Broj poziva Vinkine kumpanije ovog se tjedna rapidno smanjio. To ne znači da uzbuđenja u kamarinskim redovima nije bilo. Dapače! Samo dvije telefonade, jedna od Vinke, a druga od Anke, dale su dovoljno materijala za novi đir kolumne. Našoj ekipi ne nedostaje inspiracije za arlekinade koje se premetnu u drame i drame koje izrode arlekinade.
Krenimo od kraja. Jučer je zvala Anka. Opravdano uznemirena zbog eskalacije sukoba oko Irana, panično je na mobitel zakukala -Mali, rat će!
Poziv je stigao simultano s prvim vijestima objavljenim u medijima, pa je ‘Malome’ pala napamet manita ideja kako Anka ima izravnu vezu s Pentagonom. Ako ne sa Trumpom, onda s nekom Jurkom sa Zavetorja nastanjenom u Washingtonu.
-Neće rat u nas! Izginit će jadnoga svita, al neće doć do nas! -Objasni joj!, čulo se kako Vinka viče iz pozadine -Dušu mi je izmorila! Pari da su bojovne glave na Macelu, a peta flota na Marineti!
-Mali, je li da nas možda neće do nedije bombe nemile sve upokojit? -Neće ni iza nedilje! Nemojte se uzrujavat! -Kako neću!, nastavila je Anka -Ali i da dođu ti Irenci ja znam šta bi! -Šta bi? -Triba čuvat glavu! Ja bi ih lipo dočekala i počastila! -Čime bi ih počastili? – Panceton! Sušio je Iko iz Dragljana špecijalno za mene! -Bleko, zaorjala je Vinka. -Teta Anka oni ne jedu svinjetinu. Oni su muslimani. -Jadna ti san! Šta ću onda? Onda bi im mogla skuvat bakalara? Šta misliš vole li više na bjanko ili na crveno? Vinka joj je otela mobitel -Vidiš ti koju ja muku iman š njome! Ovako je čim čuje štogo na televiziju! -Ja sam promislio da je nije ošinila kap pa fantazira. -Nije! Nalit ću je sad s jakon kamomilom, pa će joj polako fermat manitoščina!
Je li je ‘manitoščina’ fermala ili nije, do objavljivana autor nije doznao, no da je situacija manitija od Anke znamo i sami. Neka nam je Bog na pomoći! Toliko o aktualnom stanju. Vratimo se sad na početak šetimane i Vinkin poziv.
-Alo! Jesi ti? -Jesam, mene ste zvali! -Rodrigo nan je naglajisa! -Kako? -Tako šta je izaša zakon da mora pod kitno položit A1 ili dobiva šup kartu via Filipini! A taman su ga zvali za kuvara ovo lito! -Kakvi A1?! -En ti sve libre kad ne znaš! Za jezik! Rvatski! -Aha! To je A1 razina hrvatskoga koji stranci moraju položit. -Pusti ti sad razinu i dolinu! Vaja čovika spasit da ga ne šupiraju priko granice! Zašto ga more sa ispiton? Pari da će kuvat anciklopedije! Pokojna Mandica Mutica nije mogla govorit, a opet bi je sve razumio! Boje je prodavala na pijacu nego šta bi koji profešur. A sve na mote! -Šta ćemo s Rodrigom? -Enstrukcije! -Skupe su! -Znaden. Zato san se sitila da mu ih mi mutke dajemo, a da ga ti na kraju ispitaš pa vidiš triba li još štogo nadožuntat! -Ma ko će ga podučavat? – Ja, Anka, Mere, Marta i Paško! Autoru se opasno zamantalo.
-Šta nan fali? Jesmo li pismeni? -Jeste! -Jesmo li Rvati? -Jeste! -E pa ako onda mi ko pismeni Rvati ne možemo naučit govorit po domaći jednoga Filipinca, triba nas itnit niz Sveti Petar! Na energično -Je li tako?!, autor se nije usudio reagirat nikako drugačije nego sa -Apsolutno! Vinka ga je ispravila -Ne reče se apasolutno nego apacolutno i prekinula vezu. Poduke su mogle početi.
Od ponedjeljka naovamo susreti u prolazu s Rodrigom odavali su da je čovjek u graničnom psihofizičkom stanju. Sa škurim kalamarima pod zakrvavljenim očima, neobrijan i vidno iscrpljen, sve je manje nalikovao sebi, a sve više kakvom mučeniku s oltara. -Rodrigo kako ide?, upitao ga je autor -Kroejšn iz veri difiklt lengviđ!, umorno je odgovorio, pa precizirao na književnom hrvatskom -Dibidus zahebano! -Kakvi su ti ‘profesori’? -Šora Vinka iz strikt, struoga. Ona meni rekla dati srdele. Ja volin fiš srdela in d gradela i bio veri hepi. Kad ona meni dala…Vidiš!, pokazao je dlanove s friškim tajama.
U vrijeme autorovog osnovnog školovanja ‘srdele’ su još bile legalne. Znao je da ime hraniteljice Dalmacije krije pedagoška metoda šibe po dlanovima. -Ona to za tvoje dobro, dobio je utješni odgovor -A drugi? -Mis Marta samo uči mene nambers brojeve, Mere kroješn hirous junaki, teta Anka sveci i crkva, a Paško iz namber van! -Šta te on uči? -One stvari na kroejšn rvat lengviđ! – Ne triba tebi sve to. Tebi triba samo osnovno sporazumijevanje! -Ja to njima reka, ali oni kazali da moran dobit pohvalnica! Ja neznan voc iz? -Oni oće da ti budeš najbolji na ispitu. -To lipo, ali ja umoran od kroejšn A1, kazao je tronuto i uputio se na poduku.
Kurs je bio ubrzan, ali intenzivan. Provjera znanja s autorom u ulozi školskog inspektora, zakazana je za petak. Predradnje za važan događaj bile su intenzivnije od instrukcija. Vinkin tinel pretvoren je u improviziranu učionicu za polaganje ispita. Novopečeni ‘školski inšpektor’ nazočio je završnim pripremama.
-Veliki stol pomaknite tute di mi stoji Singerica, a ti Anka skokni doma po onu tavaju od damasta. -Ja bi stavila garifule u vazu, pokušala je Anka intervenirati u interijer -Da bude svečanije! -Može cviće ali nikako garifule, uplela se desno nastrojena Mere -Pari da ga primamo u Partiju!-Onda ljiljane svetoga Ante. Ja iman falših od krep papira. Isti su ko pravi! -More!, amenovala je ‘desničarka’.
Marta je bila nervožasta i uzbuđena kao da nju očekuje predispitno vatreno krštenje. Kako bi progovorila tako bi je šefica prekinula. -Ajde pitaj!, konačno se smilovala. -Nije da mora, ali isto bi nan moga štogo platit za inštrukcije. Više on zaradi raznoseć okolo amburgere nego šta je nami pemzija! -Srami se!, viknule su u glas kompanjonice. -Čoviku radniku oduzimat od dnevnice. To je grij koji vapije veliku pokoru!, zaprijetila se Anka katehetskom pištulom. Mere je u znak solidarnosti zapjevala pečalbarsku himnu ‘Svaka tuđa zemlja, tuga je golema’.
Upao je Paško. U jednoj ruci je nosio bocu žestice, a u drugoj je visjela vrećica s ribom iz koje se cijedila tekućina s oštrim vonjem friškine. -Palket ćeš mi ruvinjat!, dalo je u glavu Vinki. -Ajde bona oprat će se!, nije se uzbuđivao -Ovo sam donio dva lipa friška bokuna. Možemo ih kasnije bacit na gradele. A ovo!, podignuo je bocu u zrak -Mrvu žestokoga. Da se Rodrigo osokoli. Boje će verglat na rvatski! -Zamantat ćeš čovika! -Ne boj se! Triba malo cugnit. Bez ruma nema šturuma!
U pratnji zaručnice Mizere konačno je nastupio i ispitanik. Očito je dobio naputak da se dostojno odjene. Modri veštit bio je elegantan ali pomalo tijesan. Vrat je stezala kravata-Croata s izvezenom šahovnicom. Mere je šapnula Vinki -Pravi Rvat! Ono sam mu ja darovala kularinu! -Znan! Vidin s kojin poljen šahovnica počinje, pogledala je desničarku poprijeko i naredila -Neka kandidat pristupi!
Mizera je kandidata pratila u stopu -Ti sidni tute! Ne iđeš na vinčanje prid matičara. Zaručnica se nije dala smesti -Kud moj dilber tu i ja! Ipak je poslušala i sjela odloživši na stolić tepsiju iz koje je zamamno vonjalo. Marta je pokušala posegnuti za sadržajem sakrivenim ispod aluminijske folije, ali je naglim udarcem po prstima Mere spriječila u naumu. Paško je petljao oko boce koja mu je skoro iskliznula iz ruke. Anka je rukama zaglađivala tavaju s ispitnog stola opravdavajući se lošom peglom.
Vinka je prekinula nemir u ispitnoj dvorani oštrim upozorenjem -Molim prisutne da budu kuco, a ispitanika da se pripremi! Preznojeni ispitanik je pokušavajući olabaviti čvrsti hrvatski čvor na kravati-Croati zauzeo mjesto pred komisijom.
-Predstavite se i kažite šta vas motiviše da položite A1 razinu poznavanja rvatskoga?, postavila je šefica pitanje. -Ja san Rodrigo Angelito della Cruz iz Manila Filipini. Mene motivisati Hrvatska kako lepa domovina s puno junaka. To su Zrinski dela Frankopani, Mateo Gubec, Stipan Radic end Tompson ako ne znaš šta je je bilo! -Ja ne znan šta je bilo, ali znan da ti je inštruktorica za ovo pitanje bila Mere, zaključila je Vinka. Mere se ponosno isprsila.
Šefica je najavila snalaženje u konverzaciji pri poslovanju -Ako bi radio ko konobar kako bi pristupio gostu i naplatio račun? Rodrigo Angelito della Cruz je otrao graške znoja sa čela. -Ovako bi ja gostu govorio: Vi bili zadovoljni sa naša spiza? Ja sad morati naplatiti. Nama ne radi kasa. Može bez račun? Ako imate litl un pokito manča, dobre ruke za moja posluživanje Rodrigo vas častiti sa palačinke! -Jadan ne bio uapsilo bi te odma, ko te nauči tako baksuze!, zakukala je Mizera. Marta se uzvrtjela na katrigi, a Vinka ocijenila konverzaciju jezično prolaznom, ali sadržajno problematičnom. Usput je naglasila kako će instruktor za ovaj dio ispita biti strukovno kažnjen. Marta se opravdala malom potribom i šmugla u WC.
Uključio se i autor u ulozi ‘inšpektora’. -Pokušajte izrecitirati neki stih da vidimo kako vladate jezičnim ritmom. Spremno je počeo deklamirati -Terezija mala, usrdna te Rodrigo moli, ti kazat dragom Bogu da ga puno volin! Anka je uskliknula -Bravo! Ne bi vako da si na prvopričesnu priredbu!, brisala je suze radosnice.
-Razgovor pri upoznavanju!, prekinula je šefica Ankin izljev ganuća. -To mene učio barba Paško!, zadovoljno je počeo -Ja bi rekao curi za upoznati -Ja Rodrigo! Ti kako se zoveš lipa divojka? Moj hobi kućni ljubimac! Imaš ti maca ljubimac koju meni pokazati? Oćeš činit đir priko plaža su menon? -Stari jarče!, napala je Vinka inštruktora. -Lipo si čovika naučio! Ako ovo čuje prava komisija isporučit će ga Interpolu za propagisanje poronografije! Paško je potegnuo iz boce.
U nastavku je Rodrigo pokušao nabrojati mjesece -Sićanj, vejača, marčano sunce, Uskrs, sirnice, prvi maja baškovoški uranak… Sve do -Badnjak- bakalar. Dokazao je i poznavanje nazivlja kuhinjskog inventara nužan za posao sezonskog kuhara. -Pašabroda, terina, gvantijera, kacijola, nabrajao je znanje naučeno od Vinke. Autor je pokuša intervenirati -Cjedilo, zdjela, zaimača za kacijolu to bi bili književni izrazi. Vinka ga je napala -Ajde da je cidilo i zdila, ali zajmača ne govore ni u rvatsku Afriku! -A imenice, zamjenice, glagoli, padeži…, zabrinuo se ‘Mali’ zbog rupa u podukama. Javila se Mere -Da mi je baba govorila po pardežima ne bi imali kamena na kamenu. Nego je govorila po naški i stekla za tri života!
-Ajmo probat Mizerinu pitu!, predložila je gladna Marta. Iscrpljeni od ispitnih sadržaja nazočni su ideju prihvatili. Onda su se okrenuli friški bokuni na gradele i popila po čaša. Na kraju je autor bio smantan što od A1 supnja što od žmula. Zaspao je ko tuka. Probudio ga je Mizerin poziv. -Nemoj se ti ništa sekirat. Mene učila u srednjoj školi profesorica Horvat srpskohrvatski, što su je poslali u Bosnu po kazni. Cijelu noć sam trenirala Rodriga, govori jutros hrvatski bolje nego rahmetli Krleža. Položit će A1, ajn-cvaj!
Siguran da će Rodrigo položiti, autor ajn-cvaj zaključuje ovaj đir uz nadu da mu priznajete ako ne A1 razinu, onda barem prolaznu ocjenu iz kamarinskog pismenog umijeća. Fotografije uz tekst podsjećanje su na neke stare škole, kad se još nije čulo za A1, a ‘srdele’ bile prihvatljive.
Piše Marino Srzić/ foto: privatni album
