Niti žestoka doping-doza zbog koje sportaši padaju na testovima, ne bi bila dovoljna za uhvatiti ritam kojim Vinka i kumpanija prelaze iz jedne u drugu akciju. Energija potpisnika kolumne posustaje pred forcom ‘žilogriza’ ove gerijatrijske formacije. No, što je tu je! Autoru nitko nije kriv da ih je na velika vrata uveo u Kamarin gdje su se toliko udomaćili da ih ni sikirom ne možeš istirat.
U posljednjem điru Vinka i Anka su došli do pouzdanih saznanja da im se najuža obitelj, na privremenom radu u Austriji ne ponaša kako ‘Bog zapovida’, nego ko da ih je ‘đava zaosinio’. Informator s bečkog terena bila je Frida, dugogodišnja Vinkina gošća iz zlatnog doba turizma. Susjede su angažirale policaj-inšpektora, sina rečene gospođe, neka stručno izvidi u kakvu su im Sodomu i Gomoru zaglibili najmiliji. Povratne informacije su bile alarmantne, pa su se prijateljice odlučile na hitno djelovanje. Drito via Beč uz pratnju Mere i Marte. Pod surim Biokovom vijesti su zabrinuto iščekivali Rodrigo, Mizera, Paško, te autor sve poznatiji kao Mali.
Nazvala je Mizera. -Joj bolan baksuzne su sve četri, da ih nije kakav belaj u inostranstvu strefio?! -Situejšn iz veri difiklt!, čuo se iz pozadine Rodrigov komentar. -Po naški divani! Išćerat će te iz Hrvatske! -One sikurno nahebale!, potrudio se Mizerin zaručnik dokazati kako mu službeni hrvatski nije stran.
Paško je bio nešto manje zabrinut. -Prošle su one bunu i bunicu. Da ih staviš Zelenskom u vrhovni štab, rat bi ferma do Poklada! Ne bojin se ja za njih! Biće sad digo bumbe biru i mumaju bečke šnicle!
Da je Paško najbliži istini potvrdio je skori Vinkin poziv. -Mali!, razderala se u slušalicu. -Ne morate vikat! Čujem vas dobro! -Pusti ti kraju. Beč je Beč, ne zoven te iz Basta! Tute je sve tip-top antilop. Ima manjih proglema s unukama, ali ćemo sve sredit. -Govorite šta se dogodilo? -Sad ne mogu dat izjavu. Evo nas u jednu bečku pašticeriju. Iđemo naručit onu najpoznatiju tortu. Ne znan sad kako se zove. I onu njiovu kavu oranž! Adio!, odbacila je mobitel. Zaboravila je prekinuti vezu, te se nastavak nije mogao pratiti.
-Bite šen! Zi vinšen?, čuo se ljubazni konobar u pokušaju da ih posluži. Ostalo je na pokušaju. -Vinšen tortu onu vašu i kavu oranžu! -Vas? Ih feršten zi niht!, zbunjeno je odgovorio uslužni djelatnik. -Ne bi ti ni mater feršten tako smotan. Vidi ti kalamara ispod očiju, sigurno si se sinoća obloka!, napala ga je Vinka. Ubrzo se začuo i ženski glas. -Kako mogu da vas poslužim? -Fala svetome Anti da nas kogo razumi! Odakle si ti mala?, čula se Anka. -Iz Užica! -Bravo! Bio je jedan iz Užica spava u mene priko lita. Čovik prodava suvenire, nije mi ima platit, pa je umisto šoldima nadoknađiva u onon vašen siru i kajmaku. -Kako mu beše ime?, slijedio je upit užičke gastarbajterice.
-Upamtila san! Zva se Života Stojanović! -Jao pa to mi je teća! -Kako misliš teča? Kako će ti čovik bit teča? Ko da kuvaš u njemu! -Pa teća! Od pratetke Mice muž! -To ti oće reč barba po njiovon!, objasnila je poliglotski Vinka. -Ajde ti nama donesi one bečke oranž kave i torte. Kako se zove? -Zaher! -Bravo! Pravila san je, a zaboravila san joj je ime! Ubrzo se čulo srkanje Cafe Wiener Melangea i mljackanje Zaherice. -Iđen ja s malom dogovorit da nam nabavi oriđinale ricetu za tortu, pa ćemo je doma činit! -Neće ti je dat!, prošunjala je Marta -To je tajna! -Sad ćeš vidit kako neće!, breknila je Vinka. Po zvuku iz neisključenog mobitela razabralo se kako je negdje žurno odstupala i još se žurnije vratila. -Evo iman ricetu! -Kako?, začula se Anka. -Tako! 50 ojera! Baterija je iscurila i daljnji se tijek zbivanja nažalost nije mogao pratiti.
Komunikacija se nastavila u večernjim satima. Poruka je došla s Martinog mobitela: ‘Mali! Natirale su me da ja šajen poruku. Bit ću kratka da vele ne potrošin. Ajte se skupite večeras u Rodriga i Mizere, pa ćemo se gledat priko lapatopa!’
Oko Rodrigovog ‘lapatopa’ Mizera je nanizala aranžmane u obliku sirnica, krumpiruša i zeljanica. Podstanarski stan je mirisao na Baš-čaršiju. Ispričavanja zbog predebelo razvijenih jufki prekinuo je video poziv s ekrana. -Dobra večer!, čuo se grupni pozdrav bečkih izletnica. -Ovo je frau Frida!, predstavila je Vinka domaćicu. Gospođa s blago ljubičastim preljevom na onduliranim vlasima, ljubazno je mahnula.
-En ti jarca Vinka, mi ovde umiremo od straja i brige da niste digod u svitu nastradali od dušmana, a vi se tute divertite i odate po kavanama!, oštro je nastupio Paško. -To vi od jubomore šta niste s nama!, spustila mu je -Este vi komplitli nahebali mis Vinka?, zabrinuto se javio Rodrigo. -Nismo sinko sve smo poravnali. Sad ću van ja sve referisat!
Makarska ekipa se udobno smjestila, posegla za Mezirinim pitama i krenula pratiti ‘referisanje’ kao kakav napeti triler.
-Evo vako je bilo! Šta se tiče moga sina šta je primjećen da izlazi iz kažina, istina je… -Znači kurbaluk!, prekinuo je Paško. -Nije nego ekstra prihod za štogo zaradit. U otu kuću da je ne imentujem, radi prikovremeno ko kućni majstor. Popravja brave, pituraje… -Jel im i potakjaje posteje kad ih razvrnu, upao je lascivno Paško. -Pu! Stari jarče, naljutila se Vinka. -Nema on s njima posla! -Da je meni bit kućni majstor u takvu ustanovu, šoto-voće je promrmljao, ali ga nije čula nego nastavila. -Šta se tiče neviste ona je našla lipi posal. Ima bidna progleme sa škinama, pa su joj priporučili jogi-vježbe. -Yoga fiskultur!, nadopunila je frau Frida.
-E to! Vižbe vodi jedan naš čovik. Sprijatejila se s njime, ali on je puno nesritan. Ostavio ga je prijatej. Ali ne prijatej ko šta je Paško Rodrigu. Nego kako bi rekla? Dubinski prijatej! -Federi!, kazala je Anka namjerno krivo da ne kaže izvorno ime pojma koji se naslućivao. -I onda je ti čovik bio toliko žalostan i dalo mu je u glavu da će se bacit u Dunav. Mojoj ga je nevisti bilo ža i zagrlila ga je za utišit. Tako ih je kamera uvatila.
S izvještajom je započela Anka. -Ja san se smirila kad su mi moji objasnili da ne rade zapravo nako ko šta se čini na snimkama šta ih je uslika sin šjore Fride. Je da nevista šeta po đardinima zmije u kovi i tarantele… -Chamaleon!, ispravila je bečka domačica. -Đava isti! Ali to ih ne šeta zato šta je otišla na kvasinu ili ne daj Bože dobila živčenu bolest šazofreniju! Za oti posal joj jedna blekasta stara bogatašica plaća velike šolde. Kućni su joj jubimci zmije i gušteri! -Ima i pravo!, javio se opet Paško -Ja bi šeta i deve priko Marinete da mi ko plati! -A što vam bi sa sinom?, upitala je Mizera. -A on se zaposlio u jednoga štampadura. Raznosi narudžbe. Tako ga je snimilo da nosi žurnal od Jekovinih svidoka. Ja mislila odreka se Majke Crkve Katoličke, ali slava Bogu nije!, prekrstila se s olakšanjem Anka. -Šta je bilo s unukama?, zainteresirao se Mali.
-E tute je već bilo proglema!, uozbiljila se Vinka. -Mojoj Suzi vrag nije da mira i otišla se tetovisat. Kune mi se da je izabrala neki cvit za izbadat na ruku, ali je ovi šta je bada tetovažu bio pijan ko majka. Zaminio je mušterije. Umisto da joj izbada cvit, nacrta joj je sa iglon ćunku od Lucifera. Parila san poludit kad san vidila. Ali sredili smo! -Kako? -Ja san otišla tamo, uvatila ga za prsi i rekla. -Najn Lucifer! Priportaj odma sliku. I priporta je u anđela! -Kako vas je razumio? -Od straja! Svaka čast pravi je meštar! Boc po boc i od antikrsta je nasta anđelić sa krilima. Vidit ćete kad dođe doma! Ankina unuka je upala u demonstracije za Gazu. -Je!, javila se Anka -Stavili su joj gazu priko očiju jer je bila policija i smirila je bombon suzavicon! -Ne bleko tu gazu, nego kontra rata u Gazi!, ispravila je Vinka.
-Jesu li one krenule u te škole za koje su dobile stipendije?, upitao je autor. -Dobile su pure i mlika! Sve su lagale i zamantale ćaće i matere. Moja se javila za natječaj za manekenku. Slala slike pa prošla, a Ankina za šminkovanje. Kako ono zovu? Hobi-art? -Body-art! -E to! -Onda ništa od školovanja? -Ništa, ostat će kad su već tute za zaradit koji euro. Našli smo in priko jednog fratra da čiste u Katolički dom! Neka vide šta je posal! A ne mrčit se i manekirat i vrtit guzicama.
Javila se Mizera -Jeste isporučili mojoj tetki Selmi hurmašice i baklavu. Odgovor je dala Mere.
-Ćerce moja dežgracija se dogodila! Urmašice nam je jedna ženska na aerodromu digla da to ne smi uć u Austriju. Naše je gore list i na aerodromu kontroliše putnike. Čula san je kako viče čistačicama čim smo zamakli -Jaranice, evo još jedna tura urmašica! -A baklave?, rastužila se Mizera. Sad je objasnila Marta. -Ja ih sakrila i prinila. One su tri išle taksijem do frau Fride, a ja nisan tila nego autobuson. Tamo kraj mene sio jedan naš čovik i kaže mi -Mirišu mi baklave, evo ti ženo 200 eura samo da ih se nauživam. Ja prodala! Dat ću tebi pola zarade kad dođemo.
-Pa šta kaže tetka Selma?, počela je šmrcati Mizera. -Ona ti je vrlo brezobrazna. Živi u jedan kvart di su bogataši! Je li tako?, obratila se Vinka frau Fridi. -Zer tojer und elegant!, potvrdila je. – Kad smo joj došli za izvinit se zbog situvacije nije nas ni uvela, nego rekla s vrata -Šta će meni njenih hurmašica imam ja apfel-štrudel! -E onda neka nije ni dobila!, naljutila se Mizera.
-A moj ščap za lovit ribu šta sam ga naručio?, sjetio se Paško. -Ne boj se, kupili smo ga!, potvrdila je šefica. -Aj gasite lapatop, iđemo leč. Suta letimo za Zagreb, pa ćemo do Splita autobuson. Neka nas Rodrigo čeka na kolodvor.
Stigle su mrtve umorne. Bez Mere. -A di je Mere?, začudio se Paško. -Ostala u Zagrebu kad je čula da će Tomson pivat rukometašima. -A moj ščap? -Hebi ga! Uzelo ga na aerodromu, jer da se to može smatrat oružjen!, razočarala ga je Vinka.
-Imali ste bar sriću da vas je gospođa Frida tako lipo primila, primijetio je autor. -Stara berekinica! Sin joj je naplatio za uslugu šta je pratio naše da smo mogle spavat na posteji Marije Terezije, bijesno je odvratila Vinka -Aj Rodrigo skokni po koji čelapčić, orja mi u štumku, naredila je.
Nakon čelapčića, pive i tufahija koje je spremila vrijedna Mizera, Marta je kazala -A u drugu subotu je Valentinovo! -E pa šta? Da ti ne bi kupio buket kladiola?, nekavalirski joj je odvratio Paško. -Ni ne tribaš! Nego samo kažen!
-Ovo nešto spremaju za Valentinovo!, promislio je ‘Mali’ i već navonjao naslov novog Kamarina.
Piše Marino Srzić/ foto: privatni album
