E-Visitor, Booking, storytelling destinacije, digitalni nomadi… Danas sasvim uobičajeni turistički termini. Da je prije 50-ak i više godina neka iznajmljivačica Mande čula za ove pojmove sigurno bi se prekrstila i kazala -Odstupi sotono od mene!, uvjerena kako je riječ o vražjim poslima. Onda bi se, da ne gubi vrijeme, bacila pod prvi autobus pun turista na rubu dehidracije i u jednom tiru izbiflala -Cimer fraj! Volne pokoje! Kamere!, pa ko se uvati na ješku dobro se uvati. Samo neka ostavi šolde!
Mandina mater Klemica činila je isto. Ona se doduše nije itala pod autobuse. U njeno doba magistrale nije bilo. U vrijeme kad su turisti još pristizali vaporima, Klemica bi se zgrabivši za cimu itala do palube kao Tarzan lijanama po krošnjama džungle. Sve to da joj netko ne otme turiste pri iskrcaju u porat. Ponuda njene kuće na Vrpoju bila je više nego skromna; portantin-ležaji zaostali od talijanskih vojnika, poljski zahod i zajednička kužina.
Nasljednica Mande rimodernala je ponudu, te uz povoljne turističke kredite uspjela sklepati modernu banju i obnoviti mobilju. Nasljednici im danas afitavaju urbanu vilu s bazenom, te ulažu u OPG projekt na vr’ Biokova, gdje će eko-nastrojeni Skandinavci kopati kumpir uz masnu tarifu. Tako je vađenje kumpira od kojeg su preci pobjegli, postalo atraktivnije od prevrtanja na gradelama žarkog sunca po pretrpanim makarskim plažama.
I Vinkina kumpanija dala je obola turističkom napretku. Svi su oni nekoć afitavali, micali se turistima iz vlastitih postelja, spavali na kartunima po konobama i prodavali razvodnjeno vino. Razvijali su i eksport-import suradnju s čehoslovačkom socijalističkom braćom dilajući falši jantar i Bohemija porculan. Petavali su roge iza leđa Nijemcima spominjući im u sebi mater okupatorsku, usput puneći bušte najomiljenijom monetom, Svetom Dojč Markom.
Zanemarivali su nacionalni identitet mijenjajući leksik iz lokalnog u šumadijski. Sve agresivnije šargarepe su izbacivale iz juhe mrkvu, a paradajz iz salate pomidore. Terine su se preko noći prekrstile u činije, teče u šerpe. U najekstremnijem slučaju na banku Merine tete, pojavio se natpis ‘Prodaje se maslina- zejtin i taze boranija po pet banki’.
Činilo se da su uje maslinovo i friški fažolet zauvijek nestali s tola makarske pijace. Takva jezična arlekinada trajala je uglavnom do Velike Gospe. U plodnijim sezonama sve bi se produžilo i do Male Gospe Vepričke. A onda, nakon što bi se po tri puta izljubili s gostima iz Požarevca, sa suzama u očima pozdravili Her Hansa na hoh-dojču -Af viderzen! Vi nama curik opet na Zormer dogodine!, te pristali naplatiti pani Marženki zadnje dane ljetovanja damastom za tavaje umjesto šoldima, sve se opet vratilo na staro.
Publici je poznato kako je ovo ljeto kumpanija prošla ‘lišo bez punta’. Dežgracije s inspekcijama, anonimne prijave, gosti iz redova personala koji su više potrošili nego zaradili i adio Mare! Naša se ekipa zborno zaklela da im je ‘cimer fraja’ za sva vrimena dosta.
-Neće više turisti u moju kuću ni da san kruva gladna!, zaklela se svečano Vinka. -Ni u moju! Kakvo je vrime došlo još će nam tražit i katogorizaciju za kapsel!, složila se Anka. -Nije to ko šta je nekad bilo kad si s gostima dilio od pinjura do lancuna!, nadometnula je Marta. -Ja san dilio i ispod lancuna!, berekinski se nadovezao Paško, na što su ženske feministički negodovale, pa je pokunjeno učinio kuco.
-U mene su godinama dolazili Njemci iz Vrankvurta. Frau Frida i muž joj… Kako se ono zva? Aha sitila san se Her Kurco! -Biće Kurc, a ne Kurco, ispravila je Vinka. -More bit. Isti Kurc, oću reć…, išempjala se Mere upavši u lascivnu jezičnu zavrzlamu.
-Spominješ Švabe, a ne govoriš o onome Milojku s kojin si se spanđala, a kad je došla Rvatska držala govore kako triba na sud s onima šta su sa srbo-četničkim okupatorima surađivali u vrime turizma, zlobno joj je imputala Anka. -Ja san s njime imala suradnju po drugoj osnovi, a već san ga na lito 88., žvajznila pizon s balance po ćiverici kad mi je reka -Odo ja Mero da se osvežim u srpsko more! -Je istina je! Novine su pisale o tome. Završila je u Crnu kroniku!, sjetio se Paško.
-Bio san izriza iz Slobodne otu vijest. Pisalo je ‘Iznajmljivačica ranila turistu iz Čačka potaknuta nacionalnom mržnjom’, referirao je od riječi do riječi. -Jeste li čuli!, isprsila se Mere -Tribalo mi je dat Spomenicu Domovinskog rata. Ja san još onda bila svjesna šta se sprema! -Bila si ti nesvjesna dok ti je Milojko, da ne rečen šta!, prekinula je Vinka. -To je drugi par postola, rekla je tiho Mere prestavši se hvaliti domoljubnim zaslugama.
Nastavilo se prebiranjem po turističkoj historiografiji. -Ja san doživila veliko iskušenje s onom begovicom Hanifom iz Sarajeva šta je u nas litovala, sjetila se Anka. -Šta je bilo?, zainteresirao se autor -Bilo je oto da mi se mater skoro dibidus privoltala! -Kako? -Sad ću ti reć. Jedno jutro, čujen mater di s Hanifom nešto ćakula prije zore rane. Pošpitila iza vrata kad one dvi kleče na tlevu. Hanifa nešto mumlja a mater za njoj ponavlja. Prvo san mislila da luštravaju palkete, ali san brzo svatila da se mole po muslimanski! Kako se to reče Mizera? -Klanjati namaz! -Nemoj se ti moja Mizera uvridit. Brat je mio koje vire bio, ali di će se moja mater ić mazat! Je li tako? -Jes vala to ko da je moj babo išo na pričest!, složila se Mizera.
-Vidin mater ne moli krunicu, nego rukon pribire onu vašu brojanicu. Kako se zove? Tapet? -Tespih!, ispravila je Mizera. -Tako je! Tepih! Svatila san koja ura kuri i otrčala u velečasnog. -Don Srećko pomagajte govorin ja -Mater mi prišla u muslimane! On me smirio i kaza da pričekamo dok Hanifa ne ode. -Prominila vam mater viru?! -Ma kakvi! Berekinica! Doša velečasni i taman da će ić ispitat situvaciju, a ona govori -Maniti ste obadvoje! Di ću ja prominit viru! Nego mi Hanifa nije tila dat svoju ricetu za baklave, a ja joj kazala -A ako priđen u muslimane oćeš onda? I ona pristala. Eto šta je bilo! Velečasni je kudio kako je grij intrigavat se u svete stvari, jer smo svi braća u Bogu, ali je umuka kad je pokusa Hanifine baklave, prisjetila se Anka turističkog konvertitstva matere.
-A vi šjora Vinka? Sjećate li se vi kakve zgode dok ste afitavali? -Ne sićan se zgode, nego nezgode šta mi je priredio on!, uprla je prstom u uokvirenu fotografiju na regalu odakle se smiješio iz kvadra pokojni joj suprug. -Šta je bilo? -Raspašoj veliki! Anka nalij mi bićerin ako oćete da van isprićan. Odma mi je krešio tlak! Kad se tlak uz travaricu stablizirao krenula je -U nas litovale dvi Slovenke. Mater i čer. Mater Jana i čer Špela. Ja bi s materon od popodne vadila uzorke za heklat merlo, a on bi pratio Špelu na plažu.
A Špela mlada, šesna, sisata. Roba trideset godina, ali se držala ko cura. Javila mi Bose konobarica kako moj nesritnik i Špela svaki dan piju kavu u Mornara i da se sujmnivo lipo gledaju. Vidin ja da se moj buzdo počeo svaki dan prat i minjat mudante šta mu nije bio običaj. U to mi Bose javila kako je čula da se dogovaraju za večeru i da pripazin. I evo ti ga jedne večeri da će ostat s nekin prijatejima na piće i da će doć kasnije doma.
Pitan staru Slovenku di joj je čer, a ona će ti -Bo ostala na pijači s kolegi iz Kranja! Znala san odma šta je na stvari. Trč u Mornara, obukla Bosinu monturu konobarsku i za stol da ću ih poslužit. Vidin moj joj taman stavio ruku na kolino ispod stola, a ona se uzvrtila na katrigi ko da na šišaricama sidi. -I kako ste reagirali? -Reagovala je njegova kosirica s puknućen kad san ga svon forcon opijezdila gvantijerom, a noj san rašvilala veštu od vrva do podanka da je ostala golih sisa! -I onda? -I onda me privela milicija! Kasnije kad bi došla sezona nisan svoga nesritnika puštala vanka daje od kale!, završila je Vinka dramatičnu turističko-preljubničku štoriju.
Autor još za Kamarin bilježi tešku prevaru koju je doživjela nesretna Marta uloživši u Agrokomerc-mjenice iz Velike Kladuše znatnu ušteđevinu na nagovor dugogodišnjeg gosta Miralema. -Onda kad je Agrokomerc oša u prdec skupa s direktoron Babon Abdićen, Miralem mi je posla iz Holandije kartolinu. Pobiga da mu sve njegovo, a moje šolde isparile. Zato ja danas skupjan embalažu. Tužno je rezimirala Marta.
Od Paške doznajemo kako je postigao obećavajuće rezultate pri korteđavanju Johane iz švicarske Ženeve, a onda pri finalnom trenutku u škuribandi na Svetom Petru otkrio kako je Johana u stvari Johan sa uspješno kamufliranim kiflinom u mudantama.
Mizera o svom davnom kafanskom angažmanu ljetne pevaljke u kultnoj makarskoj krčmi, nije htjela govoriti bojeći se ne izdati koje ime znano publici Kamarina. Situacije su očito bile skandaloznije, a akteri čini se još među živućima.
Rodrigo nije imao što za ispričati. On je u zlatnim danima makarskog-raspašoj turizma tukao s mularijom balun po kalama Manile. Samo je komentirao -Vaša makarski turizam bila veri eksjating end denđrejs. Jako opasno biznis. -Je sinko, dobro govoriš. Opasnije nego da smo frontu prošli!, uzdahnula je Anka.
Vinka se nečeg sjetila -Reci mi mali a šta je to štorotelingo? Mali nije odmah razumio. -Ono šta vode furešte po gradu i nešto im tumače. -Aha storytelling. To vam je kad vode turiste po lokacijama i pričaju im zanimljive štorije vezane za ta mista, a ne samo o arhitekturi i povijesti. -Bravo pametno! A bi li ti nas moga upoznat s tin štorotelingo vodičima da im rečemo s kojin će štoroteling štorijama privuč furešte da će ih in u grupama bit više nego šta je na Zadvarju za svetoga Bartula! -Može! -Ali da i mi akužamo koji konorar za autorska prava! -Dogovorite se!
Eto dragi ‘štorotelingo’ vodiči. Računajte na angažman kumpanije. Što se tiče ‘konorara’, autor se nudi za posrednika. Dragi čitatelji Kamarina! Do novog đira pratite e-Visitor izvješća. Bože daj da akužate šoldi dovoljnih za još koji apartman. A kome će te ga afitat dogodine, to zna samo sveti Klement makarski.
Piše: Marino Srzić, foto: privatni album