Subota, 18 svibnja, 2024
NaslovnicaKOLUMNEKamarin Marina SrzićaKAMARIN MARINA SRZIĆA Zore i Draga

KAMARIN MARINA SRZIĆA Zore i Draga

Niti Zdravamarija još nije do kraja odrebatila s kampanela Svetoga Marka, a Zore i Draga su već odradile treću od pet zadanih ruta. Ranojutarnje šetnje propisala im je dr Sandra tek diplomirana mlada liječnica.

-Mala ja ti iman nemilih proglema sa bršljanima! Izagnjili su do fundamenta! Pomagaj ćerce!, potužila se Zore Sandri pri prvoj vižiti. Ona je zbunjeno pogledala i taman htjela objasniti kako nije inženjer hortikulture da bi joj pomogla oko propalih biljki, ali je shvatila da je riječ o pršljenovima. -A pršljenovi, to mislite? -E bršljenovi, ovi od guzice put gori! Izagnjili!, pokazivala je bolne ‘biljke penjačice’ po leđima. -Uzimat ćete jedan lijek i svako jutro morate učinit bar pet đireva rivom da vam ojačaju lumbalni mišići!Zore se pohvalila Dragi -Oni aspirini šta mi je dala mala Sandra čine mi puno dobro za bršljane, ali moran svako jutro điravat da ojačan globalne mišiće!

I Draga se uputila Sandri. -Šta vas muči?, ljubazno je upitala.-Ligambe!, spremno je ispalila -Pukle su kad san klekla u crkvi! Nema in spasa! Sandra je očekivala komplikacije pri detektiranju bolesti, ali ne baš i ligambe. To staromodno pomoćno sredstvo za fiksiranje ženskih čarapa, nije je asociralo na nijednu dijagnozu. -Kako mislite pukle ligambe? Od toga vam mogu samo spast čarape! Šta ću vam liječit?, izgubila je strpljenje -Ma ne ligambe za bičve! Nego one u juskon oraganizmu šta drže tilo da se ne sori! Meni su pukli oko kolina i jedva su me uspravili na banak! -Ligamenti!, sinulo je Sandri -Popustili su vam li-ga-men-ti!, naglasila je svaki slog. -E to! Linagamenti! Đava isti! Daj ti meni koji spirin da se rekuperan! Prepisala joj je iste čudotvorne ‘spirine’ kao i Zori i preporučila šetnju rivom.

Jedna jačajući ‘globalne mišiće propalih bršljanja’, a druga vračajući u elastičnu formu oštećene ‘ligambe’, prijateljice su krenule disciplinirano trenirati. Svakodnevno korak po korak, od Fratarskog đardina do Pliševca, pa tako po pet puta. Tegobe su počele nestajati. ‘Bršljani’ su ojačali, a ‘ligambe’ postale pokretljivije.

Oboružane termosicama i saketićima, krenule bi rano na terenske pripreme. Zore bi svako malo nagela čaja uz napomenu -Grkjan mi je suv ko bakalar prid Badnjaka! Draga bi posegnula u saketić i naglasila -Ovo san broštulala malo bajama da mi posupaju stugu. Proradio mi je katar na štukmu!

Prijateljice su nudile jedna drugu. -Ajde nagni i ti guc! Puno ti je lip čaj!, ponudila bi Zore. -Neću napila sam se doma, ne traži mi život!, odbila bi Draga. Ona bi nutkala Zoru -Uzmi dva bajama, ko cukar su! -Ne bi fala, ko i da jesan! Jutros san udrobila kruva, pun mi je štumak! Inače je Draga puno volila čaj, a Zore bila guloza na bajame. Pa kad već nisu patile od suzdržanosti, zašto bi onda odbijale jedna drugu? Evo zašto…

Draga je znala da je u Zorinoj termosici omjer čaja i ruma 4:1 u korist ruma, a nije podnosila alkohol. Zori je pak bilo znano kako je Draga broštulala točno u dlaku 3,5 dkg bajama i da bi krepala od muke kad bi joj umanjila količinu određenu za konzumaciju. Draga je činila kuco o Zorinoj sklonosti alkoholnim pripravcima, a Zore o Draginoj patološkoj škrtosti. Lokadurka Zore je ispila u dotadašnjem stažu više litara nego što su se spuge s dna Jadrana mora nasupale. Škrtičina Draga je mjesecima deponirala zagoreno ulje od friganja u veliku demežanu za novo duperavanje. Jedna o drugoj su znale više nego o sebi samima, no zbog lojalnosti su činile fintu da ne znaju.

Kad nam već prave društvo u Kamarinu, ajmo još malo o povijesti falimenata ovog našeg rehabilitacijskog dueta s rive. Obje udovice, bračne su dane s pokojnim supružnicima provele u sinergiji skandala i povremenog uvažavanja.

Zore i pokojni joj Vinko, bili su ko Zrinjski i Tito. Ne ideološki, jer im je glede politike bilo jedino bitno da ne dođe do krešimenta. On bi beštimama rušio sistem kada bi duhanska industrija krešila španjulete. Ona bi klela državu ako bi skočila cijena na svjetskoj burzi šećerne trske. Ne radi trske kao takve, nego radi ruma. Popila bi ona i Vinkov ‘Pitralon’, losion poslije brijanja u slučaju da je nestalo alkohola, ali do toga ipak nikad nije dolazilo.

Pravila je slatko za svadbe, pa je bilo manje sumnjivo platiti na kasi samoposluge makarskog Primorja litru Badel-ruma, nego gajbu piva ili duzinu vina Šjor Bepo. I tako bi Zore kanila kap ruma u slatko, pa dec u sebe, sve dok iz loštere ne bi izašli najpijaniji kolači u povijesti slastičarstva. Od njih je bila pijanija samo ona. Kad bi joj u takujinu priteklo, počastila bi sebe vinjakom, ali to su bili rijetki petci.


Vinko, sa stasom bakalara i glavom tarantele, propušio je od 14 godina. Strast spram duhana usadila mu je baba Mande. Jednu ga je večer izvela u dvor mižerne kućice na Vrpolju i savjetovala. -Sinko moj, svoj muškoj mulariji tvojih godina veća rastu brci, a ti tako nerazvijen samo šta ne sisaš materi na prsima. Ostat ćeš dežmekast, neće te nijedna cura zamirit. Zato poslušaj babu. Udri po duvanu! Dimi ko fugera i vapor iz porta i vidit ćeš kako ćeš se učinit u muško! Cure to vole! Dide ti je više sličio na šimiju nego na čejade, ali kad san vidila kako dimi, znala san da je pravo muško i odma me smanta! završila je baba svoju edukativnu pištulu i smotala mu duvan. Kako je tad zapalio više nije ferma.

I Zore je pala na muževni španjulet koji mu je visio s kantuna ćunke. Kasnije joj je dim počeo smetati, pa su ponistre i za marčanih bura bile otvorene. On pak u životu bevande nije popio i davala mu je u glavu njena trajna zamantanost. Za dišpet joj je vinjak miješao s vodom.

Gdje tu nalazimo spomenutu usporedbu sa Zrinjskim i Titom? Imali su kvadre sa spomenutim likovima. Zrinjski s omota bombonijere Zvečevo visio je u kužini, a Titov uokvireni portret s kuba-cigarom u tinelu. U trenucima najgore dišperanosti Zore bi bacila pogled na Zrinjskog i sama bi sebi rekla. -Imat ću ja tebe čim buden mogla! Pri tom nije mislila na romantičnu aferu s hrvatskim povijesnim junakom, nego na Badelov vinjak koji je ime Zrinjskog nosio.

Portret maršala s kubankom Vinko je koristio kad bi Zore počela žugat kako će je ugušit dimom trajnožarećih cigareta. -Ma nemoj! Ti manje loči, pa će ti bit manje magle u glavi. Vidi njega!, upro bi prstom u Tita pušača -Bi li ti on smeta da zadimi kad bi doša u vižite. Reakcionarko, fašistice! Ti si kontra druga Tita! A ja sam za njegov i lik i dilo i zato ću pušit ko pravi napredni čovik!, izbiflao bi i zapalio još jednu.

Kad je duvan upokojio Vinka, Zore je nastavila s rumom, a povremeno i vinjakom. Bila je žalosna što su se zalihe Zrinjskog na tržištu istrošile. Tješila se još uvijek obješenom slikom s bombonijere na zidu kužine. Tako je bio sa Zorom. S Dragom je priča bila drugačija.
Dragina mater, Mare Balanca držala je komeštibile butigicu s mješovitom robom. Posao je dobro kurio i ona kao jedinica u matere nije imala razloga puno šparati. No, materina opsesivna škrtost učinila je Dragu dostojnom šparenjožom nasljednicom. Dobra zarada u butigi počivala je na šparnom, ali i mrnjau -prevarantskom poslovanju. -Kad dođe narudžba rizi, ne smiš ih odma stavit u prodaju!, podučavala je mater -Pola saketa triba bacit u kazan s vrilon vodon. Ne smu se skuvat nego samo malo razbumbat da dobiju na težini. S drugon polovicon ćeš ovako, nastavljala je lekciju -Uzet ćeš jeftinoga orza i očistit ga od juske da ostane samo zrno. Onda ga proprat i osušit na suncu da dobije bilinu rizi, pa pomišat s onon polovicon saketa čistih rizi. T

ako ćeš od jednog saketa dobit dva i zaradit duplo. Draga je još od matere naučila kako od jeftinih cukarina napravit mentol- bonbone i staro užeglo ulje pretvorit u friško. Odala joj je i tajnu pretvorbe tri kvarta kruha u cijelo kilo i podučila važnosti ambalaže. Kupci su kupovali muda pod bubrege, ali berekinade nisu bile otkrivene. Posebnu umješnost Mare Balanca razvila je oko muljanja s pizovima i konta-pizovima s vage. Kad su joj ipak razotkrili prevare, kao još mlada udovica udala se za došljaka zaposlenog na baždarenju vagi po makarskim butigama, pa je mogla nesmetano nastaviti varati. Kući su jeli ritko na plitko i nikad nikoga nisu ugostile.

Draga se udala za Iliju. Kripnog i sladokusnog Vlaja, koji bez varićaka spize nije priznavao ručak. Mogao je pojesti na mašure fažola i bronzine lešade. Za pegulu je zamirio baš Dragu koja bi i od pačika napravila šalšu. Srećom je bio kamiondžija, pa bi se na usputnim pauzama vozačke rute zaustavio u kojoj gostioni i napunio štumak do vrha znajući da ga doma čeka tužno stanje u pijatu. Draga je vodila bitku s kupravendama na pijaci. Odlazila u nabavu pred zatvaranje tola kad se ciijene kalavaju, preporučivala se kod mesara da joj ostave kosti koje misle baciti, jer joj trebaju navodno za jednog gladnog psa. Sinu je umjesto kupnje u šverc-komercu, šila rebatinke od starog trliša te priljepljivala etiketu Carrera, a kćer joj je se na maturalnoj večeri prezentala u prepravljenoj vešti s njene krizme.

Ilija je samo jednom doveo gosta na večeru, kolegu vozača, mrgu koji bi i Dragu pojeo ‘per treso’. Spravila je lešo inčune ostavljene od ribara na peškariji da ih blaguju gladne mačke. Na toj je ribljoj deliciji falilo ulja, pa je zamolila gosta da ode do butige kupit, jer da je ona žgingala nogu, a Ilija se neće snaći. Za desert je poslužila prženice, ali joj je slučajno zafalilo jaja, te ih je pofrigala samo u suvo.

Eto štorije o našim rekreativnim šetačicama rivom. Usput rekreiraju i jezik koji im je uvijek na zavidnoj kondicijskoj razini. Ne ćakulaju one samo o onome kako je nekad bilo, dapače! Aktualne su i prate sva dnevnopolitička zbivanja. U posljednje vrijeme posebno izbore i ishod rezultata. Pri tome imaju vrlo originalne teorije.

-Izbori su ti jedna velika berekinada, kaže Zore -To ko da te neko zove na ručak i pijezdi koje ćeš sve delicije papat. Onda kad mu dođeš za stol, šipak! Ponudi ti manistru na pjuvaku i kaže kako su mesnice bile zatvorene, ali ćete svakako ugostit drugi put! Tako ti je s političarima. Prije izbora pusta obećanja, a kad uvale guzicu u fotelje, onda govore da se strpiš!, Zore je bacila pogled put Drage provjeravajući je li joj prijateljica shvatila ‘di ta iđe’.

Draga je shvatila, ali joj nije dala gušta nego odvratila. -Dobro kažeš! A ja bi rekla da su ti izbori ko kad ti neko bleji o svitloj budućnosti, a tek kad dođe na vlast shvatiš da je cilo vrime bio pijan, pa mu se jezik razveza. I onda kad dođe na vlast nestane mu vinjaka iz bocuna, pa zaboravi na sva obećanja.

Onda su sreli Ružicu. Nju se isplatilo čuti. -Ružeš ta će bit od ove situvacije? I ona je imala originalnu ekspertizu. -Glasovanje ti je ko škuribanda. Političari te korteđavaju dok ne poklekneš i ne uvale te u koju škuribandu pod borić. Onda ti obave šta imaju i zbogon diko. Oni se namire, a ti ostaneš heben! -Ali može i u škuribandi bit lipo!, izazvale su je. -Može! Ali ko će ti potpisat da nećeš ostat infetan od koje šporke bolesti, a likarije su skupe i berekin koji te namamio neće ih platit!, rezimirala je Ružica. O škuribandama ćemo drugi put.

To je bio Kamarin s điradama naših dviju šetačica i posveta makarskoj rivi. Na fotografijama su slike iz prošlosti i poneki slučajni prolaznik rivom koji nema veze sa Zorom i Dragom. Što se tiče samog Kamarina, ovo je njegov 189-ti đir na portalu Makarska danas. Đirajimo i dalje!

Piše MArino Srzić / foto privatni album

- Oglas -