Termin -banda grupni je naziv za organiziranu skupinu nasilničkog djelovanja. Otprilike tako jezikoslovci objašnjavaju ovaj pojam. Banda se redovito duperavala u govoru lajavog pučanstva. Ovisno o trenutnim prilikama spominjala se: Banda fašistička!, Banda komunistička!, Banda lupeška!, Banda izdajnička!…
S ponistara su dišperane susjede u vrijeme pižoleta tjerale bučnu djecu sa -Mrš isprid svoje kuće, bando mulačka! Banda je u lokalnom govoru i istoznačnica za -stranu. U zemljopisnom smislu; Mala banda, banda od Hvara. U govornom jeziku moglo se čuti. -Znan ja s koje bande vitar puše!, –Prominio je bandu!… Makar se nije radilo o bandi naoružanoj kuburama, nego klarinetima i trubama, gradsku limenu glazbu, talijanaši i fijeniji svijet zvali su Banda-čitadina.
Pri ogovaranju onih koji su krenuli krivim putem moglo se čuti -Zabanda je u loše društvo! Za one koji su se bavili sumnjivim poslovima reklo bi se -Oša je inbando! U kontrabandi je! U prijevodu zastranio je, počeo se baviti švercom iliti kontrabandom.
U današnjem Kamarinu nećemo o kriminalnim bandama, Bandi čitadini, a niti o kontrabandi. Danas ćemo o škuribandama. Od svih nabrojanih, ove su bande najdelikatnije i pikantnije. Škuribanda bi doslovno značila; tamno mjesto. No u praksi škuribanda nije nimalo mračna. Dapače vrlo je optimistična i živahna. Što je to onda škuribanda?
Sažeto, bila bi to tajna lokacija za finalni čin zabranjenih ljubavi ili kampanjskih veza koje se na legalnim mjestima nisu mogle realizirati. Pa kad se već nisu smjeli prakticirati u bračnim posteljama, bile su tu spasonosne škuribande.
Kao tajne lokacije idealne za zabranjene zagrljaje i ostale pripadajuće radnje, tradicionalno slove: Sveti Petar, Osejava, Veprika, Donja luka, Cvitačka, Volicija… Ima tu još i drugih strateških točki s dovoljno kantuna, špilja i škrija, za djelovanje ‘škuribanda-ilegale’. Nabrojane su sasvim dostatne za uvid u topografiju škuribandi.
Kada su u pitanju bili mladi galebi i fureštice, na škuribande se gledalo sa simpatijama -Bolje da se išvogaju dok su mladi, nego da se pritvore u kurbare kad ostare! No, kada je bila riječ o oženjenim jarčinama i njihovim jaranicama, tu su stvari stale drugačije. Oštećene stranke u škuribanda-aferama, uglavnom supruge, pokušavale su locirati grešne lokalitete. Jednu takvu akciju, pokrenula je i Jube, zakonita supruga Grge Jarca.
Grgo je nadimak stekao iz razloga kojeg ne treba objašnjavati. Inače je bio čovik na mistu. Uz ženu Jubu u nasljeđe mu je dopao i stariji brat Niko Penkala, umirovljeni turistički djelatnik. Po kući i oko nje još se motao i udomljeni pas Garo.
Već početkom braka Jube je načula ćakule o Grginoj nevjeri. Najprije nije vjerovala, a kada je povjerovala on je već uhodano prakticirao škuribande u ljetnoj sezoni i izvan nje. Erotomanskom nagonu koji nije jenjavao ni u zrelim godinama, konačno je odlučila stati na kraj. -En ti jarca Grgina! Ako si ti Grgo Jarac, ja više neću bit Jube Koza!, kazala je sama sebi i počela s pripremama. Složen pothvat zahtijevao je pomoć. Za ‘dat joj ruke’ ponudili su se djever Niko i rodice joj, sestre Vere i Pere.
-Nevista, sve šta je u mojoj moći ću učinit da moj brat jarac ferma s kurabalukom!, galantno se ponudio Niko Penkala. -Divere ni ti nisi mirova u mladima danima, ali ti je forca rano pala, a osta si i ledičan, pa nisi ima koga varat!, zahvalila mu se Jube na lojalnosti. Popodne je sazvala krizini štab. Čim su rodice Vere i Pere zauzele pozicije u kužini, krenulo se s planom. -Sad treba da desantno dejstvujemo!, upotrijebila je Jube terminologiju JNA, što je značilo da je vrag odnio šalu.
‘Dejstvovati’ su počeli odmah. Zapovjednica je izložila strategiju. –Moramo se razbit u grupe i pratit svaki Grgin korak. Svi tereni tribaju bit pokriveni našin formacijama. –Misusovo koje formacije?, zbunio se Niko. Nije ga obadavala –Odma mi donesite kartu grada. Rastrčali su se i za po ure su na stolu osvanule dvije karte. Jedna Verina i Perina, a druga Nikina. –Šta je ovo?, slovkala je imena oznaka –Obala dr Pavelića, Domobransko šetalište?! Odakle van ovo, hebene dvi klerofašistice?, napala je rodice. –Mi nemamo nego otu kartu!, branila se Pere –To nan je poklonila, prije nego šta je pobigla u Argentinu gospođa Horvat, pravdala se Vere. -Žena od stožernika šta smo joj služile u vrime NDH, nadožuntala je Pere. -Oćeš nas prijavit?, u panici su graknule. –Tribala san vas prijavit dok se riva zvala Titova, hebeš sad! Sad bi van dali penzije!, odgovorila je Jube i prihvatila se Nikine karte.
Pažljivo je počela proučavati – Od ovih kulturno-istorijskih turističkih zvizdarija, nema kruva! Ali je ovo enteresantno, upirala je prstom po naznačenim točkama, poput generala pred bitku. –Vidi, vidi! Na mistu di je Macel piše Mici, kraj Trećeg mosta Andulka, a evo iza česme na Kačiću, Mojca. I ti si jarac bio!, hihotala se Jube
-Pa ajde nekako na Macelu i šoto mosta, ali kako si uspio činit posal s Mojcom usrid grada? –I to drito uz crkvu!, prekrstila se Vere. –Biće bilo zamračenje!, ponudila je rješenje Pere. Niko se zapeškerio. Greškom je uzeo šporkaćunsku kartu iz pretpotopnih dana kad je još bio u forci –Ma to su turistice koje sam vodio na razgledanje znamenitosti, promucao je.
–Je! Apožito na Macel. Za pokazat in kako na mesarskim kukama vise glave od gudina! Kaživa si ti njima onu drugu glavu!, cerila se Jube, pa uozbiljila. –Trči Pere u Turist-biro i reci da mi kitno pošaju jednu makarsku kartu-đeografiku! Kad je novi plan bio na stolu, Jube je različitim bojama iscrtala linije za praćenje Grge. –Ti si Pere zadužena za Osejavu, Dugiš i Voliciju! Ti Vere priuzmi Sveti Petar i Donju luka do Cvitačke! Tebi Niko dajen otvorene ruke. Ja ću upadat po dojavama. Ben ti šta smo uzeli ovoga manitoga pasa Garu, a ne neku lovačku šortu! Sad bi moga navonjat trag. Isto će mi dobro doć ko obrana i zaštita, pa ću vodit i njega.
Povratak s prvog izviđanja bio je dramatičan. –Ja više ne mogu!, uskukala se Vere –Ovo ne bi ni sveti solinski mučenici izdurali! Trapuzan od Cvitačke ima dvi ure. Kali su mi nabrekli i notak na palcu uša u meso! Neću moć više ni od kuće do crkve!, plakala je nad sudbinom deškvarganih stopala Vere.
Pere nije trebala ništa reći, jer da se dežgracija na Svetom Petru dogodila, govorili su sami za sebe krvavi tragovi po tlevu. -Sratala sam niz šušanj i letila od vidilice do škrija, mogla sam glavu izgubit! Neka se Grgo prikovrće s kojon god oće, ja ga više tražit neću! Niko je unatoč hladnoj noći bio sav upoćen kao da je došao s plaže, a ne s friške noćne arije. –Mene će kolpat!, svalio se na kauč. –Mislio sam da mi je došla zadnja ura kad sam se vraća s Nugla, a uza se ni kocke cukra ni potić vode. Ja neću ostavit kosti u šumi radi stiskanja brata mi kurbara!
Jube ih je nabrecala. –Ne slušate me! Jesam tebi Vere kupila Adadas šport-patike da možeš letit u njima ko lastavica! Jesan li tebi Pere osigurala duzinu Varta beterija da ih nosiš ako lampadina krepa, a ne da se trombujaš ko skaskader po Svetom Petru! Jesam li tebi Niko spremila saketić sa prvon pomoći ako ti dođe mala snaga! Sami ste krivi!
Bila je u pravu. Predostrožno ih je opremila, ali je Veru bilo stid obuti ‘Adadas šport- patike’, Pere je izgubila putem lampadinu, a Niko je zaboravio ponijeti saketić prve pomoći.
Ipak su nešto usput doznali, pa je Jube sve zapisala u notes: ‘U akciji ‘Grgina škuribanda’ nije bilo blagoslova, ali su moji izviđači doznali vako… Šjora Katica sa stanom blizu Osejave, čini veliku potribu iza hotela da doma ne bi trošila vodu, Jure Prvoborac drži govore u slavu JNA na Svetom Petru da se išvoga di ga niko ne čuje, a priko rive fišća ‘Vilu Velebita’. Na Donjoj luci sinjana je jedna osoba, koju ne smin imentovat, jer je na poziciji. On se sastaje, ne smin napisat s kojin muškin i čine ne smim reć šta, ali san sve zapametila.’
Kad se pomirila s otkazanom poslušnosti svojih operativaca, nije bilo druge nego samostalno djelovati. Stavila je Gari ogrlicu i krenula u potragu. Garo je bio dobar čuvar, ali još žešći ljubavnik i akcija je završila fijaskom. Taman iza prvih skala na Svetom Petru, repicom mu je koketno zavrtjela Mini, pudlica Klare Usidilice, pa je primamljen psećim erosom pošteno zaskočio. –Ajme razverđinat će mi Mini dotrčala je Klara izbezumljeno. –Pa šta!, branila je čast kuće Jube –Bar ćeš se orodit s dobron familjon!
-Još mi je i to tribalo!, dumala je prevrćući se te noći po postelji, dok je Grgo ne sluteći zavjeru blaženo hrkao. –Ovi buzdo do mene hrče ko gudin, a sad se još mislin oće li pasica od usdilice ostat skotna. Učinila sam sve šta sam mogla, sad u Božje ruke!, priznala je kapitulaciju.
Za mjesec dana na vrata su joj banule Vere i Pere, te sinkronizirano priopćile -Išle smo u šparoge, kazala je zadihano Vere -Taman se kalale sa Svetog Petra, nastavila je Pere -Kad eto ti Grge na Pliščevcu, sinja nas je i činio fintu da razgleda barke!, nadožuntala je Vere. – Sigurno je sad već na vidilici s kojoj jaranicon!, finalizirala je Pere. -Trči za njin!, graknule su u duetu.
Nisu ni završile s tiradom, a Jube je već navukla postole i krenula put mjesta zločina. Na inkriminiranu destinaciju stigla je zadivljujuće brzo za svoje godine i pripadajuću joj astmu. Do vidilice joj se nije trebalo penjati. Ugledala ga je na Pliščevcu kako s kumom Lovrom na nekom kaiću montira tendu.
-Di si jarče, da li jarče!, vikala je već s kraja rive. -Ona meni jarče, a ja njoj iznenađenje za godišnjicu braka. Evo!, pokazao je na kaić -Uvik si tila brod. Kupio san ovi polovni i sad ga zbigecajemo da te mogu provozat ovo lito! Lovre je potvrdio -I još ti tendu mećemo da te ne uvati sunčanica! Koja si ti sritnica kad ovakvoga muža imaš! Jubi se skupilo u grlu, a kad je još ugledala crvenom piturom napisano ime broda ‘Vičnja ljubav’, od ganuća je briznula u plač. Poslala mu je poljubac i otrčala kući spremit rožatu od 24 jaja.
Nije zamakla ni do Mondove kuće, a Grgo je ispod glasa zapitao Lovru -Je li dovoljno daleko odmakla? -Je, trči ko viverica! Eno je sad već kraj Mercesa! -Ajde javi Marici da može izać iz kondota u Arbuna i da se uputi put vidilice, dao je upute kumu. -A jesi jarac, dobro su ti ime nadili!, zavrtio je glavom Lovre. -Muči dobro je prošlo! Da nisan vidio one dvi kukuvije kad su me šenjale i da nisan zna će joj otič špijat, ovi bi se brod zva ‘Vičnji pokoj’, a ne ‘Vičnja ljubav’, odahnuo je Grgo i krenuo za Maricom.
Bračni par Jarac nastavio je živjeti istim ritmom. Sada su pod pločom u kanpu. Je li Grgo i tamo smislio način kako obraniti titulu jarca, nije poznato.
Mislite da današnji Kamarin o škuribandama nema veze s aktualnom političkom situaciju? Itekako ima! Ni mi, kao ni Jube, nikada nećemo doznati po kakvim nam se škuribandama stranački prvaci ovih dana kriju. Ili nikad nećemo doznati, ili ćemo doznati kad nam bude već kasno. Neka! Triba ih pustit da se išvogaju. Jer kad se išvogaju međusobno, imat će manje force švogavat se na nama.
Zbog delikatnosti sadržaja, danas bez prepoznatljivih portreta. Tu je samo jedan koji bi o temi svakako imao što reći. Uz slike naših davnih ljeta, iza kojih se kriju nevidljive škuribande, završili smo još jedan đir.
Piše Marino Srzić,foto: privatni album
