Neopravdana đelozija sručila se svom silinom na autora! Da je znao kako će postati žrtvom zavisti, redar Kamarina ne bi pristao na intervju portalu koji redovito pratite. Jer šta će ti intervju, pa uz to još i gostovanje na podcastu Samo pozitivno, kad više nemaš mira. Naravno, ovdje nije riječ o tražiteljima autograma, ovdje je riječ o Vinkinom teroru. A kada Vinka stavi nekoga na zub, to učini i ostatak kumpanije.
Prisjetimo se. Zadnja Vinkina replika u prošlom điru glasila je – Na Makarska danas ti je izaša entervju, a nas nisi ni spomenio! Mali, spremaj pitanja do nedije za entervju sa svakin od nas ili zbogon Kamarin! Vinkina prijetnja je bila ozbiljna, no ‘mali’ je nije uzeo zaozbiljno. Da se situacija sve nesmiljenije kongula prema incidentu, spoznao je tek u četvrtak…
Marta mu je na pristojni pozdrav u kali odgovorila -Largo od mene!, i okrenuvši mršavu guzicu krenula k pijaci u potrazi za cinijom neprodanom robom. Paško je tri puta pljucnuo u stranu i produžio dalje. Anka je silazeći sa šimatorja katehetski savjetovala -Ispovidi se jer si grišan! Mere je u prolazu zaprijetila -Ničija nije gorila do zore, pa neće ni tvoja! Kulmen prijetnji osvanuo je kasno navečer na zaslonu mobitela. U poruci s Vinkinog broja, nepismeno, ali dovoljno za zabrinuti se, pisalo je: ‘OMpKNIT$CES AL OSVANt NETxES’ U prijevodu: ‘Omrknit ćeš, ali osvanit nećeš!’ Poruka dostojna Don Corleona iz prvog nastavka Kuma. ‘Maloga’ je uhvatila mala snaga, pa je krenuo put frižidera po nešto slatko da mu podigne cukar u krvi. Da ga je iza vrata hladnjaka dočekala odsječena konjska glava kao znak mafijaškog upozorenja, ne bi se začudio. Ipak nije.
Nije bilo drugog nego izvršiti obećanje, te prionuti sastavljanju entervju-pitanja koja će kumpaniju primiriti. Tik poslije svanuća, zorom u petak, stigla je još jedna poruka. Pisalo je samo -KAD ĆEŠŠ NAS DOč ENTERVJUIXSAT? Brzo utipkani odgovor glasio je -Evo me večeras! Kao da nije prijetila i vršila nasilnički pritisak, Vinka je nazvala. -Govorin ja mojima! Evo će nas doć entervjuisat! Svaka mu čast!, procvrkutala je iz zvučnika mobitela -Iđen se ja sa Ankon uvatit posla i štogo spremit! -Ma nemate se šta pripremat! Samo ćemo sist i porazgovarat. -Pusti ti kraju! To je ipak En-ter-vju!, energično je naglasila svaki slog i prekinula vezu.
Već je u portunu zavonjalo. Miješao se zamaman miris pečenog i upravo pofriganog. Da je kumpanija pripreme za ‘entervju’ shvatila ozbiljno vidjelo se s vrata kužine. Stol je bio krcat. Friško isječena janjetina, pjatanca puna friganih pogačica i terina s francuskom salatom, najavljivali su pravu feštu. Svečani moment ‘entervju’-skupa naglašavale su i monture okupljenih. Vinka i Anka, zategnute u jednake golubljo-sive strukirane haljine s utkanim šljokicama oko dekoltea, poput sestara Kessler, njemačkih pjevačkih zvijezda iz 60-ih godina. Marta u svilenoj bluzi boje trule višnje i plisiranoj modroj suknji. Mere u muškobanjastom, ali elegantnom sakou na rige. Paško u kariranoj country-košulji i rebantikama tako uskog kroja da su mu izvjesni organi zasigurno patili.
Autor nije od iznenađenja znao šta bi rekao, pa je neutralno komentirao. -Baš lipo! -Je li da je?, kazala je Vinka -Jesu te vako častili kad su te entervjuisali za Makarska danas?, znatiželjno se javila Mere. -Popili smo kavu. -Kavu! Umisto da su okrenuli štogo na gradele!, razočarano je komentirao Paško. -Vrime je reštrikcije! Vaja štedit!, izjavila je Marta poput glasnogovornika vlade pri najavi stabilizacijskog programa. -Ti čini kuco!, prekinula je Vinka i zapitala -Oćemo li prije prionit pijatu ili da počnemo odma s entervjuom?
Međusobno su se pogledali, pa zaredali s opravdanim razlozima za hitno blagovanje. -Meni je u štumku ko da se učinila jedna velika jama od gastrotitisa, bolno je prošunjala Marta držeći se za trbuh. Zaredale su se i ostale skuže. Anki su se sastavili gornji i donji tlak, a kad se to dogodi -Onda mi najboje paše pečeno da nivela pritisak na normalu!, objasnila je. Meri su pak samo vruće pogačice pomagale pri navali želučane kiseline, a Paški je isključivo francuska salata pomagala pri normalizaciji probavnog trakta. -Ne pijezdite puno, nego recite da vam je proradila žlizda ingordača i da jedva čekate počet labat!, skratila je proces Vinka, pa su na njen znak zasjeli i žvelto krenuli u eliminaciju spize.
Nije trajalo dugo. Za manje od po ure sve su svečane oprave bile maćane, s brada se cijedila mast, a podno nogu je bilo dovoljno ostataka za nahraniti kapunjeru kokošica. Anka je prazneći novi žmul bevande primijetila ispod bubi-koleta Martine bluze zanimljiv detalj. -Nu dođi bliže da ti vidin oti broš, puno je lip! Marta se zbunjeno uhvatila za ‘broš’, a Vinka detektirala pravu prirodu nakita -Koji broš! To joj je zapeo komad lebra od pečenog!
Autor je zaključio da od planiranog ‘entervjua’ uz ritam u taktu pečeno-francuska-bevanda, neće biti ništa, pa je predložio -Oćemo li onda počet s intervjuima, neće sve stat u Kamarin? Pristali su. -Sad više nema vrimena da svima postavim sva pitanja, nego ćemo ih ubacit u škartoc i ko šta izvuče tako i odgovara, ponuđeno je demokratsko rješenje. -More, ali nećemo ubacit u škartoc. Tako ne bi bila osigurana deskrecija!, rekla je Vinka pa se nimalo ‘deskretno’ zaletila do kredence, izvadila veliki Pretis lonac i poput pravog stručnjaka za sigurnosna pitanja dala uputu -Pitanja ćemo ubacit u njega i dobro uglavit poklopac. Svak će dobro protrest lonac otvorit i izvadit cedujicu. -Možemo i stavit na špaher pa otvarat kad zafišća oni botun za paru., nije mogla gluplje predložiti smantana Anka. -Lipo si se sitila. Cedujice bi se skuvale i učinili u cincarele!, poklopila je Mere. Anka je zbunjeno slegla ramenima.
Izvlačenje iz Pretis kuhala je krenulo. Prva je na redu bila Mere. Energično je protresla, dobrih 5 minuta orjala po loncu kao da tuče bjelanjak za učinit šato i konačno izvukla. Naglas je objavila koji joj je entervju-upit bio suđen -Tute piše: Što bi kad bi mogla promijenila kod sebe? Malo se zamislila, nakašljala pa šćeto-neto bubnula -Sise i čunku! -Kako to mislite?, zbunio se autor. -Eto tako šta cili život izgledan ko da san izašla drito iz sokolane. Široka pleća ko da igran rugbi. Gnjati na bocune, usta malešna ko kokošje prkno, bez sis i guzic! Parin muško, a ne žensko! Zato me cili život nijedan nije zamirio i ostala san stara cura! A ja bi tila imat prave lipe velike prsi ko ona Čičolina i debele pešnje ko crnkinje, one su najžešće. Kad bi mogla uložit šolde u sebe i dobro platit kojeg estetičarkog hirurga da me napumpa koji bi me muški sigruno zamirio!, razvukla joj se dentijera u osmijeh. -E hebi ga! Šta ja nisan izvadio to pitanje, sjetio se Paško. -Ja bi isto u hirurga da mi ugradi protezu! -Biće na livu nogu na koju cotaš, sažalno se javila Anka. -Nije! -Onda na desnu di te muči kolino? -Nije nego na onu sridnju da mi opet proradi kidraulika!
Kumpanija se zahihotala, a Paško izvadio svoje pitanje. -Mene pita vako -Bi li vratio posljednju ljubavnu vezu da imaš priliku? Počešao se po ćiverici, počeo kontati nešto na prste, zatvorio oči radi koncentracije i rekao -Hebi ga! Ne znan! Ja više ne znan koja mi bila zadnja veza! Malo je još razmislio pa odgovorio -Evo da mogu vratio bi onu Čekinju Andulku jer mi je činila knedličke za prste polizat, onda Slovenku Mojcu jer me darovala jednin lipin điletinon ala Kekec. Još ga nosin po kući kad mi zazebu kosti. Onda bi vratio i onu Austrijanku Mici, jer bi mi jodlala na uvo kad ne bi moga zaspat šta bi me uspavalo boje od kamomile! -Bi li ti koga vratio zbog jubavi, a ne zbog tih zvizdarija?, nije bila zadovoljna Vinka. -Pa knedličke, điletini i jodlovanje jesu jubav. Drugoga se ne sićan. Kad bi ugradio onu protezu možda bi se i sitio, furbasto se nasmiješio.
Anka se odvidavajući sigurnosni botun lonca toliko bezuspješno namučila, da je Mere izgubila živce, te je udarivši šakom o poklopac ubrzala proces. Na njenoj ceduljici je pisalo -Pamtite li što vam u životu nisu povjerovali? Odmah je pustila suzu. -Nisu mi povirovali, a da jesu bila bi na oltaru! -Evo je opet isto, munula je laktom u rebra Vinka Meru, znajući što slijedi. -Nisu mi povirovali da mi se ukaza sveti Ante na Dan žena 1961. Taman smo izlazile sa fešte šta je na osmi marta organizovalo društvo Naša žena, kad san na česmi na Kačiću ugledala svetoga Antu. Pruža mi je ljiljan i kaza -Ne gubi vrijeme na bezbožnim proslavama, nego moli krunicu za preobraćenje nevjernih i šalji milodare za misije! Ja san ositila blaženstvo veliko i molila se cilu noć. Kad san to ispovidila velečasnom kaza mi je -Sestro jeste li vi nešto pili na toj proslavi? -Ja mu kažen -Jesan, Ajer-kojnaka mrvu manje od litre. Savitova mi je da odo tome nikome ne govorin, ali da stalno molim i šajen milodare. Eto! Nisan ja blekasta pa da ne znan da misli da san nalila glavu i da mi se sveti Ante samo pričinio! Nije mi povirova!, zaplakala je, pa za utjehu smakla komad opeka od janjca zaostalog na ovalu.
Marta je velikim oprezom, kao da će u loncu aktivirati nagaznu minu, izvadila svoje pitanje. -Koja je osobina koju si naslijedila od svoje mame, a koje od oca? Spremno je odgovorila -Od matere san naslijedila osobinu da kad kuvan kokoš najprvo procidin juvu i skupin masnoću pa je spremin za kasnije štogo drugo začinit. Onda izvadin prsi od kokoše i frigan ih, a batke i krila šufigan. Onda ako šta ostane od kokoši samlijen dodan malo uja i ostavin za namazat na kruv za drugi dan… nastavila bi još sa rentabilnom iskoristivošću peradi, da je nije prekinuo Paško -A šta si od ćaće naslidila?
-Od njega da se ne smi trošit voda u kondot poslije samo jednog duperavanja, nego kasno navečer kad se cila familja izredala i sigurni su da im više neće doć potriba! -Zato i slovite ko jedna rasipna familja!, otrovno je komentirala Vinka i izvadila svoje pitanje. -Tute piše -Koliko naplaćujete entervjue? Autor je shvatio berekinadu, te se taman krenuo pravdati, kad je Vinka rekla -Ajde bona vidiš da se šalin. Šta si se poplašio? Znan ja da je sve ovo i tebi nama mutke! Anka se sjetila -A oćeš nas uslikat za Kamarin. -Bleko, pa će na otkrit pravi edentitet! Ne dolazi u obzir. Inako smo i priko mire popularni u zadnje vrime!, zaključila je Vinka entervju-seansu, kasno u petak navečer.
A šta je bilo u subotu? Pa sveti Vinko Paulski. Šeficin imendan, a uz to i Martin rođendan. O tome kako je fešta protekla u novom điru!
Piše: Marino Srzić, foto: privatni album
