Ćaću in njiova lupeškoga i mater in plisu maćanu! Sve će nas infetat! Regarije će u nama zatrovat i u kanap nas prije vrimena poslat!, čuo je autor Vinku s mobitela i znao o čemu se radi. Nakon što je izredala kletve iz najopakijeg domaćeg repertoara, konačno se ispuhala i zamukla. -Imate pravo! Za šporke šolde će narod otrovat i sve šta vridi uništit!
Naravno, ni kumpaniju, kao i ostatak puka hrvatskoga, nije mimoišao bijes zbog ekocida u Lici. -Možda će se riješit nešto. Ima bit da se Sabor hitno okuplja. -Kitno će oni blejat tuta la note, pa se za moje i tvoje pare nalabat marendom u saborsku menzu! Ako i ima poštenih, pocesat će ih foteljaši!, nastavila je borbenije od Roze Luksemburg i Klare Cetkin u duetu. -Smirite se! Ne možemo mi tu ništa! -Možemo pristupit reprezentaciji!, opalila je ko iz hica. -Kako mislite pristupit reprezentaciji? -Oš’pristupit i ti? -Oću, bez pogovora je pristao Mali i uputo se put šeficinog štaba pristupiti ‘reprezentaciji’ ma što god to značilo.
Vinkina kužina nalikovala je centralnom laboratoriju Epidemiološkog zavoda u vrijeme arčenja Korona-virusa. U kantunu su na štokrlama sjedili inkakntani Paško i Rodrigo. Od cijele kumpanije samo se njih dvojicu dalo prepoznati. Ženski dio ekipe podušen sterilnim gazama, s gumenim gvantama do lakta i medicinskim nagubnicama preko ćunke bilo je nemoguće razlikovati. Nalikovale su zabrađenim talibanskim hanumama. Odali su ih glasovi. -Doša i ti dat ruke oko prezentacije! Bravo Mali!, čuo se Vinkin autoritativni glas ispod mužarijole, maske zaostale iz korona-rezerve. -Nije prezentacija nego derotizacija!, oglasila se Mere ispod nagubnice. -Pa zašto deratizacija?! -Jer će se ovaj infet šta je začet u Lici proširit na cilu Rvatsku. Onda će se od toga plisa izleć svake gamadi. Maštrapana, pantagana, škakavaca!, katastrofično je objavila Anka s maskom instaliranom preko dentijere. -Jest vala tako se i moja kolegica Svetlana umila poslije nastupa na česmi. Bilo se tih dana u Frankfurtu nešto zatrovalo oko vode i ostale joj po licu štrafne. Zvali je kasnije Svetlana Zebra, sjetila se Mizera incidenta. -A kad vam ja govorin da triba skupjat plastičnu embalažu, onda mi se rugate, došla je na svoje Marta.
-I šta vi sada po pitanju suzbijanja ekocida činite? -Dezifenkujemo teleći but, gulimo kunpire za ponfrit i bruškinamo paprike-roge prije nego ih ispečemo, nabrojala je Anka. -Da niste malo pritirali? Javio se Paško. -Dašto nego je pritirala. Ona kad donese jaje s pijace pere ga u vriloj vodi da se ušorbula prije nego šta teču vidi! -Ti plisove kuco!, fermala ga je Vinka, a Anka objasnila. -Sitile smo se da imamo u ledenici spizu s izvora infeta! -Šta to govorite? -Govorin da smo ja i Vinka naručile but teleći i kunpira od rodbine Dragice Ličke i sad to valja dezinfekovat da se more konzumat! Šta kitnije, prije nego šta se razviju bacili!
Epidemiološki stručnjaci bi se prekrstili na ovakvu teoriju, ali je Anka čvrsto ostala pri stavu. -I šta ćete sad? -Sad ćemo teletinu raskuvat da bude ko panjada i da svi kankari izađu iz nje. I učinit šug, pa opet zamrznit. Kunpire ćemo danas šta više izduperat da ih se deliberamo. Frigat ćemo ih, a Mizera će činit burek od kunpira. Mizera je odmah obranila bosansku čast. -Nije bolan burek! Burek je burek, a ja ću savit krumpirušu. -Đava isti!, poklopila je Anka.
-A zašto paprike? Vidim da na pakiranju piše Made in Argentina. Imala je objašnjenje. -Moja je rodica Luiđa posli onoga rata pobigla u Argentinu i udala se tamo za jednoga našega Ličana. Kupili su zemje i učinili veliki bizmis sa paprikama. -Pa kakve to veze ima se ekocidom u Lici.-Rekla san ti da je on Ličanin, a da je sadio paprike! Autor se zbunio i odustao od detalja ‘ličko-aergentinskih roga’.
U nastavku se krenulo konzumirati dekontaminirani meni. Pred muški dio publike servirana je terina veća od maštila za robu puna pomfrita. -Aj dont lajk pomftit. On meni čini bed for maj drob i ja kasnije rigati i imati dijareja. -Blekove to nije pomes frites nego su to frigani kunpiri. Jidi da nije ni jedan osta! Dica u Biafri gladuju, a ti bi baca!, našpotala ga je Vinka. Autor se opravdao važnim pozivom pa na balkonu vodio per la finta razgovor u prazno, te tako donekle izbjegao prežderavanje ličkim autohtonim proizvodom. Rodrigu je došlo do grla. -Anka može mene kil, bat aj ne moći više labati ova fet masno pomfrit!, jedva je izrekao, a onda bljeđi od krpe otrčao do kondota na vrhuncu ‘arije iz Rigoleta’.
-Daj mrvu šuga, da mi prođe ovi kunpir niz grlo, zavapio je Paško. -Ništa šug! To iđe u zamrzivač do Svisvetih!, zabranila je Vinka puneći kutije potrošenog Ledo sladoleda teletinom spašenom od kontaminacije. -Hebi ga! Najprije san proda stan i zaboravio na bratovo zlato u fumaru, a sad se još moran gušit s kunpiron!
-Jeste došli do toga zlata? Publika Kamarina se raspituje šta je bilo. -Zaheba san se grdno! Kad san naša popis u teštamentu koliko je bidni brat toga ostavio, doša mi je kulap! Moga san kupit novi stan bez prodat stari! Nisu to rečine i bračoletići! To je… -Intuicijsko zlato!, ‘stručno’ je objasnila Mere. -Investicijsko! -E to! -Pa jeste li šta pokušali?
Krenula su izvješća o pokušajima spašavanja dragocjenosti iz fumara, sve redom s neuspješnim ishodom.
Marta- Ja san se došla upoznat sa gospođon Šteficon ko novon vlasnicon. Fina žena. Ponudila me kavon i napolitankama. Govorin joj ja da san susida s kata povr njenog i da nešto buba u fumaru, pa ako bi mogla ozgar raskopat za vidit šta je. Nije bila voljna jer da je taman sve opiturala i da bi bilo grijota ruvinjat zid. I otpravila me ča i još mi dala pun saket embalaže. Svaka joj čast!
Rodrigo- Ja bio kod mis Stefani end rekao -Vi in d velka dejnđer opausnost. U vaš stan goust duhovi, a ja znati filipino tradišinl metoda što vas osloboditi od duh. Ona mene vikala da ona katolik vumen i da ja filipino satan i mene ona iz stan potirati.
Anka i Vinka -Mi smo bile u vižitu. Mislile smo je smantat. Kazale smo da Paško slabo stoji sa zdravjen i da bi tio skončat u svome stanu, pa ako bi mu ga ona opet priprodala. -I šta je rekla? -To je opasna stara mujse. Odma je živnila i govori nan -Gospon Paško je tak feš muško. Neka dođe k meni, pa bumo lakše u dvoje starost prošli. -Dođi da ostarimo zajednoooo, zapjevala je iznenada Mizera jednu prigodnu sa kafanskog repertoara. Vinka je prekinula u revanju -I onda ti se ona uzlepurala po stanu da nan se pohvali kako je još dobrodržeća. -Je!, nastavila je Anka -Dizala je kotulu za vidit kako su joj noge još dobre za minicu i sve govorila po purgerski -Poglete cure! Kaj nisam kak mlada puca? -Ne bi je moletom taka za sve zlato od svita! Skonča bi od te morine!, zgrozio se Paško. Skonča bi ti, jer bi te ona zaskočila!, zacerila se Vinka.
Mere- Ja san ušla s alaton i rekla da san iz Stambenoga i da moran testirat je li fumar stabilan ako dođe do trešnje. Lagala san je da je vanka čeka poštar i taman izvadila iz borše ojači čekić da ću zamanit po fumaru, kad se vratila ko da je vile nose. -Nema poštara! Jeste ispitali kak stojimo sa statikom? Hebi ga nisan prispila obavit posal. A onda me ona ponudila bićerinon. Neka jaka rakija. Ošinilo me u možđane da san nakon treće jedva izašla kroz vrata.
-Znači ništa od zlata?, razočarao se autor. -Ništa!, u glas je tužno potvrdila ekipa. Onda se Mizera nečega sjetila. -Jest ova glava tvrda bosanska, al’ rade u njoj klikeri! Jesmo se danas dezinfekovanjem bavili? Jesmo! Sad je raja u panici od trovanja i utjerat ćemo strah toj Šefiki u kosti! -Štefici! -Da je vala i Šefika, nahebala je! -Hauv ti to zahebati mis Stefani maj darling?, zbunila je Rodriga. -Upoznala ja u Austriji kad san pjevala jednog inžinjera! -To laver jubavnik bio on tebi!, đelozo je reagirao Filipinac. -Kakav bolan ljubavnik, volio čovjek pjesme naše. Čuo ih na ljetovanju u Baškim Vodama, pa me dolazio slušat. Inače mu bili dragi muški! Rodrigo je odahnuo. -I on im pričo kako onaj ezbest što su prije s njima krovove pokrivali zrači da ljude tamani gore nego da su front prošli. -I šta ćeš ti sad s otin ezbeston?, bila je nestrpljiva Vinka. -Doć do zlata! Al slušaj Paško da mi muštuluka u zlatu dadneš a kad ti donesem dobru vijest! -Okitit ću te ko oltar, samo mi oti fumar riši!, odmah je pristao. Ekipa se razišla.
Novi sastanak je uslijedio već sutra. Mizera je svečano predala Paški ključeve. -Eto ti i stana i u stanu odžaka i u odžaku zlata! -Kako?!, išempja se Paško. Slijedila je recenzija akcije…
-Evo vako! Ja se uredila ko prava gospođa. Obukla kostim, pod ruku fasciklo i zakucala na vrata. Predstavila se ko inženjer iz zavoda za sigurnost zdravlja. Kažem ja njoj -Gospođo vi ste u velikoj opasnosti po život! -Kako? -Eto tako što vam je dimnjak u kući građen od azbesta i do koju godinu vi možete od zračenja teže oboljeti. Sada ću vam dokazati! Izvadila ja iz torbe alat i govorim joj -Ovo je specijalni aparat za otkrivanje opasnih materijala. Aparat zafišćo, ona problijedjela ko da je šejtana vidjela. -Odakle ti taj špecijalni aparat?, začudio se Paško. -Detector for azbest?, ubacio se Rodrigo. -Jest baš detektor! Moj stari Figaro za frkat lokne! Poludi i zviždi čim se upali. Jednom mi pred nastup skroz šiške spalio, morala stavit turban! -I šta je bilo? -Rekla joj -Eto moja gospođo dobro da sam došla. Paško nije dobro, mogo bi otegnit papke, pa mu želja da skonča u svom stanu. Vi ste još mladi bježite kolko vas noge nose! Ona me zagrlila, rasplakala se. Još mi dala bakšiša što sam je spasila. Paško eno te čeka u advokata, diži pare, kupi opet svoj stan i vadi iz odžaka blago na sigurno.
-Jesi žena, jesi čovik!, pružila joj je ruku Vinka. Anka je otrčala po šampanj. Vinka izvadila iz zamrzivača šug od ‘kontamirane’ teletine i dala Marti da očisti ‘dezinfekovani’ lički krumpir za njoke.
-Ima jedan problem!, počešao se Paško po ćiverici. -Tribat će mi par ijada eura za nadožuntat, malo san se razmava pa će mi falit kad sve dignen sa banke. Vinka je otišla u sobu i tutnila mu traženu svotu. -Na ti! Sad opet troši na kurbe! -E da bar mogu!, uzdahnuo je Paško i uputio se riješit konte sa gospođom Šeficom.
Akcija Fumar je tako uspješno okončana. Mizera se okitila darovanim nakitom kao da je zlatarska veltrina. Mi molimo Boga da nas kriminalci ne okite zatrovanim škovacama. I u demonštracjune ako je potriba! Ako ne prave onda barem ovako, priko Kamarina. Vinka poručuje da će nosit barjak!
Piše Marino Srzić