Na vrata knjižnice, ušla je curica i pružila ceduljicu. -Ovo vam je poslala teta Vinka! Meni je dala 2 eura da je poslušam!, pohvalila se malešna i otrčala. Na komadu karte s logotipom pokojne makarske Metalplastike pisalo je: ‘Kaže sin da mi je krepala beterija od mobitela. Rodila je Frankina unuka. Iđemo sutra na babine u Split. Oš s nama? Kitno javi! Vinka’ Nedostajalo je još samo Smrt fašizmu-Sloboda narodu, pa bi sadržaj bio navlas isti šifriranoj poruci stroge ilegale iz ratne 1942. Iz sadržaja je ipak bilo sve razvidno. Mobitel šjore Vinke blesiran je i izvan funkcije, pa u pismenoj poruci šalje prijedlog za izlet u Split. Tko je Franka i njena unuka nije se dalo zaključiti. Za kvarat od ure nije više ni trebalo zaključivati, jer je nazvala.
-Evo se rekupera. Nije najgore!, izvijestila je o zdravstvenom stanju mobitela kao da se radi o članu uže familije na liječenju. -Mi iđemo sutra za Split. Znaš onu Franku šta je radila ko pomoćna kuvarica u Mornara, šta joj je dite napravio oni šanitarni inšpektor koji je provjerava ima li bekterija u Mornarovu kužinu? -Ne znam. -E pa on umisto da vižita bekterije, vižita je njoj neću reć šta i pobiga ča, a ona za devet miseci rodila. -I šta je sa tom Frankom? -Š njome ništa, nego je od ote ćere koju je napravila s inšpektoron rodila od ćere ćer!
Sugovorniku se zamantalo od toliko čerinih čera, pa se ponadao da je posljednja u nizu rodila sina. -Znači Frankina unuka je rodila sina? -Nije rodila sina nego i ona čer! Franka je pranbaba! I iđemo na babine. -Ali ja ne znam Franku! -Nema veze znamo je mi. Puno dobra žena. Odma je bidna otišla u Split čim je rodila. Puno je vridna bila!, hvalila je novopečenu prababu. -Meni bi uvik donosila sa sela kumpira, a ni čut za platit. Anki bi mutke dala ruke redit sobe kad je afitavala fureštima. Meri je svidočila kad se parničila sa Ružicom oko šupe u zgradi. Škrtoj bi Marti donoslila spize šta je ostalo od gostiju u Mornara! -A kako je Pašku zadužila? Vinka se zacerekala pa krenula nadugo. -Paški je staroj jarčini uvik bila draga, ali je rađe ganja Čekinje i Slovenke. E sad kad mu je pala snaga i kad je na mižernoj penziji, došla mu je indeja da bi je ženio i priselio se k njome u Split…
-Šjora Vinka ne mogu više govorit, ulaze mi korisnici. Krivo je razumjela -Kakva korisnica? Neman ja tute nikakve koristi! Ja san organizovala vižitu za razveselit Franku. -Dolaze mi mušterije po knjige! Nije se dala nego nastavila -Ja san napravila 50 rafijola, Anka naručila Makaranu u male Tučepke šta je i ove godine dobila nagradu za najboju tortu. Mere nosi 5 litara pravoga prošeka iz Piska, Paško se opoštenio i častit će sa grudicon sira iz uja i kilo rizanoga pršuta. I još smo svi skupa kupili u maloga Petra sa Kačića kadinelicu su anđelon čuvaron. -A Marta? -Šta će Marta čimavica! Poklonit će škatulu Jadro keksa, sok za mućenje i 20 deka kave u zrnu koja je sigurno izvitrila. Ko zna otkad je čuva u špajzi… -Ne mogu više razgovarat, ljudi čekaju. -Neka čekaju ko da prodaješ ašpirine i zavoje, a ne libre! Oš su nama do Splita? -Ne mogu radim! -Hebi se ti i rađa. Ajde u pemziju! Ako ne odeš s nama, tužit ću te da nas stavjaš u Kamarin neovlašteno!, zaprijetila se i spustila slušalicu.
Već ste pročitali trećinu današnjeg Kamarina, pa znate da se prijetnja nije ostvarila. Ovaj telefonski razgovor je obavljen u ponedjeljak. Kumpanija je u utorak bez autora krenula prvim jutarnjim busom za Split na babine darovati novorođenu kćerku Frankine unuke. Ili kako bi Vinka točnije rekla čerine čere čer. Krenuli su na babine, ali ih je umjesto bićerina dobrodošlice dočekalo nezapamćeno nevrijeme od kojeg će se Split dugo rekuperavat. Rekuperavaju se i junaci Kamarina.
Anka i Mere viđene su naslonjene na zidić pod šimatorjem Svetoga Marka. Mere s infašom preko oka, Anka s cijelom kolekcijom flastera po gnjatima. -A di su drugi? Anka je kazala -Nastradasmo nemilo! Evo čekamo Martu da nan donese aspirine za bolove iz apoteke. -Vidiš kako nas je nevrime deškvargalo!, pokazivala je na ozljede Mere. -Paško leži doma ima veliku naladu mijura, pa ne smi vanka jer ne može prispit na stranu! -Kad je blekast i stid ga je metit pelenu!, nadopunila je Anka. -A Vinka? -Bidna doma sidi s nogom uzgor, zavrnila je. Otekla joj je gore nego tisto od sirnica kad uzađu. -Marta? -Šta će bit njoj berekinici! Sritnija je nego pametnija! Rečena se upravo uspinjala Kačićem žustrije od mlade gazele.
-Evo donila san sve kako ste rekli, pružila je oveći najlonski saket pun dekota. -73 eura!, izbacila je cifru brže od fiskalne kase. -Dat ću ti sutra, neman sad, rekla je Mere namignuvši Anki. -Bem mu miša i ja zaboravila ponit takujin, shvatila je Anka. Marta se očekivano okljunila dumajući kako što prije naplatiti račun. -Pa dobro recite mi šta je bilo? -Ajde dođi do Vinke večeras, pa ćemo ti ispričat!
Vinka je bolne ćunke i još bolnije podignute ranjene noge sjedila u fotelji. Ostatak je osim Paške bio tu. -Eno ga opet u kondotu! Sila Boga ne moli!, opravdala ga je Anka. -Evo san pofrigala malo mekika da ne stojimo praznih ruku pokazala je Mere na stol. Martu nije trebalo nuditi. Dentjerom je razvlačila ko zna koji po redu uštipak.
Paško se vratio s kondot-službe, pa je Vinka započela. -Svi smo se iskrcali na kolodvor, a onda je svak iša obavit šta je ima prije babina. Vrime je još bilo kako triba i ko je moga promislit da će se dogodit nakva dežgracija. Ja i Anka smo išle povirit na Zentu u starački dom moju rodicu Mirku. Tamo joj je puno dobro, ali je žejna razgovora. Malo smo se ispričale i izašle vanka čekat taksi, kad je grunilo. -To je orjalo, grmilo, veliki vijar zapuva ko na Sudnji dan, a po tlevu teci Savo, Dravo teci, niti Dunav silu gubi! Gogolja voda iz svih rupa i kuneta, dramatično je prezentirala meteorološku nepriliku Anka. -Mi se sklonili pod jedno cablo, ali hebi ga! Nismo mogle manitije učinit!, nastavila je Vinka -Udario grom ognjeni sa neba i opalio u cablo. Samo smo se zagrlile i počele zazivat sve svece upomoć! -Jesam li mogla skončat, neispoveđena i bez Svetih sakramenata, zabrinuto je uzdahnula Anka. -Nisu nama sakramenti prisudili, prekrstila se Vinka -Nego grana. Grana velika od cabla se okinila, speštala nas po tlevu, meni ruvinjala nogu. Anku ranila po gnjatima!
Onda su i ostali nastavili sa izvještajima o stradavanju. -Ja san tribala priuzest novi aparat za gluvoću. Sila na autobus, ali do aparata nisan došla. Taman kad san izašla okrenilo je nebo na zemju. Mokra ko da san do Puntina plivala, a upoćena ko da me kuvalo na banja-marija. Di ću sad? I još vukjan sa sobon demejanu s pet litara prošeka za Franku. Upala u jedan portun, tamo se već skupilo svita. Svi se zbili jedno uz drugo. Ja ponudila judima prošeka da se okripe. Guc po guc, otišla cila demejana. Onda je mene malo ponilo šta san popila, a malo me bilo i straj, pa san da razbijen tugu i nadjačan neveru zapivala. Još me drži oni Tomson koncert na ipodromu i zaorjala ja Čavoglave. Jedan se stari skočio da šta pivan ustaške pisme. Ja njemu -Nisan ja ustaša, ja san domojub! On meni -Prikini!, ja njemu -Neću!, pa još jače udri. Njemu dalo u glavu, bacio pinu na usta i da će šakon na me. Naletio mi na oko i vidi!, pokazala je na infašano oko okruženo modrim podljevom.
Uključio se i Paško.
-Ja iša tražit jednu butigu za kupit šemedikanju specijalnu za moje grdeline. Ima kupit samo na jedno misto. Zapisa adresu i da taksistu da me odvede. Nisan moga na noge jer san nosio oni sir i pršut za Franku. Muda bi mi se otegla da san iša pješke. Izaša ni 10 metara od butige stopro kad je počela velika nenadinja od vrimena. Uskočio u jedan kafić i čeka. Kad je fermalo izaša. Vidin vanka auta od Hitne pomoći. Vele svita je kupilo slomivenog po putu. Meni palo nešto napamet. Bacio se po tlevu za učinit fintu da san i ja ranjen, stavili me na portantin i odveli na Firule.
Govori mi medicinska -Barba dobro ste prošli nije van ništa, samo mala ogrebotina. Ja joj kažen -Bili ja moga kad san već tute učinit pregled prostate. Odvela me na šalter ambulante, a dežurna govori -Vi ste tek na redu za šest miseci. -Ajde čerce, primi me molim te danas! -Ne može! Tute je bila jedna čistačica i kaže mi -Ja ću te uvest priko veze!, a sve gleda u saket sa siron i pršuton i njuši. -Evo ti i sira i pršuta, da se deliberan toga pregleda! Tako je i bilo. Samo san naladio mijur od puste mokrine. Šta’š nešto moraš!, završio je Paško sa svojim slučajem.
-A di su vam Makarana i rafijoli?, sjetio se autor popisa darova. -Di su?! Pitaj nju!, uprla je Vinka prstom u Martu. Marti nje bilo drugog nego da se krene cmizdravo ispovijedat. -Sve ste na me natovarili da nosin, a meni grijota trošit na taksi. Išla san na noge sa svin pizon do one velike butige, bar kilometar od kolodvora, jer san čula na radio da je oti dan veliki popust na detrđent. Ušla san i kupila, ali vanka ne možeš izač, taman počela nevera. Mislin se ja, stopit će se i torta i rafijoli i možeš ih bacit. Ja lipo sve izvadila, isikla tortu britvulinon šta ga uvik iman u borši za obranu.
Razastrla rafijole na dvi gajbe i počela prodavat -Ajmo svitu torte Makarane vake niste jili i rafijola friških, svaki ko cukar! Planilo učas. Onda se smirilo vrime i izašla punih žepa. -Vratit ćeš te šolde natrag!, zavikale su Anka i Vinka u isti glas. -Sramotnice, da je i kadena su anđelon bila u tebe i nju bi prodala!, dreknula je Mere. Marta se pravila da ne čuje.
-A kako vam je bilo u Franke?, upitao je autor. -Nismo je ni vidile. Javila nam od čere čer da je nestalo letrike, a ona se bidna našla u liftu zaglavjena u mraku uru i po vrimena. Veliki šok doživila! Zanimila od straja. Još ništa od tada nije progovorila, objasnila je Vinka -Pametan si ti šta nisi š nama iša!
Autor nije povjerovao da je posebno pametan, ali je u sebi blagoslivljao odluku da ne uzme slobodan dan za izlet. -I sad ćeš sve ovo napisat u Kamarin?, upitao je Paško. -Oću! -Onda i napiši da san ja najveća žrtva nevere, jer nisan stiga zaprosit Franku. Ali i napiši da javno priko Kamarina prosin Vinku!, zahebantski je nabacio. Vinka je skinula papuču sa zdrave noge i smirila ga drito u nos. -Eto ti sad pa drži! Sad imaš pravu, a ne falšu povridu.
Bio je ovo jedan drugačiji pogled na nevrijeme u Splitu. Bez meteoroloških analiza, ali dušu dalo za Kamarin!
Piše Marino Srzić/foto: privatni album
