Premda u nastupima nadarenija od glasnogovornika nekog ministarstva, šjora Vinka je svjesna svojih govorničkih mana. Njoj se kao gotovo svakoj fetivoj sugrađanki zrelije dobi znaju omaknuti pogreške u izgovoru novih termina i to je čini nervoznom. Vinkin problem je što pod svaku cijenu želi ostaviti dojam nepogrešive pametnice koja se tendi u sve. Od spremanja konšerve do kvantne fizike.
-Ali hebeš ga!, kako bi rekla Vinka najpristojnijom verzijom nepristojnog glagola -Da si Salamun, ne moš’ sve zapametit! Da nije zapametila ni kako se pravilno izgovara najspominjaniji pojam u proteklih mjesec dana, autoru redaka je bilo jasno kada ga je iznebuha na kali, u pratnji susjede Anke, pozvala na slatko -Aj u mene, pa ćemo zajedno gledat banklave! -Kako mislite gledat baklave? -Dođi u podne, pa onda u pet popodne, durat će to!
Nije bilo jasno zašto baklavu gledati, a ne jesti, i to baš u podne i u pet popodne. -Možda budu durale do sedam uri, oko Zdrave Marije. Nikad se ne zna!, zbunjivala je Vinka još više. -Pa koliko to baklava imate? Najmanje pet loštera kad duraju od podne do sedam? -Nemoj se rugat sa svetinjama!, zaprijetila je prstom -Bog će te pokarat!
Ni da je bio na najvišem stupnju religiozne svijesti, autor nije mogao dokučiti kako će se ogriješiti o svetinje preko baklava. U pomoć je priskočila Anka. -A i ti mali, činiš se učen, a ne razumiš! Ne banklave! Malo je Vinka falila reć! Nego dođi da zajedno pratimo klonkane, pa ćemo komentarisat ko bi moga izvuć akužu! I tako se s orijentalne slastice naglo prebacilo u sferu australijskih klokana i nekakvih akuža. Od svog tog slastičarsko-zoološkog paštroća, potpisniku kolumne je počelo bubnjat u sljepoočnici kao najava migrene.
-Čekajte!, startao je malo žešće -Jedna me zove na baklave u podne, pet i sedam, i to da ih gledamo, a ne jedemo. Druga je ispravlja da nije rič o slatkome, nego da ćemo ‘komentarisat’ klokane kako izvlače akuže? Jeste li vi na travi? -Šta se tiče trave, ja samo šta uparan žutinice di pasi ne pišaju i koju sparogu di znan da niko ne brnja!, komentirala je konzumiranje ‘trave’ Anka.
Vinka se sticala. Najprije na Anku -Bleko on je mislio je li se drogišemo, a ne lešajemo li jaja i sparoge! -Aaa to je ona zelen za zamantavanje, šta je od rodice unuk zasadio babi u pitere, pa došli policjoti i odveli ga u pržun!, shvatila je Anka -Pa di bi mi to!, prekrstila se motom kao da tjera mušice.
Onda je Vinka nastavila sa špotanjem -A ti si mali doša strašno brezobrazan! Stavjaš nas na enternet i priko nas zgrčeš velike šolde i slavu, a vamo nas vriđaš! -A i tup si!, potvrdila je Anka -Ništa ne razumiš! -Pa objasnite mi!, čuo se očajnički vapaj. U glas su zatulile. Jedna -Banklave!, a druga -Klomkane!, a onda su harmonično završile -Abaemus papaaa! Tako su konačno i tobolčari australijski i baklava pokojnog meštra zvanog od Makarana ‘Makedonac’, konačno rezultirali pravim rješenjem; konklavom za izbor novog Svetog Oca. – Konklava! Pa šta ne kažete da vas razumim!, moglo se konačno odahnuti. Reagirale su složno -Tako smo i rekle!
Blagodat bolovanja glede križobolje, omogućila je autoru da vrijeme radne službe provede s Vinkom i kumpanijom u napetom konklavnom iščekivanju. Čekajući prvi dim iz najpoznatijeg fumara, Vinka je u kužinu ušla s velikom terinom iz koje se pušila vruća manistra okupana šalšom. -Ajde prionite!, ponudila je uz autora i Anku, te još nazočne Meru Općinsku i Martu Trumbetu. Paške nije bilo.
-U ovi sveti čas ja neću manistru! Kardinali tamo dumaju koga će nam izabrat za pastira, a ti penete i šalša!, kazala je Anka zgranuta zbog poganskog ataka na važnost trenutka. -A šta ti misliš da kardinali ne jidu!, upala je Mere. -Da šta nego jidu! I to kripno! Moraju im bit možđani naranjeni kalorijama za donit jednu takvu važnu odluku!, potvrdila je Vinka. -Koliko bidne časne nakuvaju! One su najveće mučenice!, uzdahnula je Mere -Evala pokojnome Frani papi da je prida ženskima čast. Eno jednu je postavio da vodi ekonomat od ciloga Vatikana. Neka ženskog roda!, rekla je Marta s blagim naznakama feminizma, pa onda primijetila natičući pinjurom penete. -Mrvu si štedila na parmezanu! Ako bi imala još mrvu za izgratat? -Je li borati!, skočila je Mere -Ko da ti biraš papu pa ti triba force za ranit vijuge! Gulozačo!
Vinka je gulozači obilato rakatežom zabijelila šalšu povrh manistre, a Anka je tronutim glasom mučenice prošaptala -Meni ne triba ništa! Samo komadić suva kruva! U ovim momentima triba činit pokorničku žrtvu za pravu odluku!, svečano je izrekla kao da priseže na redovničke zavjete. Govoreći i usput mumajući servirani baškotin, gadno se zagrcnula i kašljući zatražila -Bevande! Brzo je salila po i po kombiniranog narodnog koktela, što joj je smirio navalu kašlja. -Sad možeš birat papu!, zacerekala se Mere. Marta je natočila bićerin. Jedan i drugi.
-Vako bi baš bilo lipo da su češće izbori u Vatikan pa bi se više družili, progovorili su alkoholni bibiti iz Marte. Shvativši kako je ideja neumjesna, potrudila se što skladnije zapjevati Tebe Boga Hvalimo, ali je gadno dištonavala.
-Ako ti mali objaviš kako smo bile nedostojne u vako važnin trenucima, neće nas ispovidit cili biskupski kor zajedno! Uozbiljimo se!, kazala je Vinka vidjevši da stvar izmiče kontroli.
U očekivanju dima svih dimova, iz fumara svih fumara, počelo je s raspravom o kandidatima. Ni to nije prošlo bez živopisnih i sumnjivo ispravnih vjerskih načela. Našoj kumpaniji to ipak nije za zamjeriti. Njihovi jezici brži od pameti, bili su samo brzopleti, no bez malicije. Uostalom generacije takvih brbljavih, ali pred oltarom smjernih ‘šantoća’, sačuvale su vjeru i kad im je potomstvo lutalo od komitetskih sastanaka do beštimadusrkih dvoboja.
O liku i djelu slijedećeg Petrova nasljednika naše su ‘teologinje’ imale zanimljiva stajališta.
Mere -Neka je Filipinac! To je vridan narod, pokrenio bi štogo bizmisa u svitu i svima bi nam bilo boje!
Anka -Ja bi Talijana! Oni imaju kreancu i mot. Dika bi ga bilo za vidit u šesno ruho. Lipo je bit skroman, ali pusti ti kraju… Lipo je bit i elegantan! Odma bi se pogani posramili!, preferirala je čudnu teoriju o ekumenskom-modnom izričaju Anka, zazivajući Talijana na prijestolju.
Vinka je uzviknula- Crnca! Al su malo patili! A kad vidiš ono pokrštene dičice u gladnu Afriku, srce ti je ko bukara, raznježeno je zastupala proces širenja kršćanstva.
Marta- Mađara! Ne bi bilo gladi. Sredio bi on ove šta su infišali jist alge i šemedikanju. Nego lipo gulaš, paprikaš, pa kripno i hrabro za svetu viru!, zauzimala se za tradicionalne vrijednosti gulozača Marta.
Onda je spiker najavio da se nešto događa oko vatikanskog fumara. Nazočni su stali u fermu i približili se ekranu dovoljno blizu da ga dotaknu nosom.
-Crno!, zavladalo je razočarenje. -Šta će bidni kardinali. Sve roba naših godina. Umorni su i oni. Vaja odspavat! Ajmo i mi!, oglasila je Vinka fajrunt. I tako bi dan prvi….
Drugog dana očekivane velike odluke, kumpanija je bila rezignirana. Bez trunke adrenalina štufo se zurilo u ekran. -Ovo neće nikad, nestrpljivo je kazala Mere -Nije in lako, ali neka isto mrvu požure. -A šta mislite da se malo raspitamo i potegnemo veze i da nan kogo javi kakva je situvacija?, palo je napamet Marti. -Je li tebi još ona rodica šta je u Rimu držala butigu od botuna živa?, zapitala je Anku. -Živa je. Sad joj čer drži botune. Da je zoven? Vinki je dalo u glavu -Vi ste manite! Cili svit čeka, a ona će doznat priko botuna?!
Slijedeći pokušaj probijanja informativne barijere odvijao se preko galeba prezentanog tik do vatikanskog fumara.
-Nu Mere, tebi se ćaća tendio u tice, šta ti se čini od ovih galebova, sjetila se Anka. Mere je stavila preko svojih još i Ankine naočale, s pomijom se zagledala u ponašanje galeba, pa kao diplomirani orintolog dala mišljenje. -Arija na jugo! -I šta to oće reć? -Da će povr Vatikana zapuvat jugo! -Ajte u smokve i vi i jugo i tramuntana! Je li vidite da su van se možđani izmišali. Čekamo dim u podne i svak doma! Ne mogu više!, prostenjala je Vinka -Dva dana oka nisam sklopila! Iz fumara je opet zadimilo crno. Ekipa se razišla.
Kad je to predvečer konačno zadimilo bijelo, kumpanija više nije bila na okupu. Izmijenile su se telefonade, komentiralo i zadovoljno zaključilo da Lav XIV ima apsolutne simpatije.
Samo Vinku nitko nije čuo. Javila se sutra. Referirala je nervozno -Osramotila san se ko nikad. Šta me niste zvali?!, ljutito je siktala. -Niste se javljali! -Di ću se javjat kad san zaspala ko tuka. Moji na putu, nije me ima ko probudit. Anka kaže da je lupala na vrata. Nisan ništa čula! -Pa šta je bilo? -Eto je bilo to da san ispala bleka. Probudila se tek jutros u 8. Sanjala cilu noć kardinale i banklave. Digla se bunovna. Nisan znala di san. Pa mi je bit će cukar, od ponistre mislila da je televizija. Povirila, kad priko puta dimi fumar, bili dim ko snig. Otvorila ponistru. Na ulicu prolazi oni mali šta je dugo ministrira, pa oće-neće u pope. Ja ga zoven -Mali eno dima biloga, čiji je, koji je? On meni -Je eno dima to je Paškin. Otrčala u Anke i kažen joj -Iman vist! Izabran je! Eno dima! Imentova se Paško.
Anka me gleda i govori -Sestro tebi nije kako triba! Sidni da ti skuvan kavu! Izabran je još sinoć, ali si prispavala. Lav je nadio ime, koji Paško? -Reka mi je oni mali da je dim Paškin. Anka se uvatila smijat -Je i dim i Paško, ali od našega Paške Cime. Čistio je jutros fumar pa je zadimilo. Baš je bio rano do mene za posudit skale.- Eto! Jesan li se osramotila kaži pravo! -Niste šjora Vinka, nego vas je iscrpilo čekanje! Složila se -Dašta je sinko! Ne bi ti ja nikad mogla bit kardinal ni birat banklave!
I tako je napeti krug konklava u krugu još napetijih kamarinskih pratitelja vatikanske situacije, završio s fjabom. Fjabe su doduše nedostojne u prilikama koje miritaju najveće dostojanstvo. No, ovo je Kamarin, a ‘dok je šala i Bogu je draga!’ Živio nam Sveti Otac Lav XIV!
Piše Marino Srzić / foto: privatni album
