probat oću li štogo dobit u oni nesritni atomat- klub za igre na sriću. I dobio! Lipe šolde. Pa dobio opet i drugi dan. Diga sa benkomata ono malo ušteđevine šta san ušpara i otišlo sve u prdec. Onda se zadužio za platit režije i evo vako moran po kućama nosti čelapčiće da vratin dug! Da moja Dare doma zna, razapela bi me ko Isukrsta na križu! -A kako joj nije sujmnjvo da nisi u ove ure kući?, primijetila je Vinka. -Zato šta je drogisana!
-Jadna ti je kad i je! Ko bi reka da se i ona dala u drogu!, zakukala je Anka -A baš san je nikidan vidila na misi! Lipo izgleda! Friške ćunke! -Kako neće bit friška kad zaspe sa Zdravom Marijon s večeri, a probudi se tri ure posli Zdrave Marije drugi dan!, objasnio je svježi izgled supružnice.
-Kako mislite ‘drogisana’?, uključio se i autor. -E tebi ću reč pa da napišeš u oni tvoj Kamarin i da svi doznaju! Čim je odbio objasniti, odmah je nastavio -Reć ću van, ali neka ostane među nama. Samo vi, ja i crna zemja! -I Kamarin!, šapnula je Vinka autoru furbasto namigujući. -Nisan zna kako sakrit di iđen, pa mi je palo napamet da je zamantan su nečim da svako večer zaspe prije kokoši. A kako ću je zamantat kad Dare nije od pića. Onda san pita u moje sestre koja je motorni alkokoličar… -Reče se notorni!, ispravila je Marta.
-Kako sami znate sestra mi se Marilka uvrgla na pokojnu babu Palminu koja je popila za života više alkokola nego šta je mora u portu. I ona isto tako. Loče otkako se ustane dok se ne privali u posteju. Dobila je od likara pilule šta ogade piće. U zadnje vrime se i odbila od bocuna. Samo šta te pilule smantaju i stalno spavaš! Pita san u nje te likarije, ali mi nije tila dat ako ne platin. Zadnje san šolde uložio. Ženi san kaza da je to puno dobro kontra trnjenja nogu i počela ih je pit. Zato spava ko beba dok ja orjan sa dostavon čelapčića! -A Marilka?, zainteresirala se Mere. -A Marilka se opet propila jer ne pije pilule. -Puno si to lipo izveo. Jedna na pravdi Boga drogisana, druga se opet propila! Di će ti duša?, pokarala ga je Vinka. -A šta ću? Mora san se nekako škapulat od skandala!, pokajnički je rekao Šterika.
Drogisanu i motorno-alkokolnu ispovijed prekinula je Mere. -Donio si nan samo čelapčiće, a di su pice i bureki?, zabrinula se za nedostatnu količinu spize. -Njih će sad donit kolega Rodrigo!
Rečeni je taman ušao na vrata s još vrelim picama i burecima. -God ivning! Hir iz pica end burek!, pozdravio je nasmiješeni Filipinac i već vadio račun za naplatu. -A neš’ne!, energično se zaderala Vinka -U mene niko nije uša a da se nije odmorio i barem bičerin popio! Sidi tute! Zic!!, podviknula je oštro kao da trenira rotvajlera, te je Rodrigo postupio po naredbi. -Sad reci čiji si i di stojiš? -Aj em Filipino!, nekako je uspio razumjeti što ga pita. -Kako si Filip, kad si Rondrigo?, čudila se Anka. -A di stojiš? Šlafen? Nina-nana?, pantomimom je pokušavala izvući odgovor. -Filipino!, opetovao je Rodrigo. -To oće reć da spava doli na rivi u Filipina, šta su priportali u hotel!, dosjetila se Mere. -Borati! Koji luksuz!, priprijetila mu je prstom Marta.
-Bleke da li bleke! I tuke! Da van ja sad rečen da će sutra Božić vi bi trčale doma činit jaslice, našpotala ih je Vinka. -Mali je sa Filipina! -Aj em Filipino!, okuraženo je ponovio Rodrigo.
-A kako unda imaš španjolsko ime?, sumnjičavo je upitala Mere -Jedan se tako zva u Emperatriz onu seriju meksičku di se govori španjolski! Espanjol? Espanja? Kastanjete?!, unijela se u lice Rodrigu derući se kao da će je bolje razumjeti ako urla. -Mi abuela e Espanola!, odgovorio je momak. -To oće reč da mu je baba Španjolka!, objasnila je Vinka. -A moja je baba umrla od gripe španjolice!, pohvalila se Anka -I znan štogo španjolski šta san upantila iz serije Esmeralda. Sad ću probat da vidin oće me razumit. Podigla se, stala u teatralnu pozu, usmjerila ruke put neba i na vlastitoj verziji španjolskog izdeklamirala -Ya veo, ya no setoj ciego! Gracias Virgen de Guadalupe!, završila je sklopljenih ruku i pustila suze.
Rodrigo je ostao otvorenih usta. Pribravši se natuknuo je autoru na Tarzan-engleskom -Lejdi voz blajnd end nau ši hez sin? Ic mirakl! Tenk ju lajdi of Guadalupe!, smjerno se prekrstio. Autor je nekako objasnio Filipincu da nije riječ o sljepoći niti o čudotvornom ozdravljenju po zagovoru Gospe od Guadalupe, nego o legendarnoj sceni iz sapunice ‘Esmeralda’ kada je istoimena junakinja slijepa od rođenja progledala.
Ostatak komunikacije nastavio se preko aplikacije za prevođenje s mobitela. Tako je Vinka uz pomoću robot-prevoditelja doznala da je filipinska spiza poznata po pečenim gudinima, te da je tajna u premazivanju kokosovim mlijekom za vrijeme pečenja. -Sutra odma iđen kupit to kokosovo mliko za isporobat!, odlučno je izjavila. Anka je Rodrigu preporučila da svakako dođe na raniju misu u nedilju i da sidne na mala vrata di ima arije.
Mere je u glasovni prevoditelj izdiktirala -Donesi mi drugi put kad odeš na Filipine dva-tri kila banana! Rekli su na televiziju da su vaše najboje na svitu! Rodrigo je srčano obećao da hoće. Paško se u prevoditelj razderao -Ako nisi oženjen, iman ti ja jednu malu od rođaka unuku, puno lipa, ali stidjiva! Oću vas upoznat da je mrvu oslobodiš? Rodrigo se od neugode zarumenio. Marta je mogućnost komunikacije preko aplikacije iskoristila najpraktičnije. -Kaže Mate Šterika da stojiš u Danice Bračke. Ona će te odrat sa cinom. Dođi stat u mene dat ću ti jeftinije i još ću ti prat robu! Kad je Rodrigo objasnio da je Danici platio godinu unaprijed malo se razočarala, ali se svakako preporučila dat ruke za male pare u dostavi. -Di ćeš ti takva nevojna dostavjat? Kad te čovik vidi izgubi apetit!, spustila joj je Mere. Marta je nije obadavala zadovoljna zbog moguće honorarne zarade.
-Ajmo jist! Sve će se oladit!, sjetio se Paško. Taman su junački prionuli spizi kad ih je s TV ekrana spiker izvijestio -Zabilježeni su slučajevi bedrenice, svinjske gripe i plavog jezika.
Svima je zapeo zalogaj u grlu. Anka je šmugnula u kondot. Vinka je otrčala do veltrine po lozu, svima nalila i dala upute. -Najprvo omučajte usta i gargarizajte grkjan, pa ispjunite u velike čaše. Njih ćemo kasnije sterilizovat. Onda trgnite naglo da ubije sve infete u vama. Ko zna šta smo izili. Svi su prionuli zadatku. Rodrigo je bio posebno učinkovit u gogoljanju, misleći da se radi o nekom domaćem običaju dobrodošlice.
-I šta ćemo sad jist?, zabrinuo se gladni Paško. -Vako ćemo!, sjetila se domaćica. -Iman zamrznute juve i pašticade od Uskrsa. Onda još nije bilo ovih boleščina. Nalit ćemo kadu vrile vode i ekspres sve otopit. Anka će na brzinu skuvat makaruna za pašticadu, a ja ću zamutit cancarele za u juvu!
Akcija je trajala kratko. Blagovali su slasno. -Nemojte nikako bacit narudžbu, ja bi to ponila doma!, kazala je Marta. -Infetat ćeš se! Ko će te ašestit kad padneš u posteju!, pokušala je spriječit Anka. -Ne boj se!, nije se dala -Šta se tiče gripe gudeće, nisan imala gripu ima 40 godina otako sam se pelcovala. Još me drži cjepivo. Kad je rič o bedrenici, Bogu fala bedra me nikad nisu bolila. A jezik, isplazila ga je -Vidiš, ko u diteta! -Na nosi sve pa krepaj, hebena škrtujo. Da je mutke i govno bi izila! Marta se nije uvrijedila nego krenula trpat u boršu dostavu. Autoru je bilo dosta svega. I Filipina i antraksa i gogoljana lozom. -Moram doma! -Aj moga si još mrvu ostat, brzo ćemo i mi!, zadržavala ga je Vinka.
Te je večeri Vinkin dom bio prometniji od kolodvora. Na vrata je opet netko zaklapao. Prikazala se Marilka. Mere je kao pravi diverzant, deponirala Matu na balkon da ga sestra ne otkrije.
-Vinka imaš li bocu rakije triba mi za oprat ponistre, zatražila je lokadurka. -Kad je za ponistre iman!, kazala je domaćica. -Ajde sidi s nama, popij jednu!, ponudio je Paško. To je bilo zadnje što je autor čuo prije nego je uspio pobjeći na slobodu.
Što se događalo dalje izvijestila ga je ujutro Vinka. -Da si osta ima bi šta vidit! Marilka je zasila i oblila se ko crna zemja. Napila je i Rodriga. Na kraju su zajedno zapivali jednu filipinsku pismu. Marta je skupila u najlon i ono njoka šta je ostalo. Paško i Anka su se posvađali oko gudeće gripe. Mere je prid zoru vukla doma na kostima Šteriku jer je zaspa po tlevu na balkonu krijući se od Marilke, pa ga je ukočio išijas.
-Šjora Vinka nemojte me krivo razumit, ali nije to više za vaše godine! Malo fermajte!, savjetovao je autor. -Ma nemoj mi reč! Ako ti ja fermam, fermat će ti i Kamarin!, kazala je i prekinula razgovor. I bila je u pravu. Jer da je fermala, ne bi danas pročitali ono što ste upravo pročitali. Do novog đira, ferma!
Piše Marino Srzić/ foto: privatni album
