Po uzoru na onu narodnu: ‘Zaklela se zemlja raju da se sve tajne doznaju!’ u prošlom su điru Vinka i kumpanija ‘provalili’ Martu Trumbetu. Koliko god se trudila prikriti dobitak na sportskoj kladionici, nije uspjela sakriti da joj je ‘sikira upala u med’. Nešto je ipak ostalo nerazjašnjeno. Kako to da se kladila baš na rezultate u hokeju na travi, te koliko je šoldi na kladionici akužala.
Sudeći po novovjekoj rastrošnosti poznate šparenjože, dobitak je bio pozamašan. Vinki vrag nije dao mira, pa je namamila Martu daj joj dođe u vižite. Posjela je u kužinu, te pred Ankom, Merom i Paškom, porotnicima po dužnosti, počela s istragom. Događaju je nazočio i autor redaka.
.png)
Stanje u kuhinji bilo je slijedeće… Marta posjednuta na štokrli u kantunu, Vinka u pozi policijskog isljednika. Ostali zabavljeni raznolikim aktivnostima. Anka je heklala tko zna koji metar čipkastog merla za oltarnik u Svetoga Marka. Mere je otkrila zaraznu igricu na mobitelu te je napeto tipkala zureći u ekran. Paško je neuspješno pokušavao izračunati na koji dan mu dogodine pada imendan. Vinka ih je iziritirana neozbiljnošću naglo prenula iz zone komfora.
-Šta se tute bavite pijezdarijama u vako ozbiljnoj situvaciji! Ti si Anka mogla dosad isplest merle za sve oltare u Vatikanu. Ti Mere orjaš po igricama ko da si u stariju grupu od vrtića, a ne zrila za Bazanu. Ti si Paško plitak ko plitki pijat kad ne možeš produmat da će sveti Paško dogodine bit dan posli nego šta je bio ove godine.
-To znači u nediju, skonta je konačno Paško. Mere se ljutila -En ti gajde, a taman san mogla dobit još dva života i ubit tri dušmana na igricu! Sad opet moran ispočetka!, itnila je bijesno mobitel. -Jel vam se sviđa?, raširila je štriku isheklane čipke Anka -Ovo su ovde golubice, a ovo su tute ljiljani. -Meni te golubice više liče na repce!, ustvrdio je Paško. -A ljiljani na žuku!, kazala je zlobno Mere. Anka je na rubu suza isparala barem dva metra isheklanog merla i pokornički prošunjala -Ako je tako sve ću ispočetka u slavu Boga!
Vinka je konačno mogla započeti s ispitivanjem Marte. -Mali zapisuj!, naredila je autoru. -Pisat će sve u Kamarinu, ne bojte se.
-Zašto si se baš kladila na hokej šta se igra na ledinu, a ne rečemo na fuzbal?, bilo je prvo pitanje isljednice Vinke. -Ja da se kladin na fuzbal, tipovala bi na fuzbalsku prezentaciju splitskog Sjemeništa. Bog je uz njih, pa bi štogo i providio, propagirala je vjeronaučni šport Anka. Marta je objasnila.
-Zato šta san gledala jednu večer na televiziju kako je to popularan šport u Novi Zeland. Bilo mi je simpatišno kako se itaju onin takjama po ledini. U to me privario san i zakunjala san u hotelji. U san mi je došla naša teta Luce koja je na Zelandi živila. Klapilo mi se da govori – Marta moja u okeju je srića, uplati na kladionicu da će Zelanda dobit Pakištan i dobit ćeš velike šolde. Ujutro san se svečano sredila, obukla kompletić od svile šta ga čuvan za ukopa i uputila se uplatit.
-Teta šta bi vi? Pitala me mala šta radi u kladionicu. Ja bi čerce okej travnati i da mi staviš da će Zelanda dobit Pakištan! -A koji koeficijent? -Najveći! Iman para uza se šta san šparala za prominit mapu u kužinu. -Jeste sigurni?, pita me ona. -Jesan! Rekla mi je teta Luce u snu. Mala me čudno pogledala i naplatila.
Čim san izašla zasrala me u letu jedna lastavica nasrid koleta od kompletića, ali nisan žalila jer to nosi sriću. I eto! Isplatili mi lipe šolde! Ne bi da nije bilo tete Luce, Bog joj da pokoja! -Pusti sad Lucu nego koliko si dobila? Priznaj!, uperila je prijeteći prst isljednica. Nazočni su načulili uši. -Pa eto, ništo šoldi jesan, ne mogu se potužit. -Kliko?!, povikaše svi u glas. -Dovoljno za manju garsonjeru, ali ne u Makarsku, nego recimo u Koprivnicu, konačno se očitovala furbasto izbjegavši pravu cifru.
-Hmm, Koprivnica?, sumnjičavo je promrmljala Vinka -Lipo! Nije ni Koprivnica za bacit. A kad ćeš nas častit? -Kad god oćete! Danas je srida, ajmo sutra na večeru!, ponudila je galantno. -Berekinice!, dosjetila se Anka -To je dan užežin Srca Isusova kad je zavitni post i nemrs! -Tako je!, potvrdila je Mere. -Odvela bi nas na večeru da glođemo kruva i gucamo vodu za ne platit! -Ajmo onda u subotu!, predložila je Marta nakon propalog plana jeftinog čašćenja. -Ajmo!, složila se kumpanija. -Svi da ste došli lipo zbigecani, da vide kako smo fijeni svit, a ne čobani!, naredila je Vinka.
Naša ekipa je bila uvjetno rečeno pristojno spremljena za izlazak. Vinka u laganoj vešti sa šišmiš rukavima i uzorcima tropskog voća od kojih se posebno isticao grozd zrelih afričkih banana. Anka je bila vjerna svom decentnom stilu u mezoluto kostimu. Mere športski nastrojena u suknja-hlačama od laganog teksasa i mornarskoj majici. Marta ojasprena dobitkom u elegantnoj ćelešte plavoj lanenoj haljini. Mučenik Paško navukao je lagani sako i pripadajuće hlače, no trbuh je morao držati maksimalno uvučen kako sve na njemu ne bi puklo po šavovima. Autor se pokušao prilagoditi, ali nije bilo lako parirati elegantnoj gerijatriji.
Ušlo se u restoran u trendu, s visokim ocjenama i još višim cijenama. Gastronomsko druženje je moglo krenuti. Nakon što je Anka inzistirala da se već rezervirani stol zamijeni s drugim, jer joj tuče klima u glavu, ljubazni je konobar upitao ekipu što preferiraju od spize. -Ja bi čelapćiće, ali da su isti ko Mondovi kad mu ih je nevista Goca privrćala na roštilju!, kazala je Mere. -Ja bi počela s juvon, ali da je od zrilije junetine i sa šubjotama, nikako s fidelinima!, poželjela je Anka. Paško je preferirao srdele na saur, a Vinka dropčić u krvi, onakvi ko šta je bio u Maloga mornara. Marta je zaključila da će razmisliti, a autor u očaju zatražio za početak aperitiv sa što više postotka alkohola.
Nakon narudžbe konobar se vidljivo preznojio, odzujao ko smantana brekuja do kuhinje, pa servilno izvijestio. -Žao mi je, ali od naručenog nemamo ništa. Mogu vam predložit jedan naš slijed koji je posebno popularan kod bolje klijentele! Počeo je nabrajati -Za početak karpačo od bijele ribe s tostiranim integralnim kruhom. Onda slijedi osvježavajuća hladna juha od mladih tikvica i kokosova mlijeka.
Za glavno jelo spoj ribe i mesa. Vitello tonnato, ako ste čuli za tu talijansku deliciju, ali na naš način s elementima domaćeg podneblja. Gosti su buljili u njega kao da im govori na biblijskom aramejskom, a ne po naški. -I mogu vam reći da je ovaj naš meni predložen za Michelinovu zvjezdicu! Vinka se pravila da ga sve razumije i potvrdila. -Donesi sve šta si reka, nismo mi bilo ko!
Autoru je repertoar relativno dobro pasao. Doduše nakon drugog ispijenog aperitiva, pasala bi mu i pura na mliku. Ostatak je pokušao glumatati da im je spiza po guštu, ali je ta epizoda trajala kratko. Ubrzo je počelo s brontulanjem. -Kapračo!, prožugala je Mere -Riba sirova, umisto da su je bacili na gradele. Ja ovo ne bi ni mačkama dala. Ovo je za učinit ješku kad loviš ribu! Ni osvježavajuća juha nije bolje prošla -Ko je vidio jist ladne juve i to u mliku. Još i tikve plutaju po pijatu ko da su Bože prosti utopjenici s Titanika! Anka je ogadila kumpaniju spominjanjem unesrećenih u havariji, pa su makli pijate na stranu. Vinki je dao u glavu Vitello tonatto -Koji su paštroč učinili s lipin bokunom teletine i tunjem. Di će riba i meso zajedno. Zagrizeš, pa ne znaš jel ti muče tele u čunki ili ti plivaju tunji oko dentijere. Marta je izjavila kako je sve fino, a Paški nije bilo fino ništa, ali se cijeli dan štedio za večeru, pa je sve salamaštra.
-En im te zvjezdice-pijezdice od Mišelina, rogunjala je Vinka. -Šta se tiče Miše-mišelina, više je vridilo kad bi pokojni Miše postolar na svoj rešo u butigu skuva štogo za marendu nego cili Mišelin. Ni vino im nije bilo po guštu, premda je konobar preporučio botelju s posebnim voćnim bukeom kojeg su enolozi ocijenili vinom sezone. Zajednički dojam je izrekao Paško -Ovo nije vino! Ovo je voćna salata!
Čini se kako je cifra za pojedeno bila za rešpekt, pa se pojavio i gazda. -Moje bi drage goste počastio s desertom! Okupljeni za stolom su redom poželjeli palačinke, knedle i paradižot, ali od toga ništa. -Nažalost, nije na repertoaru, ali vam preporučujem parfe-tortu s posebnom notom koja će vas iznenaditi! Pristali su. Zagrabili kućarinom u fite torte, okusili, provaljali po pešnjama i gurnuli sa strane. -Kakva vam se čini torta?, upitao je gazda. -Čini mi se ko da san ispekla kapot iz naftaline, pa ga primazala budingom!, otrovno je ocijenila Vinka -Šta ste ovo u nju burtali! -Lavanda!, zbunjeno je odgovorio gazda. -Eto! Dobro san rekla! Nije naftalin nego lavanda! Vrag isti. I jedno i drugo za stavit u armerun da ne dođu moljci!
Onda je Paško trebao u WC. Nije ga bilo dugo. Ubrzo se čulo zapomaganje. -Sestre, braćo, pomagajte! Najbrža je bila Mere. Vratila se zagrcnuta od smijeha. Paško je bio posramljen. -Šta je bilo?, upitala je ekipa. -Vidila sam mu ga!, zacenila se Mere. -Njega!, pokazivala je na donji dio tijela. -Svitlo se ugasilo! En im letriku. Kaže konobar da je tako moderno i da se aktiviše na semzore. Triba manit rukon i odma se upali. Di ću manit rukon kad san bio pri poslu!, bjesnio je Paško. -Tako san osta spuštenih gaća usrid mraka!
Nakon što je minula i ta dežgracija na stol je došao račun. Marta je problijedjela ugledavši cifru. -Vinka bili mi mogla pomoć, nisan ponila toliko šoldi, a s kartice san sve uložila u državne obveznice.
Vinka je izvadila takujin, platila račun i još dala manče konobaru -Evo ti sinko dobre ruke. Kupi pršuta i sira pa se najidi prave spize. Konobar joj je suučesnički namignuo. -Opet si se izvukla, hebena škrtičino!, špotala je Vinka Martu na povratku. Napadnuta je činila kuco. -I gladni i žedni!, gorko je zaključila Mere.
Onda je intrao poznanik. I on drži restoran. Taman je iznosio smeće poslije zatvaranja. -Di ste bili? Paško je kazao ime restorana. Zbog antireklame nećemo ga navesti. Zbog zakona o reklamiranju nećemo objelodaniti ni ime objekta poznanika. Upućeni će znati.
-Ajte k meni!, srdačno je pozvao – Eno žena peče u lošteri telećih prsa za personal. Poziv je prihvaćen. Teletina je bila slatka ko cukar. Vino je bilo vino, a ne voćna salata. Bilo je i štrudela. Paško je obavio posao u kondotu bez straha od senzora. Anka je zvonkim sopranom zapjevala -I nikom nije lipše nego naam!, svi su prihvatili i zakantali. Gazda nije htio ni čuti o plaćanju. Na povratku je Marta kazala -Baš je čovik i po ovi naš mali od pokojne… I žena mu isto! -Ko će ih dat!, svi su se složili.
Onda je dobitnica na kladionici izjavila -Je li da san vas lipo počastila? Što su odgovorili ostali nije za navoditi. Kamarin je ipak jedna pristojna kolumna!
Kao potpora sezoni 2025., uz tekst su fotografije s isječcima iz domaće turističke prošlosti.
Piše Marino Srzić/ foto: privatni album
