Posredstvom svetoga Ante Padovanskoga konačno je zaključen mir između ‘sindikalista’ šjore Vinke i autora. Sveca iz Padove domaći puk najčešće vezuje uz bijele ljiljane, blagoslov djece i pomoć pri potrazi izgubljenih stvari. No, moglo bi ga se imenovati i zaštitnikom kupališne sezone, jer bi se na njegov dan obično krenulo na prve banje. Dan poslije svečevog spomendana potpisnik kolumne upamtiti će kao nezaboravno iskustvo.
Okupljanje za polazak na prvo banjanje s dobro poznatom kumpanijom dogovoreno je u 9 sati. Krenulo je dobro organizirano, a kako je završilo doznati ćete ako pročitate do kraja.
Okupljanjem pred Vinkinim portunom avantura je mogla početi. Šunjava Marta klela se kako čeka već od Zdrave Marije, jer od uzbuđenja nije mogla zaspati. Ostali su bili točni i s punom opremom za plažu.
Da je bagaja bilo dovoljno za poduže ljetovanje, potvrdila je prolazeća Mile -Vele ti bagaže imate!, diskretno je primijetila -To sigurno iđete na neki daji vijađ! -Jesmo!, spremno je odgovorila Vinka -Oćeš i ti s nama? -A di iđete? -U Abesinju pomagat u jednu misiju. Tamo se razvila velika kolera pa smo se prijavili dat ruke oko nemoćnih!, složila je Vinka u trenu štoriju. -Bi ja da mogu podnit put. Kontra mi se rigat čin uđen u autobus već oko Promanje. Ajte vi! Bog će van platit za milosrđe!, kazala je pobožno Mile, pa je manje pobožno sve koje je je susrela izvijestila -Eno Vinka s onin svojin blekovima iđe u Afriku u kurbaluk. Zaosinila je i onoga maloga! Iđe i on š njima! Sram ih bilo šta dite na krivi put navode!
‘Dite’ je zorno s družinom pratilo Vinkine upute. -Ja i Anka smo spremile punjene paprike. Svakome po dvi. To znači da ih je u teči 18! -Kako 18 kad nas je šest! Tribalo bi ih bit 12!, reagirala je Marta. Odgovor je ponudila ađutantica Anka. -Reče se po dvi, a to je ustvari dvi do tri. Ti Marta sigurno nećeš stat na dvi jer si škrta za kupit paprike. Mere je od velikoga apetita i dvi joj nisu ni za pod zub. Ja gulin paprike s mesa, pa mi je malo dvi. Vinka je bila glavna kuvarica i red je da izide više od dvi! Paško je zrili muški, a kad muški oće dvi onda su to baren četri, ali zaustavimo se na tri. Paško je ispod glasa prokomentirao -Okreća san ja u mladosti u sezoni i po 33 česke i slovenske paprike!, ne misleći na sorte paprika iz Češke i Slovenije, nego sorte bjondina, crnki i ostalih fureštica s kojima se ganja po Svetom Petru.
-A zašto malome 3?, blekasto je zapitala Marta. -Zato šta je u razvoju!, u glas su konstatirale Vinka i Anka. ‘Mali u razvoju’ nije imao šta za komentirati, nego je čineći kuco mislio u kakvu je kašetu brokava upao.
Plažni modni izričaj kumpanije bio je dostojan trendova ranih 60-ih godina. Vinka u frotirnoj vešti ćelešte-plave nijanse i sa sombrero-kapelinom kvadrature manje garsonijere. Marta u cicanoj kampanoj kotuli i bluzi ukrašenoj narodnim vezom. Anka je parila kao živa reklama. Na vrh čiverice s frtontinom i logotipom Dr Oetker praška za pecivo, dok se na dekoltiranoj majici nazirao izlizani Agrokokin slogan: ‘Svako jutro jedno jaje, organizmu snagu daje’. Mere Općinska navukla je bermude koje su isticale razvijene sportaške listove na bocune, a svoj je Rambo stil naglasila košuljom maskirnog uzorka.
Na glavu je već instalirala kapu za plivanje iz prve serije Speedo asortimana. Uz loše depiliran brk, neodoljivo je podsjećala na Marka Spitza, plivačkog prvaka Olimpijade iz 1972. Paško je pokušavajući ostati vječni momak, obukao Carrera rebatinke odrezanih nogavica. Dojam zavodnika upotpunjavala je falša Lacoste majica s krokodilom izvezenim u domaćoj radinosti. Legendarni Lacostin gmaz neodoljivo je podsjećao na domaću tarantelu.
Kolona je krenula put Donje luke. Anka je u priši popila duplu dozu jutarnje terapije, pa je pod utjecajem sedativa smantano zapitala -Oćemo li u šjore Jube Dužević iznajmit sandolinu za učinit đir? -Šjora Jube je u kanpu ima ravno 40 godina!, odsjekla je Vinka. – Zaboravila san! A oćemo kasnije u Monda na čelapčiće?, nastavila je poludrogirana. -Nema više Monda!, prošunjala je Marta. -Onda zašto uopšte iđemo na plažu? -Otvorit sezonu!, nervozno je prosiktala Mere, posjela je na šentadu i ulila joj u pešnje dobrih pola litra vrele kave iz termosice. Anka je konačno živnula i razbistrenih možđana kazala -Sad san svoja! Ovo san se jutros nalila Ampaurina priko mire!
Put od polazišne točke se rastegao, što zbog Ankine zamantanosti, što zbog Vinkinog cotanja. Marta je usput svakog na kojeg bi intrala pozivala da se pridruži. Paško je od koče do koče pokušavao smanjiti cijenu inčuna. Konačno je dosadio jednom od prodavača i napunio najlon kesu do vrha . -Di ćeš s otin’ Usmrdit ćemo se od friškine!, naljutila se Vinka. -Ne boj se! Iman ja u rusaku jedne male elektro gradele, pa ćemo ispeč za marendu! -A di ćeš uštekat letriku? Paško se zbunio. Odgovor je zahebantski dala Mere -Moš’ uključit u prkno, zora je da vidiš ura koja je! On se ofendio, zaputio žveltim koracima ispred ekipe, pa pegulano zapeo o izbočinu na kornižu i razastra se po tlevu ko lancun po postelji. Nespretna Marta pokazala se izuzetno efikasnom. Iz boršina je izvadila pribor za prvu pomoć, očistila mu jodom ranu na koljenu i infašala zavojem kao najspretnija medicinska djelatnica.
-Ovo ja svaki dan vježban na sebi otkad san završila kurs prve pomoći priko Crvenog krsta 1966. Nisan imala sriću nikad intervenisat do danas. Sveti Ante mi je usliša želje priko ranjavanja našega Paške! Paško je sočno opalio po Crvenom krstu i kursu prve pomoći. -A ja san te spasila, od sigurne anaputacije noge! Nezahvalniče!, rasplakala se histerično Marta, pa se opet trebalo zaustaviti na jednoj od šentadi da se malo smiri. Nakon što se primirila uz par gutljaja iz Vinkinog priručnog bocunića s travaricom, izazovni put osvajanje kote Donje luke opet je nastavljen.
Od polaska je prošla već skoro puna ura i sunce se užarilo ko loštera iz pećnice upaljene na 220 stupnjeva. Zastajkujući u čudu koliko se krajolik izmijenio otkako su tu zadnji put prošli, konačno su razastrli opremu po žalu. Krenulo je s instaliranjem šezlona, lumbrelina i sklopivih stolića. Ubrzo je zauzeti dio plaže izgledao poput tinela prenesenog na otvoreno.
Ako je odjevni asortiman izgledao kao iz antikog modnog žurnala, onda je kupaća oprema bila poput izložaka iz etnografskog muzeja. Ženske u kostimima od debelog žerseja koje ne bi osušilo ni sunce nad Saharom i košaricama za grudi čvršćim od zaštitnih prsluka antiterorističke jedinice. Naše dame krasile su i kupaće kape. Ankina s prišivenim ružama, a Vinkina s krizantemama. Marta je na teštu zamotala aluminijsku foliju i učvrstila je s mrežicom za viklere. -Ovo mi je rodica iz Australije savitovala da će folija privuć sunce i akumulisat ga u slipočnice i tako mi zauvik izličit migrenu, objasnila je instalaciju. Samo je Mere izgledala moderno u kostimu za plivanje koji joj je isticao pleća šira od ramena vaterpoliste.
Paško je bio u problemu. Ležerno skinuvši bermude ostao je gologuz pred nazočnima. -En ti jarca, zaboravio san obuć kupaće! -Nema u tebe ni za ješku stavit na udicu!, zacerekala se Vinka ugledavši mu otkrivene organe. Mere se sjetila rezervnog šorca koji je mogao odglumiti muške mudantine, pa je spasila situaciju. Posrkala se kava, pojeo po koji komadić padišpanja i krenulo u more.
Mere je šprint kraulom brzo zamakla s vidika na debelu pučinu, dok su Vinka i Anka plutale uz kraj. Onda je Vinka primijetila na škrijima pod vilom Irenom mladi par u strasnom zagrljaju. Brzo je izašla vanka i kanočalom potvrdila sumnju da se radi o unuci Suzi u bliskom kontaktu s nekim momkom. Kao antilopa se bez riječi zaletila do škrija, začupala s leđa unuku za kosu i razderala da je odjekivalo do Krvavice -Sram te bilo! Na godinu ćeš past, a ti se tute stiskaš umisto da doma učiš! I još si u toklesu da ti se sise vide na izvolite. Najprije je pobjegao momak, pa rasplakana Suzi. -Vidit će ona još doma kad joj rečem ćaći, kazala je pedagoški bez većeg uzrujavanja.
Za to vrijeme je Marta molila krunicu, vapijući svece da je zaštite od potonuća kad se usudi ući u more. Mrmljanje i zazivanje probudilo je tamnoputog debeljka arapskog podrijetla koji je hrkao u blizini, te je trgnuvši se iz sna zarežao -Fuck off! -Znan ja šta to znači! Naučila san iz filmova, skočila se Marta, zaletila i ošinula ga šugamanom uz povik -Ti ćeš meni u mojoj Makarskoj zabranit molit krunicu nekrstu jedan, ajde odakle si doša! Čovjek se povukao.
Konfuziju je upotpunila Paškina akcija s gradelama. U nedostatku struje uspio je nekako pod električnim gradelama potpaliti vatru. Plamen je naglo suknuo i oprljio bor ispod kojeg se smjestio. Da je zapuhao maestral došlo bi do vraga. Srećom šugamanom je brzo podušio moguću katastrofu.
Onda su primjetili da nema Mere. Otkako je zaplivala nisu je vidjeli. Panika nije dugo trajala. Mali Joze, iznajmljivač glisera, viknuo je iz dozvoljene daljine. -Ne smin daje od bova! Dođite dovuč tetu Meru, dobro se nije udušila! Naporom ekipe Mere je izvučena na žal izjavila- Hebi ga! Nisan dovoljno trenirala. Doć ću ja do Velike Gospe u formu!
Na plaži je već bilo dovoljno kupača za pratiti dežgracije, pa je pala odluka da se ide doma. -Da nas ne bi uvatilo sunce!, rekla je Mere namazana slojem kreme deblje od par centimetara. Na povratku je Anka predložila. -Dosta je bilo plaže za ovu godinu! Mogli bi drugu nediju put Vošca učinit izlet i okrenit štogo na gradele! Svi su se složili osim autora.
Vinka je zvala predvečer. -Nahebali smo! Tužit će nas! -Ko će tužit? -Rekla mi je žena od maloga Hrvoja šta radi na policiji da nas je neko prijavio i da nan ne gine globa! -Globa za šta? -Meni za obiteljsko nasilje jer san počupala Suzi! Marti za rasnu netrepeljivost jer je napala Arapa! Paški za pokazivanje golotinje i izazivanje požara! Meri za ugrožavanje svojeg i tuđeg života!, referirala je i upitala -Oćeš s nama na Vošac drugu nediju? -Neću! -Zašto? -Jer će me bolit glava i imat ću virozu!, odgovorio je autor i zaključio Kamarin.
Piše Marino Srzić / foto: privatni album
