U kali je, sama s unukom Jozom, životarila i kraj s krajem jedva spajala stara Ivka. Mižerija je babu i unuka pratila ko gladni galeb koču. O darovima za blagdane na svetog Nikolu, Lucu, Malog Isusa i Dida Mraza, Joze nije mogao ni sanjati. Brižna Ivka cijeli bi 12. mjesec fregala, deštrigavala, prodavala šišarice skupljenje po Svetom Petru, krpila štramce. Nešto bi se šoldi i skupilo, no mušterije su obećavale isplatu tek po Novoj godini. Onda bi Joze i dobio kakvu igračkicu kupljenju po polovnoj cijeni iz limarije starog Polaka ili iz butige Albaharijevice koja je davno stavila ključ u bravu.
Svaki izostanak poklona, Ivka je Jozi pravdala maštovitom skužom. -Baba ali nije doša sveti Nikola?, upitao ni mali -Nije dušo, berekin se zapio s lokadurima u vrlobrsku konobu pa je zaspa!, opravdala bi Ivka ‘pošćetnog’ Nikolu. -Kako mi nije došla Luce?, razočarano bi primijetio Joze. -Došla bi ona bidna da nije pala niza skale i žgingala nogu. Eno je u Krvavici namišta joj stari Andrijašević kosti. Skuža za Ditića iz Betlema bila je da se prehladio u štalici na slamici i upravo prima penicilin u dr Petkovića. -Oprosti mi Mali Isuse!, mislila bi pri tom Ivka -Mižerija me tira da izventajem i bogohulin.
Za laž oko Dida Mraza nije se kajala -Šta će ti on!, rekla bi razočaranom unuku. -Da je čovik, doša bi! Nego su ga zvali kitno na partijski sastanak, da zbroje koliko je svita išlo na ponoćku. En ti njega i Komitet mu, našpotala bi djedicu-komunistu iz Laponije. Joze bi poklone ipak dobio i to na Sveta tri kralja. Do tada bi se Ivkina bušta isplaćenim faturetama donekle napunila, pa je mogla osigurati unuku veselje uz svilene bombone kupljene refužo na deke u komeštibile butigi.
Prošlotjedni Kamarin je prigodno datumu trebao biti posvećen svetoj Luci. No, kolumna je izostala. Autor nije kao Luce iz Ivkine priče žginga nogu. Žgingala mu se malo situacija, pa je priča o Luci zakasnila. Šteta, jer se ova nekoć najvjernija darovateljica dalmatinske mularije, sve manje spominje. Skromni pokušaji vraćanja Luce na scenu došašća, ne izazivaju veliku pažnju. Od zaborava je nekako spašava običaj sijanja pšenice. U bezobzirnoj potrošačkoj adventskoj areni nadvaladali su je Krampus, Santa Klaus, Djed Božičnjak i sveprisutni Orašar. Kako stvari stoje, novi će naraštaji uskoro biti uvjereni da se u Betlehemu rodio Orašar, a ne Mali Isus.
Našu kumpaniju Luce ipak nije zaobišla. Nije ni autora koji svjedoči svim dramuletama i arlekinadama Vinkine družine.
-Alooo!, zaurlala je Vinka na mobitel tuta-forca da bi je čuli sa Zavetorja do Marinete -Zaboravio ti da je danas sveta Luce. -Nisam! -Nismo ni mi! Aj navrati, imamo za te poklon, a Anka je nešto spravila. Najprije je valjalo bit domišljat i brzopotezno obaviti kupnju. Članovi dioničkog društva Vinka and company, nemilo bi se ofendili da im na dan omiljene svetice bičve ostanu bez darova.
Izbor nije bio težak. Vinki kilo kave u zrnu, jer još uvijek melje na antiki mažinin marke Titan. Gulozoj Anki omiljene Kraš Griotte. Meri pola duzine energetskog napitka. Paški litru crnoga. Marti veći broj bočica za koje nije bio bitan sadržaj, nego ambalaža. U dugoj praksi sakupljanja PET pakiranja, plastika joj je postala fetiš.
Dovukavši pune sakete darova, ‘Mali’ je već u portunu čuo skandejavo pripetavanje. Razlog skandala doznao je netom po ulasku. -Evo Maloga! Vidi manitašice šta je učinila!, uprla je Vinka prstom na stol. Na stolu je bila puna terina još pušećih mirišljavih krafni. -Krafne! -Je krafeni! Reci mi kad si vidio da se krafeni čine prid Božić?! Anka se plačući pravdala -Pomišala sam da su danas poklade i učinila krafene! Priznala je još jedan grijeh -Onda sam zaknjala i promislila kako će brzo i Uskrs i zamislila sirnice! Eno san ih pokrila inbotiljon da su u teplo. Još kvasaju! Jadna ti sam rebambila san!, rasplakala se Anka. Vinka je bila neumoljiva -Mogla si mene pitat šta slavimo. Danas je tribalo fritule i kroštule! Ti bi da ti sad kažen da je 29. novembra izašla vanka i vikala -Živila repuplika! Ali krafne su ti ko dukati i vidi se da nisi štedila na marmeladi, konačno se smilovala Ankinoj ‘krafen-demenciji’.
-Evo Mali prije nego šta prionemo gulozarijama da ti pridamo šta ti je donila sveta Luce, najavila je šefica. -Prije ću ja vama!, preduhitrio je ‘Mali’. Svi su bili zadovoljni. Paško je odmah otvorio bocu, nageo i pohvalio -Dobro! Gusto, jako, mrvu oporito! Mere je rekla da joj je energetki napitak baš dobro doša, jer se zapuvala kad je odala od Cvitačke do Krajevog gaja, pa još triba nešto za forcu. Vinka je napunila mažinin, zamahnula par puta ručicom i dala ocjenu -Dobra je kafa! Anka se zadovoljno očitovala
-Najvolin Grijote. Od njih imaš i za napit se i zasladit se. Prvo ih probužam slamkom i posrćem liker, a čikolatu ostavin za zasladit se potla ručka, opisala je multipraktičnost Kraševe bombonijere. Marta je bila još efikasnija u iskoristivosti ‘bombonijera-resursa’. -I ja isto tako, samo šta ostavin višnje iz čikolate sa strane, pa kad skupim punu teglu učinim štrudel. Fala ti Mali na ovin bocama. One su na najvećoj cini za otkup.
-A ovo je za tebe! Pružila je Vinka u ime kumpanije autoru poklon. -Nisan imala karte za zamotat za ovu priliku, pa je Marta donila od doma, ispričala se zbog dekoracije omota bez blagdanskih motiva. Dar je bio zamotan u kartu s natpisom davno pokojnog trgovačkog poduzeća Razvitak-Metković. -Fala van! -Aj vidi, ja san nabavila!, nestrpljivo je kazala Marta. Omot je krio luksuznu kutiju s logotipom prestižne kozmetičke marke. Ispod poklopca se pojavio parfem. -Znamo da ti držiš do fijenih pijezdarija, pa smo se dobro pokesali!, pohvalila se Vinka. -Nu povonjaj! Mali je povonjao, te prepoznao miris nečeg iz prošlosti. Sjetio se! Pitralon! Najpopularniji toaletni pripravak iz doba zlatnog socijalizma.
Taman je htio izustiti ime ‘mušća’ po kojem je nekoć vonjala cjelokupna zrela muška populacija SFRJ, kad mu je Marta kažiprstom preko usta uputila molećivi mot da čini kuco. Nije bilo teško zaključiti da je naplatila luksuznu marku i u istrošenu boćicu ulila Pitralon, zaostao tko zna iza kojeg pokojnika. Autor je činio kuco i poštedio je blamaže. -Fala! Niste se tribali toliko bacit u trošak! -Neka! Miritaš! Je da objavjuješ o nama šta triba i ne triba, ali si nas i popularisa! Sad mi se javjaju i koji prije nisu! -A meni je nikidan jedna kuma na pijaci prodala cinije nego drugima kaul, pohvalila se Anka. -Meni je mesar u bikariju kaza kad san pitala meso za pašticadu vako -Teta Mere sve je već rezervisano, ali za vas ima. I još je reka mogli ste me digo reklamisat u Kamarinu. -Pa ajde reci koji je?, zainteresirala se Marta. -Neću još odat! Ako mi ostavi but od gudina za Novu godinu, onda ću ga priporučit u Makarska danas!, kalkulirala je Mere.
Onda su se nazočni prihvatili slasnih Ankinih krafni, popili po čašu i konačno se sjetili svete Luce. -Prvo se govorilo sveta Luce kokošica, 13 dana do Božića!, sjetila se Vinka. – Sveta Luce drvarica, a ne kokošica, oponirala joj je Marta. -Kakva drvarica! Reče se kokošica -Nije nego drvarica!, nije se dala suparnica.
-A mene je teta naučila onu staru taljansku ‘Šanta Lučija mama mija, porta bonbon in kalca mija’!, palo je ne pamet Meri. -A šta te drugo i mogla učit nego taljansku kad je s fašistima arčila dok smo mi gladovali!, spustila joj je Vinka. Eskalaciju uzavrelih tenzija prekinuo je Paško umilno zapjevavši -Sul mare lučikaaa, laštro darđento… Pridružili su mu se i ostali završivši skladno -Šanta Lučija, šanta Lučijaaa…!
Kad je kantanje fermalo, Anka je svečano priopčila -Ja van moran reč da san jutros doživila čudo po zagovoru svete Luce! -Šta je bilo? Al si i ti postala vidilica? -Ne rugaj se!, ozbiljna je bila Anka i nastavila -Kako znate sveta je Luce zaštitnica očinjeg vida, a ja iman deoptriju šta se ne da aperisat! Ništa više ne vidin. Nikidan san u buding umisto cukra umišala papra. Crno od bilog ne raspoznajen i to sve sa očalima! A jutros stavila očale na nos i vidin sve do Vošca! To je čudo! Moran to reč velečasnom da me prijavi za svidočenje mirakula! Fala ti sveta Luce!
Vinka joj je prišla skinila očale s nosa i kazala -Fala ti Kleme pokojni mužu tute prisutne Vinke! Bleko! Ovo si snoć od mene sa stola pokupila očale od moga pokojnoga. Lente su ko dno od demežane, pa ih držin ako triban udit konac u iglu! ‘Vidjelica’ je bila razočarana, ali se nije dala omest. -Nema veze da nije bilo svete Luce ne bi ih ni uzela! Šefica se pomirljivo složila i poklonila joj naočale za daljnju uporabu.
Netko je zazvonio na vrata. Ušao je mladi policijski inspektor Goran -O Gorane mali! Di ti u ovu uru? Ali je štogod? -Ma nije, nego di vam je Suzi? -Eno se išla skijat su materon i ocon u Sloveniju. Krenili u podne. Vrag im šijanje po snigu odnio! Samo šolde troše! Ali im se štogo desilo?, uhvatila je panika. – Jeste li vi jutros posijali pšenicu? -Dašta san! Ko uvik na svetu Lucu. Baš mi je Suzi donila sime. Da joj je jedan prijatelj šta mu je baba poslala sa sela. Prava domaća šenica, a ne one falše ko u butigu. -Mogu li je vidit? -Evo ti je tute na regalu!
Goran je dobro promotrio sjeme. Uzeo jedan uzorak pincetom, slikao mobitelom. -Je li ima toga još? -Ima molila me da joj posijem i za prijatelje, pa da će uzest kad nikne, a da je ja pazin i zalivan. -Kad nikne imat ćete cilo polje najkvalitetnijeg kanabisa u kući! -A? -Kanabisa, marihuane! -Za drogisanje?! -Je! Uvatio sam sam razgovor dva sumnjiva mulca da je roba na sigurnom u Suzine babe! Mala vam je naivna i nije znala u što je upala! Vinka se bacila na kauč -Suzi, Suzi! Prosuzit ćeš od muke kad te uvatin u ruke! Babu si učinila švercericon za drogisanje! -Ne bojte se! Mala je privarena, a vi niste mogli znat! -Pa šta ću ja sad s tim? -Ništa, neka stoji u vas, dok ih ne uvatimo! -Oću li je zalivat? -Nikako! I nemojte da vam se ko nepoznat mota oko nje. -Stavit ću je u špajzu, a na vrata katanac i sinđir. -Doć ću ja s ekipom ovih dana dok obradimo ove dilere. I dok je Vinka dalje nabrajala -Suziii, Suziii!, zvono je opet zazvonilo.
Prezentao se Mate Šterika. -Šta je sad? -Mizera utekla od Rodriga u Garmišopatenkirken! -Je li to tamo di skaču za novu godinu sa skijama?, upitao je Paško. -Je! On krenio za njon, ali ne daju mu radi šenkena! -Šta je to?, zbunila se Anka. -Schengenski prostor. Ne daju mu priko granice. Komplikacije jer zemlja iz koje dolazi nije potpisnica ugovora, objasnio je stručno inspektor Goran. -Potpisa se meni crni Božić, rasplakala se Vinka, pa za njom Anka, Marta je od uzbuđenja hitno trebala u kondot. Mere je upotrijebila tehniku disanja za sprječavanje stresa. Paško je ispio bocun do dna. ‘Mali’ je sve upamtio za ovaj đir Kamarina.
Kumpanija vam zbog nemilih događaja nije stigla čestitati Božić. Uvjeren da će se do Porođenja Ditićeva sve raspetljati, autor vam zato čestita baš kao što bi i oni onom starom: ‘U sve vrime godišta ostali smo bez išta! Fala Bogu nismo još, imamo pivca i kokoš!’ Osim pivca i kokoši, sigurno nećete ostati ni bez novog Kamarina. Sritno!
Piše Marino Srzić/ foto privatni album
