Čast i plemenitu tradiciju liječničkog zvanja nikad nije bilo lako obraniti. Da s domaćim pučanstvom valja oprezno, znao je i dr Emil s debelim stažem službovanja podno Biokova. Profesionalni i privatni život zagorčavale su mu usluge zbog kojih su ga domaći pacijenti pohodili češće nego radi išijatike i lumbatike.
Taman koju godinu pred Emilovo umirovljenje konačno je uskrsla i samostalna Hrvatska. -Bogu fala sad više neću morat pisat falše nalaze o ranama iz borbe kontra narodnog neprijatelja!, zadovoljno je dumao, štuf lažnih nalaza za dobivanje boračkih dodataka na penzije.
Prevario se! Tek je krenulo! Zasluge su se doduše vrednovale s druge bande, ali je princip ostao isti.
Na vrata ordinacije pokucao mu je Paško, stari muljator. -Šta boli Paško?, upitao je doktor mirišući berekinadu. -Boli me metak politički! -Kako politički?, išempjao se doktor. -Evo vako! Vi znate da ja iman ispod lebara metak koji je bio rizikantan za izvadit i da me od otoga more jute patnje. -Znam! To je onaj metak šta si ga zaradio u borbama na Biokovu. Akonto toga si dobio najveći borački dodatak!, sjetio se liječnik.
Paško je negodovao -Ma koje Biokovo! To san ja mora lagat, jer su me komunisti proganjali, a to je ustvari politički metak! -Kakvi politički!, povisio je ton uzrujani dr Emil. -Politički, jer miritan na račun njega dobit pemziju političkog zatvorenika! -Ajmo polako, pokušao je shvatiti -Sve mi ispričaj! Paško je jedva dočekao -Mene van je krajen četrdesetih jedna guda tužila da dilin neprijateljske letke. Odma su me priveli i poslali na Goli otok. Tamo san organizira antititoističku ćeliju. Za kaznu sam izveden na streljanje. Metak je iša inbando, zaustavila su ga lebra i osta san živ. Nekako su se smilovali i pušten sam posli godinu dana. Evo!, pokazao je fotokopiju. -Čovik je objavio knjigu o Golon otoku i na popisu zatvorenika san i ja! Emil je krajičkom oka zaista ugledao Paškino ime.
-Paško, znam da lažeš. Reci mi pravo kako je bilo i napisat ću ti potvrdu kakvu nemaju ni najljući neprijatelji bivšeg sistema! Paško se počešao po glavi i krenuo s pravom verzijom. -Ajde za reč pravo bilo je mrvu drukčije, ali sam na Golon otoku bio! Ja san tamo šverca robu stražarima. Stranjska pića, američke cigare i one talijanske šporke revije s golin ženskima. Tako san učinio i oti put. Taman san akošta di me triba čekat jedan stražar, zva se Milan, ali hebi ga! Na dežurstvu je bio novi čuvar kojemu Milan nije reka za situvaciju.
-Ko ide!, viknio je oti novi. Ja san Paško, vataj cimu Milane!, odgovorio san. -Stani pucat ću! -Ajde ne zahebaji, mislio san da se Milan šali. Ali malo morgen! Ovi je puca i to je oti metak!, pokazao je Paško na rebro. -Onda kad su drugi stražari vidili da san ja u pitanju, sakrili su me u njiovu stanicu da i oni ne pagaju. Jedan mi je doktor dugo vida ranu. Bio san tamo godinu dana dok se nisan oporavio. Ime mi je ostalo zapisano u knjigu od toga likara!
-Koja si ti floćun!, nasmijao se dr Emil. -Metak od šverca ti je najprije donio borački dodatak, a sad bi ti da ti i donese politički! A niti partizan bio, niti protiv komunista radio. Da talibani dođu na vlast, ti bi se kleo da je u tebe puca otac biskup dok si se klanja Alahu! -Ajde bona doktore ko da na metku piše ime! Metak je u meni i bio san na Goli otok! Za ovo drugo, al će kogo znat nego ja i vi! Sve triba učinit za pošteno priživit! -Pošteno, nego kako!, smiješio se doktor. -Ima para država! Neka plaća za sve rane!, kazao je predajući Paški debeli spis koji je berekinastom pacijentu osigurao mirovinu političkog zatvorenika.
Nakon što su se izredali svi preživjeli, što pravi, a što falši disidenti, emigranti i domobrani, krenulo je s muljažama oko zemljišta. Od liječnika su se opet zatražile usluge. Na red je došao i jedan psihijatar domaćih korijena. Šefu psihijatrijskog odjela dr Tomislavu, sestra je pokucala na vrata s telefonom u ruci i kazala -Doktore, ne bi vas smetala, ali gospođa je uporna i tvrdi da je stvar urgentna. Predstavila se kao teta Perina.
Hitro preuzeo poziv. S druge strane već je trajao energični monolog. -Tome mali, Perina je s druge bande. Zahebaše mi rodicu Jelinu za Kuginu ledinu. Potpisala je! Odma je moraš smistit na psikijatriju i napisat da nije moćna raspolagat s bistrin možđanima. Ugovor vaja ajn-cvaj eliminisat. Ota ledina nan je bila jedina sigurnost za tužnu starost, biflala je ko navijena Perina, dok je doktor Tome polako slagao kockice složenog mozaika. I dok je ona tako držala propovid, polako se prisjećao…
Perina i Jelina, bile su rodice usidjelice. Zajedničku sudbinu odavno su dijelile u maloj kućici. Perina je svu imovinu prepisala odmah nakon očeve smrti braći. Njoj je ostao samo dio kućerka pokojne babe u kojoj je već stanovala rodica Jelina. Jelina je bila mulica bez stanja i imanja. Imala je samo Kuginu ledinu, komad zemljišta koji je u povijesti obitelji prelazio u vlasništvo mulca ili mulice. U njihovoj se familiji takvih rađalo barem po jedno u naraštaju.
Od Kugine ledine nije bilo nikakvog blagoslova. Ni mejašnici je nisu htjeli okupiti. Prema predaji, tu su bili ukapani umrli od kuge, te se nitko nije usudio ni graditi ni saditi. Kada bi Perina prigovorila sladokusnoj Jelini za ručkom da pomanje papa, jer im od njene penzije čistačice neće doteći ni do prve nedjelje u mjesecu, Jelina bi uvijek izvela isti skeč. Otrčala bi u kamaru, donijela posjednički list s jedinom naznačenom zemljišnom česticom i zavikala -Na! Evo ti moja zemja pa prodaj i uzmi sve za ono šta sam izila! Perina bi joj gorko odgovorila -Tugo i mižerijo! Ne bi za Kuginu ledinu dobila ni za lemozinu! Ko bi ti je kupio kad su ispod zemje kosti! I još za ne falit nosi numer 13/666. Prvo Judin, pa sotonin broj!, prekrstila se Perina.
Jelina bi se rasplakala, pa utješila smičući sve od preostale spize u uvijek gladni štumak.
Onda se stvar naglo privoltala. Kugina ledina je u novim prilikama postala tražena. Oko nje je sve već bilo rasprodano i izgrađeno. Ledina je ostala prazna, a dovoljna za vilu s bazenom, veliko dvorište i pogled koji je pucao daleko na pučinu.Ponude su stizale. Jelina nije imala pameti, a Perina je bila oprezna. No, nije mogla biti toliko oprezna koliko je Jelina bila manita.
Blekasto se smijući dočekala je iz spize -Bogate smo! Prodala san! Tute u kužini s čovikon potpisala! Još me odveo i javnog bilužnika! Ponudili su me kavon i kekas Domaćicon! Perinu je oblio hladan znoj -Da vidin! Na ugovoru je stala toliko mižerna cifra da je skoro kulap strefio.
Dr Tome je sada imao uvid u situaciju. -Moramo je proglasit nesposobnom, hitno je dovedite meni na odjel! -Fala ti Tome mali. Znala sam ja da nećeš zaboravit kako san ti od svoje mižerije plaćala sobu kad si bio na studije, a nisu ti tili dodilit Titov fond, a ćaća ti je pijan pada po kalama, a mater ti umrla!, nastavila bi i dalje da je doktor nije prekinuo pravdajući se hitnim slučajem. Došle su već sutra.
-Faljen Isus!, pozdravila je Jelina višu medicinsku Zumretu, a ona joj ponudila sjesti. –Neću ako neće sist Perina! –A gospođa vam je, što? –Nije ona gospođa, nego Perina Arambašina i boje vam se zamirit Vatikanu nego njojzi! Perina je objasnila -Ja san joj rodica. Živimo zajedno.
Jelina je cijelo vrijeme šijala očima, te s pomijom proučavala prostoriju. Ugledala je što je tražila i slavodobitno zakričala –Znala san! Eno!, uprla je prstom u kantun stropa. –Tamo je! –Gospođa ima halucinacijske vizije?, obratila se Zumreta Perini. Jelina je pretekla –Neman ja ote vaše vižije, nego vi imate cilu gutu paučine povr ormara! Koja van ovo čisti? Dajte joj odma špic u guzic! –Dobro, to sad nije važno!, nervozno je prekinula sestra –Recite mi kako se zovete i čim ste se u životu bavili!
–Zovem se Jelina. U životu nisan nigdi bila namištena, nego bi mi velečasni dava koji dinar šta bi očistila crkvu, šumprešavala oltarnike i dilila ‘Glas koncila’.–Vi ste dakle bili vjerski službenik? –E da jesan kojom srićon ošla u časne! A zašto vi niste išli u koludrice?, izvalila je s neba pa u rebra. –Zato što sam ja Zumreta! I… Jelina joj nije dala nastaviti –Pa šta, baš bi vam lipo figuralo redovničko ime časna Trumbeta!
Perina je pokušala izgladit stvar. –Gospođa je druge vire, ona ne može u časne! –Neka je druge vire! Brat je mio koje vire bio! Glavno da viruje u Krista!
Sestra je uvidjela da tu pomoći nema –Ja ovdje zamjećujem cijeli niz mentalnih deformacija!, zaključila je. –Ti vidiš niz reformacija, a ja vidim niz maća na tlevu! Sestra je izvadila potajice tabletu Normabela i progutala, pa pokušala dovršiti mučnu seansu. –Moram vas pitati još nešto radi procjene. Možda je malo neugodno. –Ugodno mi i nije u ovoj katrigu di ste me stavili, ali me pitajte šta oćete, ja ništa ne krijen! –Jeste li do starosti imali aktivan spolni život? Jelina je očito nije razumjela, pa joj je Perina prišapnula na uho.
Naglo se zapeškerila.–O kurbo da li kurbo! Ti ćeš meni jednoj uzornoj divojci govorit da san se okolo privrtala. Trumbeta da li Trumbeta, trumbetat će ti na sprovodu ako te ja uvatin! Šukundide mi je sabjon Turcima glave osica, a ja ću tebi prisudit! Kako sablje nije bilo na vidiku, uhvatila je sa stola tešku metalnu repliku Meštrovićeve ‘Povijesti Hrvata’ i zalopatila je put Zumrete. Sestra se srećom na vrijeme izmakla.
Perina je izašavši na hodnik i tuta forca zaorjala –Tome mali di si? Doktor je doletio, prekinut usred pižoleta, pa pripinjući gaće, krenuo smirivati medicinsku. –Sestro smirite se! Gospođica je tu na moju preporuku i moja je briga! Pred smještaj Jeline na odjel, Tome se obrecnuo na Perinu –Pa dobro šta je ovo? Sad će Zumreta prijavit slučaj inšpekciji. Jelina je tribala ovde bit samo per la finta, dok ne dokažemo da je kao neuračunljivu osobu taj kupac zaheba!
–A šta ću ti ja Tome mali, siti se koliko san ti godina iz samilosti šolde na studije slavala!, spustila mu je Perina.
Jelina je na par dana smještena na odjel. Kasnije je govorila kako joj nikad u životu nije bilo bolje -Svi nasmijani i veseli. Jedna je balala po cilu noć, jer da je balerina Rokoko, a druga mi se ispovidila da je ćer od Marije Terezije!, pričala je iskustva iz bolnice.
Komisija se ubrzo očitovala: ‘Pacijentica je prema procjeni stručnog tima na čelu s dr Tomislavom B., zaključila kako je hospitalizirana Jelina, bila zbog konfuznog stanja intelektualno nesposobna potpisati kupoprodajni ugovor, koji se stoga smatra ništavnim’.
Ugovor je poništen. Kuginu ledinu rodice su prodale dr Tomi. Pri dogovoru je pokušao spustiti cijenu. -Ipak sam van učinio uslugu, pa miritam!, ulagivao se. -Ipak bi ti moga zamiritat da te sprde ko likara ako ja razglasin da je to bilo antilegalno!, odmjerila mu je od šake do lakta Perina. -A i ja bi ti mogla reč ženi šta san doznala na odjelu! Zna se da ti i sestra Trumbeta činite fiskulturu za vrime noćnog dežurstva!, petala mu je roge Jelina.
Odmah je pristao na cijenu koju su odredile. Završavamo s berekinadama iz ordinacija. Nisu doktori krivi. Da im ne nudimo, ne bi pitali. Nastavljamo s maškarama, sa stađunom za kojeg se nekad govorilo. -U karnevalu se da i da te niko ne pita! Ne od tuđeg, nego od svoga!
Piše Marino Srzić/ foto: privatni album
