Budnica Gradske glazbe, đir po gradu s crvenim garifulom i masovna deportacija via Baška Voda na Prvomajski uranak. Ovakav hodogram zbivanja nekad je bio neizostavan dio Međunarodnog praznika rada iliti Prvog maja. Prvi svibanj počeli smo slaviti kasnije, sukladno književnom nazivlju mjeseci u godini. Nekoć je svibanjskom bila imenovana samo pobožnost u Marijnom molitvenom mjesecu.
Klasno svjesno pučanstvo krenulo bi na još svjesnije tamanjenje tradicionalnog prvomajskog menija. Najprije dropčić u Krvavici, a potom redom tripice, janjetina, gradelada i ostale prazničke manjaže. Red spize, red bocuna, uz nastupe estradnih zvijezda poput pretpotopnog Dua Hani, lojave grede, trke magaradi, dočeka karavane prijateljstva iz bratskih općina pokojne Juge i fešti bi došao kraj. Pošprucani bibitima i bevandama, fiće i stojadini opasno bi vrludali put Makarske, a suvozačice se molili Gospi Vepričkoj da se vožnja okonča sretno. Tako je bilo nekad. Valjda je slično i danas, ali autor u to više nema uvida.
Tko Kamarin prati pomno, možda se sjeti kako je lanjski planirani baškovoški izlet Vinkinoj kumpaniji propao uslijed brojnih komplikacija. Ni ove godine nije bilo drugačije.
-Nije štrapaciranje više za nas! Ne iđemo u Bašku Vodu!, javila je mobilnom vezom -Oćeš s nama? -Di ću s vama kad ne idete? -Ne iđemo na uranak, ali iđemo na Rajni dolac! -Di?! -Dolac rajni, na onu zemju šta mi je ostala od matere. Vidit ćeš kako je lipo! -Imam obaveza! -Zahebi obaveze na praznik! I ti si trudbenik! Ne triba ti ništa nosit, ja san sve organizovala! ‘Mali’ je pristao.
Da je šefica ‘organizvanjem’ upravila kao pravi logističar, autor se uvjerio na terenu. Najprije prolazeći priko pijace. -Dva eura jedan arčičok! Ne bi da je od zlata! Još rešto mladoga boba, pa za tu cinu mogu ispeč i janje!, čula se Mere u pripretavanju. -Vi onda nemojte ist artičoke, nego lešajte kumpire!, oprdasto joj je odgovorila ponuđačica omiljenog artikla gulozana. -Ti ćeš meni reć šta ću jist!, zapjenila se Mere -Brezobraznice! Ni za puru nisi imala kad san ja arčičoke spravjala! Daj mi 20 komada i 2 kila boba! -Ajde snizit ću vam cinu!, pokušala se iskupiti prodavačica. -Ne triba! Nije beg cicija!, uvrijeđeno je bacila novčanicu preko banka i predala nosačici Marti boršu. Šparna Marta je pokušala iskoristiti priliku. -Kad smo tako dobre mušterije daj nan tu škatulicu jagoda za počastit! Jesu vrgorske? -Jesu! -Lažeš!, negirala je Mere -To su amerikanske! Samo su u naše Gordane prave! Marta je tužno gledala za jagodama. Usput je jednu probala, a tri uzela za probat kući.
Za meso je bila zadužena Anka. U redu pred mesnicom sjedila je pri kraju repa na bančiću. Kako bi se primicala naprijed, tako je micala i bančić zajedno s pozamašnom pozadinom. -Di van je odgoj da nemoćnu ženu ne puštate isprid sebe, rogunjala je. Nisu je obadavali. Onda se čulo iz mesnice. -Još par kila bržola i nema više! Brže nego da se začula sirena za nuklearnu opasnost, Anka se skočila, bančićem odgurnula mušterije ispred sebe i upala u mesnicu. -Bržole meni! Sve šta imaš u rezervi! Autor je od stida pobjegao.
-Je li sve pod kontrolom? -Sve po JUSU!, čula se Vinka iz slušalice. -Polazak ujutro u 7! -Zašto tako rano? -Jer je uranak! Ja, ti, Anka, Marta i spiza iđemo taksijen. Mere, Paško, moji Nepalci šta san in afitala, Ankini Makedonci i Paškine Rumunjke iđu na noge. A Rodrigo i Mizera? -Odvela ga u Bosnu da se upozna sa njezinima!, ispalila je i prekinula vezu.
Taksi je kupio putnike. -Gospođo di vas vozim?, upitao je taksista. -U Rajni dolac!, odgovorila je Vinka kao da se radi o sasvim uobičajenoj adresi. -Objasnite mi di je to? -Di je to? Odakle si ti? -Mater mi je Tučepka, otac iz Porića! -Znan onda i čiji si! I da ti ne znaš di je moj dolac! Ko da si iz Afrike! -Dobro, ne znam! Ža mi je! A sad mi objasnite!, bio je taskista na rubu živaca. Konačno mu je dala precizne upute. -Iđeš uz staru cestu, pa onda livo di je zemja na kojoj ti je mazga udrila dida u glavu pa je osta zamantan do smrti. Onda pratiš maslinadu od pokojne Jurke i iđeš desno oputinom di je Katicu Šalturicu uvatio muž di jubuje…-Recite mi ima li tu šta normalno da se orijentiram, očajno je zavapio vozač. -Ima tranfo stanica za letriku! -Dobro! Sad ću ukucat na GPS!, odahnuo je. -Nemoj na oto ništa ukucavat! To je dilo sotonino! Priko toga nas manipulišu da se odreknemo Boga!, uzbudila se Anka. -Ne bojte se gospođo, glumio je taksista smirenost dok mu se znoj slijevao niz čelo.
Stiglo se na cilj. -Fala Bogu tute smo! Moran kitno na stranu!, rekla je Marta. -Nikako! Još jedan đir!, suprotstavila se Anka. -Šta je sad? -Nisan izmolila krunicu do kraja! Vinka je znala za Ankinu vjerničku disciplinu i odobrila -Ajde učini još jedan kratki đir, jer ćemo imat velikih problema š njome!
Marta je iz taksija izletjela brže od antilope u bijegu pred predatorom. Vinka je natjerala taksistu da popije bićerin. -Ne smim pit, vozim! -Ovo ti je likarija nije alkokol! Od sedan trava. Po godine stalo na suncu! Momak je popio jednu pa još dvije. Očito mu je trebalo da dođe k sebi nakon zahtjevne vožnje. Vidno raspoloženiji odmaglio je s Rajnog dolca.
Prizentala se Marta. -Jesi li? -Ne mogu. Blokirala se. Intrali neki turisti taman kad sam zadigla kotulu. Vinka je imala rješenje. -Ima u kantunu jedna špilja. Tamo ćeš obavit na miru. Samo ti je škuro. Evo ti fulmine za zasvitlit. Marta je krenula u akciju olakšanja, Anka je aktivirala špritjeru za skuhat frišku kavu, a Vinka i autor počeli razmještat prvi slijed spize na razastrtu tavaju.
-Vatra!!, čuo se Martin vapaj -Upomoć! Vinka je zgrabila bocu s vodom i krenula u vatrogasno djelovanje. Stvar je bila brzo riješena. -Šta se dogodilo? Je li oganj?, poplašila se Anka. -Bleka! Pala joj je užgana fulmina na šušanj i mrvu zaplamcalo. Rješuto! -Ajde Mali ti još jedamput polij za svaki slučaj. ‘Vatrogasac-amater’ je na putu do požarišta ugledao Martu. Namještala je kotulu. -Nisan opet mogla! Sad od straja!, žalosno je procviljela. Požarište je bilo sanirano.
Stigao je i ostatak kumpanije pojačan Nepalcima, Makedoncima i Rumunjkama. Činilo se da je sve u redu. Taman su se počele vadit artičoke u plastične pijate kad je Paško zajaukao. -Ajme! Uščuklo me od odanja! Koji me đava tanta da i ja ne dođen taksijen!
Rumunjske maserke su promptno djelovale. Polegle ga po tlevu i počele s masažom. -Este mai bine alcum Domnule Paško! Nitko nije razumio rumunjski. Paško izgleda je -Bine alcum još me masirajte put doli od škine do gnjata! Vinka je namirisala da išijatika nije u pitanju. -Nije tebi išijatika, nego berekinatika jarče stari! Samo da oćutiš žensku ruku!, munila ga je šakom ispod rebara.-Eto ti pa drži! Sad će ti terapija zapravo tribat! Paško je jauknuo, no zadovoljan diskretno namignuo autoru.
Mere je pješačenje dobro podnijela. Upravo je opuštala mišiće tehnikom joge prateći upute Nepalaca. -Make a lotus flower for relaxation!, preporučio je Nepalac. Mere ga je razumjela -Neću! To je lako! Šta će mi flauver, iman cvića i doma!, odbila je jednostavnu yoga-vježbu. Pokaži mi kako se čini ona figura šta se zove po pasu! Dog! -Yes! Upward dog!, prezentirao je instruktor. Mere se pokušala odići od zemlje na sva četiri ekstremiteta, izgubila ravnotežu i otkotrljala drito u obližnju zaraslu kupinu. -En ti pasa figuru i koje je izumislio!, koprcala se poput kornjače izvrnute naopako dok je Nepalci nisu osovili na noge.
Anka je taman preslagivala friški štrudel i zločesto se cerekajući narugala -Eto ti sad i jogi i lotos-cvit i pas! Tako ti i triba kad se baviš teknikama antikrista!, izrazila je rigidni katolički stav. Baš joj je u tom trenutku jedna pčela privučena sladorom štrudela, aterirala na kapak i žestoko ubola. -Ajme!, jauknula je od boli Anka. -Brzo po tri trave, pa joj namazat di je ubola!, poslala je Vinka Martu po iskušani narodni lijek. Marta se vratila s tri ubrane trave i žustro Anki namazala kapak. -Aaaa!, zakukala je žrtva -Peče! Sad ni ne vidim! Čime si me to natrličala?! Ispostavilo se da je jedna od trava bila kopriva. Makedonci su se ponudili olakšati situaciju. -Ke go izvadam ubodot so igla!, izvadilo je momče Makedonče alat, iglu za tetovažu kojim je zarađivao sezonski kruh. Anka se zanesvistila.
Svi kojima je sudbina namijenila na Prvi maja usud ranjenika već su bili ranjeni, pa se napokon prionulo spizi. Artičoki su se već polizali. Vinka i Paško žvelto su okrenuli prvu turu bržola na gradelama. Svi su zadovoljno mumali osim Nepalaca. Pristojno su se opravdali -Sorry, but we are vegetarians! -Kakvi veđetrijans,. Pogledajte kakvi ste! Jadni i umidni! Od čega ćete živit dico moja!, pokušala je Anka silom jednom od Nepalaca komad bržole utrpat u pešnje. -Pusti jude! Marta ajde brzo uparaj mrvu žutinice pa ćemo im lešat na špiritjeru!, sjetila se Vinka -Nemoj opet zahebat sa kopirivon.
Sita i napojena, ekipa je u dobrom raspoloženju zakantala. Repertoar je bio raznolik. Makedoncite ja peea ‘Biljana platno beleše’, Vinka i Paško su zaorjali ‘Padaj silo i nepravdo’, Anka ‘Marijo svibnja kraljice’, pocikivanje Rumunjki nitko nije razumio, a Marta je bez mrve sluhe skladno pratila Nepalce u dugom Ommm yoga- mantranju. Autor je upadao prema nahođenju.
Sunce je zapeklo, zapuhao je i burin, pa su glave bile sve zamantanije. -Ajmo zvat maloga taksistu da nas pokupi u par tura! Svi smo raškavidani, ne može niko na noge!, predložila je šefica. Svi su se složili. Anka obnevidjela od pčele i koprive, Paško koji je počeo osjećati posljedice Vinkinog bubaca, Marta pred ekploziju napuhnutog mjehura, Mere natečenog gnjata od neuspješne yoga izvedbe.
Na mobitel se javio otac taksiste -Ne može vozit! Ima bit da ga je neko obleja. Diglo mu je dozvolu! Doć ću ja! Prvomajski izlet primakao se kraju, a ekipa iskrcana po kućama.
Vinka je nazvala jučer. -Je li da nan je bilo lipo? -Je teta Vinka nije moglo bolje! -Isto bi dogodine tribalo u Bašku Vodu. Poželila san se pravog uranka! -Rekli ste da niste više za to! -Do dogodine možda opet uđemo u formu!, kazala je nadobudno.-Možda!, složio se Mali.
Svim trudbenicima, a i kalašima koji će to tek postati, autor i kumpanija s opravdanim zakašnjenjem čestitaju Prvi maja. Kad već nismo izašli na demonštracjune kontra krešimenata nego prionuli uz pijate, neka nam Marija Svibnja Kraljica izmoli što deblje takujine i što mršaviju inflaciju!
Piše Marino Srzić / foto: privatni album
