Koračajući kao da su joj na nogama venecijanske gondule, s antikim kapelinom nabijenim do nosa i utegnuta u falšo krzno leopard-uzorka, kalom se autoru redaka približavala prema svemu sudeći ženska osoba. U prvom je trenu nije prepoznao. Tek kad se malo primakla i jedinstvenim sopranom zakričala -Stani mali, di ćeš, imam ti nešto špjegat!, neupitno se potvrdilo kako je riječ o šjori Vinki. Ne usudivši se upitati kakav je to karnevalski dress-code izabrala za uobičajenu subotnju spizu, sugovornik je oprezno odmjerio, što joj oku-sokolovom makar prekrivenom mrenom nije promaklo. -Šta me gledaš! Ne znaš ti moje muke! Ovo san za dišpet mojima jutros stavila na se! Ne dan in gušta!, pravdala je razlog svog ekscentričnog modnog izričaja.
-Postole nove, ova falša pelica nova, samo kapelin stari šta je osta na šufitu od pokojne rodice Mariči koja je pobigla sa Talijanima posli kapitulacije!, brzopotezno je napravila inventuru odjevne kreacije. -Ma ne stoji vam loše, ali …, pokušao je kalkulirati redar Kamarina. Prekinula ga je -Ne stoji mi loše? Ja jedna pristojna žena, a parin u ovome ko pokojna Nila Roginica, Bog joj da pokoja!, gorko je uzdahnula. -Pa zašto ste onda… Opet je srezala na pola pitanja. -Zato da učinin mojima dišpet! Ja san ih tila razveselit, ali je sve otišlo u prdec, zlovoljno je konstratirala. -Al’ si blekast pa ne razumiš? Koji je danas dan? -Subota! -Ako je subota, jučer je bio petak! A koji petak? Crni petak, prid očima in se zacrnilo kobogda! Konačno je bilo jasno kako Vinkina dišperanost ima korijena u Black Fridayu na kojeg je rijetko tko ostao imun. Kakva su bila iskustva s potrošačkim ludilom suradnice našeg Kamarina? Najbolje je pustiti da nam sama ispriča…
-Bilo ti je vako… Govori meni susida Anka -Evo će petak crni. Sve će bit cinije! Ajmo ja i ti lipo u Split u onu veliku šopingo butigu, pa štogo pazarit! Promislila san, ajde štogo ću uzest unuki za svetoga Nikolu, Lucu i Maloga Isusa, a triba i koji poklončić za sina i nevistu. Lipo me gledaju, miritaju! I tako ti se mi uputile autobuson. Domalo smo morale fermat prugu. Anki se pripišalo oko Dubaca, pa nan je šofer sta. Ja san je prikrivala jaketon, mojon najbojon. Uzela san je još dok je Jugoplastika držala butigu, a još je ko nova. Onda je u po Ankina posla doša reful bure i odnilo mi jaketu na dno Vruje. -Odnio vrag i pišanje, šta nisi stisla do Splita!, napala san je. Rasplakala se -Šta ću moja Vinka kad ne mogu držat vodu! Pijen zarad tlaka one erotiko-pilule! Sugovornik je htio ispraviti kako je vjerojatno riječ o diureticima a ne o eroticima, ali je se nije usudio prekinuti. Nastavila je.
-Iskrca nas je na Lovrinac na grobje splitsko i di ćeš sad. Stojimo ko dvi kukuvije na buri nemiloj, ja se okočenila bez jakete. Do možđana me led probio. Srićon je intra neki taksi šta se sad moderno zove Iber, pa nas je ukrca. Nije nan ništa naplatio, jer san ja odma počela nabrajat kako se teško živi i kako smo sinje kukavice udovice. Malo san glumila, hebi ga triba se snać! Ali dala san mu komad štrudela šta san ga noć prije ispekla da imamo za puta. Čovik ga je prid nama odma salamaštra i kaza da je isti njegova baba pekla i da mu to više vridi nego šoldi.
Onda smo ušli u oti veliku šopingo- centar butigu. Naroda ko na derneku na Zadvarju. Govori meni Anka -Grize me savist šta ti je zarad moga pišanja otišla jaketa priko Vruje. Vidi u veltrinu oni lipi kapot od pelice na tigra, kupit ću ti ga da se revanširan! Nisan tila, ali ona niti čut. Probala san oti kapot drito iz veltirne. Sta mi je ko saliven. Mislin se, ajde kad mi je prilika da i ja obučen krzno. Imala san ja jednu pelicu šta je poslala teta Bare iz Amerike dok san bila cura, ali mi je mater nije dala obuč. Govorila je da to nose samo gospoje i kurbe, a da ja nisan ni jedno ni drugo, nego poštena i sirota cura i da će me svit ogovarat. Utopila je bundu u one švercerice iz kale i od nje smo imali za spizu po godine. Anka je išla platit, a prodavačica joj govori -Ovo van je danas na bleck frdej s popuston šešnest eura! -Kako to krzno pa samo šešnest erua?, bilo mi je sujmnjivo. Mala mi je objasnila -To van gospođo nije pravo krzno. To vam se sad nosi, to je onkološko krzno! Ovakvu zlokobnu jezičnu falingu sugovornik nije mogao prešutjeti.
-Ekološku! Onkološko je bolest! -Je dobro govoriš! Ne daj Bože!, brzo se prekrstila i krenula dalje sa štorijom. -Anka je platila, a mala mi donila iz magazina zapakovani kapot, jer da ne smi prodat oni iz veltrine. Onda smo ti krenili daje. Najprvo smo ušli u jednu veliku butigu šta je apoteka i profumerija. Tute san za moju unuku Suzi našla pitura za kosu svih vela. Nikidan je govorila da će se opiturat u čelešte-plavo. Neka se mladost prdeca i ja bi da san smila. Intrala san na baš lipu boju i uzela cilu duzinu. Sve me je zapalo deset manje dva i po eura. -Sedam i po! -E sedan i po, ali se kaže 10 manje 2 i po, jer tako pari da je poklon skupji!, bila je kategorična u izričaju cijene. Onda san se sitila kako je nevista puno nervoža i ne može po noći spavat. Počele su je vatat fumade. Vidila san na škanciju jednu veliku bocu pilula od sto komada, ali nije bila cina od bleck-frdej nego puna. Dvasideset eura! Ovdje slijedi opaska autora kako se po matematičkoj logici tu radi sigurno o 30 eura.
-Na škatuli je pisalo nešto ko releks. Pitan ja jednoga momka šta se tute vrtio -Sinko šta znači ovo releks? -To van teta znači opuštanje! Mislin se i triba joj se opustit inako je slabih živaca pa joj iđen kupit, šta košta da košta! -Šta ste još kupovali?, pokušao je ubrzati proces sugovornik. -E onda san se sitila da ja iman i sina svoga! Bole ga bidnoga noge, krivi mu se bršljani u čičmi! (objašnjenje- vjerojatno je riječ o pršljenovima kičme!). Vidila san jedne postole šta se cungaju dok odaš. Kažu likari da je to puno dobro za čičmu i da brzo dođe do ozdravjenja. Našla san mu jedne lipe i uzela broj 43. Di će veće nije Grgur Ninski! To me je zapalo 50 eura, a bile su 127! Kako neću iskoristit takvu priliku! Više nismo mogle orcat nego smo izašle i zvale Iber-taksi, a meni ladno. Išla obuć onu pelicu šta mi je Anka darovala, kad tamo drugi model, nije ko oni iz veltrine! Tila san vratit, ali hebi ga, taksi doša i odvelo nas na kolodvor.
-Pa dobro ste prošle za crni petak! Zašto ste dišperani? -Dobro prošla?!, razderala se -Vidi ovu jaketu od onkološke, ekološke pelice. To ti je ta! Stoji mi ko onima šta su čekale mornare u portu! Parin stara rufijana! A šta ću sad? Moran je nosit kad je zaladilo i dok ne kupin novu! A vidi mi na nogama postola. Cungam se u njima, digo ću sratat, pet su mi brojeva veće. Šta san ja znala da mi je sin tako naresta i da ima tabane za broj 46. Za inat ću ih njemu nosit! Moga se ustrpit i stisnit malo nogu za jubav materinu. A vidi mi vlasi, digla je onaj antiki kapelin. Prikazala se cijela paleta boja od nebesko plave do kardinal crvene. -Ovo san se odma za inat sama opiturala. Unuka me nabrecala da ta boja više nije u modi. I sad priko moje stare piture i priko sidog izrasta, pogledaj kako je ispalo. Parin papagalo šjore Ređinete!
-Ajde, bar vam je nevista bila zadovoljna s pilulama! -Šta zadovoljna!, zaorjala je -Sinoć ih je popila, a jutros me tila razapet! Kaže da cilu noć nije zaspala, ali ne od fumada i živaca nego da je imala proliv! Ja san ih jutros za dišpet tri popila i mogu ti reč da san smirena! Evo tute mi je baš škatula, iđen odnit u apokteku da mi rastumače. Ajde ti si učen pa baci oko je li piše da je za oti rilekso-opuštanje. Na kutiji je pisalo ‘relaxing intestinal disgestion’. Kako joj sada bezbolno propčiti da se radi o preparatu za opuštajuće pražnjenje crijeva?
Nije bilo ni vremena, jer je Vinka iznenada zakukala -Ajme moran trčat na stranu! Gudi mi u crivima ko da san se fažola zoron natukla. -Ajdete brzo!, zabrinuo se redar Kamarina. Ni najavljena dijareja od greškom prevedenih i u inat popijenih pilula, nije je obeshrabrila. -Čekaj! Stisnit ću ja! Za pravo reč, meni je ovaj bleck-frdej bio puno drag. Em sam učinila đir do Splita i vidila svita, em sam malo potrošila.
Brzo je kontala -Pelicu dobila mukte. Deset manje dva i po za pituru, dvasideset za pilule i pedeset za postole. To je u sve , zbrajala je brzo na prste, 87, 50 eura. Čekaj lažen! Još san uzela 12 pari mudanata. Prava prilika, moj broj. Evo su mi ostale u borši. U paketu su nisan ih još ni otvorila. Oćeš vidit? Teško je bilo odbiti takvu ponudu.
Na pakiranju je pisalo ‘Hot erotic underwear’. Autoru redaka je pao mrak na oči. -A platila san ih samo 12,50. To ti je sve skupa 100. Hebe me se, mali će poteštat Škendrin dat božičnicu od 50, pa će mi to refundisat pola troška. Ko to more platit? -Niko nego Black-Friday!, dobila je odgovor.Uzvrtila se spremna na pohod prvom dostupnom sanitarnom čvoru. -Sad moran trčat! Srićon da iman ove mudante sa sobon, ako šta krene po zlu i završin ne daj Bože na kitnu pomoć, da san uredna i čista.
I autor redaka kaže ne daj Bože! Naravno, najprije radi zdravlja šjore Vinke, a onda i radi skandala da je medicinsko osoblje ne bi ugledalo u ‘hot erotic underwear’ izdanju. I tako je avantura crnog petka naše suradnice okončana.Danas nismo o antikim pojmovima. Biti će vremena. Bleck-frdej iskustvo šjore Vinke šteta je bilo ne prezentirati u Kamarinu. Ko to more platit!
Piše: Marino Srzić
