Sukob interesa između autora redaka i honorarnih suradnika Kamarina uspješno je okončan na pomirbenom preduskrsnom susretu u Vinkinoj kužini na Veliki četvrtak. Dogovorenoj degustaciji probnih primjeraka sirnica prisustvovala je i novopridružena ‘dopisnica’ s makarskih kala Marta Trumbeta. Poznata kao najinformiranija laća s lokalnog područja, vlasnica je i glasa snage decibela najviših tonova raštimane trube, pa opravdano nosi nadimak Trumbeta.
No, Marta nije samo bukačica s grlom prištekanim na porta-voće. Ona je i gulozača i kušačica bez premca. S takvim darovima može sasvim solidno preživljavati. Em po makarskim tinelima željnih ćakula dostavlja najfriškije informacije, em gastronomski vrednuje pripravljenu spizu. Najveći biznis ostvaruje u blagdanskim stađunima kada se najbolje kuha, ali se i zbog opće žive atmosfere događaju i neuobičajeni skandali.
Ostavimo sada skandale, ipak je Uskrs, vrijeme nade i mira. Danas ćemo malo o uskrsnim sirnicama, pa preko njih do adeta i užanci starih Makarana u Velikoj šetimani.
Kamarinska momčad izašla je na teren Vinkine kužine okušati se u ‘sirnica-prvenstvu’. Glavni sudac je bila Marta, a ulogu promatrača regularnosti natjecanja preuzeli su autor i Paško Cima. Paško je svečano najavio derbi. -Mi smo se tute skupili u ovako velikon broju za vidit ko umi pripravit najboju sirnicu. Nismo mi ko ovi moderni šta mumaju sirnice od krnevala do Velike Gospe i kupuju po butigama uvozne paštroče iz Kine i Afrike! Makar slasticu iz spomenutih zemalja nije moguće naći na policama domaćih trgovina, prisutni su se jednoglasno složili.
-Zna se kad se sirnica jide! Od Uskrsa do maloga Uskrsa!, naglasio je Paško izrazivši prezir prema širokim masama koji takvu tradiciju ne poštuju. -Zato smo tute da bi… Domaćicu Vinku je Paškina duga pištula učinila nervoznom, pa ga je prekinula -Usparlata si se ko da držiš govor u Saboru. U dvi riči ne zna se koja je čija sirnica, a Marta će ko najveća gulozača prisudit koja je najboja!
Ulog je bio velik. Osim titule ekštra-klase meštra od sirnica, nagrada je predmnijevala i poklon-bon od šest đireva rehabilitacijskog tretmana u najbolje makarske maserke. Za deškvargane i reumatične kosti vremešnih natjecateljica to je bio pravi bingo!
Iz špajze je Vinka iznijela tri sirnice poredane na velikoj gvantijeri i odložila ih na stol. Bilo je vidljivo da je natjecateljice preuzela trema. Mere Općinska je iznenadno počela kihati i uz ispriku kako joj se to događa uvijek kad se uzbudi, bučno se oseknula u faculetić. -Daje od stola! Infetat ćeš nan su bakterijan sirnice!, napala je Anka. Onda je krenulo s njenom tremaškom epizodom. -Mala potriba!, objavila je prisutnima -Moran na stranu! Tako me uvik uvati kad se štogo važno ima dogodit! pravdala je reakciju mjehura. -Nemojte počet prije nego šta obavin! -Aj čekat ćemo te. Nemoj dugo! I operi dobro ruke!, nije mogla izdržati Vinka bez lekcije iz higijenskih navika.
Čekajući Ankin povratak iz sanitarnog čvora, Vinkina se nervoza aktivirala u vidu žveltog ljuljanja lijeve noge. Noga se bez kontrole cungala takvom forcom da je cavata poletjela preko stola. Samo je milost Božja upravila da ne aterira na sirnice. Kupeći s druge strane kužine papuču, posramljeno je komentirala -Šta ću?! Taki mi je živčeni sunstav. Kad je tremaška kriza konačno bila primirena, Marta je krenula sa žiriranjem.
Premda su autorice slastičarskog uratka trebale biti anonimne, dobrom poznavatelju lika i djela bilo je jasno čija je koja sirnica. Ona ispod koje se bijelio inkolani tavajol s motivima veza rišelje, nije mogla biti ničija nego infišano pedantne Vinke. Moderni psihodelični uzorak ispod druge slastice odavao je autorstvo trendovima sklonoj Anki. Praktičnost Mere Općinske ogledao se u običnoj papirnatoj salveti otrgnutoj iz role na metre.
Marta je zarezala fitu prvog primjerka. Dugo je mumala, zalila s gutljajem prošeka, te se očitovala. -Dobra! Lipo uzašla, meka ko duša. Vidi se kako se u teplo dizala! Vinkin brk se od zadovoljstva smiješio. -Ali… -Šta?!, nije mogla izdržati domaćica. -Aroma je priporita, gorčina velika! -Kako? Koru od limuna neprskanoga san platila ko kajganu svetoga Petra u maloga Željke šta drži ogepe za gojenje zdravog voća. -Ne znan? Nešto ne štima!, kazala je ocjenjivačica. Vinka se zaletila do frižidera i pokazala mrežastu vrećicu sa žutim agrumima. Osim oznake OPG-a na naljepnici je pisalo ‘domaća limeta’.
-To vam je limeta!, primijetio je autor. -Kakva lineta? Limun domaći! -Falili ste kupit! Limeta je drugačija ima jači okus! Nakon što je Vinka neumjesno za Veliki četvrtak, izredala cijeli koloplet psovki na račun vlasnika ‘ogepeja’, Marta je krenula na drugi primjerak. Nakon kušanja krenula je s ekspertizom.
-Aroma ne more nego naka, slatka taman koliko triba! Anka je sjala od ponosa ko lanterna. Onda, nakon što je Marta nastavila, lanterna se naglo utrnula, a ćunka se zapeškerila. Šefica žirija izjavila je sljedeće -Sve lipo, ali tisto je ošlo u plis. Ovo ti se nije diglo kako triba! -Kako nije kad san pokrila najdebjon inbotijom! -Jesi sigurna? Anka je kapitulirala i s tugom priznala. -Hebi ga! Mislila san da će proć, ali nije! Jesan je pokrila i prije nego šta san išla leć povirila. Taman se tisto uzdizalo kako triba. Onda san legla. Jutros san imala šta vidit. Unuka legla na kauč u tinelu kad se vratila izvanka. Pomakla tisto i pokrila se inbotijon. Još i otvorila širon ponistru, jer da je joj je falilo zraka. Šta će dite? Ne zna ona da tisto triba u teplo, kazala je Anka pomirljivo, opraštajući se od naslova šampiona.
Bilo je jasno da je treća sirnica iz produkcije Mere Općinske. Njen je uradak bio neobično gusto pokriven naslagama štaub-šećera. Marta je zagrebla nožem po vrhu, a ispod gustog sloja sladora prizentala se zagorena površina. -Ovo nije za provat, ali oću iz poštovanja, kazala je ocjenjivačica gratajući pošadom zagorinu. -Da ti nije zagorila ko da si je na gradelama povr garbuna pekla, ovo bi bila najboja sirnica. Svi gušti u njoj, ali ne more proč! Taki falimenat nije za oprostit!
Mere se rasplakala ko ljuta godina. Između jecaja se čulo. -Mikro-talasna majku joj njenu! Mico, Mico oči te moje ne vidile ko šta i neće, ko zna jesi li više živa! Nazočni su je u čudu slušali kako bunca kao da joj se na provinu za mjerenje fibre pokazao kobni numer 42. Kad se smirila objasnila je. -To mi je zadnju godinu prid rat donila Mica iz Čačka na poklon. Litovala je u mene pustih godina, ne bi joj digo ni naplatila. Donila mi mikro-talasni špaker i kaže -Evo mila sestro da me pamtiš. Vidiš da se rat sprema. Možda se više nikad ni videti nećemo! Ja tu makinju nisan nikad duperala, nego držala u nju čikarice od kave. Sinoć zaspala i zakasnila činit sirnicu, pa se mislin iđen ja nju uvalit u Micinu mikrotalasnu da bude na vrime gotovo. I eto ti ga tude! Biće san krivo pritisla koji botun i sve ošlo u prdec!, tužno je zaključila Mere. -To ti je bila srbo-četnička diverzija. Vidiš kako su oni već onda počeli radit kontra nas, primijetio je Paško. -Da šta je!, složila se Mere. -Neprijateljska sirinica-diverzija, kazao je autor, ali ga niko nije obadavao.
-I šta ćemo sad? Nema pobidnika, razočarano je zaključio Paško. -Sad ćemo lipo isić sirnice na fite, potopit ih u terinu s prošekom i kusat kućarinima, inventivno je predložila Marta Trumbeta.
-More!, kazala je Vinka, ali prvo pričekajte. Uzela je mobitel, otipkala broj i naredila -Mali donesi odma i nek je vruće! Za manje kvarta od ure momak iz pekare bio je na vratima s lošterom punom vruće mirišljave janjetine.
-Ja častin! Nije beg cicija, isprsila se domaćica -Iman još i sparoga i kuka spremjenih, pa ćemo blagovat kako Bog zapovida na Veliki četvrtak. –’Meso pečeno na vatri neka se pojide te noći su gorkin zejen. Jidite ga žurno!’, izrecitirala je citat iz Biblije Anka, katehetski najpotkovanija. -Sve kako je zapoviđeno samo nemojmo žurno, rekla je Mere i po lošteri krenula tražit opek.
Slasna mlada janjetina uz sparoge i kuke, učinila je prisutne za stolom halapljivima i ingordima, pa se biblijska zapovijed o žurnosti blagovanja ipak ispoštovala. Pečeno je salamaštrano rekordnom brzinom. Onda se krenulo na sirnice. Udrobljene zajedno, ona s limetom umjesto limuna i ona dovoljno nerazabrana i ona zagorena, usupane u prošek pretvorile su se u slastan desert.
-Toliko ste me smantali sirnicama, da u ovome Kamarinu neće bit mista za priču o starim užancama i adetima Makarana u Velikoj šetimani, sjetio se autor. -Pusti sad to. Onda je bilo nako, sad je ovako. Glavno da mi do Uskrsa još držimo, kazala je Vinka. Do kraja te duge večeri Velikog četvrtka, ipak je nešto za Kamarin u naznakama zabilježeno.
O korizmenoj pokori -Spominjete li se staroga meštra, šta su ga zvali Sveti?, sjetila se Anka -On je ima toliko vire da je naredio da mu se ispod lancuna prid smrt stave šišarice da ga još više boli i da trpi ko i naš Gospodin. Bog ga je pozva k sebi na Veliki petak, sjetila se potresne priče o apsolutnoj vjeri u trpljenje koje dovodi do nagrade u Vječnosti.
O berkinadama mularije u Velikom tjednu -A znate li kad je moj brat dok se tuka Baraban smirio slučajno šibom po šiji učitejicu šta je sidila u banku isprid njega, pa ga je ota meštorvica bacila na godinu, prisjetio se Paško nekog davnog Barabana.
O neumjerenosti usred vremena najstrože umjerenosti progovorila je Mere -Moja je baba volila potegnit niz grlo, pa smo joj krili bocun. Onda bi na Veliki petak iskoristila priliku, nalila bi cili bocun i kazala -Na današnji sveti dan koliko vina toliko krvi! Ko mi zapriči popit nije krščanin i gorit će u paklu. Nalila bi glavu, a kad bi se oblejala imala je glas ko najupivaniji grdelin i veršvala bi Muku gorku svih 188 kitica napamet.
O Svetim urama klanjanja palo je na um Vinki -Danas uđu prid Prisveto, pa se zaborave i poklonit. A prvo bi žene nosile velete za prikrit glavu na Kvarantaoru i štedile cilu godinu za naručit po kojem pomorcu u Trst. Moja teta je tako u Žudinke u Splitu kupila veletu cilu obrubjenu madre-perlom šta je koštala da je mogla cilu godinu jist. Potrošila je i za kupit janjetine za ručak na Uskrs. Svekrve je za to znala, kupila mesa i svima na pijat podilila, a njoj ništa, nego joj kazala -Ti umisto izist janjetine stavi veletu na glavu, pa nas gledaj kako kusamo! I tako je sa štorijama iz makarske naftaline završio Veliki četvrtak.
Dragi pratitelji Kamarina, vjerujući da nije pretjerao s fjabama na sveti dan, autor i pridružena kumpanija žele vam sretan Uskrs. Danas ojačajmo nadu u svjetlo koje kad-tad bljesne nakon tame. Tame ima, no svjetlost je ipak nadjača. Aleluja!
Piše Marino Srzić, foto: privatni album
