Zahvaljujući aktivnoj ekipi Udruge makarskih umirovljenika, domaći se penzioneri ne mogu požaliti na neaktivnost. Izleti, društvene igre, zbor, ispunjavaju umirovljenicima vrijeme na kvalitetan način. I tako dok je ‘normalnom svitu’ dobro, Vinkinoj dišperanoj kumpaniji ni to ne valja. -Boje bi im bilo molit krunicu nego se incat!, komentirala je Anka. -Ko kaže da ne mole oni koji viruju!, kontrirao joj je autor. -Moš mislit! To je per la finta!, ostala je pri svome. -Za penzionerke nije kalašenje nego kužina!, bila je kategorična Vinka. -Kužinavaju itekako! Eno i makarune čine i prodaju ih! -Biće da i jesu, ali se ne mogu mirit s mojima, da su in sad od suvoga zlata!, nije se dala.
Mere je imala prigovor na tjelesne aktivnosti. -Samo se itaju bućama! A di je pravi šport? Di je maraton i skok u vis? -Pa ne spremaju se na Olimpijadu!, branio je autor umirovljeničke boje. -Mogu i doma sama balote po tinelu vajat! Da je koji ozbiljniji šport ja bi im prva pristupila!, zaključila je okorjela športašica. I Paško je bio kritičan -Same ženske! Kad sam već upa u Vinkino kolo, ne moran trpit još jedan AFŽ!, mačistički je probrundao. -Ali ima i muških! -Ima ali su ih ženske pocesale! Dosta ja trpin sa ovin mojima, ne triba mi još zluluma!
Marta je zacvilia poput sinje kukavice-sirotice. -Ja bi in se i prikjučila, ali ko će dat šoldi za članarinu? Kad nadomirin sve račune, ne ostane mi ni za lemozinu! -Škrtičino! Koliko si eura u štramac naslagala, mogla bi platit i članarinu za cilu krajevsku inglešku famiju!, spustila joj je Mere. ‘Sirotica’ se pravila da je ne čuje.
I tako je nabrajajući neopravdane kritike i neprovjerene informacije, kumpanija ostala pri stavu da im u Udruzi nije mjesto.
Vinka je po ustaljenoj praksi nazvala koji dan pred objavu Kamarina. -Šjora Vinka, šta ima nova? -Šta će bit? Kiša! Tužno i ćemerno! -Di su drugi? Počela je referirati -Anka se tila litretat sa onin glavnin papinim čovikom za Rvatsku šta je doša na svetoga Klementa da se može okolo falit kako je u bliskin vezama su Vatikanon. Kako se ono čovik zove? -Nuncij Giorgio Lingua. -E oti! Zastala je -Kad je nuncijo, je li on u rodu našoj pokojnoj Nunci Ivičević? Isto im je ime! Ili je to bezime? Je li mali?
‘Mali’ nije imao volje objašnjavati značenje nuncijata, niti provjeravati obiteljsko stablo legendarne Nunci i nuncija -Mislim da nije. I šta je bilo s Ankom? -Obukla se ko da iđe u svatove. Stavila priko glave veletu, jer da je to red i obula nove postole. Nahebala grdno! -Zašto? -Zato šta postole nije šjolala sa gumom, pa se oklizla i strombujala priko Kačića. Sad nema litretanu sliku nego sa modricama litretanu guzicu. -Jadna! -Nije jadna, nego se čini veći papa od pape!, ukorila je prijateljicu. -A Paško? -On je dišperan jer nema ribe za uzest. Izio je konzervu sardine su voćen i sad ga je uvatila litajica! -Bidni čovik! -Nije bidan, nego je ingordeco! Triba je sačuvat štogo u ledenicu, a ne sve prije proždrit.
-Di su Marta i Mere? -Marta se osramotila u vatrogasaca! -Kako vatrogasaca? -Tako kako je išla na čašćenje u dom vatrogasni za Klementa. Nema stola kojega nije potaracala.
-U saket je trpala spize da bi se mogla najist divizija. Fermala je jedna šta piva u zboru i rekla -Ostavite štogo i za drugoga!, a ona će njoj -Ja to skupjan za potribite. Onda je kasnije ota ista vidila kako prodaje na rivu kolače i nudi svit -Ajde kupite, ovo je za potribe Karitasa! Napala je Martu da svi čuju kako prodaje skupjeno u vatrogasaca. Ima žena i pravo. -Biće Marti bilo neugodno, sažalio se autor. -Ima i zašto! Lija stara prifrigana sa svin mastima primazana. Ko da je đavlu s parangala utekla! Eno se zakveštala doma i ne izlazi iz kuće od sramote! Neka joj!, nasladila se Vinka.
-Šta je s Merom? -Mere je pritirala! -S čime? -Sa športon! Gledala na televiziju kako neka dica bez pameti, skaču s krova na krov, jer da je to nova moda. Ajde reci ti meni mali, je li to moda ili manitaština? -Manitaština!, složio se ‘mali’ -Pa nije ih Mere valjda išla imitirat?! -Nije ih emitirala u cilo, ali ih je emitirala na po. -Kako ‘na po’? -Nije skakala sa kuće nego sa armeruna! -Molim? -E tako kako ti kažen! Išla je vidit more li i ona činit tombule morbine ko ta manita mladost. Popela se na armerun i itnila na kauč. -Je li se pribila? -Nije! Oti kauč je kvalitetan su jakin peder-šustama.
-Feder! -E feder, šta san rekla? Ovo mi klapa u zadnje vrime dentijera, pa rečen krivo! -Kako je završilo? -Odskočila od peder-šuste i pala po tlevu, ali se nije ruvinjala. -Dobro je prošla! -Nije! -Odletila joj je cavata i pogodila u regalu veliku vazu šta joj je ostavio pokojni barba koji je uteka u Argentinu. Otišla je u ijadu komada. Na tu je vazu je bilo angravirano su zlatniin slovima ‘Živila Rvatska’ na jednu bandu. -A šta je bilo ugravirano na drugu? -To ti ne smin kazat, jer bi moglo bit kažnjivo! Krila je otu vazu na šufitu sve do nove Rvatske, a onda je izložila u regal i svima ponosno kaživala. Ali samo onu nekažnjivu bandu! Isplakala mi se kako bi više volila da je svaku kost pribila, nego da joj se vaza rvatska razbila! -Ža mi je! -Meni nije! Tako joj i triba kad se uspalila i skače s armeruna!
-I sad ste se svi zatvorili doma i više se ne družite. -Sadašnjica žalosnica!, požalila se -Moji imaju posla. Vidin ih samo kad in serviran ručak! Jedino mi Mizera navrati, ali šta ću š njome? Samo piva sandolinke! -Sevdalinke! -E to! Piva i razvija kore za bureke. Rekla san joj da me nauči učinit burek od sira, pa se ofendila i kazala da je izazivan na nacionalnu osnovu i otišla! Pa di je burek osnova, reci ti meni? Može bit jedino osnova za najist se, a ne za naciju. -To vam je zato šta su Bosanci osjetljivi na burek. Burek je samo s mesom, a sa sirom sirnica, sa zeljem zeljanica… -A sa ciplima ciplanica, a sa štrakulon štrakulanica, dalo je Vinki u glavu. Očito nije imala razumijevanja za osjetljivost Bosanaca spram nacionalnog specijaliteta. -Nego, nešto san ti tila dat u zadatak, ne bilo ti po zapovidi. -Kažite! -Mogu ti reč da je nama dosadno! Samo blejimo o spizi i intrigajemo se u tuđa posla!, izrekla je sažeto interese kumpanije. -Kako vam mogu pomoć? -Mi tribamo ispunit vrime su nečim pametnim, učenim, inšpirativnim! -Ja sam vas nagovara da se uključite u rad Udruge umirovljenika!
-Nećemo!, bila je tvrdoglava -Zakjučili smo da bi nam ti triba nešto oraganizovat! -Ja?! -E ti! Čak je i škrta Marta kazala da bi to moglo bit i za koronarno! -Kako mislite za koronarno? Ja imam neke male probleme sa srcem, ali nisam baš za koronarni odjel!, lecnuo se autor. -Ma ne to! Nego šta se plaća! -A mislite na honorarno? Niti promislit! Vi ste meni prijatelji! -E kad smo ti prijateji, dođi večeras da se dogovorimo! Tako ću i njih izvuč iz kuće da mrvu živnu. Vako ćemo se pritvorit u pogrebnu službu! Ajde dođi! Izvadit ću iz leda bakalara šta san ga zamrzla, pa ću ga žbatit na bjanko! Autor mora priznati da bakalar na bjanko nije bio presudan, no nije bio ni beznačajan motiv za vižitu.
Bakalar je bio za prste polizat. Vino dovoljno jako da zamanta i pridonese pristanku oko angažmana. Ekipa se od pustih dežgracija prilično rekuperala. Paškini crijevni problemi nakon ‘sardine su voćen’ su nestali. Anka se poslije pokušaja neuspješnog litretavanja s nuncijem, tješila s fotografijom gdje je aparat uhvatio u neposrednoj blizini pape Vojtile prilikom župskog hodočašća. Ponijela je fotografiju sobom. -Evo!, pokazivala je prstom. -Tute se osobito meni obratio i reka -Moli sestro Anka za mir u svitu! -Je! Nije sveti otac ima drugoga posla! Jeli te i imenova pomoćnim biskupom?, narugala joj se Mere. -Neka ti je pukla barbina vaza!, osvetnički se izbečila Anka. -Ne kopaj mi po ranama! Juta trava na jutu ranu!, zarežala je Mere.
-A kako ste vi teta Marta? prevrnuo je temu autor sluteći žešći skandal. -Bez krivnje kriva! Samo san tila potribitima pomoć! -Tila si sebi pomoć!, skočila je Mere. -To san i rekla. Ja san isto potribita!, solomunski je odvratila.
Vinka je prekinula brbljanje. -Ajde mali reci nan šta si smislio? -Najprije se tribate dogovorit šta bi vam bili zajednički interesi za okupljanje.-Ja bi mlade vezilje!, javila se Anka. -Možemo rekamavat, činit toledo i rišelje, punto-kapo, punto-kroče, badat Viler gobleme… U nabrajanju tehnika ručnog rada fermao je Paško. -Ako nastaviš badnit ću te ovin u ćivericu, podignuo je u zrak pinjur kojim je do maloprije grabio bakalar. -Mene si našla da vezen i rekamajen!
-Ajmo učinit na Vinkin balkon teretanu i razvijat svoje tilo! Ja ću van bit trener!, ponudila se Mere. -Šta san se imala razvit, razvila san se ima 65 godina, namjestila je Vinka ređipet ispod kućne vešte i istakla bujno poprsje, te dala prijedlog -Bilo bi lipo da učimo nove teknike kuvanja. Mizera bi nas uputila kako se čini burek sa siron, a Fernando filipinske specijalitete. -Ti već uzmaš satove za bureka u Mizere, pa bi ispala najboja. Ne može!, prosvjedovala je Anka.
Marta je predložila edukaciju o pogodnostima kartičnog plaćanja, a Paško se zalagao za malu školu peškafonda. Ostatak ekipe je ideje odlučno odbio.-A da krenemo sa čitalačkim klubom? Ja jedan već vodim u knjižnici. -A koje libre ćeš nam donosit da čitamo?, zainteresirala se Vinka. -Ja bi onu knjigu ‘Žrtva ispovjedne tajne’, poželjela je Anka. Krenulo je prepucavanje oko lektire. Mere je sugerirala ‘Penjačeve zapise’, Marta ‘Kako sam zaradio prvi milijun dolara’, Paško self-priručnik ‘Spolnost u zrelim godinama’. -Daj ti nama štogo učeno i fijeno šta nismo čitale kad je tribalo!, založila se Vinka za klasike. -Oćete ‘Anu Karenjinu’?
O slavnom djelu je ekipa ponešto i znala, te spremno prosvjedovala -Ni govora! To je od onoj šta je ostavila muža i dite radi jubavnika!, skočila je Anka. -Da je bila pametna mužu nije smila priznat nego činit posal da niko ne zna, nadovezao se Paško. -I još se bacila na prugu pod feratu, sjetila se Mere. -Bleka!, ogadili su u zboru Tolstojevu junakinju.
-Ajdemo onda organizirat literarnu sekciju! Napišite do do novog druženja sastav na temu ‘Ljudski je griješiti’, izmoreno je zaključio autor. Ideja im se svidjela. -Ajmo svi doma pisat!, otpravila je Vinka goste u po bevande. Sekcija se razišla. U slijedećem ćemo Kamarinu imati uvid u literarne afinitete naše kumpanije. Bez sumnje će biti zanimljivo. Do tada potpisnik kolumne apelira na članove Udruge umirovljenika da nekako nagovore Vinkinu kumpaniju da im se pridruži i spase ga od uloge animatora. U protivnom će se autor iz očaja umiroviti prije vremena i hitno postati članom udruge.
Piše Marino Srzić/ foto: privatni album
