Naša je kolumna dugo durala kao manje više ozbiljan serijal o makarskom identitetu, pučkoj baštini i zanimljivim crticama iz lokalne prošlosti. Onda se, ničim izazvana u Kamarin utrpala šjora Vinka sa svojom kumpanijom i od kolumne pretvorila pravu soap-operu. Serijalu se bliži 100-ta epizoda i postaje ozbiljna konkurencija turskim sapunicama. Oprobani recept za takve serije najaviti je na kraju epizode novu dramatičnu situaciju u nastavku. Tada se kamere gase ostavljajući gledatelje u iščekivanju. Tako je i s Kamarinom.
Zato se valja prisjetiti na čemu smo stali u prošlom điru. A stali smo na Martinom prizentavanju tijekom TV- priloga o splitskoj Ultri, mega popularnom festivalu elektronske glazbe. Marta i Ultra?! Kumpanija i autor su ostali bez teksta i zinuli tko ustima, a tko ustima i dentijerama. Ovih drugih je bilo više. Prva je progovorila Mizera.
-Vidi je jadna ne bila! Zrela za dženaze, a otišla skakat na Hultru ko da joj je dvaes’ godina! Rodrigo i Paško su komentirali dobrohotno. -Jess! Dec iz kul grl! Bravou Marta! Paško je Marti preplašenoj od reakcija čestitao -Evo ti šaka ruke! Jesi prava! Triba se prdecat sve dok možemo list po tlevu! Ženske su bile očekivano otrovne. -Stidi se hebena poščetnice i uspaljenice! Išla si tamo gledat mlade muške kako se incaju! Crnci! Crnci tebi daju u glavu! Pu, pu!, pljucnula je u stranu i nastavila je špotati kao najveću grješnicu. -Nisan ja zarad toga išla, promucala je Marta. Šefica je oštro prekinula -Nisi znala kako si! Živiš tajni život. Ko u onu knjigu ‘Tri lica jedne špijunke’. Mali imate li u bibjoteku još tu knjigu? Mali je odgovorio kako je nažalost nema, a Vinka nastavila -Vidiš moja Anka. Ona išla na otu nesritnu Ulntru činit raspašoj, a ti isti dan morala na Firule snimat regarije za vidit je li ti jetra natekla od bićerina ili od nervoziranja. Reci joj kliko si čekala da te prime!
Svi su očekivali da Anka održi Marti moralno-katehističku pištulu, ali nije. Samo je tiho promucala -I ja san bila tamo! -Jess šuora Anka! Lec gou!, kliknuo je oduševljeno Rodrigo. -I tebe se uvatila volja prdecat! Iđen odma u to ime nazdravit!, nalio je Paško bičerin. -Još jedna grišnica u našin redovima! Biće si i lokala ona energična pića i motala verdruru za drogisat se!, pomamila se Mere -Boje da činiš gimnastiku i izdricaš tu gobu šta ti pari ko kantunal na kostima! -I ti da si išla orjat na Bitlise!, išempjala se Vinka. -Nemaju vam veze Beatlesi s tom muzikom. -Nego ko ima? Folklorno društvo?! -Beatlesi…, pokušao je Mali objasniti. -Bitlisi i amen! S njima je sve počelo i s dugin vlasima u muških!, zapečatila je, pa nije bilo smisla objašnjavati kako su poklonici Ultre u principu zbricani na centimetar.
-Ja kad san pjevala po kafanama sevdah to su se suze ronile, a ne ko danas. Uvijek u pjesmi bila neka stara majka ili siroče bez majke, da ti se duša osevapi. I plaćali mi ljudi i po pet dnevnica. -Sevdah iz d best!, potvrdio je znalački Rodrigo i zamumljao -Ne klepeuci vid nanula šuz… -Ne revi!, prekinula ga je Vinka taman kad je uhvatio sevdah-batudu.
-Ajmo od početka. Kako je jedna, a kako druga završila na tu kurbanjsku Ulntru? Autor je zdušno podržao šeficu nestrpljivo iščekujući arlekinade za ispuniti novi Kamarin.
Krenula je Marta -Ko da ne znate! Nisan ja išla tamo manitat. Zadnji put san balala na jednome piru valcer, a jedanput me vodila i radna organizacija za 20 godina staža u Grotu dok su je držali Mravičići. Tamo san plesala roken- rol, pohvalila se. Išla san za poslon!
Svima je bilo jasno da je u pitanju enormna masa plastične ambalaže koja se nakupi tijekom elektronske fešte. -Vrag ti embalažu odnio, izgubit ćeš digo glavu radi bocuna i latenih važa!, kritizriala je Mere. -Ko te vodio do tamo?, zainteresirao se Paško -Ne virujen da si bila kapac kartu za autobus platit!
Počela je s objašnjavanjem transporta do mjesta događaja. -Ponudile su meni Ankina Keti i Vinkina Suzi da iđen š niima. Išli su organizovano, ali to je tribalo platit. Odakle meni od moje mižerije za platit. -Muteševino! I kako si onda došla do Splita? -Sitila san se Kitne pomoći! -Misusovo! Zašto Kitne? Iznijela je u pojedinosti taktiku…
-Znan da Bože prosti otamo vode bidne jude u Spit, ako ko slomije škinu, gnjat ili štogo drugo. Mislim se iđen iskoristit priliku, pa se uvalit ako bude sriće. -Ju brouk jour gnjat?! Por Marta! -Brouk je ona urca u Beč! Berekinica je to!, ražestila se Mere. -Aj nastavi! -Ja došla tamo i čujen da iđe jedno auto za Split. Pita me medicinska sestrica -Šta je vami gospođo? A ja se sitila kako ću i isti čas zabilila očima, izvrnila se nasrid hodinka i uvatila anprsi. Medicinska se uzkonfužjunala i naredila vozaču -Vodite i nju za Firule. Ovo je ili srčani ili možđani! I tako su me utrali u auto. Unutra jedan mladić. Proradili mu kamenci od bubriga. Vas se bidan privija. Leži i Lukre Bračka, oklizla se na Kačiću s novim postolama i strombujala priko skala do apoteke. Cilo je vrime klela šandale da in mater njiovu kinesku plastičnih šjola. Ja imala termosicu ladne vode napojila mladića i odma učinila posal. -Kakvi sad posal? -Mali je iz Niša, Dragiša se zove. Radi na roštilj, peče ćelape priko sezone u nas. Obeća mi je da će mi ostavit vriću boca svake večeri kad se zatvori lokal, jer san bila milosrdna prema njemu.
-Ti milosrdna! Hebena čimavice! Prodala bi materin greb za dva saketa embalaže!, dalo je u glavu Vinki. -A i sa Lukron san se dogovorila. -Šta s njome?! -Ćer joj sa familjon išla u Australiju na tri miseca vižitat rodbinu. Nema joj sad ko tako pribivenoj dat ruke, pa san se ja ponudila. -Isto iz milosrđa! -Je! Ja san takva! Nagodile smo plaćanje po uri s velikin popustom!
-I šta je bilo u Splitu?, pokušao je skratiti ‘štoriju autor -Nikako da dođemo do Ultre! -Na Firule san pobigla i išla vidit kako ću do te električne fešte. -Biće si uzela taksi?, posprdno se ubacio Paško. -Bože sačuvaj. Na noge, pa zabandala. Onda sam autostopirala i stala mi jedna časna sestra. Ja u auto kad u autu Anka! -Ujme oca i sina i duva…, počela se krstit Mere.
-Lipe ste mi vi muštre! Obe dvi per la finta na Firule, a vamo iđete manitat na Ulntru sa Bitlisima!, napala ih je šefica -Ne čudin se mutežini Marti, nego di ti Anka u grij iđeš, a oltare lizeš! Jesi se ispovidila? -Meni se ne triba ispovidat!, ponosno se isprsila -Ja san tamo išla organizovano-misijski! -Kakve misije? Pari da si išla ličit bidnu sirotinji u Afriku od kolere? -Nije samo tjelesna bolest ono što čovjeka muči, nego i duhovna bolest koja je još pogubnija!, kazala je ‘misionarka’ Anka na čistom književnom očito napamet naučenu misao iz neke brošure. -Ja ništa ne razumin?, čudio se Paško.
-Aj dont ništa anderstend šta teta Anka radila in d mišn! -Ne mišaj ti nego pusti Anku da nan špjega dalje! Aj nastavi, naredila je šefica -Časne i fratri su se organizovali privest mlade šta na Ulntri orjaju na pravi put. Dilili smo in na ulazu letke o čistoći mladežii, čudotvorne medajice i nudili ako kogo triba razgovor da su fratri na usluzi. -I je li vas ko posluša? Jesu neki! Uzeli bi ote letke i rekli da će doma pročitat. Jedan je mladić odsluša cilu propovid šta san mu održala i kaza -Teta ja vam to sve znam. Doša san se malo isplesat, a već ću u nediju na misu. -Vidiš koji fini mladić!, pohvalila je Mere bogoljubnog Ultraša. -Ali jedna me mala dobro zahebala!
-Ajde to ćeš nastavit potla, sad da čujemo šta je bilo sa Martom!, nervozno je Vinka usmjerila tijek štorije -Ja se ne mogu požalit!, pohvalila se Marta -Boca, late, blaga Božjeg na sve strane. Čak su mi i dvi male Ingležice pomogle skupjat. Da san imala uza se kamion napunila bi ga materijalom do vrva. -Pa di si sa otin pustin bocama okrenila? -Sitila se da moja rodica Bose stoji u onu zgradu šta se zove Kineski zid, pa san ih ostavila u nje. Dotrat će mi ih njezin sin ovih dana. Dva mi Njemca davali eure, mislili su da prosin. -Jesi primila šolde?, upao je Paško. -Nisan tila Bože sačuvaj, ali su insistovali, pa san uzela! -To ćeš dat za misije!, energično joj je zaprijetila Anka. -Aj dobro oću!, nevoljko je prošunjala Marta.
-A šta je s tobon daje bilo?, vratila se Vinka na Ankin slučaj -Kako te ta mala zehebala? -Ne pitaj ništa!, uzdahnula je -Mogli ste mi danas kiti greb kaldiolama i hrizantemama! -Šta se dogodilo? -Jedna cura zadebulala. Blida ko krpa. Vidin juja se, svaki čas će afanat. Ja ponila u borši sengvič i dala joj još da se napije. Došla sebi. Cilu me izjubila. I onda mi rekla vako -Tenk ju!, to san razumila. Onda san zapametila da mi je još kazala -Grendma ju ar kvin elektronik mjuzik! To ne razumin -I još mi rekla -Dis is gift for ju! Ne znam šta je mislila? Rodrigo je preveo -Kazala ona da vi kraljica mjuzik na struju i dala van gift, kako vi reći?
-Poklon bolan!, nadožuntala je Mizera -I šta vam je dala za gift? -Bombon! Lipi neki bombon odma mi je usta zasladio, a nako malešan. Ali potla toga velike muke. Najprvo san vidila moga pokojnika kako mi dolazi vas u bilo obučen i govori -Anka, jesi me privarila otkako san otiša na oni svit? Onda mi se prizentala pokojna mater, doletila s nebesa na krilima i kaže mi -Čerce na zlu si putu! Onda san još vidila konje crvene kako trče priko rive, a Vinka i Mere jašu na njima i mašu sabjama. -Gift bio drag. Nou bombona to droga!, zaključio je Rodrigo. -Jašta nego droga. Drogisalo Anku!, potvrdila je Mizera. -Kako je završilo?, očekivao je autor kulmen za Kamarin. -Pitaj Martu!
-Srićon da san ja intrala! Sam me Bog uputio. Vidin izvrnjena na tlevu. Časne je ventulavaju i dižu noge u ariju. Osiguranje zvalo kitnu pomoć. Odvelo nas na Firule!, razvezala se Marta -Doktor mi je vako kaza kad san došla sebi -Otkako je Ultre vidili smo svašta, ali da žena u vašoj dobi uzima sintetičke droge to još nismo doživili!, završila je postiđeno Anka Ultra-epopeju.
-Tako van i triba!, nasladila se Vinka -Lagali ste da ćete na Firule, pa ste na Firule i završile! Čovik snuje, Bog određuje. -Di ima nabavit tih bonbona?, zainteresirao se Paško. -En ti jarca jarče stari!, od kuće ste mi učinili kažin, sad bi se još i drogisali!, smirila ga je Vinka kanavacom po glavi i zaključila tako još jednu epizodu vaše omiljene Kamarin-sapunice. Ali ne boj te se vjerni čitatelji ili kako bi rekli Ameri: ‘To be continued’ a Rodrigo preveo -Mi s Kamarinom imati nastavak!
Piše Marino Srzić/ foto privatni album