Vjerojatno vam je već puna kapa adventskog konfužjuna, roketa, pucnjave i novogodišnjih baluna. Autor vas potpuno razumije, jer dosta je i njemu. Makar je mislio da će ovu Staru godinu dočekati u papučama i kapatoju uz loš TV-program i dobar gin-tonic, plan se izjalovio. Kad imaš za prijatelje Vinku i njenu ala manito podružnicu, onda o miru i komodu možeš samo sanjati.
-Slušaj me Mali! Šta ćeš stat doma ko kukuvija! Dođi k nami! Tute ćemo bit ja i Anka, Mere i Marta, Mizera, Rodrigo i Paško, a možda naleti i Mate Šterika, deklamirala je u mobitel šjora Vinka, kao da se radi o jet-setu i crem de la cremu društvene scene. -Ajde navratit ću, kapitulirao je ‘Mali’ i uputio se s bocom šampanja do lokacije s organiziranom feštom.
Da organizacija ne štima, bilo je vidljivo s vrata. Vinka je zavaljena u fotelju, odjevena u svečani modri kostim s bluzom boje trule višnje, hrkala glasnije od ferate. Glava s friškom ondulacijom tvrđom od armiranog betona, žestoko se u snu trzala, riskirajući težu povredu vratne kralježnice.
-Psssst, ne budi je. Neka još malo odane. Umorna je i iznervisana!, šapnula je Anka brižno. -Zašto se iznervirala? -Isikla joj se francuska majmuneza! Da se ne radi o novootkrivenoj vrsti francuskog majmuna autoru je odmah bilo jasno. Odgojen je na domaćim ‘majmunezama’ za francusku salatu, spremanu vještim rukama susjeda, kuma i teta iz ranog djetinjstva. Upotrijebiti fabričku Zvijezda inačicu za popularnu salatu, smatralo se nekoć svetogrđem.
Vinka se naglo trgla i promumljala -Oćemo prispit na zecove?, jedva je izgovorila i opet utonula u san. ‘Zecove’ za razliku od ‘majmuneze’, autor nije uspio dešifrirati. Objasnila je Anka -Bidna se tako veselila Zecovima, a ko zna oće moć ić u vakom stanju. -Koji zecovi?! -Kako ne znaš da pivaju Zecovi večeras na Kačiću za doček. Ona puno voli onu pismu ‘Niko nema dva života’, odma joj suze iđu na oči kad je čuje! Konačno je bilo jasno. Zecovi su u Ankinom i Vinkinom izričaju bili grupno ime za Dražena Zečića i pripadajuću mu pratnju.
-Di su drugi? -Martu smo poslali doma po majmunezu. Kupila je nikidan cili saket na sniženju. Znala je furba da će ženama uzmanjkat u zadnji čas kad butige budu zatvorene. Od 8 do 9 je prodala po duploj cini dvi duzine Zvizdine majmuneze po kućama. Mere je činila peruete na klizalištu za dicu na Decimi. Strombujala se, natukla je kolina i doma drži obloge, da joj mine bol pa će doć. Mizera piva u jednu birtiju do 10 a Rodrigo dežura uz nju da je ko ne vata za guzicu. Paško je sigurno digo zaglavio di se loče, a Mate Šterika je upa u veliku fibru od fibroze. -Nije valjda fibroza, biće samo viroza! -E to! Firoza!, ispravila se Anka.
Vinka se naglo probudila i zaurlala -Je li Marta donila? -Nije!, odgovorila je Anka. Šefica se skočila iz fotelje i objavila bitku za ‘majmunezu’ -Ne zvala se ja Vinka ako je ne napravim boju nego da je drito iz Pariza došla! Neizostavan dodatak salati bio je gotov za 20 minuta.
U međuvremenu se Anka krenula uredit za koncert ‘Zecova’ i vratila u kombinaciji identičnoj Vinkinoj. -Jesam li lipa, okretala se po tinelu ko na modnoj pisti. ‘Mali’ je potvrdio da je ko iz figurina, a Vinka je konstatirala da je imitira u modnom izričaju. Onda joj se ćunka uz opasni smiješak preobrazila u izraz lije, pa je naoko smireno rekla -Ajmo provjerit jel mi snig od bilanjaca za tortu kako triba! Krenulo se u kužinu na ekspertizu bilanjak-sniga.
Anka je promotrila uradak i rekla -Baš ti je kako triba. Tvrd! Stoji in-pijo! -Meni se čini da nije baš čvrst!, muljala je Vinka. -Ajmo provjerit! Anka je izvrnula zdjelu sa snijegom naopako. Ni komadić nije otpao. -Nisam sigurna!, nastavila je igru Vinka. Anka je izvrnjenu zdjelu stavila povrh glave da dokaže kako opasnosti od izlijevanja nema. Oštrim udarcem, nalik karate zahvatu Vinka je bubnula u terinu i bjelanjak je aterirao po susjedinoj svečanoj opravi. -Vidi šta si učinila!, rasplakala se Anka, iznenada transformirana u Snješka Bijelića. -E neka kad si se obukla ko i ja!, pokazala joj je roge. U kostimu sa skorenim bjelanjcima modna mučenica se otrčala preobući. -Tako joj i triba kad je namjerno obukla šta i ja da mi konkuriše na koncertu od Zecova. Je li tako mali? ‘Mali’ se ne nije htio solidarizirati, nego je činio kuco.
Imitatorica se vratila u golublje sivom kompletu. -Jesmo li blekaste!, sjetila se Vinka -Ionako ćemo svr svega stavit kapot. Ko će nam vidit šta je šoto. Žali Bože moga sniga za tortu, priznala je jalovost akcije-bilanjak.
Onda su počeli pristizati. Najprije Mere. Cotajuć i jedva se vukući s infašanim koljenima i zavrnutim nogavicama unatoč buri koja je na refule gadno orjala. -En ti klizovanje i koji me đava tanta da se skližen!, rogunjala je žrtva športskih povreda. -A jesi li obukla vešticu ko prava glizačica, zainteresirala se Anka. -Koju vešticu? -Veštice sa šjokicma šta bi nan prvo Milka Babovićka prinosila kojeg su kolura, kad nismo imali televizije u boji! Nije dobila odgovor.
Na vrata je banuo filipinsko-bosanski par zalaufan u žestokoj prepirki. -Mujo tač ju po guzica! Ti bed vumen Mizera!, dramatizirao je Rodrigo u izljevu ljubomore. -Koji bolan Mujo. Mujo došo iz Mostara na doček, pa me išo slušat kako pjevam. On mi je rod! Daidžić! – Rodica najboja zgodica!, ubacila je zločestu upadicu Vinka. Srećom da je stigla i Marta, te je prekinuta rasprava oko upitnosti srodstva i prljavih namjera ‘daidžića’ Muje.
-Nisan donila majmunezu!, odmah je pokajnički preduhitrila Vinkin očekivani upit. -Srila san Lucu Salbunjerovu i molila me da joj dan, jer da joj je stari otac prid smrt, a poželio se francuske. -On je urcu u Beč prid smrt, razgnjevila se šefica. Vidila san ga popodne kako s balkona kanočalom gleda u ponistru one dvi Nepalke šta su afitale stan priko puta, a rade u butigi Konzula. -A šta ću?, slegla je Marta ramenima -Smilila mi se! -Smilila se tebi zarada! Za koliko si joj prodala, optužila je Mere. -Ne bi mi doteklo ni za lemozinu. Primila san samo iz običaja, opravdala je Marta trgovanje bez fiskalnog računa.
Pojavio se i Paško. -Ajmooo! Krcato je na Kačiću! Nećemo imat di stat! -Di si ti dosad?, prekorila ga je Mere. -Sta malo s judima! Nazdravili! -S kime? -Ne znan! Nisan ih ikad vidio! Fermali me dva brata, roba mrvu mlađi od nas. Da su došli iz Zelande i da su odsjeli u Dubrovnik, a u nas navrnili i da traže rođake, jer da bi ih tili počastit. Iđu sutra natrag. -Čiji su? Od kojih su?, zanimalo je Anku. Od pokojnoga Luke Garbuna brata dica -Pa Garbun je umra i sinovi su mu umrli, nema više nikoga od te familje! -Ima!, prekinuo je Paško. -Ko? -Ja! -Kako ti? -Ja san reka da san ja Lukin sin. -Furbačunu stari!, zacerekala se Vinka. -Nego kako! I onda su me lipo ko rodijaka častili. Salamaštrali smo jastoga velikoga ko mlado janje. Pocunculi četri botije Dingača i još na kraju po travaricu uz paški sir. -Hebeni manjamuktašu, lipo si jude privario!, zaprijetila mu je prstom Anka. -Šta san ih privario? Ja se najio i napio, a oni dobili rodijaka!
-Ajmo! Vrime je za na Zecove!, naredila je pokret Vinka. -Čekajte! Ja sam nešto donila. Nova je godina., počela je vadit Marta rekvizite iz borše. -Ovo san našla na jedno veliko sniženje. Krenula je dijeliti novogodišnje instalacije za glave. Vinka i Anka su ubrzo postale sobovi, Merinu je glavu krasio leptir, a Paškinu vijenac s burelama. Mizera i Rodrigo instalirali su figure pingvina, a Marta je za sebe ostavila anđela. -Ja bi anđela, a ne ove rogove!, požalila se Anka -Ajmo se zaminit! -10 eura ako ćeš da ti iznajmim za koncerat, 20 ako ćeš da ti prodam. Anka je iz borše izvadila 20 eura i sva sretna zatakla anđela na glavu. Marta je stavila rogove, zadovoljna sa transakcijom. ‘Mali’ je dobio ekskluzivni primjerak pajaco-klobuka, te sa sobovima, anđelima, leptirima, pingvinima i burelama, krenuo na doček Nove godine uz nastup ‘Zecova’.
U općem metežu, pucanju šampanja, čestitarenju, grljenju i baljenju, kumpanija se međusobno pogubila za manje od kvarta ure.
Autor je iskoristio priliku, pustio crno ko sipa i otkucaje zadnje ure u zadnjem danu protekle godine ipak dočekao uz loš TV program i dobar gin-tonic.
Prvi poziv u novom ljetu stigao je od Vinke. -Mali sritno! Nek je zdravja, a šoldi koliko dotekne! -Sritno i vama! A di ste svi sinoć nestali? -Sad ću ti sve reć. Ja san ih od jutros sve telefonski intervjuisala.
Počeo je izvještaj s terena. -Anku san odma izgubila. Jutros mi je priznala kako je završila s nekon mladošću u kafić. Nalila se Šeri-brendija ko mila majka i tancala do zore. Vodili su je na Kitnu na razmantavanje. Sad ne zna kako će od stida na kalu. Martu je uvatio raspašoj i častila je koga je god srila. Ja mislin da je ošinila kap jer da je bila pri sebi ne bi častila, nego prosila da časte nju. Jutros je došla sebi i plače da nema čime platit struju. Mere nakva Rvatica kakvu je znaš, pivala na mulu Internacionalu sa jednin šta je osta u glavi još u doba Lenjina. Mizera pribila Rodriga, jer je infišala da miga jednoj grdne čunke šta je muški ne bi ni moletom krenio. Pašku uvatili u đir Jehovini svidoci i stavili mu u glavu da će danas sud svita i da će se spasit samo ako ode š njima. Otišli u jednoga Jekove u kuću i cilu je noć bidan sluša šta su mu čitali iz njiovih libara, završila je izvješće.
-Pa šta se to dogodilo kroz jednu noć?!, odslušao je razvoj događaja autor -Anka koja pije kamomilu, nalila se šerija. Marta častila, Mere prišla ekstremnim ljevičarima. Mizera udrila đelozu kontru Rodrigu. Beštimadur Paško upao u sektu. A di ste vi nestali? -Di i ti, zasmijala se Vinka -Vidila san ja tebe kad si šmugnio doma, pa šmugnila i ja. Bilo mi je dosta konfužjuna, a Zecove san odslušala koliko me komodalo. Došla doma, zamotala sarme, ispekla gudicu, učinila dozu kiflina. Ajde dođi večeras, pa ćemo štogo žbrcnit i nazdravit. Autor je bio i suviše kurijož da odbije. Znatiželja ga je dovela za Vinkinu trpezu. Nitko nije komentirao najluđu noć. Svi su se posvetili papanju Vinkinih delicija i bili diskretni.
-Svima nazdravjam!, digla je domaćica čašu zrak -A ako ne znate kako je sinoć bilo, pročitajte u nedilju u Kamarinu. -Ajme!, zacijukala je Anka. -Kuku meni!, javila se Mizera. Ostali su se meškoljili i nakašljavali. Marta se javila poput nadobudnog sindikaliste. -Za vakvo iznošenje naše privatnosti triba tužit redakciju. -Možeš se tužit upravi vodovoda! Da te nema u Kamarinu ko bi zna za tebe!, natočila je Vinka još po čašu šampanja i nazdravila -Živio Kamarin! -Živiooo!
Živili i vi dragi pratitelji kolumne. Petajte roge 2025. i krenite uz Kamarin sretno i berićetno u Ljeto Gospodnje 2026.
Piše Marino Srzić / foto: Privatni album
