Kao i ostali pioniri afitavanja i Vinka je u počecima turističkog poslovanja imala problema u sporazumijevanju s klijentima. Makar se činilo da jezičnih komplikacija s ‘našim’ ljudima iz Beograda, Vranja ili Pančeva ne bi trebalo biti, nije bilo baš tako. Daleko od toga kako ‘subraću’ iz bivših državnih tvorevina nije u potpunosti razumjela, no ponekada bi u komunikaciji intrala na jezične trapule iz kojih bi se izrodili nesporazumi. Nesporazumi su najbolja osnova za fjabe, pa evo nekih od njih iz bogatog repertoara Vinkine iznajmljivačke prakse.
-Gazdarice, ovu ribu ste tako lepo pripremili da sam tri tanjira pojela. Prste da poližeš!, pohvalila je Vinku nakon blagovane večere gospoja Daca iz Beograda. -To van je brujet. Ajde baš mi je drago da van se svidio!, zadovoljna je kazala Vinka. -Ako bi tili i za sutra, iman jednog maloga iz Bratuša šta mi je obeća donit lipe ribe! -Ma da mesec dana ovo jedem, zasitio se ne bi!, uključio se pohvalama i Dacin suprug, gosn Čeda -Samo fali nešto! Ako bi nam sutra još poslužili i kilo belog i sifon sode, nitko srećniji od mene! Vinka ga je podozrivo pogledala ispod oka i promrmljala -Ne vodite brigu! Sutra će van bit na stolu!
Perući suđe nad kamenim lavelom u kužini, uvrijeđena gosn Čedinom opaskom, brontulala je sama sobom. -Ma vidi ti njega kako mi ga je šoca! On bi još kilo beloga! To oće reć da nisan stavila dovojno kruva na stol! En ti beli i crni! I još bi šode bikarbone! To mi je tijo kroz rukavice kazat da je brujet bijo prižestok i da mu triba štogo za voltat spizu u štumku! Čedo nevojo! Uvik san govorila -Brat je mio koje vire bio! E više neću!, usparlatala se Vinka i zbog ‘kilo beloga i sifona sode’, gotovo pogazila zavjet bratstva i jedinstva naroda Jugoslavije.
Ujutro je otišla u butigu i nervozno naredila prodavačici-Mala daj mi 5 kila biloga i šode bikarbone marke ‘šifon’! Ankica iz butige Primorja u čudu je pogledala -Šjora Vinka šta će van 5 kila kruva? Ko da van vojska dolazi na večeru? A šta se tiče sode imamo samo običnu bikarbonu, koliko ćete nje? -Daj mi šešnest kutija pa neka oni gudan Čeda rutaje, kad mu je priporit moj brujet! Prodavačica se više nije usudila ništa pitati, nego joj na brzinu naplatila. Fila ispred blagajne već je počela komentirati sadržaj Vinkine spize.
Čedu i Dacu je na stolu uz brujet i puru dočekalo 5 štruca najbjelijeg kruha i hrpa kutijica sode bikarbone poredanih poput soldata oko Čedinog tanjura. -Eto, komodajte se! Guštajte! Sve san stavila na stol kako mi je rečeno! U slast!, rekla je dišpetožo i krenula u kužinu. Gosn Čeda je ferma. -Ej bre gazdarice polako! Jel’ ste to vi nešto jedni na nas? Pa pohvalismo vam jelo ko da je iz najboljeg kujne na Skadarliji! -Ne znam ja šta vi na toj vašoj Škanedarliji labate, ali me uvridit da van ne dan dosta kruva i da van triba iza moje spize bikarbone da rutnete nije lipo! Eto van sad pa rutajite! Šode marke šifon nema, ali ima ote naše!, rekla je pa se u pravednom gnjevu rasplakala.
Daca se sjetila kako je pitanju jezična zavrzlama, te je krenula spašavati situaciju. -Jao sestro mila, pa vi sve krivo razumeste! Čeda je hteo kilo belog vina da zalije posle vašeg lepog, kako ono rekoste brejeta? A uz vino sifon sode da špricer napravi! Nikakve bre bikarbone! I Čeda se uključio u ispravljanju krivih Drina. -Pa jeste! Mi kad za špricer poručimo kažemo kila belog i sifon sode! Kakvo bre podrigivanje, kakvi bakrači!
Vinka je uz još par objašnjenja i pohvale njenog čuvenog brujeta konačno shvatila kako je došlo do nesporazuma, pa se odobrovoljila, te prionula i ona pijatu. Prionula je srčano i žmulu, salila u se više od kilo belog, te na kraju grleno zapjevala ‘Sojčice devojčice’, kao da se rodila nasred Kalemegdana, a ne na Vrpolju.
Nije to bila Vinkina jedina jezična eskapada u vezi gostiju s istoka bivše domovine…
Bračni par Trifunović, dvoje finih, vremešnijih ljudi iz Novog Sada, oboje fakultetski profesori, godinama su joj dolazili na odmor. Uvijek uljudni, tihi, nenametljivi, bili su joj među dražim gostima. Sve do jedne sezone kad su iz njihove sobe zaredale noći u bučnom ritmu zbog čega Vinka nije sklopila oka. Više nije mogla izdurat, pa je ujutro za doručkom gospođi Saveti rekla. -Oprostite mi gospoja Saveta, ali ja više ne mogu! Ima tri dana da po cile noći stenjete i mumjate. Tako se žestoko i na vas glas karate, da ne mogu uvatit sna do zore. Evo vidite kakvi su mi došli kalamari ispod očiju od nespavanja zarad vašeg karanja!
Gđa Saveta je najprije problijedjela, a onda joj je udrila krv u glavu -Sram da vas bude gospoja Vinka šta vi mislite o nama! Mi ozbiljni ljudi pa da se po tuđim kućama karamo i larmamo da nas ceo grad čuje! Otkud bre crna Vinka da nas tako vređate! I kakve pobogu kalamare spominjete da vam ispod očiju gmižu. Kolko znam kalamari su lignje, jedosmo ih onomad na letovanju pored Venecije! U taj čas se na doručak spustio i gosn Nemanja Trifunović. -Kakva je to larma bre? Poplašiste me da se nešto desilo!
Onda se zavrzlama mic po mic počela raspetljavati. Novosađani su objasnili Vinki da spremaju nastup za pozorišnu predstavu amatera glumaca na fakultetu. Tekst je bio na francuskom, pa gazdarica nije mogla razumjeti ni riječi. Obećali su biti tiši pri slijedećoj noćnoj probi.-Šta se tiče kalamara to su van podočnjaci, šta dođu od nespavanja! Nisu lignje!, prevela im je Vinka. -Samo ne znan šta ste se uvridili kad sam spomenula karanje. Ja bi se karala s mojim pokojnin po cile dane, pa i sa pokojnon svekrvon i zavon. U nas bi se cilo susidstvo digo pokaralao nasrid kale da bi se čulo do rive. Saveta je zbunjeno slušala -Gospode pomiluj! Kakav ste vi svet! -Čekajte!, sjetio se Nemanja -Šta znači kod vas karanje? -Pa svađa! Padne tu svakakvih riči!, objasnila je Vinka -A u vas? -Eh, više se i ne sećam!, uzdahnuo je sjetno Trifunvoić. Vinka je iz konteksta shvatila značenje glagola, zacrvenila se i rekla -Ajme koja san ja grezuja ispala i optužila fini svit! Ne zamirite mi! Šta ću kad nisan znala da to vama znači činit ono!
Kasnije je dobro utvrdila sezonsko-turističku terminologiju. I izvan sezone je počela duperati istočni izričaj. Tako bi znala reći kako će za marendu na ‘tiganj’ bacit dva jaja na oko, a na pijaci bi prigovarala kupravendama da im je ‘karfiol’ skup ko zlato, a ‘šargarepa’ nije ni za gudinima davat.
Toliko o jezičnim fjabama. Slijedi drugi od tri nastavka ‘kamarinskog rječnika’. Šjori Vinki takav rječnik svakako nije trebao, Makaranima i onima koji će to tek postati sve je potrebniji…
L
lajona-lajavica
lamure- igra rukama u kojoj se uzvikuju brojevi, šijavica
lancun-plahta
landrati-ići naokolo
lapćati-teško disati, dahtati
lapiš-olovka
laša pašare- pustiti proći, propusnica
laštra-prozorsko staklo
lata-metal, metalna posuda
lavandera-pralja
lavel-sudoper
lazanjur-valjak za tijesto
lazarica-nepokretna osoba
lemozina- milodari u crkvi
lepurati-tući krilima
lešadura-kuhano meso ili riba
leva-poziv na mobilizaciju
levandin-umivaonik
libar-knjiga
likaruša-knjiga sa zapisanim narodnim lijekovima
linguza-lijena osoba
lišo-proći glatko
litret-fotografija
litretavati-fotografirati
lizioltaruše-žene koje su često u crkvi
lokadur-pijanac
lugarin-vrsta ptice pjevice
lumbatika- kostobolja u donjem djelu leđa
lumbrela-kišobran
lumin- svijećica za pokojnika
luminar- povišeni krovni dio s prozorom
lupežarija-lopovluk
lupežica-lopovica
lušija-vruća voda s lugom za pranje robe
luštrati-ulaštiti
M
macafredo-topli, posebno debeli kućni ogrtač
maeštralun- vrsta masetrala
makano- oštećeno, najčešće voće
makarunada- makaroni sa mesnim umakom
malicijožo- zlobno
manča- napojnica
manica-kvaka ili poluga za pokretanje starih modela automobilam
mantati-bezglavo lutati
manjamukto- osoba koja pokušava dobiti sve na tuđi račun, posebno jesti
marangunija – marangun-stolarija-stolar
marenda / marendin- kasnojutanji kuhani obrok
marot- iznemogao, bolestan
mašklin-oruđe za kopanje, kramp
maškula-barutom napunjena metalna cijev koja se udarcem aktivira praskom
maštil-vjedro za pranje
mauš-kartaška igra
mažinin- mlinac
mejaš- susjed na zemljišnom posjedu
merlo di fondo- ukrasna čipka
mezo pivac – mezo kanjac- ni jedno ni drugo
mezokapot-kratki kaput
mirakul-čudo
miritati-zaslužiti
mižerija-bijeda, oskudica
mižerno-bijedno, jadno
mobilja-namještaj
molati-pustiti
moleta – mašice za žar
mona- vulgarni naziv za ženski spolni organ, karakterna osobina; budala, naivčina
montura-uniforma
morice- naušnice s likom stiliziranog crnca; ‘morčića’
morija- pošast
moriti-gnjaviti
movit se-pomaknuti se, pokrenuti se
mudante-donje gaće
mudantine-kupaće gaće
mukteševina- dobijeno besplatno
mulac- nepriznato dijete, mlađi momak, vragolan
mulam-pozicija mesa
mumati-žvakati prepunih usta
munita-sitni kovani novac
murva-dud
mušć-pafem
mušulina-vrsta tkanine slična cicu
muzina-štedna kasica
N
na inkanat- novčana propast
na vatalo-dječja igra
nabaketati- istući
nabrecati- izgrditi
nabubati se-prejesti se
nadožuntati-nadometnuti, nadopuniti
napolitane / trieštine- vrste igraćih karata
nariketan- preukrašen, nakinđuren
našpotati-ukoriti
nauznak-poleđice
nenadinja-bolest
NJ
njanke-niti, ni
njokada-njoke sa šugom
O
oblejati-opiti se
oćalin- starinski model naočala
odpočinuti- odmoriti se
ominjati- premišljati se
omrknuti- zanoćiti
opus-domuz- došljak u novu sredinu
oriđinal- osobenjak
orjanje- pravljenje buke
ošervati- osvrnuti se, omjeriti, opaziti
otoman- vrsta poluležaja
otribina- nejestvi ostatak (kora krumpira)
oželanda- hvatanje ptica pjevica
Piše Marino Srzić / foto privatni album
