Autor redaka taman je izlazio iz apoteke sa saketićem punim vitamina i ostalih proizvoda za zdravije duranje, kada mu se u vidnom polju pojavila Anka. Libila se polako niz skale Svetoga Marka, čvrsto se držeći rukohvata-pašamana. Sigurno ne bi bila prepoznata da se nije začuđujuće elegantno uštimala. Anka je inače od onih koja ne obadaje dress-cod. Da se ne boji ogovaranja, na kalu bi izašla u flanelastoj kućnoj vešti na kvadre uz pripadajuću traversu s natpisom Faks Helizim. Toga je jutra njena kreacija nadilazila granice pristojnog i prešla u svijet modnih pista. Crna elegantna vešta s kratkom jaketicom zvanom bolero bila je upotpunjena friško onduliranom frizurom.
-Opa šta smo se zbigecali!, s komplimentom je pozdravljena, no odzdravila je bolnim jecajem. -Zbigecala se od tuge goleme! Vako san se obukla za provu za vidit oću li moć disat na sprovodu. Ovo san stavila na sebe samo dva puta. Kad je Tito 1962., otkriva u Podgori Galebovo krilo i kad san primjena od Uzoritoga Franića u Splitu za entervenisat oko jednog škandala.
Sugovorniku je bilo zanimljivo čuti Ankina sjećanje na kumovanje maršala pri otvaranju spomenika, a još zanimljive doznati oko kojeg škandala je ‘entervenisala’ kod biskupa, ali je situacija vonjala na nešto ozbiljnije. -Zašto probajete robu iz naftaline? Za koji sprovod? Slikovito je krenula objašnjavati. Teatralno skinula bolero i okrenula se pokazujući stražnji dio. -Vidiš! -Vidim! A vidjela se ćelešte-plava tkanina s odštampanim Štrumfovima.
-Ovo san sinoć nadožuntavala da mogu obuć. Od piđame šta je ostala od unuke kad je bila malešna. U dojni dio se mogu uvuć, jer san u donjen tratu pod stare dane propala, ali san se u prsima razbamubala ko da san u puvertetu! Samo ne smin skinit bolero da se ne prikažu Štrunfovi!, objasnila je razlog preinake svečane odore. -Ma dobro to! Ali za koji sprovod se spremate?
Da je i sirena označila zračnu uzbunu, a ‘kampana rota’ zafišćala na vaporu, ne bi nadglasali Ankin krik -Vinkaaaa! Eno je na Firule! -Ajme! Šta je bilo? -Srdele slane su bile! One šta joj ih je Paško Cima donio! Eno i on doma nabraja da bi volio da se ugušio mujači u kojoj je srdele solio, nego da njoj srdele glavu prikrate! -Pa kako srdele? -Vako, pokušala je krenuti sa štorijom, ali joj je od uzbuđenja glas nestao i samo je prokrkljala -Odma digo štogo popit! Afanat ću! Završismo u kavani. Nakon što je kava okrijepila, a pelinkovac vratio boju u obraze, počela je…
-Jučer na podne čujen od Vinke veliku graju. Viče nevista, viče ona. Ja se ne intrigajen u tuđa posla, ali kad je Vinka u pitanju bila bi guda da joj ne priteknen u pomoć ako kogo kidiše na nju! Ušla u kužinu, a Vinki udrila krv u glavu i na vas glas orja -Vidiš li sestro mila, šta san doživila! Išla uzest petu polpetu u pijat, a ona mi, to oće reč nevista, objasnila je Anka, govori -Fermajte više!
Nevista je skočila, nabrekle joj žile pa počela -Vi ste jedna gulozača, a kad napunite bekinu onda plačete da van je slabo i cilu nan noć ne date mira! Na to će Vinka -Jist ću koliko oću, ali si mi ti polpete u dotu donila! Nevista joj nije dala gušta -Neće ostat ništa za malu i sina vam! Onda je Vinka tek popijezdila -E kad ne daš polpete, jist ću srdela slanih šta mi ih je donio prijatej Paško! Zamarijala se u špajzu, izvadila srdela, začinila ih s po litre uja i navalila. Ne znan broja koliko ih je salamaštrala! Još je izila i po štruce kruva i popila tri bevande.
Mene je činila da iziden, jedva san stavila u usta i odma me stuga u štumku uvatila. Onda san išla doma ubit oko, kad me okolo Zdrave Marije probudila sirena od kitne pomoći. Trk na ponistru, kad tamo Vinku nose na portantin, a ona mi maše i progovara -Zbogon prijatejice, plati mi digo misu, al će me se više kogo sitit! Sin i unuka nabrajaju na vrata od portuna, a nevista viče -Majko oprostite mi!, a ona će joj -Ko ste vi, ja vas ne poznan! Eto tako ode Vinka na Firule.
-Šta su rekli likari? -Da se radi o teškin kamencima na žuči, da su veliki ko stina, da je takav slučaj neviđen! Redar Kamarina je bio uvjeren kako je Anka dijagnozu malo nakitila. -Oćemo je ić vidit?, predložio je. -Ne daju vižite, jer da vlada gripa, pa da se bolesni ne infetaju.
-Ovako ćemo! Popodne zovite Meru Općinsku i Pašku Cimu u sebe, doć ću i ja, pa ćemo uključit kameru na mobitel i vidit u kakvom je stanju.Na mjestu radnje u Ankinom tinelu već su bili Paško i Mere. Ugođaj je bio komoran. Paškinog koleta sjajio se crni botun, a Mere je preko glave prebacila crnu čipkanu veletu. Anka se potrudila atmosferu učiniti još komornijom, pa je na regalu ispred poredanog metra knjiga upalila lumin. Autor redaka je uputio protestnu notu okupljenima. -Nemojte tako! Nije Vinka umrla!
Uživljeni u atmosferu malo su se zbunili i počeli pravdati -Ma meni je ovo osta crni botun još otkako mi je brat umra!, kazao je Paško i svukao jaketu. -Ovo san veletu stavila jer ću kasnije učinit uru klanjanja u crkvi, pa san pomišala termine, opravdala se Mere i stivala veletu u boršu. -Neka lumin gori, ne pita jist! Nije to za mrtve nego za žive!, objasnila je Anka. -Di ti je za žive kad vidin straga lumina knjigu ‘Časno je bilo živjeti s Titom’, otrovno je primijetila Mere. -Tito je za me uvik živ! Bog mu da sto pokoja!, borbeno je odvratila.
Trebalo je intervenirati -Smirite se! Skupili smo se za dobit Vinku na video-poziv, a ne za slušat vaša brontulanja! Poslušno su umukli.
Onda se preko ekrana mobitela konačno prezentala žrtva slanih srdela i mučenica žučnih kamenaca. Nešto je krivo pritisnula na mobitelu, te nije znala da je aktivirala kameru. Tako su zabrinuti prijatelji imali uvid u događanja iz bolesničke sobe bez njenog znanja. A ono što se moglo vidjeti otkrilo je Vinku u sasvim dobroj formi, dapače…
Upravo se okomila na bolesničku cimericu -Šta rčeš cilo popodne ko da si vukodlak! Neman mira od tebe, a kad bi tila štogo proćakulat nabrajaš ko kukuvija u ponoć!, napala je pacijenticu od čije je postelje dijelio kantunal. -Ne mogu ženo moja čakulat. Jedva dišen još mi punti nisu zarasli od operacije kile, jedva je prozborila rekonvalescentica -Neš’ti aperisala kilu! Šta bi ja rekla šta su mi kameni na žuči veći od škrija na Svetom Petru. A od čega si dobila kilu? -Išla sam vuč stari ormar u sobu koju afitajen turistima. Tribala mi je doć nova mobilja, a mojih nije bilo doma da mi pomognu. I pukla mi kila! -Neka!, zlurado je odvratila Vinka -Da si se pritrudila fregajuć skale bilo bi mi te ža! Nego sve od nezasitnosti za zaradit više šoldi od bidnih turista! Tako ti i triba!
-Meni pari da je ona dobro!, komentirala je Mere. -I meni!, složio se Paško vidiš da riže jezikom ko sabljom Muratovom. Anka iz lojalnosti nije ništa komentirala.
U međuvremenu se na ekranu moglo vidjeti kako neuspješno podiže roletu na prozoru. Negdje je zapelo. -En im rolete njiove šta smo ih mi od zdravstvenog osiguranja financovali! Brzo se snašla. Skočila je do kupaonice i izašla s odvidanom metalnom tuš-slušalicom. Lupnila par puta po mehanizmu i začas otvorila ponistru. -Vidiš kakvi san ja meštar!, pohvalila se cimerici i širom rastvorila. -Meni je ladno!, požalila se mučenica s kreveta. -Kakvi ladno! Nego si ti uspaljena, nastavila je vrijeđati.
Uto je netko zazviždao ispod prozora odjela. -Evo narudžbe! Žvelto se nagela preko prozora, izvadila iz džepa konop i dala upute -Ajde, zaveži špag za gambelu, a ću ja povuć gori. -Prije mi bacite šolde, čuo se glas ‘dostavljača’. -Ništa euri prije nego šta proban spizu. Porciju je pažljivo centimetar po centimetar potezala put prozora, s pomijom kao da se radi o isporuci urana, a ne spize. Konačno je domogavši se gambele zahvatila u sadržaj i degustirala. Onda je javila ‘dostavnoj službi’ ocjenu -Rolovana vešalica za pet, čelapćići za prste polizat, leskovačka mučkalica more proć! -Dužni ste mi 20 eura za spizu i 10 za uslugu!, viknuo je glas izvana. -Evo ti 40, nije beg cicija!, kavalirski je odvratila i itnila novčanice kroz prozor.
-Lipo borami!, komentirala je Mere situaciju s terena odgledanu preko video poziva -Kamenci na žuči, a eno će izist više nego tri težaka! -Biće bidna ogladnila, pravdala je Anka. -A ja molio cilu noć svetoga Klementa da ne otegne papke od mojih srdela, zaključio je ljutito Paško.Zatim se moglo vidjeti kako Vinka s nogu tamani obilnu porciju, no na njenu žalost nije uspjela isprazniti do dna. Prekinuo je glas s hodnika koji je jasno odzvanjao s mikrofona mobitela. -Večera!
Brzinom svjetlosti deponirala je ostatak obroka u kantunal. Na vratima se pojavila medicinska. -Evo moje bolesnice večeras jogurt i pura! Cimerica željna osvete taman je krenula prozboriti -Ona je već jela…, no Vinka joj je iza leđa sestre priprijetila prstom preko grkljana, pa je jadnica odustala od revanša i pokrila se od straha lancunom preko glave.
-Vi šjora Vinka već sutra možete kući. Kamenci su se učinili u pijesak i otišli preko stolice! -Nema piska, ali mi je od jutros veliki bol u prsima ko da me klištima na križu trgaju!, mučenički je u tren promijenila izraz lica. -Onda će vas doktor sigurno prebacit na kardiologiju, da vidi šta je sa srcem!, zaključila je sestra i izašla. U tom se trenutku istrošila baterija na telefonu i gledatelji su ostali bez nastavka epizode s Firula.
-Koja je to berekinica, a ja stavila veletu na glavu!, ljutila se Mere -A ja crni botun!, nadožuntao je Paško. -Šta će bidna, sve je to od šoka!, branila je Anka. Ćakula se u tinelu nastavila još dugo, baterija se napunila, mobitel zazvonio i na ekranu se opet pojavila Vinka. Pokrivena do grla, obišene čunke i plačnih očiju obratila se gledateljima poput nekog vladara na umoru -Prijateji moji! Drago mi je da ste se skupili za posljednji oproštaj. Žuč je malo bolje, ali ima bit da san dobila infrakt!, mahnula je teško podižući ruku i prekinula vezu. -Imat će me šta čut kad se vrati, u glas su kazali Mere i Paško. Anka je činila kuco.
Na skalama je pratitelje programa s Firula dočekala Vinkina nevista. -Bogu fala mater je dobro! Javila mi je medicinska kako su joj nalazi bolji nego u diteta. Pisak je pokakala, a tlak joj je malo krešio ko da je pojila oval s gradela! -Nije oval, nego oval i po, promrmljala je Mere. -Sutra dolazi doma! Dođite je vidit, bit će joj drago! -Oćemo i donit joj vešalicu, čelapćiće i mučkalicu! Da se okripi!, škercano je nadodao Paško. Nevista nije shvatila poantu. Nije ni mogla, ali jeste vi dragi čitatelji, zahvaljujući zabilježenom video prijenosu s Firula.
I tako je počevši sa slanim srdelama, preko ‘rolovane vešalice’, pa sve do ‘čelapćića’, naša šjora Vinka začinila još jedan đir Kamarina.
Piše Marino Srzić / foto: privatni album
