Na Veliki četvrtak meteorološke prilike su se konačno primirile i arija je diskretno zamirisala na preduskrsno vrijeme. I pijaca je oživjela, te se napunila kupcima spremnim na pražnjenje takujina. Onda kad je šoldi najmanje, bušte se iz dišperacije prazne najbrže. Objašnjenje ove neekonomične pojave, domaćice pravdaju ovako -Platit ću pa taman ne jila do Prvoga maja! Uskrs je Uskrs! -Tako je!, odgovara joj druga -Jist ću pit dok je u potiću, kad ne bude odo do mehane! Da u mehani, rečenom restoranu, spiza zapada barem duplo u ovoj se staroj izreci ne spominje. Kako stvari stoje neumjereni potrošač će nakon rasipnosti prije u makarsku Bazanu, nego u mehanu.
Autor ih je kao i obično prije čuo nego vidio. Čulo se meketavo Martino cmizdrenje -Pemzija niti za lemozinu, kalaj cinu! Potom Ankino dramatično -U dane kad Spasitelj trpi ti zarađuješ na sirotinji!, te šefičino energično -Kalat ćeš cinu ne zvala se ja Vinka!
Mali se prikrao potajice, kurijož doznati što je predmet sukoba. Ne javivši se kolegicama iz kumpanije iza leđa je nastavio pratiti situaciju. -Mac sparoga 5 eura! Jesu li od zlata ili su iz đardina pokojne krajice Elizabete kad toliko zapadaju!, špotala je Vinka prodavačicu. -Ajde daj po 3 eura, uzet ćemo ti šest maca, pa je svak na dobitku!, pomirljivo je pokušala kalat cijenu Anka. -Ne dam! Inflacija je! Eno Tramp tuče po Iranu!, pravdala je visoki iznos kupravenda. -Neću lešat Trampa i Irance, nego sparoge!, nastavila je borbu Vinka. -Su dva jaja!, nadodala je Anka. -Di si brala te sparoge?, sjetila se Vinka.
Beračica se izdala -Gori put Makra di se skreće! -E tu san te čekala! Znaš li ti da je to krađa unutar privatnog posjeda! -Kako? -Tako šta je to skatarska čestica 1329/7, a to je moje vlasništvo nasliđeno po materi! Prvo ću te tužit da si na mojen posidu bez dozvole brala plodove zemje, a ako to ne prođe da si ubrala više nego šta zakon dozvoljava! Prodavačica se zbunila. -Aj evo van po 3 eura, ali da mi kupite 7 maca! -10 maca po 2 i po!, pružila joj je Vinka ruku kao da su završili pogodbu oko kupovine nekretnine. -Nosite sve čimavice stare!, dosadile su prodavačici.
Skupile su međusobno šolde, natrpale šparoge u boršu i ugledali Maloga. -Dobro si intra. Večeras u mene na sparoge i mrvu pečenoga! Velik je četvrtak! Mali je rado pristao. Što zbog šparoga, što zbog materijala za Kamarin koji se ponudio kao na gvantijeri.
-Nisan znala da imaš zemje put Makra, primijetila je Anka. -Neman gori zemje ni za zasadit điran u pitar!, nacerila se Vinka. -Pa kako si onda znala numer od čestice? -Da san joj rekla i da je čestica broj tri mijuna dvisto dvadeset i deset, bleka bi povirovala! Vaja se snać!, trijumfalno je zaključila berekinadu šefica.
Predvečer je zvala. -Donesi oni svoj Kamarin šta si ga pisa nazad dvi godine o adetima u Velikoj nediji, pa ćeš nam čitat! -Ali to su ljudi već čitali! -Neka su! Kad mogu gledat po dvaes puta reprize zvizdarija na televiziji, onda mogu ponovit i o našin običajima! Ništa ne znaju! Pari da smo Mongoli, a ne Makarani!, spustila je slušalicu.
Iz kužine je dopirao zamaman miris pečenja, a stolom dominirala velika terina krcata šparogama i dekorirana utvrdo kuhanim jajima. Vinka drži do tradicije. -Adet je adet! Prvo bi oni ko bi ima pripravio, a ko nije štedio bi za večeru za Veliki četvrtak!
Anka tradiciji dodaje i rigidno vjerničku notu. To je pokazala i za stolom. Doduše više je bila pored stola nego za njim. -Što ne sjednete tetka Anka?, upitala je brižno Mizera. Izbacila je pištulu ko iz rukava. –’Meso, pečeno na vatri, neka se pojede s gorkim zeljem. A ovako ga blagujte: opasanih bokova, s obućom na nogama i sa štapom u ruci.’ Neinformirana Mizera je u čudu gledala, a Anka nadopunila -Iz Knjige Izlaska! Mere je objasnila -Ona se drži pravo po biblijski. Tako piše i ne bi sila za stol da joj platiš u zlatu. -I opasala san se kako piše!, pokazala je na plet oko struka. Paško se spremao revnu vjernicu uhvatiti u đir, ali je Vinka zaprijetila -Da nisi riči reka! Ona se drži svega po pismu i sa svim će postolama u raj! A ne ko ti!
Tradicionalna večera je je pojedena po biblijskim uputama hitro. Ne zbog učenja iz svete knjige, nego zbog apetita guloze kumpanije. Kad su Anku uspjeli uvjeriti da je vrijeme da sjedne jer će afanat, Vinka je naredila -Sad ti mali počni čitat da se prisitimo, a štogo i naučimo.
Mali je uzeo isprintanu kolumnu od prije dvije godine i krenuo:
-Procesije s flagelantima, samo-bičevaocima, u korizmi potiče biskup Bijanković, te su one dio potresne slike ophodnji na Veliki petak. Prate ih bosonogi nositelji križa. U halji su od kostrijeti uz kukuljicu s otvorom za oči i s nanizanim kamenim pizevima oko pasa, pokušavaju okajati grijehe…
Rodrigo se na pola rečenice rasplakao. -Što ti je bolan!, zabrinula se zaručnica Mizera. -Moj grendpa dida se bičevati na Gud Frajdej, Veliki petak. End maj kako se kaže od grendpa fader -Prandide upala je Marta -Jes prendide na crucifid, razapeti. To kod nas običaj in d Filipins. Sveti čovjeki! -Maniti čovjeki!, nije bio sklon fanatičnom običaju Paško. -Ti muči!, prekinula ga je Anka. Mali čitaj daje!
-Takva praksa nestaje, a pojavljuje se još jednom u poraću, kada se šapće da je ispod pokorničke halje žena.
Svi su pogledali u Martu. -Šta me gledate kad znate! Je, to je bila moja starija sestra, a činila je bidna pokoru…, zajecala je -Jer je … Vinka je fermala -Ajde šta ćeš sad, učinila je šta je učinila, pokajala se, okajala i svršila Mare zavit! U zraku je ostao visjeti upitnik kakav je to grijeh počinila Martina sestra. Autor je šutnju prekinuo novim poglavljem:
-Izlaganjem Presvetoga počelo bi četrdesetosatno klanjanje. Novine izvještavaju: ‘Ima li bogougodnije slike doli onog svečanog čina klanjanja u makarskoj katedrali? Prednjače ženske; gospođe i težačice. Zaogrnute su rupcima i finim velovima, te uzdišu i taru suze ushitnice.’
-Lipe su mi bile suze ushitnice. Ushitila me u pržun Narodna milicija na tri dana zarad tih veleta, uzdahnuo je Paško. -Kako radi veleta?! -Evo vako, počeo je -To ti je bilo 1957. Ja taman počeo navigavat i takali porat u Trstu, kad mi dolazi na radio-telegraf kitna obavist iz Komiteta: ‘Druže Paško kupite u Trstu pet metara najfinijeg crnog tila. Kod nas ga nema za nabaviti. Umro je naš veliki drug Moša Pijade i trebat će nam za dekoriranje posmrtne akademije u Kinu Partizan. Odmah pri dolasku narudžbu donesite u Komitet gdje će vam potrošena sredstva biti isplaćena.’ Taman je bila korizma i ja se iskrca s vapora i intra na Šimicu šta je švercovala za pošteno priživit. Njoj san ima isporučit neke kombinete šta ih je naručila za prodaju. Sakrili se u portun, ja vadin kombinete, a ona ugledala u borši crni til.
-Ajde mi ga prodaj!, govori mi Šimica. -Ne mogu to je za Komitet. -Ja ću ti platit troduplo od Komiteta na ruke, a oni dok ti ispišu račun proć će i misec dana! Hebi ga! Ja mlad-lud i polebedio se za šoldima. Proda joj! I nasta veliki skandal. Laga u Komitet da su mi ukrali robu na brodu. Nije prošlo! Mater od jedne šta je radila u kancelariju vidila u crkvi sve žene pokrivene na kvarantaore najfinijin tilon. Kupile u Šimice! Mene zatvorilo na tri dana u Makarsku, a nju misec na Katalinića brigu. Nisu mi tili dat pasoš po godine. -Ti si onda moga tražit dodatak ko žrtva režima, zacerekala se Mere. Paško joj je petao roge.
-Rid mor! Čitati ti dalje!, zainteresirao se Rodrigo za pučku baštinu i još više za pikanterije koje bi popratile svako poglavlje. Kružok je nastavljen…
-Običaj bučnog reagiranja udaranjem o klupe, na spomen imena Barabe, sudionika u procesu protiv Krista, znao je prevršiti mjeru simboličnog. Župnik svjedoči: ‘Baraban je prevšrio sve mjere dopustivosti. To više nije skladno lupanje po klupama, već barbarski čin kojemu treba doskočiti. Mularija upada u crkvu pa bijama udara po bancima i uništava inventar.’
Javila se Mere -Znan ja kako je to bilo! Nije to bila samo berekinada mularije. Orjali su i drugi! -Kako vi znate o tome?, zainteresirao se Mali. -Kako san onda čistila u Općinu. Jel’ ti to dosta? -Je! -E onda san ja čisteć kancelariju od jednoga druga doznala za akciju! -Koju akciju? -Akciju Baraban! Regrutovali su one infišane u Lenjina, ali i one koji bi za dvi litre crnoga pribile i mater bijon, a kamoli neće udrit po banku u crkvi. Ušli bi kad se čita priko mise Baraban i udri po bancima tuta forca. To je kasnije dozna jedan veliki drug i iša se izvinit don Srećku za šćetu. Isti oni koji je nosio križ neka je bio prvoborac. Pošten čovik!
-Evo imam vam i nešto o tome!, sjetio se klupski čitač:
-Netom poslije Drugog rata, nova vlast je još uvijek respektirala tradiciju. Ponosan nositelj Partizanske spomenice, poštujući zavjet iz ratnih pogibeljnih situacija, stupa tako procesijom i preuzima križ.
-To je on, potvrdila je Mere i ostali poznavatelji prilika od prije debelog broja godina. -A imaš li štogo od pivanja Muke gorke dok još nisu zabranili da križ iđe vanka nego su sve zakveštali u Svetoga Marka?, upitala je Anka. -Evo imam!
-Pjevanje Muke uz nošenje križa, odvijalo se ophodnjom po grobištima i crkvama. U dogovorenom trenutku velikom su se križu pridruživale križonoše s pjevačima iz Makra i Kotišine. Potom bi slijedio zajednički odmor na Svetom Petru uz posne kikače, fritule i krokanat, kojeg su prodavale makarske pekarice. Pjevači, posebno basovi, najcjenjeniji su sudionici Muke Gorke. Njihova preporuka za održavanje ‘de profondo-baša’ bila je slijedeća -Odma zorom izist koju slanu srdelu, pa možeš pivat i do Božića!
Nakon ispjevanih čak 188 kitica, sve bi zalijevali cijelim crnim vinom, poštujući onu: ‘Na Veliki petak, koliko vina- toliko krvi!’
-Tako je i moj dide ima pravi de profondo-baš pa bi doša doma zamantan posli Muke. Inače nije pio, sjetila se Vinka -Baba bi mu kazala doć ćete glave pivanje Muke, propit ćeš se! A on bi joj mudro odgovorio -Da reven ko magere piva bi i loka svaki dan u koju konobu, a vako čuvan moj bašo-profondo za Muku i zamantan sam samo jedanput na godinu!
I dalje su se redale znane i neznane prilike iz prošlosti vezane za Veliku šetimanu. Moguće nije dostojno značenja blagdana, no nije ni za zamjeriti. Osim vjerskog značaja, blagdani uvijek nose i onaj nadožuntani pučki dio.
Javila se i Mizera -A da vam ja kažem kakav je nama Uskrs bio! Imali mi komšinicu Šteficu i mi njoj za Bajram hurmašice, a ona nama za Uskrs krempite. Meni krempite bile drage pa reko mojoj neni -Neno ja bi slavila Uskrs ne bi više Bajram! Za Uskrs bi jela krempita kolko hoću, humrmašice mi dosadile! Nena uzela šibu i udri po meni, a dedo skočio -Pusti malu! Da je sreće, pa da je i hurmašica za Uskrsa, a i krempita za Bajrama, ne bi po svijetu bilo zuluma i ratova!
I tako je stari musliman izrekao mudru uskrsnu poruku. Neka u vremenu nemira u kojem živimo Uskrs obnovi nadu u mir i nadvlada svaki zulum!
Sretan Uskrs desnima i lijevima, vjernicima i ateistima, skupljačima plastične ambalaže i influencerima, Torcidašima i Bad Blu Bojsima, spolno upitnima i neupitnima…baš svima. Naravno, Vinkina kumpanija i autor, špecijalno čestitaju vjernim pratiteljima Kamarina!
Piše Marino Srzić, foto: privatni album
