-Mali ajde do mene! Ona je išla vadit krv u jebatorij, pa ćemo je dočekat!, fermala je Anka s boršama punim spize autora. Za vremešnije poznavatelje makarskog leksika ne treba prevoditi kako je rečeni ‘jebatorij’ zafrkantski naziv za laboratorij. A tko je ‘ona’? Naravno samo jedna i jedina Vinka.
-Ali je bolesna? I ja sam uvatio gadnu virozu! -Nije ona virozu nego nervozu. Ako ne učini anelizu krvi jedanput misečno, odma misli da neće dočekat 100-tu ko pokojna joj mater, nego jedva uvatit 99. Anka je pratitelju tutnula u ruke veći dio spize, pa su krenuli put centrale.
Čim je ušla na vrata opasala se traversom i uhvatila posla. Čulo se žustro lupanje, pa žvelto miješanje. -Šta misliš oće joj bit dosta?, pokazala je oveću terinu. -Šato! Ima ga za tri težaka. Koliko ste to jaja žbatili? -Pet! Četri mi se činilo malo! -Meni se čini puno! -Niti govora! Mora se okripit posli jebatorija. Vene su joj žestoke pa joj isteče krvi za cilu demežanu.
Vinka je upala zapuvana. S rukavom zavrnutim iznad mišice, infašanim laktom i krvavim maćamo po kotuli. -Misusovo!, zblanula se Anka -Šta se dogodilo? Ima krvi ko da si klala gudina na Macelu. -Ništa mi ne govori! Afanat ću!, aterirala je na katrigu. Susjeda joj je krenula krcati žlice friškog šatoa u pešnje što je rezultiralo brzim oporavkom. -Skandal veliki u jebatorij! -Šta je bilo? -Mala me tako srčeno badnila u venu da mi je ruka monumentalno poletila i bidnu san je pogodila posrid nosa. Njoj je od šoka poletilo kolino i privrnila je svu krv izvađenu od jutros. Eto je tute, pokazala je maće na suknji. -I šta sad? -I sad traže jude da ih ponovo badaju. Anka je blekasto predložila -Moglo bi se organizovat tako da in ti daš kotulu da sastružu krv sa nje, da jude opet ne badaju! -Da si plitka ko plitki pijat znala sam, ali da si toliko imberlana ne mogu virovat!, poklopila je Vinka, te je Anka odustala od daljnjih ‘indeja’.
-Moran učinit slatko, odnit joj i izvinit se!, rezimirala je Vinka jebatorijski eksces i počela s aktualnim temama iz proteklog tjedna.
-Jesi vidio žalosti u maškare! Nije bilo redute priko rive, nego su se samo prizentali u otel Miramare. -Nije se moglo radi kiše! -Pak! Pa šta da je livalo! Hebeš krnveval bez redute!, razočarano je konstatirala. -Vidit ćete ih dogodine, pokušao je utješiti autor. Brzo je bilo jasno da za tješenje nema potrebe. -Ko kaže da ih nismo vidili. Mi smo bili u maškare! -Molim?! -Moli u banak Svetoga Marka, a ne meni. -Bili ste u maškare? -Nego kako! A ti stoj doma i šmrči, livaj u se čajeve i gargarizaji grlo! Srami se! Tako mlad, a bez špirita!, žestoko se okomila, zapeškerila i zatražila od Anke bićerin koji joj pouzdano skida krešiveni tlak. Onda se smirila i pomirljivo ponudila -Oš’ da ti ispričan kako je bilo? -Oću!
-Vako! Nismo ti tili kazat da iđemo u maškare. To se prije nikad nije govorilo, nego sve činilo u tajno. U šta ćeš se maškarat bila je najveća tajna.
-Mene bi uvik pripoznali, razočarano je nadožuntala Anka. -Kad si uvk bila maškarana u anđela ili leptira ili bubamaru. -Nisan smila u šporkaćunske maske. Mater bi me pribila! -E dušo, nema govora, a znala si se posli maškara… Vinka nije nastavila, jer bi se zbog nastavka onoga ‘što bi bilo posli’, Anka u blažoj verziji rasplakala, a u težoj izgubila svijest. Hitro je prešla na nedavne pokladne događaje.
-Sve san ih skupila u tinel prid poklade… -Ja san učinila krafene!, pohvalila se Anka. -Nisu ti bile kako triba, ukorila je šefica. -Zato šta san tila modernije i umisto mrmeladom napunila ih onon Gazelon. -Nutelom, ispravio je Mali. -E sa ton Gutelon. Kad je došla na vruće cila se razvodnila!, objasnila je debakl. -Parilo je jaje u šorbulu!, zapečatila je Vinka.
-I šta ste dogovorili?, nestrpljiv je bio autor. -Rekla san in vako. Dogodine nam se more desit da završimo u Bazanu, a tamo se moremo maškarat jedino u pelene i maketere! -Katetere! -E to! Isti vrag. Žalost jedno i drugo! Dok smo još na noge vaja se isprdecat! Jel se slažeš Mali? -Jesam! -Zato san ih nagovorila da se obučemo, iđemo u redutu i kasnije na bal. Onda je počela livat kiša i od redute ništa! Doša befel od vlasti da se ne iđe priko rive. -Jeste tribali bit grupa? -Nikako! Ne vaja u grupe. To je samo za paradu. Ako pripoznaju jednoga, pripoznat će i druge. Svak za se, pa ko u štetu ko u škuribandu, zacerekala se Vinka poput tinejdžerice.
-Ja san se tila obuć u pitar sa điranima. Doli jedna kotula kafena bi bila pitar, po bluzi bi zalipila cviće od krep papira, a na glavu jedan veliki cvit od svile. Nije mi dala!, požalila se Anka -Ona je naredila u šta će se ko maškarat. -Nego kako! Šta ćeš se maškarat u ono šta već jesi! Ti si uvik oko cvića, pripoznali bi te! -Morala san bit rok-zvizda!, progrintala je Anka.
Vinka je nastavila s maškaranom koreografijom -Paško je tio bit ribar! Malo morgen! Samo šta mu nisu naresle peraje umisto noga. Uvik pluta po portu. Ja san naumila da on bude balerina.
Mere je infišala da će se obuć u kraja Tomislava! E neš’ majci. Šta je ona domojubnija od nas? Njoj sam namirila jedan lipi kostim Eri Potera. To je oni mali viščun šta ćara i dica ga vole. Nije joj bilo drago.
Ona ćimavica od Marte da će se obuć u Lino-Čokolino. Ajde pristala san, ali kad san svatila šta se iza toga krije odma san joj zabranila. -Šta se krije? -Krije se to da je dogovorila sa jednon butigon da im reklamiše Lino-Čokolino u maškare, pa da će dobit sledovanje ote dičje rane za cilu godinu. Berekinica! Za kaznu san joj dosudila da se obuće u škakavca! -Skakavca? -E! Osta je od moje Suzi s jedne priredbe u školi. Nadožuntala san na Singericu sa svake strane po 30 centi. Taman je mogla stat! -A vi? Šta ste za sebe odredili? -Ja san se obukla u samuraja! -Samuraja? -Je! Iman kimono šta san ga kupila u Čeha za tri črvene kad su još bili sirotinja i prodavali liti na Kačiću. Uz to iman od pokojnoga barbe žandara, jednu veliku sabju!
Autora je živo interesiralo kako su rok-zvizda, balerina, Eri Poter, škakavac i samuraj prošli u pokladnoj avanturi.
Vinka je krenula s tijekom zbivanja. -Kad smo vidili da od redute nema ništa, dogovorili smo se ić po kućama. -Tute su i nastali problemi!, uplela se Anka. -Kakvi problemi? -Sad ćeš čut, nastavila je voditeljica maškarane formacije. -Najprije smo zakucali na vrata Milice Šalturice, šta joj je muž oni Branko Makinjišta. -Onaj šta već dugo boluje? -Je! Borta ima 35 godina. Slab je malo na pluća, ali neće bez sikire!, slikovito je objasnila. -Lipo su nas primili. Milica iznila fritule i prošek. Branko sidi u fotelji inbotan u debelu deku. Bilo mu je puno drago. I onda je ova nevojnica napravila pijezdariju!, uprla je prstom u Anku. ‘Nevojnica’ je već vadila faculetić za suze.
-Šta je učinila? -Branko poželio da mu zapivamo nešto veselo da se oraspoloži, a Anka povela onu ‘Bolne su mi prsi, pari mi se mrijeti’. Čovik se gadno zakašja, skoro ga nije utušilo. Milica počela nabrajat -Sram vas bilo! Lipu ste pismu odabrali za bolno čejade. Istirala nas vanka. -Šta ću kad mi ta pisma najboje iđe! Mislila san da će mu bit drago!, zajecala je Anka -Bleko! Ajmo dalje, nastavila je pokladna voditeljica.
-Onda smo otišli u gospođe Jasne. -To je ona šta se vratila iz Švicarske? -Je! Pokopala dva muža. Ojasprila se eurima, pa se vratila. Počastila nas je svaka joj čast. Zapivali ‘Maškare ča mogu maškare’ i taman tili ča, kad je škakvacu-Marti pripelo da mora na stranu. Ušla u kondot i nema je ni za kvarat od ure. Kad odjedanput iz banje veliki bum-turum. Nešto se sorilo. Skočili, jedva ušli. Škakavac leži po tlevu a svr’ nje visoka veltrina di se drži kozmetika. Jasni je bilo ža. Napunila nam sakete švicarske čikolate za ublažt dežgraciju. Kad smo izašli vanka, pritisla sam Martu uza zid -Priznaj šta je bilo? Priznala je da je vidila jedan skupi parfen na vrvu veltrine. Tila se š njime namuščat. Popela se na kadu da ga dovati izgubila ravnotežu i oborila veltrinu, a ona ostala šoto!
Slijedila je priča o idućoj vižiti. -Onda smo se uputili u Zvonka šta je radio u Metalplastiku pa se prekvalifikova u upravnog referenta i završio u kancelariju. U njega taman tih dana došle iz Zagreba dvi nećakinje žene mu Zdenke. Paško se užga. Zamirio stari jarac šesne cure i iša balat ko balerina da dokaže kako je u formi. Kako se vrtio tako se okliznio na parket učinio špagu i to žensku! Spešta sve između nogu, jedva smo ga digli. Ajde nekako smo ga dovukli do Marije-Zdeslave šta se do 91. godine zvala Lenjinka. Bila je velika drugarica, sad je još veća lizioltarica. Mere je ne može vidit na tir od puške.
Pozdravila nas sa -Fajen Isus maškare drage! i servirala nan svakome po voćni jogurat. Puni zidovi kvadara od svetaca. Ja nisan znala šta bi zapivali da ne ispadnemo antikrsti pa počela ‘Glori, glori, aleluja’. Onda je Eri Poter oću reć Mere zaurlala. -Fermaj! Ko ti je ono na oni kvadar povr bifea, izdajice i petokolonašice! Lenjinka rečena Marija-Zdeslava nije uspila ni beknit, a Mere je od samuraja, to ko od mene, otela sabju i tuta-forca opijezdila po kvadru. Svi ostali inkantani, gledamo u sliku na tlevu. Ni muško ni žensko, očale velike, pešnje ko dvi razbumbane knedle. Nemoš pripoznat, a na nekoga naliči.
Onda je Mere utvrdila -Držiš onoga nevojnika i dušmana Vučića koji ni svome narodu mira ne da, a nas bi pocesa da može! I stvarno isti Vučić! Marija-Zdeslava se raskrivila -Nije Vučić daleko mu kuća, nego moja pokojna mater Karme! Nije ona bidna kriva šta je imala natečene pešnje i šta naliči na njega! Tužit ću te Mere za uvridu časti i uništavanje inventara! Izvinili smo joj se i brzo šmugli da ne bi došlo do većeg skandala. -Eto Mere šta si učinila!, ukorila san je, a ona će ti meni -Govori ti šta oćeš, ali ono ti je Vučić priobučen u pokojnu Karmu!
-I na kraju niste otišli na bal? -Jesi manit Mali di ćemo otić? Anka plače šta je uplakala Branka, Marta Škakavica pribivene škine od veltrine i još joj je puten iz žepa ispa naramak onih štapića za uši šta je lampnila u banji gospođe Jasne. Paško pribivenih muda od baletne točke, Mere uvirena da je ono bio Vučić! Otišli smo u mene. Anka pofrigala kroštule, malo zapivali… -I kad je tukla ponoć fermali jer nastupa korizma!, katehetski je naglasila Anka. -A di je ostatak kumpanije, nema nikoga vidit ovih dana? -Ili leže bolni od povrida ili se boje izać u straju od tužbi!, kazala je šefica -Ali znaš kako je govorila moja teta Nane šta je pobigla s Talijancima: In karneval, onji skerco va!
Autor je uvjeren da ćete opravdati maškarani Kamarin u vrijeme korizmene pokore. Uostalom pokora stiže jednog člana ekipe, a o čemu se radi doznati ćete kad dignete poklopac s kamarinskog lonca za tjedan dana i provjerite što u njemu vrije!
Piše Marino Srzić/ foto privatni album
