Snažan utjecaj asketskih načela biskupa Bijankovića, dugo je održavao grad pri vrhu najstrože ljestvice pokorničke korizmene tradicije. Kako bilježe ljetopisci i sam se Bijanković kroz korizmu hranio isključivo soćivicom posutom pepelom i suhim kruhom, te bio slijednik običaja tjelesnog samokažnjavanja.. Procesije sa flagelantima, održale su se duže nego u drugim sredinama.
Navade su se tijekom vremena promijenile i više nikome nije padalo napamet sam sebi nanositi rane pa taman i u spomen na muku Kristovu. Paralelno s takvom pokorničkom Makarskom, živio je svijet koji je post uspješno prevrnuo u demokratični nemrs. Umjesto govedine i masne svinjetine, papali su se crni rižoti i oborite lešade, i već se bilo ‘bliže’ Bogu. Tako su, blagovali oni kojima je takujin bio prilagođen šampjerima, a ne šparima, te se kroz pokorničko vrijeme prolazilo bez orjanja gladnog štumka.
Kakve smo bezbožne redikulade počeli prakticirati otkako je demokracija zakucala na vrata znamo i sami. Tobožnja mučenička odricanja od Milka-čokolade i cheesburgera, postale su mondenim korizmenim običajem. Ipak, još postoji stara garda koja prakticira podnošljivu navadu posta petkom i izbjegavanje mrsa. Oni bi radije pristali na opći bankrot nego da na Veliki petak ostanu bez bakalara, a za Uskrs bez janjetine. Jer, adet je adet! Takvoj kumpaniji uz šjoru Vinku i susjedu joj Anku, spadaju Paško Cima i Mere Općinska, novi junaci naše kolumne promovirani u prošlom điru.
Autor redaka uočio je neprilike spomenutih likova pri prakticiranju strožeg posta. Kako je riječ o gerijatrijskoj četi, živahnoj, no ipak ostarjeloj, redali su se problemi u vidu afanavanja, biljenja očima i pada cukra. Zato se činilo nužno privoltati ih na drugačiji post, onaj duhovne vrste, kakav je preporučio i sam papa Frane. Naša ekipa prijedlog je shvatila ozbiljno, zapamtila sve upute i sada je valjalo provjeriti kako su se snašli.
Ovaj put susret je dogovoren kod Anke, a ne kod Vinke. Dogodila se dežgracija koju je Anku učinila nesposobnom za popeti se do Vinkinog stana. Što je bilo? Bilo je svega i to ne samo kod nje. I ostali sudionici ‘korizmenog-ekšperimenta’, prošli su kroz teška iskušenja. Kakva, zapisivač Kamarina doznao je ovih dana na ‘kružoku’ kod Anke. Sjedila je u fotelji infašane noge podignute na tabure i tužno motrila okom modrijim od zrele šljive idealne za punjenje knedli.Ni ostatak iz tinela nije bio u boljoj formi. Paško Cima s kalamarima do po ćunke i žući od šafrana, a Mere Općinska s upaljenom kožom nausnice i ranama po bradi. Vinka je pak na leđima imala instaliran ‘kozmodisk’, popularno pomagalo za križobolju.
Tako ranjene, dešvane i makane, bilo ih je tuga za vidjeti. -Jeste li vi to zajedno išli u štetu, pa zadobili grupnu povredu?, pokušao je autor atmosferu turobniju nego na odjelu traumatologije razvedriti, ali mu nije uspjelo. -Kobog da i ti vako!, nakostriješila se Vinka, pa shvativši da je kletvom pretjerala, hitro učinila znak križa na usta i blago rekla -Ne daj Bože sinko šta smo prošli ovu nediju! -Križni put, zajaukala je Anka premještajući zamotanu nogu. -Muku gorku!, nadožuntala je Mere trljajući se nervozno po upaljenoj nausnici. -Kalvariju!, kazao je iznureni Paško tronutim glasom. -Ne bi da sam sve ofanzive prošla vako nahebala, zaključila je Vinka namještajući kozmodisk.
Pomagalo kontra lumbalnih bolova bilo je predugo za njenu visinu i visjelo pozadi tek par centimetara od poda zaplićući joj se o noge. -S otin repon pariš ko oni dimnosauri iz Kinder jaja šta ih skupja moj unuk!, uhvatio je ala manito smijeh Anku. -Ista si tarantela!, prihvatila je cereći se Mere. -Repica ko u viverice!, živnuo je naglo i Paško.
Za divno čudno Vinka se nije niti ofendila, niti im skresala milo za drago u brk. Dapače, škercano je nastavila zahebanciju na produljeni rep kozmodiska. -Jesan borami! Isti san oni kengur-klomkan s kanavace šta mi je pokojna teta Lucy poslala iz Astralije nazad 50 godina! -Ajmo mi o onome za šta smo došli na vironauk!, kazala je ozbiljno Anka.
Voditelj ‘radne skupine’ pomirio se da je bespredmetno ispravljati kako se ovdje ne radi o nikakvom vjeronauku, te je preuzeo ulogu amater-duhovnika. -Oćemo, ali prije mi ispovidite kroz koje ste to dežgracije prošli? Počela je Anka, vidljivo u najruvinjanijem stanju. -Sparoge! Vrag in ime odnio! Prvo bi žene nabrale sparoga, prodale koji mac na pijaci i svršila Mare zavit. Sad su svima dale u glavu. Divizije orjaju priko Osejave sve do Volicije i šunjaju po tlevu kuda na zemji restu pečene tuke, a ne trava! I tako smo ja i Vinka odredile jedno popodne otić koju ubrat. Nako za marendat uz koje kuvano jaje! Anki je pala noga s taburea, bolno je zajaukala, pa je nastavak slijedio u Vinkinom aranžmanu.
-Ja se sitila za jednu poštu na koju je uvik bilo sparoga, malo daje od Barbierove vile, pa uzgor do jednoga bora, pa opet livo di je jedna stina malo manja, topografski je precizno odredila nalazište. Došle mi tamo kad dvi gospoje već brste! Anka je konačno deportirala infašani ekstremitet na tabure i preuzela riječ -Ja in govorin, ostavite malo sparoga i za nas, a ona meni -Mrš stara! U meni uzavrilo -Kome ti stara hebena čobanice! Krava ti je nad kominom repon mavala dok smo ja i Vinka po Osejavi odale! -Je!, govori ova druga -Odale ste za privrtat se sa muškima! Udrila mi krv u glavu, uzela ščap šta san ga nosila ako intra zmija i uputila se da ću je žvajznit, a ona ti mene udrila svon snagon u civanicu. Izgubila san bušolu, pala na stinu facon i eto mi šljiva šoto oka i ruvinjana noga!, rasplakala se.
-One dvi gude pobigle, a ja išla Anku dizat, rekonstruirala je događaj Vinka -Ne bi je diga ni Veli Jože ni gorska služba šta spašava. Istegla san škinu dok san je nekako osovila na noge i uščuklo me od križa do gnjata, pokazala je na kozmodisk.
-Jeste borami prave mučenice, sažalno se oglasila Mere. -Ko sveti Andrija raščenjen na križu na sve četri bande, uzdahnula je Vinka. -Vi ko Andrija, a ja ko sveti Lovre na gradelama. Spečena i šufigana. Nu gledaj mali!, pokazala je na upaljene rane pod nosom.
-Od čega vam je to? -Od moje manite glave šta slušan luđeg od sebe! Uvatila me sestrina unuka da otvara oni salon di mažu ćunke da budu mlađe i meću falše notke! -Kozmetički i pedikurni!, podučila je Vinka. -E to! Da ne može nać nijednu žensku šta ima takve brke i runja po bradi ko ja, pa da joj dođen za prezentovat neku novu tekniku kontra dlaka šta će doć činit jedna gospoja iz Zagreba. Ja bleka pristala. Okupilo se u salonu žena. Mala me polegla na katrigu šta se miče ko u zubara i izvrnila šoto da mi se zamantalo gore nego da san se na kavalaric vrtila. Namazala nekon kremon šta mi je zateglo ćunku da nisan mogla prozborit ni riči. Svr’ toga pinelon namazala vosak gusti. Onda je ta gospoja kozmetička profešurica upalila jednu makinju ognja žešćeg od one let-lampe i s time me grijala pod noson i po bradi.
Upalila mi se ćunka gore nego na kominu i počela ja nabrajat da me se mane, a ona kaže -Gospođo Mere, strpite se još malo! Kad bude gotovo, nikad se više nećete tribat defilistat! -Depilisat!, ispravila je Vinka. -I neću. Neće dlaka na me, al će mi rane ostat dok ne oden pod ploču!
-A šta se vama dogodilo pa imate takve kalamare pod očima i tako ružnu boju?, nedostajala je još ispovijed Paške Cime. -Ne govori mi sinko ništa! Nisan spava tri noći, a sve mi je kriv oni mali šta uči medicinu od pokonjega Bariše unuk. Srio ga nikidan i kažen mu -Ajde mali ti učiš za doktora, ne mogu noću oka stisnit, priporuči mi štogo!
-Uzmite nešto lagano na bazi bilja za insomniju. Tako van se zove učeno nesanica. Otiša u apoteku i pitan, apotekarica mi daje neki bibit. 78 eura! Mislin se neću toliko trošit pa taman ne usnio do Božića. Pita u samoposlugu imaju li oni štogo da je cinije, ali se nisan moga sitit te nesritne riči insomnija, pa bubnio euforija. -Ima barba govori mi mala i baš nan je na rasprodaji. Uzeo san cilu duzinu važa i svih 12 saloka istu večer. Je me malo promutilo, ali mislin se fala Bogu, bar ću se naspavat. Nikako usnit. Oči ko na šuste! Forca me nika uvatila velika. Popravio na šufitu ponistru, prominio sve žaruje po kući, opra kante od škovaca na dvoru. Tako tri noći. Uzeo oni važ od tog pića i čeka študenta da izađe iz kuće.
-Šta si mi ovo priporučio nesritniče!, kaživan mu ja važ. -Krivo ste razumili govori mi mali -Ovo van nije za insomniju, ovu su vam podvalili najžešče energetsko piće za euforiju. Pijte kamomilu da van se organizam očisti! Eto tako sam proša veliku muku zarad euforije i energije, i još se rekuperajen!, završio je Paško. Nakon tako dramatičnih ispovijedi, voditelju skupa nije preostalo ništa drugo nego primijetiti
-Stvarno ste se napatili, a do kraja korizme je još dugo. Nego, jeste išta od onih papinih preporuka usvojili?
Izvadili su iz traversa, boršina i džepova papiriće i krenuli taksativno nabrajati. Najprije Anka. -Evo tute je papa reka -Posti od nedostatka oprosta i prakticiraj pomirenje. Ja san tako i učinila! Kad me sin odveo u bolnicu da mi priviju nogu, taman je na vrata ulizla i ona šta me udrila u civanicu.
Sitila san se šta je papa priporučio i kazala joj -Čerce ja ti opraštan, ali kad skupiš koju sparogu više donesi i meni! Ona se rasplakala i rekla da oće! Jesan dobro učinila? -Jeste!
Onda je nastupila Vinka -Papa priporučuje -Posti od uvredljivih riječi i širi ljubaznost. Ja nisan Anki rekla ni gudo ni bleko kad me uščuklo dižuć je s tleva, nego samo -Ajme jadna ti san, ali ti nisi skroz kriva. Kriva je moja škina. More li to proč? -More!
Referirala je i Mere – Posti od prigovaranja i cijeni jednostavne stvari!, kaže Sveti Otac. Ja nisan prigovorila onoj kozmetičarki šta me oparentala po čunki i još san joj kazala, da joj svaka čast šta me oslobodila brka! More li tako? -More!
Završilo je s Paškom -Posti od nezadovoljstva i ispuni se zahvalnošću, govori Sveta Stolica, a ja potvrđujen da nisan nezadovojan šta tri noći nisan spava, nego san sritan da san kroz te noći učinio posla šta ne bi za godinu dana, a sve zahaljujuć otom energičnom napitku! Je li dobro? -Ne može bit bolje, zaključio je moderator skupa zadovoljan rezultatima.
A autor redaka? On je odlučio zajedno s čitateljima Kamarina postiti od pesimizma i njegovati nadu da vas je i u ovom điru bar malo oraspoložio kako namjerava i dalje!
Piše Marino Srzić / foto: privatni album
