Nakon objave friške kolumne, autor nikad ne može planirati što će prezentirati publici u slijedećem Kamarinu. Mogao bi, ali kumpanija još uvijek spremna na arlekinade uvijek mu pomrsi plan. Tako je bilo i ovog puta.
Pisac redaka inače pati od čestih ataka išijalgije. ‘Kad te strefi išijatika i uvati lumbatika, zbogom đinastika!’, govorili su naši stari. Iznenadni arlauk -Malii..!, prouzrokovao je zbog naglog okretanja još žešću bol. Nije se ni trebalo okrenuti za prepoznati visoki Vinkin sopran.
-Gledamo te, vučeš se ko da si sad ariva sa fronte! Ajde k nami!, pozvala je Vinka sa štekata kafića. Sastav kumpanije nije bio cjelovit, ali dovoljan da zauzme dva spojena stola. Karabinka je hrčući klanjala u kolicima. Paško je lijevao žesticu u uvijek suhi grkljan. Zapeškerena Anka se ventualava Glasom koncila kao da je na vrhuncu klimakterija. Mere je vitlala ispod stola nogama da ne propusti trening zagrijavanja, a Marta zabrinuto kontala cifru s računa narudžbi.
Šefica ih je u jednom tiru našpotala -Karabinka odma se probudi!, bocnula je vrhom lumbrele pod rebra -Pariš ona fjakasta Ružica iz dičje priče -Trnoružica!, prevela je Anka. -Ti čini kuco! Mašeš se tute s Koncilon ko da imaš fumade, a kriješ da si jutros izila mašur friganih jaja s pećenicom. Čula san kroz ponistru kako ti vonja iz kužine. -Morala san radi niskog tlaka!, opravdala se Anka. -Sad neka te kolpa od visokoga tlaka gulozačo! A ti Paško piješ već treću travaricu. -To radi gjandola. Upalile su mi se!, pravdao se Paško upaljenim krajnicima. Uvalio je u sebe zadnje kapi rakije, nageo glavu ko tuka i počeo glasno grgljati i gargarizirati grlo na zgražanje dviju gospođa sa susjednog stola. Ni Marta nije prošla lišo.
-Hebena ćimavice! Brojiš tute račune ko da smo naručili najskupji šampanj. Neš’ se ovi put izvuč za platit! Marta je tužno procijukala -Ja san popila samo dec glazirane mirenalne vode! -Boje ti je bilo popit litru Varikine da na mistu skončaš, nego da se opet izvučeš!, planula je Vinka. -Morala bi u Me Ce, pokušala je s oprobanom metodom Marta. -Nećeš! Pa da opet pobigneš ko prošli put! Stisni noge! Po zapovijedi je stisla noge, iskrenula iz najlona kilo munite u centima nadajući se doseći cifru s računa.
Nakon što ih je nabrecala, šefica se konačno obratila autoru. -Kako to odaš Mali? Pariš konte dela Cota. Al’ te opet ujitila išijatika? -Je! Evo već druga tura injekcija i još boli! -To je zato jer uvik držiš prisvitlu u hotelji! Mi smo sve Metuzalemi spram tebe, pa je unda i red da nam u kostima rebumbaje!
-Šta ne iđeš na đinastiku? Vidi mene!, skočila se sa katrige športska Mere, digla nogu kao da će izvesti piruetu i usput sorila sve čaše i bocune sa stola. -Jadna ti san!, problijedila je Marta -Sad ću i ovo tribat platit! Piće je plaćeno, slupani inventar oprošten, pa se ekipa premjestila na šentadu.
Jugo je diskretno udaralo u glavu, ali to nije ometalo daljnji tijek ćakule. Nastavilo se s išijatiko-temom.
-Moja je pokojna baba na bolna mista stavjala impašte koje je činila Mare Katina!, sjetila se Anka -Više nema te kvalitete. Ovi moderni ceroti ništa ne vride.
-Mani se tih antikih zvizdarija i ispričajmo malome šta je bilo sa frizoterepeuton. -Terapeutom! -Ne ispravjaj me! Doša oni Domagoj šta namišta kosti. Puno fin momak. Znala san mu babu, činila je štramce. I onda su ovi moji muzuviri sve zahebali! -Šta je bilo? -Šta će bit! Uvik naopako! Karabinka je kao betežna dobila priko HAŽEŽEO, petljala je jezikom -Da joj momak dolazi doma činit vježbe ne bi li je malo podigli na noge. Ja san dogovorila da u istom điru za faturetu odradi i s nama, jer je cila kumpanija ošla u prdec, pa da ćemo mu platit za to koronarno. -Honorarno! -Jesan rekla koronarno! -To vam je pametna ideja -Je pametno kad s pametnima imaš posla, ali ne i kad imaš s tukama, šimijama i žiložderama, uprla je prstom na ostatak kumpanije.
-Ko je ovi put zakomplicira situaciju? -Neka ti se ispovide! Karabinka!, opalila je staru po škini Ankinim Koncilom. Probudi se! Karabinka se razbudila svježa i rumena. Za divno čudo i bistra. -Šta je? Ne dan svoje šolde!, reagirala je instinktivno. -Ne triba zasad šoldi. Pričaj Malome šta je bilo sa friziko terapijon.
Krenulo je sa izvješćem -Nije mi oti mali Domoguj nikako drag! -Bio bi ti draži da se zove Jugoslav, bocnuo je Paško. -Da šta bi! To je pravo rodojubno ime, a ne Domaguj! Najprvo mi je reka -Gospođo u nalazu piše kako ne vladate pokretima. Govorin ja njemu -Ko prvo i prvo nisan ja za tebe gospođa nego drugarica Mandina Karabinka, a ko drugo mater ti ne vlada pokretima, a ja su sebon vladan.
-Vladaš ti i su menon, uzdahnuo je Paško. -Onda mi je počeo pipkat noge od podanka prima gori. Dalo mi je u glavu. -Prašče jedan kako te nije sram dirat jednu zrilu ženu! Uvati se ti svoje vrste. -Moram manualno provjerit u kakvom su vam stanju donji ekstremiteti. A ja ni pet ni šest zamanila bagulinom i žvajznila ga tuta forca drito u muda. -Eto ti tute, pa sad manuvalno vidi u kakvom stanju će bit tebi situvacija u dojnim ekstremintetima. -Bidno dite!, uzdahnula je Anka -Tražio je i leda iz fridiždera i oša ga u kondot stavit u mudante. Sve mu nateklo napada. -Šta bi ti Paško da tebi natekne u mudantama, zacerila se lascivno Mere. –E da oće kojom srićon, ne bi tražio leda nego štogo drugo, namignuo joj je Paško.
-Uvik su van šporkarije u glavi, prekinula ih je Vinka. -Ispričaj sad ti Mere situvaciju sa Domagojon. -Nije ni meni drag. Pravi se da sve zna, a nije vele stručan. Ja san mu predložila da radi po najnovijoj metodi koju san našla na enternetu, a kojon se koriste japasnki karatisti. On me nabreca da on tute nije radi priprema za Olimpijadu nego da betežnu ženu stavi na noge. Reagirala je Karabinka -A ja san mu skresala kako su moje ruke izgradile u vrime obnove pola pruge Brčko-Banovići i da ću ga raškavidat kad ga uvatin u svoje betežne ruke.
-A šta se vama čini teta Anka od tog Domagoja? -Puno mi je bio drag, ali san se duboko razočarala kad san mu vidila tetovažu. -Kakvu sad tetovažu? -Ja ga zamolila da mi mrvu izmasira desnu lopaticu jer me gadno zateže kad misin makarune i da mi namisti vratne bršljanove. Puno me bole. -Kakve sad bršljanje?! -Ove straga, izvila je vrat poput žirafe pokazujući na vratne pršljenove. -Aha! Pršljeni, a ne bršljani! I šta je onda bilo? -Onda je bilo da je zavrnio rukave i iša me namištat, ali sam mu odma zabranila. -Zašto? -Jer su se ispod rukava priznetale tetuvaže. -Pa šta? Danas su tetovaže u modi. A ima ih i barba Paško. -Tako je!, potvrdio je Paško i raskopčao košulju. Ukazala se žmarivena tetovaža s davnog navigavanja. Srce s natpisom ‘Ćiktia lav Paško’.
-Kakva je bila Domagojeva tetovaža?, još nije bilo jasno. -Petokraka, ali ne prava nego okrenuta naopako! To je znak sotone! -Ma to vam je sad u modi i to u biti ne simbolizira zlo, nego…,pokušao je razuvjeriti autor objašnjenjem o simbolu pet elemenata, koje su čak upotrebljavali i prvi kršćani. Nije se dala -To je znak pakla ognjenoga! Nisan dala da me takne!
Karabinki je upalo u slušno polje samo petokraka, pa je razočarano rekla -Da san znala da Domaguj nosi petokraku dala bi da me ispipa! Nisan znala da je za antifašizam!
Autor je još odslušao i Martinu terapeutsku ispovijed. -Ja san ga zamolila da mi aktiviše gnjat koji mi se zgrčio kad san nikidan klekla ispod kamiona za dovatit jedan saket pun embalaže. Pitala san ga pošteno koliko bi me zapadalo platit ako mi namisti samo do pola gnjata, jer bi mi za dalje od pola bilo skupo. Onda se najidio, reka da ovakvih pacijenata nikad nije ima i da je on profesionalac, a ne baba šta po dernecima namišta kosti. Skupio je aparaturu i otiša ča. -I sad ništa od tretmana, a ja mislio kako ćete i mene uključit u grupnu terapiju da se oslobodim išijatike, razočarao se autor.
-Sad tek počinje pravi posal. Ne znaš ti šta će bit dalje, tajnovito se nasmiješila Vinka. -Šta će bit? -Ekštra terapija! Sad će ti reč Mizera i Rodrigo, eno ih dolaze.
Filipinsko -bosanski par se upravo prizentao. -Sve smo sredili cakum-pakum! Čovjek mi se umorio, pa sam mu donijela u cekeru porciju begove-čorbe. Jutros je skuhala. Mrtve bi digla!, izvadila je iz borše oveću gambelu s još vrelim sadržajem. -Ima i za troje. Hoće se netko mašit, samo neman druge kašike. -Iman ja, javila se hitro Marta i izvukla iz džepa plastičnu žlicu. -Nikad ne znaš kad će tribat!, zahvatila je iz gambele prije Rodriga.
-Sada će biti prava fizikal terapi. Cila Karabinka salon ja konverted preurediti u gimnastik rum! Umoriti se jako, krenuo je zagrabiti okrepljujuće Mizerine čorbe, ali je u međuvremenu Marta salamaštrala sve do fundamenta. -Not problem, ja kupiti burek i jogurat!, pomirljivo je kazao.
-Šta se događa?, nije bilo jasno -Zašto si preuredio Karabinkin tinel u teretanu? -Ti ne znati? Došla moja zemljak iz Manila, Ona se zvati Đasmin i puno profešnal fizioterapist. Ona masirala filipin ragbi reprezentejšn. Tamo ragbi plejing Rasim, on iz Bosna zemljak Mizera. I on naučiti masaž. Sad će nas sve oltugeder masirovati -A di će stanovat? -U Karabinke. Ima tamo vala mjesta kolko hoćeš, objasnila je Mizera –Razvit ćemo bizmis. Ti ćeš reklamisat priko Kamarina, obliznula se Vinka. Autor je taman htio reći kako tako ne može, kad je Mizera najavila. -Eno idu Đasmina i Rasim! Aj ih predstavi danas u Kamarinu. -Ne može! Već smo ispunili ovaj! -Onda u drugom nastavku. -Ne može ni onda. Bliži se sveti Klemento i ozbiljnija kolumna.
-Znaš šta ću ti reč, sjetila se Anka -I naš sveti Klemento je ima muke s kostima jer su ga dušmani pribili. Jel’ se piva u Klementovu himnu ‘Nemila sabja, kost mi po kost cipa’! Mali nije mogao proturječiti da nije tako, ali da će sveca zaštitnika upetljati u fizikalnu-terapiju zamantane kumpanije nije bilo šanse.
Đasmin i Rasim su se dogegali do šentade, ali za upoznati nove čunke pristigle u Kamarin strpite se još koji đir. Do tada pazite na kosti. Velika je vlaga i to djeluje na išijatiku. Nažalost ne samo onu kostima, nego i onu u možđanima.
U prilogu fotografije s organiziranim rekreiranjem naših starih.
Piše Marino Srzić