Državnim šoldima naveliko se mulja šoto banka. Ispod nas zakopavaju infetane škovace. Napaljeni navijači zazivaju pizdune iz mračne prošlosti. Leva-leva se troše državni šoldi za čašćenje uže i dalje rodbine po restoranima. I nikome ništa! Pokoji dan pržuna, per la finta privođenja uz nazočnost kamera i zbogom diko! Tu i tamo bude demonštarcjuna. Većina čini kuco. Čini kuco jer se -Bolje ne intrigavat, nego u pržunu ladit jaja!, govorio je Vice Mutni, upamćen kao meštar prevarantskih umijeća. Mutni Vice se izvlačio na mutne načine. Kako, to zna on, no nakon svake ladro -akcije šef žandarmerije mijenjao bi mobilju, a gospođa bi mu osvanula na rivi s novom pelicom. Tako su se nekad, a bome i danas, škapulavali sposobni berekini.
No kad organi reda privedu našu poštenu Meru na informativni razgovor, zaredaju zločeste čakule od Zelenke do Dugiša, od Marinete do Mlinica.
-Privelo je jer je povezana s muđahedinima!, povjerila je autoru na pijaci ‘pouzdanu informaciju’ jedna lajona. Bilo je i maštovitijih konstrukcija. Od trgovine bijelim robljem do hakiranja podataka iz Predsjedničkog ureda.
Bidna naša Mere! Nemili događaj izazvao je i publicitet u sredstvima javnog priopćavanja. Doduše jedino na našem portalu posredstvom Kamarina, ali tko kaže da i Kamarin nije relevantan izvjestitelj.
Mere se poslije privođenja u trajanju svega jedne noći nervno i fizički urušila. Sanjala da joj sude i pripremaju lomaču navrh mula. Budila se u znoju i počela gutati ‘armobele’, doduše one žute Normabele slabije ‘kubikaže’, malo jače od kamomile. U par se navrata odala bičerinima koji su rezultirali agresijom. Nahebala je mlada prodavačica. Umjesto ‘kombinovanog kruva’, s raži i pšenicom, dobila je najobičniju šrtucu. Štruca je završila prodavačici posred čela. Komad je bio bolje pečen, pa čelo djelatnice trenutno krasi gadna modrica.
I Meirna je zavidna kondicija počela opadati. Preko noći se od ‘sokolašice’ spremne za Spartman Champion, privoltala u debulanu mučenicu. No športašica je to! Eno je već ovih dana odšprintala od Osejave do Cvitačke i usput odradila kraul nasred Donje luke. Poslije svega je salamaštrala olimpijski doručak. Potom je redom nazvala cijelu kumpaniju, te obavijestila -Rekuperala san se! Večeras častin! Iđemo u Tučepi u onoga maloga šta je zet od pokojnoga Koste! Oni šta organizuje kružoke sa umitnicima pa se skupi vele svita! -Znam, budem i ja tamo, prekinuo je Mali -Bude zanimljivo. -Hebe se sad mene šta bude zanimjivo i učeno. Ja san mu dala sve inštrukcije za spizu. Naručila san i gombi-avuto. Polazak prid Frataskin đardinom!, izrecitirala je upute.
‘Avuto gombi’ nakrcao se članovima ekipe. Putovanje do dalekih Tučepi nije prošlo bez komplikacija. Anki je bila sila, te je valjalo čekati da obavi posao. Marti je usred vožnje došlo zlo od prethodno polabanog parizera s istekom trajanja. Paško je bio nacvrcan od bičerina nužnih za stresove sa suprugom Karabinkom. Nju je pak uhvatila žuta dementna minuta. -Vodite me na Rab! Sve ste mi šolde oteli i sad me oćete zakveštat u ludnicu!, u panici je iznenada napravila kravata-zahvat preko grkljana vozača. Eksces srećom nije rezultirao slijetanjem s magistrale. Vozač je opsovao -En ti jarca! Ko da vozim pijane sumo-rvače!
Od naglog kočenja Mizeri se prolio šećerni sirup u kojem je plivala četa urmašica. Preljev je završio na Rodrigovoj košulji -Mizera ju ruin moj nova šrts košuja for spešl ivning za Tučep parti! Ja nju platiti veri šoldi, očajan je bio Filipinac. -Ne sekiraj se bolan! Bit će košulja neće bit nas! Žao mi urmašica. Sad će bit suhe, tješila ga je zaručnica. Anka je hitro klekla nasred ‘gombi-avuta’ spugajući razliveni sirup vlažnim maramicama. Pri tom je izgubila ravnotežu i strombujala se do Vinkinog sica, opalivši je gadno po koljenu.
Da je putovanje trajalo do Podgore radila bi Hitna, a do Igrana bi sigurno već bilo hospitaliziranih. Srećom do cilja je bilo još par zavoja. Kumpanija je na odredište stigla samo s jednim natečenim koljenom, povredom vozačevog grkljana, maćanom košuljom i suhim urmašicama.
-Dobra večer dragi moji!, srdačno je dočekao domaćin i redom sve izljubio. -Onda vi tude primate ote pisce i one šta van drže govore i kaživaju svoje umitničko rukodilo, zainteresirala se Vinka. -Je gospođo! -A je li vam bio Branko Ćopić? Ja san uvik recitovala mojoj unuki onu Ježevu kućicu, uključila se Anka. -Nije bio!, -A oćete ga zvat? Ja bi ga došla slušat! -Nije u mogućnosti doć. Zauzet je!, kolutao je očima gazda Damir od neugode.
Krenulo se sa pjatancama. -Koji lipi pršut! Je li ovo vi ranite gudina? -Nismo! -Šteta, razočarala se Anka -Odma bi ugovorila jedan za dogodine. Svaki je pijat bio popraćen komentarima dostojnim psihoanalize. -Prave lignje! Ne šta nan prodaju patagonke po butigama, razbistrila se naglo Karabinka -Ovo je sigurno uvatio sinoć pokojni Koste na peškafondo. Domaćin je shvatio da su za trpezom rebambiveni uzvanici, pa je potvrdno klimao glavom.
Onda se žmulom vina u ruci digla Mere. -Evo dragi moji tute smo se skupili da bi proslavili moje oslobođenje od ropstva. Čujen da svega govore o meni, a ja ću van ispripovidit istinu. -Ajde više! Vučeš nas tri đira Kamarina! Puplika će se štufat, nervozno je požurivala Vinka.
-Sve je počelo sa mojin Tompsonom i njenon Daron Bubamaron! -Misusovo! Jesi ti drogisana od onih tvojih bibita za fiskulturu, prekrstila se Anka. -Da me više niko nije prikinio!, obrecnula se Mere i krenula -Ona guda Snježe šta stoji vizavi mene je kriva. Ona me prijavila. Prije san bila s njome u dobre, a onda smo gadno zaratile. Ja kad mi je najteže pušćan Tompsonove pisme da me okuraže. Posebno Čavoglave. To mi diže moral. I tako mi je zapritila oko 2 iza ponoći da će me prijavit radi remećenja javnog reda. Onda je koji dan posli slavila rođendan sa svojin kolegicama, sve raspuštenicama. Navila na vas glas onu Daru Bubamaru. Furbo tolk! -Turbo- folk!, ispravio je autor. -Đava isti! Zoven ja nju na telefon i kažen joj -Ne smeta tebi Tompson radi javnog reda, nego se zna zašto ti smeta! Ako odma ne utrneš tu Bubamaru, upokojit ću te da će po tebi list bubamare u kanpu. I otada smo u velikon ratu. Je da san joj jedno jutro namazala prid vratima uje, pa je opijezdila i žgingala gnjat. Ali šta je gnjat prima mojen uhićenju.
-Šta ti je to opremila?, nestrpljiva je bila Vinka. -Evo vako! U mene je nenajavjen doša Andrija, od rođaka Mije sin. Oni šta je davno odselio u Švicarsku. U nas su mu se rugali da vrti guzicama ko žensko, a u svitu je učinio karijeru balarina u jedan špecijalni klub. Sad je u penziju i treninguje sufražetkinje! -Koga?, začudio se autor. -One šta bacaju šćape i dižu noge u ariju. -Gospođa sigurno misli na mažoretkinje, sjetio se domaćin. -E to! I on ti bane tu noć na vrata su pet cura. -Moj Andrija di ti sa toliko ženskih! -Nastupamo po Dalmaciji, a za ovih pet nema mista u hotelu. Bili nas primila na jednu noć? Ja cure smistila šta po tlevu, šta po postejama. Kad neko zvoni na portun. -To su momci šta nas prate i nose rekvizite, triba smistit i njih, kaže Andrija. Otvaran portun, a tamo dva momka, malo škurija u ćunku ala beduini. Nose u rukama veliki baul. Ispa in iz ruku i razasuli se oni baštuni, palice i kostimi u kojima pirotehničarke oću reć mažoretničarke nastupaju.
Zaorjalo, mislin se probudit će mi suside. Palo mi oko priko puta, kad tamo na balkonu Snježe gleda sa kanoćalon. Sutra ošle pirotehničarke i Andrija i beduini na izlet. Baul osta u mene da ga ne vuču za sobon. Ništa šta su ošli, a meni policija na vrata. -Gospođo morate s nama na kratki razgovor, govori meni policajac Zvone. Znan mladića uvik mi se vanka lipo javi.
-Šta san učinila moj Zvone?, uzdrćala se ja. -Ništa se ne brinite, samo mali razgovor. Tamo me ispitivalo. Bili su pristojni. Dali mi pit Cedevitu i gledala š njima športski program do ujutro. Onda smo išli u mene na premetačinu. Isprid vrata mini-avtobus u njemu spava Andrija sa sufražetkinjama i beduinima. Zvone ih probudio, ispitiva Andriju, pa su prigledali one baule. -Sve je čisto i legalno. Oprostite teta Mere, došlo je do zabune. -A ko me prijavio?, posumnjala ja odma u Snježu, da joj Daru Bubamaru njezinu! -Ne mogu van reč, ali evo vam prijave za uspomenu i da mi ovi papir. Na Mali čitaj da svi čuju. A ti domaćine nalij jednu da smirin živce!, naredila je.
Mali je pročitao sljedeće: ‘Nakon prijavke susjede o događanjima pred zgradom gospođe Mere, krenulo se u izvid i privođenje. Svjedokinja je prijavila u telefonskom pozivu slijedeće: ‘U kasnim satima u kuću susjede, najprije je ušao gospodin čudnog izgleda s pet u izazovnim kostimima obučenih djevojaka. Malo poslije na vrata su stigla i dva mladića po izgledu arapskoga porijekla s teškim sandukom. Pri padu sanduka su ispali predmeti koje sliče na duge cijevi i odjeća za koju mislim da je maskirna. Iz svega sam zaključila da je riječ o organiziranoj prostituciji, teroristima Al-Kaide i prošvercanom oružju. Poznajući susjedu Meru kao ekstremnu osobu, mislim da je uključena u terorističku skupinu.’ -Eto!, završio je autor s izvješćem.
-Teroristički ću ja Snježi Bubamari žgingat i drugu nogu kad je uvatin. -Smirite se. Sve je sad u redu!, uzeo je domaćin u ruke gitaru i upitao -Koju ćemo? Krenuo je koloplet od domoljubnih do kafanskih. Karabinka je poželjela ‘Padaj silo i nepravdo’, pa su joj udovoljili. Marta je u par navrata odlazila u nus-prostorije tužeći se na probavu. Ekipa se polako rastajala. Marta je pri odlasku pokupila saket iz WC-a. -Eto domaćine hvala na svemu!, zahvalila se Mere.
-A bi li moga i nas pozvat da nastupamo koju večer?, ponudila se Anka. Gazda je rado prihvatio. Gombi-avuto čeako je na ukrcaj. -Šta ti je u tom saketu?, sumnjičavo je upitala Vinka Martu. Nije joj odgovorila. Vinka je naglim trzajem otela saketić. Bio je krcat pršutom i lignjama. -To si uncutice dizala potajice sa stola i deponisala u kondot, pa ćeš doma žderat!, napala je šefica. -I nako bi propalo, nije se dala smest Marta. Do doma se stiglo bez prometnih komplikacija.
I tako smo u ovom điru konačno doznali sve o Merinom zatočenju, a popularna tučepska konoba dobila je ponudu za gostovanje koje je šteta odbiti. Do slijedećeg Kamarina neka vas mimoiđu susjedi špije i lažne dojave!
Piše Marino Srzić