-Da s neba i prošek umisto kiše lije, rekla bi -Fermaj!, samo nek je suvo!, ronjala je davno stara Makarka, žestoka ljubiteljica prošeka i još žešća mrziteljica kiše. Ni autor redaka nije ravnodušan spram klimatskih promjena, pa je dišperano krenuo u jučerašnje jutro, na subotnje dežurstvo put knjižnice, popraćen grmljavinom i pljuskom.Navodno kvalitetna lumbrela procurila je već nakon desetak metara, a water-proof nepromočive postole natopile su bičve. Tumida i vlaga davale su u glavu, kad je zazvonio mobitel. S mokrog aparata zaorjala je šjora Vinka nadglasavajući sve munje i gromove.
-Mokra san do mudanata, evo me u kafanu! Odnio vrag holandsku komplikaciju i ko je više ikad pogleda! -Evo me k vama! Ionako mi je još ura do posla!, odgovorio je sugovornik i kližući se po popločanoj rivi, na sreću bez povreda, doklizao do kavane. Zatekao je za stolom pri mumanju sigurno druge, a prema stanju na pijatu, možda čak i treće krempite. Krenula se opravdavati -Nije bilo krafena! A ona naša mala Krvavička još nije otvorila da smaknem u nje koju. Nemoj sad ti govorit mojima koliko san izila. Ovo mi je treća! Šta ću? Pa mi je cukar! Da ih nisan salamaštrala upala bi u šećernu komu i zbogon diko! -Neka ste vi izili! Samo nemojte da vam naškodi. -Neće! Sad ću ja učinit šta triba! Mala daj kitno glaziranu vodu da mi volta spizu u štumku!, zaderala se.
Konobarica je hitro dostavila narudžbu. Ispila je u jednom gucu po litra gazirane mineralne, naglo se skočila i učinila dva đira po kavani. Onda je sjela, diskretno podrignula i odahnula -Nema do glazirane! Sad je dobro!
-Kakvu ste ono holandsku komplikaciju spomenuli kad ste zvali?, živo se zainteresirao sugovornik. -Ne spominji!, zapeškerila se -Govori meni unuka nikidan -Baba stavit ću ti na mobitel holandsku komplikaciju, pa ćeš uvik moć znat kakvo će vrime. Kiša, vedro, bura, jugo, sve! Mislin se ja kako će mi to dobro doć za znat obuć se u spizu, pa unda oću li stavit sušit robu, oću li sklonit cviće s balkona da ga ne slomi vitar.
I sve je dobro išlo, ja pritiskala, kaživalo mi kakvo će vrime i uvik bi pogodilo. Jutros gledan kaživa sunce veliko, vedro i suvo. Nisan ni povirila kroz ponistru, nego izašla u ove antilop postole, pri tom je digla nogu da pokaže mokru obuću. -Obukla kostimić i bez lumbrele izašla vanka. Kad ono za minut nebo na zemju! En im holandsku komplikaciju!
Vinkin kavanski-kolega konačno je shvatio ‘u kom grmu leži zec’, te joj krenuo objasniti. -To vam je aplikacija za meteo-prognozu. Nije holandska komplikacija, nego norveška aplikacija. -Đava isti! Znan da je negdi oko Njemačke! Pokazala je rukom prema vani, kao da se Berlin nalazi na kornižu od rive. -Evo vidit ćeš da za danas stoji sunce i vedrina!, pružila je mobitel. Nije lagala. Na prognozi se nije pojavilo samo sunce, nego i temperatura od visokih 28 stupnjeva. Samo ne u Makarskoj, pa ni u Hrvatskoj, nego ni više ni manje nego u etiopskoj prijestolnici Adis Abbebi!
-Jeste vi šta tipkali po mobitelu? -Jesan da mi budu veća slova! Opet mi je krešila dionptrija! Redar Kamarina nije imao force uvjeravati je kako je pobrkala postavke, nego samo kazao -Niste vi krivi, to je njihova greška! -Eto in sve škole i fakulteti kad tako brjaju! Ako dobijen upalu mijura od puste mokrine šta san se nasupala, tužit ću ih sudu! Bubnula je čašom ‘glazirane’ o stol. -Imate pravo!, bilo je najbolje složiti se.
-I ništa danas od maškara? Zehebalo vrime! -Ništa, tek u utorak! -Da ti pravo rečen, komentirala je, -Ža mi je svita šta se sprema za danas, a utorak neće moć radi posla. Ali mi je u drugu ruku i drago. Adet je adet! Nije Bog mačak! Reka je ozgar -Nema Krnje do pokladnog utorka kad je i red da je ultim od maškara! Lipo bi tribalo u utorak ne radit. Neka šefovi puste narod s posla, nek se judi isprdecaju! Neće propast ni butige ni poduzeća ni kancelarije za jedan dan! Je li tako? -Tako je! Nego, spomenili ste prošli put da ste nešto gadno opremili susidi Anki lani za karneval? -Muči, ne govori mi ništa. Bila san pritirala. Šta je prislano ni mački nije drago. Sad ću ti ispričat dok Anka ne dođe.
-Ali ste se pomirili? Proša vas je bis šta ide u banju za reumu priko penzionera, a za vas nije ostalo nijedno slobodno misto? -Ne bi se ja š njome pomirila da Ružica nije pala priko parapeta i slomila nogu. Bidna žena sad mora čekat na operaciju. Bog će me pokarat, ali je meni to dobro došlo, jer se oslobodilo misto!, objasnila je razlog pomirbe i nadožuntala -Dok jednom ne omrkne, drugome ne osvane! Nego da ti ispripovidin kako je to bilo lani oko Krnje. Krenula je…
-Lani me oko maškara uvatila neka prilada, pa san zamolila Anku da mi rezerviše u bikara, u onu dobru mesnicu, jedno tri kila prave govedine za učinit pašticadu. Bilo mi je puno stalo da meso bude ekštra klase, jer je na ručak na poklade ima doč od sina poslovni partner za dogovorit veliki bizmis za lito. Sin mi ugovara posle za restorane i tribalo je napravit pravu pašticadu da je uvrste na jelovnik za turiste. I Anka ti meni donila meso. Lipo vonja, škuro crveno, taman kako triba, pravi frigando za pašticadu.
Bilo mi je samo sujmnjivo da je vakumisano u najlon, ali mislin se, ajde to se mesar rimoderna pa ga tako sad pakuje da duže dura friško. Meso san lipo pajcala dva dana u najboju kvasinu, špikovala s domaćon panceton, činila sve ko uvik. Ko da san jednu pašticadu u životu napravila!
-I je li se gost osladio? -Osladio? Dobro se nije udavio! Meso tvrdo ko šjola od postole, gorko ko pelin, stupasto. Ne bi ga najljučen neprijateju dala da san znala. Mislin se, šta ću probat kad nikad nisan falila! I oti kolega od sina bacio pinjur i kaza -Ovo ne bi prošlo ni u radničkin odmaralištima iza onoga rata! Ništa od posla! Sin se najidio, ja se rasplakala, nevista ofendila. Tuga prigolema. -Pa šta je bilo? -E to san doznala kad san se mrvu smirila i išla bacit smeće da uvatin vanka arije. Izvirila iz škovaca ona plastika di je meso bilo vakumisano, a tamo piše: ‘Meso od noja, made in Južnoafrička repuplika’
-Noja? -E! Od one tice šta pari ko tuka od dva metra i ima duge tanke noge! Tako smo mi imali jednu dugoga vrata i tankih nogu šta smo je zvali šjora Noja. -I šta je bilo? -Odma san se tuta forca spustila u Anke i s vrata joj u ćunku speštala otu foliju od mesa nojevoga. -Šta je ovo? Ja naručila i platila ti govedinu a ti meni isporučila nojevinu! Rasplakala se i sve mi grcajuć govori -Oprosti Vinka moja, govedine nije bilo nego za mene. Otišla u market vidit ima li štogo, pa me mala uvirila da je noj boji za pašticadu od bilo koje govedine! -Kurbo lupeška!, dalo meni u glavu. U tebe cila kuća vonja po govedini, a u mene vonja po Afriki! Sinu san posal pokvarila i osramotila se! Nećeš lišo proč! I odo ja priko vrata.
-I kako ste joj se osvetili? -Zapalila je! -Molim?! -Zapalila! Dobila indeju! Za dvi ure od spužve i kušina učinila lutku s velikin sisama ko u Anke. Vidila da ona suši veštu na balkonu. Oni svoj ala tigar šlafrok šta ga svudi vucara. Uzela špurtelu šta mi je sin nosi na ribe i sa svoga balkona špurtelon smakla priko lingjere šlafrok.
Obukla lutku u to, na glavu joj nanizala viklera kako ona nosi i još priko prsi napisala ‘Ja san Anka-Krnevaluša’. Tako san je izložila na balkon. Skupilo se dice, pa još svita iz susidstva. -I onda? -I onda na vas glas počela govorit prisudu, statstamenat i šentencu. Svega san joj nakitila; kurbaluka, lupežarija, inbrojavanja, plisa. Judi se smijali ko maniti. Posli svega san je užgala ko pravoga Krnju!
-Malo ste pretjerali! -Jesan! Zato me Bog i pokara!, uzdahnula je -Kad je Anka-Krnevaluša zaplamcala, žar je poletio na koltrinu i pribacio se na viseće u kužini. Da mi sin nije ima oni aparat sa pinom kontra vatre, sve bi otišlo u lagum. Srićon je ugasio. -A Anka? -Ona je najprvo imala živčeni slom, onda kad mi je zaplamcala kužina počela je od sriće pivat, a na kraju je plakala skupa sa mnom. Pa smo se ko uvik posli barufe na kraju pomirile. Šta ćeš takve smo!
U taj čas na vratima se kavane prikazala Anka. I to ne sama. Šoto-braco je pridržavala starog, onemoćalog gospodina. -Ajte k nama!, zazvala ih je Vinka. Sjeli su. -Evo ga! On je taj!, pokazala je prstom na starca. -On?, zaškiljila je Vinka podozrivo put nepoznatog. -Je! Sad ćeš vidit! Šjor pridstavite se!, zaderala mu se Anka na uho. -Dobri den! Ja Vlado! Kak vi? -Je bogami on je!, oduševila se Vinka. -Govorin ti ja! Sad smo kompletni! -O čemu vi govorite? Ko je čovik? I šta kompletni?
Odgovor je dala Anka -Od kad smo se pomirile imali smo više indeja za u maškare. Tile smo bit aktuelne i obuć se u Puntina, Trumpa i Zezenskog. Puntin je triba odat u reduti sprida, a Trump i Zezenski ga tuč nogama u guzicu straga.
Ubacila se Anka -Hebi ga! Sinoć je Trump zaheba stvar i našpota Zezenskog prid cilin sviton, pa moramo minjat točku! -A šta će vam ovaj čovik? -On će bit Puntin, jer govori samo ruski! -Rus je? -Nije! Naš je čovik. Radio je puste godine ko inženjer u Sovjetski Savez. Onda ga je ošinila kap i oduzelo mu govor na rvatski. Govori samo na ruski. -Ima takvih slučajeva! Moju tetu je isto bilo ošinilo. Bila je velika lizioltaruša, a od kad je udrila kap samo je beštimala. Nismo je od sramote smili vodit u crkvu!, potvrdila je Vinka svojim stručnim znanjem o inzultima.
Nastavila je Anka -Šjor Vlado je ovde sa unukom na oporavku. Ja ih poznan još kad su davno litovali u mene. Unuka je rekla da može s nama i da će ga to baš razveselit. Je li tako?, viknula mu je na uho. -Eto verno! Ja idu s toboj na karnaval!, veselo je odgovorio ‘Puntin’.
-I sad smo na muci ko će bit Trump, a ko Zezenski, objasnila je Vinka. -Da Trump nije nako napa bidnog čovika ne bi bilo problema. Sad ne bi ni ja ni Anka tili bit Trump. -A kako stvari stoje, na kraju će Trump i Puntin ić pod ruku, gorko je zaključila susjeda.
-Ja vam predlažem da izvlačite fulmine. Ko izvuče kraću Zezenski, ko dužu Trump, predložio je autor redaka. Pristale su, od konobarice zatražile žigice i vukle -Hebi ga, ja san izvukla Trumpa, rekla je jedna od njih. Koja? Nećemo otkriti u Kamarinu. Ako ih vidite u maškaranoj reduti, znati ćete. Šjor Vlado je zadovoljno i smantano kazao-Harašo! Ja Puntin!
Susjede su tako konačno spremne za karneval. Uz šjor Vladu Puntina, mogla bi to biti uspješna mala maškarana grupa. Čuvar Kamarina iskoristio je priliku, pa ih usput, ispijajući zadnji gutljaj kave, pozvao na druženje u galeriji, sutra u 19 sati. Tema su naravno, a što drugo nego maškare. Evo prilike da da pozove i vas.
U vremenima kada se na ćunke bjelosvjetskih glavonja navlače grube ratničke maske, leđero štorija o starim makarskim maškaradama dobro će vam doći!
Piše Marino Srzić/ foto: privatni album
