Tjedan pred Svisvete prošao je turbulentno. Komplikacije su krenule zahvaljujući maslinadi. Bilanca dežgracija bila je slijedeća: jedna ozbiljnija povreda, jedna moguća prijava krađe i jedno narušavanje međunacionalnih odnosa. Što je bilo? ‘Ako ne znaš što je bilo reći će ti Vinka!’.Autoru je u sažetom telefonskom brifingu situaciju ilustrirala ovako -Anka pala šoto gomile, Rodrigo obra tuđe, Mizeru napali dušmani! Iz navedenog je malo toga bilo jasno. -Ništa vas ne razumim! Nije obadavala -Ajde po Anku prid crkvu! Išla se ispovidit. Ona će ti sve kazat puten, pa dođite u mene.
Anka je s mise izašla infašane ruke i s velikom tajom ispod oka. -Teta Anka šta je bilo? -Bilo je jada velikoga! Skoro se nisan upokojila radi dvi masline! Uhvativši šoto-braco pod ruku autora nastavila je s izvješćem -Vinka zvala Rodriga i Mizeru da joj oberu jedan laz maslina podno Velikoga Brda. Nema toga vele, ali je bilo grijota ostavit. I lipo je počelo. Ja i Vinka ponile za marendat, oni se uvatili brat, mi prostrle deku i zakunjale. Rodrigo na po obra, prionili marendat, a Mizera nan zapivala onu ‘Omer beže na kuli stajaše’. Uto se na vas glas javila mejašnica Ane Makinja sa svoje dionice.
-Šta to pivate, jesmo li u Velikom Brdu ili u Istambulu! -Ne intrigaji se Ane, gledaj svoja posla!, odvratila joj je Vinka. Uto je Ane doletila k nami. -Sad zavija Omer beže, a sutra će nas sve podušit!, zapinila se. -Nisam ja htjela Alaha mi!, kazala je bidna Mizera. -Eto! Je san rekla! Brzo će nas i na viru njiovu privest!, pomamila se mejašnica. -Ne smeta tebi ni beg, ni Omer, ni Alah, nego šta je moj laz nasrid tvojih dionica! Mrš od mene!, zapritila joj je Vinka, pa je pobigla.
-A kako ste se ruvinjali? -Nije mi vrag da mira. Vidila par lipih maslina taman za usolit, popela se na gomilu, zamantalo mi se i sratala! Zato san se i išla ispovidit da ne umren od povrida i ostanen u griju!, prekrstila se Anka i sjela na usputni zidić. Autor joj se pridružio -A šta je bilo s Rodrigom? – Vridan ko mrav! Donio punu mažu maslina, pa još jednu, pa još dvi. -Ali nam je toliko rodilo?, pitala ga Vinka. Vraga je rodilo, nego je Filipinac obra i tuđe masline i to od Joze Kubure. Od straja smo utekli i odma išli oturnjat. Ako dozna nahebali smo!
Uz izvještaj s maslinarskog fronta, konačno se stiglo i u Vinke. -Jel ti sve rekla? Sad šta je tu je! Nego prikosutra su Svisveti, a ja ni govedine za pašticadu neman, ni makarauna, ni fave di morte bobića!, u panici je nabrojila kao da se radi o manjku bespilotnih letjelica za obranu domovine. Malo je produmala, pribrala se i iznijela plan -Nazvat ćemo Meru da ode po meso, ona ima mesara s kojim je u rodu, neće joj podvalit muda pod bubrige. Ti Anka ne možeš s ton ruvinjanon rukon motat makarune, pa će Mizera. Ona je vična tistu, a ti je nadgledaj! -A bobiće ćemo kupit u Martinisa!, bubnila je Anka. -Martinis je pod pločom ima 70 godina! Ima bit da te ošinilo u možđane kad si pala sa gomile. Anka se krenula opravdavati, no prekinuli su je pristigli Marta i Paško.
-Ja ću učiniti bobiće! Iman ricetu od Martinisa, on je da Jerinici, a ona mojoj materi!, ponudila se Marta za pripremu slastice Svisvetih. -Onda je stvar rješuta!, zaključila je Vinka. -Nije! Ne spominjete najvažnije! Vaja probat mlado vino! To je uvik bio adet da se na Svisvete, Mali Božić probaje novo vino!, sjetio se Paško. -Tebi je šta se tiče probavanja adet i na Mali Božić i na Malu Gospu i na svetu Lucu!, ofregala ga je ranjenica -I odakle ti mlado vino? -Otić ću u butigu i uzet vino koje je najfriškijeg datuma!, bio je praktičan lokadur Paško.
Činilo se da su dva dana prije sve organizacijske točke bile utvrđene. -Mali i ti ćeš doć na ručak!, naredila je Vinka. -Ja sam taj dan u Krvavici na makarunadi! -Ajde ti u njih pridvečer, a u mene si na ručku! Autor je poslušno klimnuo glavom.
-Sutra ti Paško odvedi Rodriga i Mizeru u kanap. Ti znaš di su nan grebi, neka ih Mizera isfrega ako triba, a Filipinac neka vidi triba li digo šta zakrpit na grebu od pokojne mi tete File. U nje bidne odavno niko nije bio!, kazala je tužno kao da pokojna teta File poziva svake nedjelje rodbinu u vižite.
-Ja ću ić vidit di su povoljnije cine od lumina, šterika i cvitnih angažmana!, ponudila se Marta. -Ne reče se cvitni angažmani, nego cvitni asortimani, poučila je Vinka.
Dobro koordinirana akcija je mogla krenuti. Mizera je već isti dan zamotala na vreteno makarune da se do kuhanja osuše. -Čerce moja dajen ti čast! Smotala si ih da bi te i Vrlobrke pofalile!, bila je zadovoljna instruktorica Anka.
I ostale predradnje su išle u dobrom pravcu. Mere je nabavila pozamašan komad goveđeg frikandoa. Stavila ga je Vinki prid nos i rekla -Je li vonja ko duša! -Je!, potvrdila je nakon nušenja šefica -Pravi grilando! Svaka čast! ‘Grilando’ je istu večer našpikovan i utopljen u kupku kvasine.
Paško je Rodrigu i Mizeri detektirao grobnice predaka. Mizera je ofregala ploče, a Rodrigo uz mistriju i sić cimenta poduzeo nužne restauratorske radnje.
Marta je ugovorila veći broj ‘cvitnih angažmana’, šterika, lumina i lanterina u novoj cvjećarni u Kalalargi i potvrdila da joj favi di morti iliti bobići nisu nikad bolje uspjeli.
Osvanuli su i Svisveti. Kumpanija se okupila oko stola u Vinkinom tinelu. Domaćica je, dostojno prilike, izvadila pijate iz dote koji se duperavaju samo tri puta na godinu, a Anka s neranjenom rukom izglancala žlice, pinjure i pošade. -Ovo je čisto srebro. To je mojoj materi za udaju poklonio kum Tonči Riboli, pohvalila se.
Nakon pršuta, u omjeru dva prsta bile masnoće i prst crvenog mirisnog udjela, servirana je juha. -Ovo samo za obložit štumak prije pašticade, punila je Vinka pijate gostima. -Od čega je ova juva?, srkala je glasno Mere -Puno je lipa! -To san je napravila od… U tom trenutku je tinelom prošla unuka Suzi, pa je Vinka prekinula. Mala nije niti pozdravila. -Ma vidi je kako je brezobrazna ne reč ni dobar dan ni Fajen Isus!, osvrnula se Mere na ponašanje inače ljubazne Suzi. Vinki se nasmija brk
-To je idita na mene! Sinoć je sve ponistre okitila probužanin tikvama i užgala lumine oko njih. Kad je okitila za ti njiov Kolovino, išla je zvat prijatejice da dođu i obuću se u ponoć u vištice! -En im noć vištica i njiove amerikanade, komentirao je Paško. -To je dilo antikrista, prekrstila se brzopotezno Anka. -A ja lipo čim je izašla sve tikve pokupila, speštala u mikser, začinila i zakuvala juvu! Parila je poludit kad je vidila. Sticala se i išla u prijatejice! -Onda to jedemo halovin-juhu?, javio se i autor.-Ajme a ja sve progucala! Da ne bi grij uša u nas!, poplašila se Anka nakon drugog pijata.
Došla je na red pašticada. Svima su se od ingordece zarumenili obrazi. Vinkina pašticada je bila na cijeni. Ono što je posluženo nije bilo najbolje izdanje iz njene kužine. Preko volje mljackajući Paško je pohvalio Mizerine makarune. Marta je zbunjeno približavala pinjur pešnjama, pa sadržaj vraćala natrag. Mere i Anka su se počele pravdati da je juha bila kripna i da neće moć vele izist. Mizera je šutjela odvajajući iz sadržaja špikovanja pancetu. Autor je birao makarune manje prekrivene šugom.
-Ovo ne vridi!, priznala je Vinka na rubu plača -Di san falila? Meso ne more bit nego tako. U kvasini je stalo koliko triba. Kapule dovoljno, svih začina po okušanoj miri. Digla san se u dvi ure i do zore varila. Šta se desilo?, rasplakala se. Na vrata je povirila Suzi, a u istom trenutku je Rodrigo rekao -Dis is delišis. To super. Ja lav pinat sos! -Koja pinjata?, zbunjeno je upitala Vinka. -Pinat! Kako se reći rvacki! Kikiriki! -Koji kikiriki!?
-Baba!, javila se Suzi -Ja san sinoć u onu tvoju plastiku di držiš svinjsku mast stavila kikiriki-maslac, nije mi ima di stat!, zacerekala se osvetnički poput male vještice s fešte Halovina. Vinka je u hipu skinula cavatu s noge i aterirala je put unuke. Mala je spretno izbjegla udarac i pobjegla.
-To mi se vištica mala osvetila za tikve! En joj tikve i vištice. Stavila san umisto masti kikiriki maslo. Sad mogu bacit pašticadu! -Nou bacit!, mljackao je i dalje Rodrigo -Maj mater kuking vako meso in kikiriki sos. Ic sou delišis. -Kad ti je delišis sinko unda jidi!, rekla je Vinka tužno.
Kumpanija je pokušala zacijeliti tugu zbog pašticade Martinim bobićima. -Jesu mi dobro ispali?, upitala je. -Da nisi bajame nadožuntala prezlom i umisto ruma stavila travarice, bili bi i boji! Ali posli moje kikiriki-pašticade dobro je i ovo, tužno je rekla Vinka.
-Ajmo probat vino!, pokušao je Paško privoltat depresivnu atmosferu za stolom. Nalili su žmule i nazdravili. Mere se zagrcnula -Šta je ovo? Maravan! Da vidim boteju!, zgrabila je bocu sa stola, pročitala datum i kazala -Datum je od oca Adama! -Ma kupio san jednu boteju u butigu i stavio je kraj drugih boca, pa greškon sinoć popio i nadomistio je sa bocon šta mi je ostala od prije. Ali marka je francuska! Dobra!, opravdao se. -Je! Puno dobra kad nestane kvasine za začinit salatu!, spustila mu je Mere.
I tako je uz halovin-juvu, kikiriki-pašticadu, prezla-bobiće i maravan -vino, okončan svečani objed. Da Anka nije inzistirala da izmole prigodne molitve, ne bi se ni znalo da su Svisveti. Paško je zahrkao već nakon trećeg zaziva, Rodrigo je mrmljao na filipinski, Marta je prebirala po borši, Mere proučavala sadržaj bobića. Jedino su Vinka i Mezira zdušno odgovarale -Moli za nas! Mezira iz poštovanja, a Vinka iz očaja. Ekipa se pozdravila, a Filipinac odnio sa sobom punu terinu ‘peanut sauce’ pašticade.
Jutros je, prije objave Kamarina zvala Vinka. -Briga tebe! Ti si se natuka prave pašticade u Krvavici. Šta nisi pita za me tečicu. Znaju mene Laušići, poslali bi mi od srca. -Nisam se sitio! -A mi već bili jutros u kanpu. Kako nisi doša? -Pa rano je! -Nije meni bilo rano da me kulap strefi! -Šta je sad? Počela je nabrajati -Paško je bio nacvrcan kad je vodio Meziru i Rodriga u kanap. Kaza in je krive grebe. Ona je bidna ofregala tuđe, a ne naše. Filipinac je cimenta tri vaze i izbrusio dvi ploče od svita koji je u Ameriku.
Onda je Marta našla na svom grebu službenu obaviest da se prodaje, jer da grobarina nije plaćena 35 godina. -Ima li još štogo? -Ima! Srila me mala šta je otvorila cvičarnu u Kalalargu i kazala da joj je baš drago da je mogla donirat angažmane i šterike za potribite priko Marte. Obraz mi je opa!, izbiflala je Vinka i dišperano prekinula vezu.
Ovo je bio Kamarin od Svisvetih i Mrtvog dana. Je li nedostojan prilike? Nije! I našim starima su se događale za života ludosti, no to ne znači da uspomenu na njih posebno ovih dana ne štujemo. Ako se niste sjetili zapaliti svijeću na nekom grobu kojeg nitko nije obašao, još vam nije kasno!
Neka naši dragi pokojni odmaraju u nekom nebeskom kamarinu, a mi ostanimo pri ovom našem.
piše Marino Srzić / foto privatni album
