Uslijed pustih konfužjuna izazvanih prezentiranjem članova naše kumpanije na TikToku, u prošlom điru je tek na kraju primijećeno da netko iz ekipe nedostaje. -Mali, moram ti nešto kazat. Mere je u istražnom pržunu! Nismo ti tili reč da ne potrošiš indeju za novi Kamarin, teško uzdahnuvši otkrila je šjora Vinka autoru istinu. -U pržunu!? Zašto?, zblanio se Mali. I tako je kraj prošle kolumne najavio početak nove.
Makarani imaju solidnog staža boravka po pržunima, zakveštunima, bajbucima i ostalim inačicama zatvora. Robovalo se radi lopovluka, zločina, barufa, politike… No, zašto je naša poštena Mere završila na privremeni odmor o trošku države?
-Mali! Mere je na liniji!, javila se ponosno-mučeničkim tonom kao da je pokojni Nelson Mandela nakon 27 godina strogog zatočeništva. -Teta Mere di ste? -Pustilo me iz pržuna. Doma sam! -Pa šta je bilo? -To je jedna teška drama o kojoj ne mogu priko telefona! Dođi do mene na bićerin. Sad će i drugi, pa ću vam špjegat.
Mali je uranio, a Mere nije htjela ni riječi prozboriti dok se ne okupe i ostali. -Recite mi šta se dogodilo?, bio je znatiželjan autor. Učinila je križ preko usta. -Neću ponavjat dva puta. To bi izazvalo teške posljedice po moje zdravje. Ja mislin da san već dobila PMS. Autoru je postalo lagano neugodno. -Kako mislite PMS. Nemojte se idit, ali već imate dovoljno godina da vas više ne muče ženski problemi takve vrste. -Iman PMS!, bila je tvrdoglava -I tražit ću od Socijalnog da mi priznaju infuzijski dodatak. PMS je ozbiljna situvacija! Naviknut na govorne egzibicije kumpanije, autor je brzo riješio jezični rebus. -Aha! To mislite na PTSP! Posttraumatski stres! -E to! Za to daju na pemziju dodatak za infuziju! -Inkluziju!, pokušao je autor ispraviti. Zaludu! -To i govorin! Infuziju za takujin, da ga mrvu ojača!, slikovito je objasnila. Ekipa je počela pristizati.
Najprije Anka i Vinka s punim rukama. -Ovo da se okripiš, odložila je Anka na stol terinu još vrućih fritula -Rekuperaj se! Ali si malo muke u pržunu vidila! Ne bi nako ni svete mučenice Felicita i Perpetua koje su… krenula je s katehetskom podukom, ali je Vinka fermala, izvadivši iz borše bocu Ajer konjaka kućne proizvodnje. -Od friških jaja! Mrtve liči! Ako te ne izliči bar će te zamantat da zaboraviš muke koje si prošla.
Marta je u vižitu donijela veliko pakiranje voćnog jogurta. Poklopci su bili pred eksplozijom što je jasno svjedočilo o svježini proizvoda. -Našla na akciji. Isteka rok, ali se može konzumovat. Ja san izila dva i dobro mi je činilo za probavu!, pravdala se.
Stigao je i filipino-bosanski par. Mizera s poslovičnim burekom. -Evo friško pekla za našu Meru, podigla je foliju s gvantijere i odmah otišla po pijate podijeliti porcije nazočnima.
Rodrigo je iz saketića pažljivo izvadio nekakav korijen. -Misusovo!, preksrtila se Anka -Donio ženi u vižite selen? -Dec iz not selen za juha sup. To spešl filipino korijen Arbutra! -Burtat će ona iz sebe matune na kondotu ako to okusi!, skočila je šefica -Otrovat ćeš ženu! Rodrigo se uvrijedio. -Arbutra ic sveto koren in tradinšl medicin za čerat demon sa čovjek! Anka je posegla za boršom i izvadila bočicu s jedva čitljivim natpisom ‘Rubin vinjak Kruševac’. -Opet si udrila po kojnaku! Znaš da ne smiš alkokol!, napala je Vinka. -Nije ovo alkokol nego sveta vodica. Ovaj mi je bocunić taman zgodan za stavit u boršu, kazala je i poškropila Rodriga i ‘selen-arbutru’, usput izgovarajući molitvu kontra uroka. -A di su Mandina i Paško?
-Eno ih u portunu. Bidni Paško je uvjerava da je sve u redu, ali se ona ne da. Opet joj je nastupio rebambituš kronikus. Infišala je da je provaljena omladinska ilegalna ćelija i da je tute čekaju karabinjeri za sprovest u pržun!
Čini se da je dementni-eksces Mande Karabinke kratko trajao. Brzo se sa supružnikom Paškom prizentala u Mere. Agresivno je nastupila -Šta je Mere? Šta tute cviliš? Mene je toliko puta uapsilo da nisan mogla zaspat na svoj meki štramac. Navikla se na zatvorsko ćebe i tvrdu slamaricu. Tako san i očvrsnila. Vidi šta mogu! Naglo se skočila žvelto napravila par zahtjevnih fiskulturnih figura i da je Paško nije zaustavio učinila bi i seriju tombula preko Merinog tinela.
-A zašto su vas zatvarali?, zainteresirao se autor. -Vako! Prije rata je moja mater udovica činila jubav s jednin istaknutim drugom komuništom pa je žandarima prijavila njegova žena da sprema diverziju kontra monarhije. Mater me nije imala s kim ostavit i odvela me u pržun sa sobon. Onda san u ratu nahebala jer san jubovala nako mlada i nevina s jednin taljanskin oficiron. Izdala me Jurka šta je kasnje pobigla u Italiju, pa su me zatvorili karabinjeri da podrivan bojovnu moć taljanske vojske. Onda me posli rata ujitilo jer san jednome s kojim sam se korteđavala, kazala kako ima brke lipe ko u druga Staljina. Prijavio me da san infombirovka! Vidiš kako san bila politčki progonjena! Revolucionarka!, isprsila se ponosno. -Apsili su tebe radi revolucije među nogama!, otrovno joj je spustila Vinka. Nije joj je imala vremena odgovoriti, jer se nadovezala Anka- -Apsilo je i mene! -Zašto vas?
-Kad je ono bio Uskrs u vrime dok nije bilo moda ić na mise, mater od Luke Ofanzive me molila da joj odnesen na blagoslov sirnicu. Njoj nije bilo zgodno radi sinove punkcije. -Funkcije! -Vrag isti! Ne prikidaj me! Kad je župnik prolazio škropit za blagoslov ja se priporučila -Velečasni tute obilnije zalijte da nas drugovi boje vode u svitlu budućnost. Ovo je sirnica za Komitet! Neko me špija i priveli me na Uskrsni ponediljak u Stanicu milicije radi klerimkalne prvokacije. Tako su rekli! Držali me cilu noć. -Cilu noć? Al si im bila tako sujmnjiva, čudila se Marta -Nisan, nego su se milicajci zaželili kroštula, pa san in frigala na rešou do zore.
I Vinka je imala iskustvo privođenja. -A mene uapsili jer san ugrizla Lucu Igarku za ruku. -Ugrizi ste je za ruku?! -Jesan. Da san mogla progucala bi joj ruku sve do latka! -Zašto? -To ti je bilo u vrime stanbilizacije Milke Planinc kad su vladale nestašice. Došla kava u zrnu i svak je moga kupit samo 10 deka. Ja bila iza Luce redu i kad san vidila da je žđupila dva pakovanja po 10 pa mi je mrak na oči. -Nećeš liferantice!, zaorjala san da se čulo do Marinete i ugrizla je tuta-forca za ruku. Zvali miliciju i odvelo me na saslušanje radi napada. Kasnije san je tužila.-Zašto vi nju kad je ona bila ozlijeđena? -Zato šta mi je dok san je grizla pukla pridnja dentijera, a stopro san je bila napravila za velike šolde u onoga privatnog zubara. -I šta je blio? -Luce je izvukla debji kraj. Svaki put kad bi je vidila iskejila bi joj se krnjavon ćunkon i učinila mot prston priko grkjana. Pripala se da ću je eliminisat i poslala mi šolde za novu denitijeru!, zaključila je Vinka.
-Mene i Rodriga privelo grupno!, javila se Mizera. -Kako grupno? -Taman se mi to ljeto upoznali. Ja pjevala za dobre pare na jednoj terasi u kafani kraj Imockog, a on me svaku večer pratio. Bio ljubomoran! -Jes, aj veri đeloz! Ti samo moja maj svithart Mizera, potvrdio je Filipinac. -Pjevala onu Silke Armnenulić ‘Noćas mi srce pati’ i jednog gostu uhvatila tuga, pa me uhvatio za guzicu da prostite, da mu tuga prođe. Vidio to Rodrigo pa ga šakom usred face. -Aperkat!, pohvalio se Filipinac. -Ovaj njemu vratio još jače! -Kroše!, objasnio je Rodrigo. -Vidila ja ubit će mi čovjeka pa ga mikrofonom žvajznila po tikvi! -I kako je završilo? -Hebeno. Imali baksuz da smo napali organa. -Kako organa? -Taj bio redarstvenik, organ javnog reda! Onda sam im u stanici po narudžbi pjevala do zore, pa nas nekako pustiše -Bravo Rodrigo! Boje da si ti udrio po organu, nego da je svojin organon redarstvenik udrio po tvoj Mizeri!, pohvalila je Vinka Filipinca.
Martina i Paškina iskustva privođenja mogla su se s obzirom na lik i djelo, pretpostaviti.
Paško: -Mene čekali milicajci u portu u Splitu čim smo akoštali s navigavanja. Prijavila me jedna s kojon san ašikova da švercan sa ukraden robon iz Đenove, a sve iz jubomore, jer sam je zaminio za drugu. Srićon da je inšpektoru u miliciji maloj bio rođendan. -Kakve veze ima rođendan? -Ima jer je mala tila za poklon onu pupu-lutku šta govori na beterije -Mama o fame, dami late! Ja san uputio čovika na šverc-adresu di je može nabavit, pa me pustio.
Marta: -Ni kriva ni dužna san završila u aps radi embalaže! -Di će suza nego na oko!, upala je Vinka. -Vidila isprid kafića veliku kašetu punu boca. Mislin neko je ostavio da ih priuzmen. Vučen ja kašetu, a ona teška ko olovo. Kad šta, tamo bile pune boce, ostavio ih šofer za naruđbu. Okrivili me za krađu i priveli, ali me nisu mogli sankcjonisat. -Kako nisu mogli? -Tako šta san se sitila i dok su me ujitili ja prodavala u po cine piće komunalcima koji su praznili u zoru kante. Kako bi popili i platili, tako su mi boce vraćali. Uništila dokaze. Na policiju dotrali praznu embalažu, a to nije kažnjivo. -Hebena stara lisice!, nasmijao se Paško. -I još san pitala kad su me pušćali imaju li koju bocu za dat. Napunili mi cili saket embalaže, pohvalila se Marta.
-A ti Mali? Jesu tebe ikad priveli?, sjetila se Vinka. -Nisu, ali ima nade da bi mogli. Sve se više čitatelja pripoznaje u Kamarinu. Moga bi završit na sud zbog uvrede časti! -Neš’ ne boj se! Čine fintu da ih se to ne tiče. Nisu mone da priznaju da ih ima u Kamarinu više nego cipala u portu!
-Čekajte malo, sjetio se autor -Opet ne znamo šta je bilo s Merom, a Kamarin je na kraju. -Jedan bi Kamarin bio malo za moj slučaj, konačno se javila Mere -Prolongat ćemo to za drugu priliku!
Vjerni pratitelji Kamarina, do druge prilike vam se isplati pričekati. Do tada budite uzorni gađani i zaobiđite organe reda. Bolje je da imate posla sa svojim organima nego s njima.
Piše Marino Srzić/ foto: privatni album