Našoj kumpaniji baš je u vrijeme došašća krenulo naopako. Umjesto adventske idile upali su u konfužjun s kriminalnim predznakom. Svemu su bile krive Luce i Mizera. Sveta Luce ne svojom krivnjom, što se ne bi moglo reći za Mizeru, nositeljicu bosansko-hrvatskog državljanstva i zaručnicu Rodriga, filipinskog gastarbajtera. Ukratko, u Vinkinom stanu pronađena je veća količina sjemena kanabisa zakamuflirana u tradicionalnu pšenicu svete Luce. Inspektor Goran brzo je riješio situaciju i priveo osumnjičenje za prevaru naivne unuke Suzi. Dotada je Vinka revnošću američkog marinca dežurala pred špajzom zakveštanu krakunom. U špajzi je bila pohranjena solidnija količina spomenutog santa Lučija-kanabisa. Kad je konačno inspektor Goran, uz pratnju redarstvenika, sredstvo za zamantavanje iznio iz špajze, jadnoj je Vinki pao kamen sa srca.
Dilerska afera bila je okončana. Afera s Mizerom izazvala je ozbiljnije komplikacije. Vijest o bijegu Rodrigove zaručnice priopćio je u prošlom Kamarinu Mate Šterika: -Mizera utekla od Rodriga u Garmišopatenkirken! On krenio za njon, ali ne daju mu radi šenkena! Javio je tako svome kolegi Napalcu priko mobitela!, izrecitirao je Šterika.
Nazočni su pomislili da Mate balanza od žmula više ili posljedica kulpa možđana, no inspektor Goran odmah je shvatio. Dakle pevaljka je odmaglila put poznatog zimovališta ostavivši očajnog Filipinca. On je krenuo za njom, ali je zbog nesređenih papira vraćen curik-nazad. U gradu pod Biokovom još ga nije bilo.
Filipinsko-bosanski golupčići savili su svoje gnijezdo u Vinkinoj garsonijeri naslijeđenoj od tete. -En ti jarca ko zna šta mi je u karsonjeri!, zabrinula se Vinka. -Ja mislin da je moga u priši ostavit uključen rešo!, zloguko je pretpostavila Marta. -Prije će bit da mu je ostala otvorena kanela, pa je sad nasta veliki povodanj!, nastavila je katastrofičan niz Anka. -Hebi ga neman dupli kjuč!, bila je sve zabrinutija šefica. -Kako ćemo uć? -Rumbat!, već se spremala na okršaj s vratima borbena Mere. Paško je bio najpraktičniji -Ja ću puten do karsonjere uzest u sebe ramandelu! Ta je otvorila i kasu u Porezni ured kad je šef izgubio kjuč!
Rečeno, učinjeno! Vinkin zdrug oboružan otpiračem rečenom ramandelom, uputio se put ‘karsonjere’. Paško i Mere su udruženim snagama uz dva hitra poteza otpiračem razvrnuli bravu, pa su se našli u sveopćem kaosu Mizerinog i Rodrigovog utočišta. -Pari ko ježeva kućica. Ko iz one priče Ranka Čovića, kazala je Marta. -Nije Ranka Čovića, nego Branka Čorića, ispravila je Vinka. Usporedba s kućicom slavnog Ćopićeva ježa, svakako nije odgovarala. Jež je bio uredan.
-Ovo je kažin! Šta su mi ovo učinili od nekretnine!, bacila je pinu vlasnica. -Špilja grija! I to u sveto vrime prid Božić, prekrstila se Anka.
I najgore plise i najokorjeliji boemi ne bi se snašli u zatečenom rusvaju.
S maća i zagorina na špaheru mogao se iščitati prehrambeni ciklus od par proteklih mjeseci. Iz otvorene botelje vina vonjao je maravan spreman za pretvoriti se u kvasinu. Lavel prepun neopranog suđa obećavao je epidemiju kolerom, a pod se lijepio na šjole postola. -Da nalete grdelini ne bi triba ni višč ni baketina, primjetila je Mere -Oma bi se zalipili. -A vidi vlage po kantunima, upirala je prstom u strop Anka. -Vele ti se gljivica nakotilo moga bi se od njih učinit lipi rižot!, potvrdila je Marta.
Pri vižitavanju kondota Vinka je riskirala trovanje dišnih kanala. -Ko fonja smrdi. Ma šta fonja! Fonja je parfen za ovo, prekrila je čistim faculetićem usta.
Usred takvog milenijskog nereda i plisnjavog konfužjuna, Paško je ugledao jednu svijetlu točku. Mudante ‘de kurbe’ uzorka prebačene preko taburea. -Možete reć vi šta oćete, ali ovako se nešto u vas čistunica ne može nać!, dignuo je slavodobitno komad intimnog rublja u ariju.-Pu gade! Jarčino! Samo su ti šporkarije na pameti!, pljucnula je u stranu Mere. –Poštena žena mora imat mudante šta gori iđu priko pupka, a doli do malo ispod kolina!, poučno je iznijela mudante-teoriju Anka.
Vižitali su i ormare. Tamo je bilo sve začuđujuće mirišljavo i uredno. -Vidi ti ovo! Sve stivano ko u apoteku i vonja ko duša!, začudila se Mere. -Izvanka gladac, iznutra jadac! Govorila je jedna moja gošća iz Požarevca., sjetila se Anka.
Onda se izvanka čuo uzvik -Neko nam u stan provali moj Rodrigo. Baksuzluk nas prati veliki!, jasno se raspoznavao Mizerin glas. -Polisss help! Reduarstvo pomoćiii!, čuo se sad i Rodrigo. Pojavili su se pred kumpanijom.
-Neće ti pomoć ni četa redarstva kad vas ja u ruke uvatin!, krenula je Vinka u napad i da je Mere i Paško nisu uhvatili, ljubavni par bi završio na traumatologiju. -Šta ste mi ovo od karsonjere učinili! Di ste pobigli? Odakle ste se sad prizentali?, zasula ih je šefica pitanjima. Rodrigo se umorno srušio u fotelju i gorko rasplakao -Sori šuora Vinka! Soriii! -Ako te šuora Vinka sori sad s ponistre neće te majka filipinska živa dočekat!, dalo joj je u šufit.
Riječ je preuzela Mizera -Mi se malo opustili, pa stan zapustili. Sve ću ja to opet sredit, nemojte nas tjerat! Kud ćemo? -Nemoj Vinka tirat jude u ovo sveto vrime! Di će jadni ti su. Siti se kako Josipa i Mariju nisu tili primit… -Pa nisu oni Bože mi prosti Sveta Obitelj!, prekrižila se Vinka. -Nisu, ali ja san za oko- komunizam, ispalila je Anka. -Aaa? -Ono šta je papa reka da nema veze koje si vire nego kakvi si čovik! -Nije bleko oko- komunizam. Nego ekumenizam! -E to!, pobrkala je malo pojmove Anka u dobroj namjeri. Vinka je prihvatila ‘oko- komunizam’ poslanje, mrvu se smirila, pa čak i pinku razmekšala, te rekla -Ajde šta ću s vama. Stojte di jeste, a sad mi reci di si nestala? Rodrigo se opet rasplakao, ali Mezira ga je prekinula -Ti sikter! Da si muško nije mi ni trebalo u Garmiš pobjeći!
Da sad damo priliku Mizeri da na tanane izdivani što je bilo i kako je bilo, Kamarinu ne bi bilo kraja do novog đira. Zato evo sažete verzije…
Mizera i Rodrigo upali su u financijski škripac. Rodrigova stara mater je na dalekim Filipinima uložila lovu u neku sumnjivu zvizdariju. U pitanju je bila čista prevara i prijetila joj je deložacija. Rodrigo i Mizera su skupili sve pare koje su imali i još se zadužili da spase staru od katastrofe. I spasili su je. Sad su oni ostali na suvo. Mizera je dobila ponudu od jarana iz Garmiša za turneju sevdalinki po gastarbajterskim klubovima. Honorar je bio dobar. -Ali on je dozno da je taj Mirza što mi poso nudi nekad bio moj jaran. Nako ne jaran obični nego… Tu je Paško prekinuo i precizirao prirodu jaranstva s terminom koji nije za pristojnu kolumnu.
-E to, složila se Mizera -Poludio moj Rodrigo! Ne da mi da odem i da para skupim, pa ja pobjegla! Otpjevala u dva kluba. U to mi javila jedna bivša koleginica što je završila karijeru i sad čisti na benzinskoj stanici, kako jedan plače na pumpi, papira nema, para nema, nego moje ime zaziva. Uslikala ga ona meni i sliku poslala, kad ono jest! Moj Rodrigo! Ja se ražalila, pokupila stvari i po njega. I eto nas natrag! Završivši štoriju bacila se sa svom pozamašnom kilažom na tanušnog zaručnika i obasula ga poljupcima. Paško je bio razočaran. -Hebeš ti to! Ovo ti je ko u onim američkim božićnim filmovima! Sve lipo završi, a ja mislio bit će koji masni skandal!
Ženske su otirale suze. Čak i Vinka. Ponesena rijetkim izljevima nježnosti sve ih je pozvala na božićni ručak.
Pozvala je i autora. Na ručku je i doznao za dramatične obrate. No doznao je i za malu dramu na Badnje večer. -Šjora Vinka sve vam je bilo za prste polizat!, pohvalio je ‘Mali’. -Vidi se da ti za pašticadu nisu podvalili debulanu junetinu nego pravu govedinu!, dao je kompliment Paško. -Njoke taman kako triba, nisu se ni prikuvale ni ostale žilave, oblizala se Mere. -Tuka masna, a ne tuberkulozna, javila se i Marta. -Zato šta je žena prid klanje šopala oravima, a ne galofakom!, otkrila je Vinka tajnu pokojne slasne tuke. Onda se prešlo na slatko. Poslije pohvale svih gulozarija i uz čašu prošeka, autor se sjetio pitati.
-Nisam vidio sinoć vas i Anku na ponoćku u Svetoga Marka. -Ništa mi ne govori!, zakolutala je Vinka očima -Ona je kriva!, uprla je prstom u susjedu. -Zato šta smo mislile da je ponoćka u ponoć, a bila je u deset, a mi zaknjale na kauču, zamuckivala je i nešto muljala Anka. -Nije istina! Tuko da li tuko! Pametnija je ona tuka šta smo je sad izili nego ti!, zaorjala je oštro Vinka nimalo u duhu Božića -I da nisi sad zaplakala! Anka se jedva suzdržala od revanja. -Šta je onda bilo? -Vako, počela je Vinka -Sve smo spravile i odradile na vrime, jer smo znale kad je misa. Onda smo išle malo odmorit prije nego što se počnemo zbigecavat za ponoćku. Govorin ja Anki -Ajde ne bilo ti po zapovidi skuvaj malo čaja da nas okripi. Ja ne mogu od umora. I skuvala ona čaja. Kako smo popile, tako smo zahrkale na kauču jedna svr druge. Probudile se u tri po ponoći.
-Kako vas je čaj tako zamanta? Ko da ste pili rakije! -Boje bi bilo. Bar bi nas zagrijalo! -Onda kako? -Evo vako! Pitan ja Anku -Koji si nam čaj skuvala? Anka se ubacila -Jesan, kriva san! Kad smo ono u priši spremale hanabis šta je oni deler podmetnio maloj Suzi, ja san uvalila šaku simena u Vegeta kutiju od late. Policija to nije priuzela iz špajze. Biće mislili da je prava Vegeta. Sinoć kad mi je Vinka naredila da skuvan čaj, zavatila iz te škatule i zakuvala. -Drogisala si nas. I to na Badnjak!, zaključila je Vinka.
Anka se konačno rasplakala. Onda se uz prošek smirila i rekla -Mali će nam Isus oprostit! Svi su se složili da hoće. -Šta je bilo, bilo je! Ajmo zapivat! Božić je!, odobrovoljila se Vinka. Paško je poveo ‘Narodi nam se’, pa umjesto ‘Na tom mladom ljetu, veselimo se’, ubacio onu zafrkantsku verziju -Na tom manduletu veselimo se! -E znaš da iman i manduleta!, skočila je hitro domaćica do kredence i razlomila na gvantijeru ljepljivu slasticu s komadima broštulanih bajama.
-A oćeš ti s nama dočekat Novu godinu? Je li Mali?, upitala je Marta pokušavajući odvaliti komad manduleta zalijepljen za gornju dentijeru. ‘Malome’ je na takav prijedlog pao mrak na oči, ali nije ništa odgovorio. Odluka će biti obznanjena u novom điru Kamarina.
Do tada zaboravite na inflaciju i gripu, ratove i dežgracije. Feštajte, papajte, guštajte! Tko zna hoćemo li moći dogodine. I naravno, ne zaboravite na druge.
Na dobro vam Mlado Lito došlo dragi moji ‘Kamarinci’!
Piše Marino Srzić/ foto: Privatni album
