Vinka nije zvala. Autor je zvao nju. -Misusovo? Ti si Mali! Sigurno ti štogo triba?, sumnjičavo se oglasila. -Ne triba mi ništa. Samo da čujem kako ste. -Ko vrag u malo vode! -Šta vam je? -Krštenica mi je! Kurbe godine! Prvo san mogla za po ure šumprešat četri velika i tri peršona i po lancuna. Sad jedva za 37 minuta! -Pa to je dobar prosjek! -Prosječno ću ja završit u kanap za jedno dvaes godina. Adio moja lipa mladosti!
Mali se nije usudio primijetiti da bi nadožuntanih ‘dvaes’ godina na trenutno stanje, rezultiralo brojkom s tri cifre. Uostalom nije je ni zvao pitati za godine, nego baciti ješku za novi Kamarin.
-Aj dođi do mene!, pozvala je. -Skuvala san kavu! -A di je Anka? -Sad će i ona! Od tri ure je na noge! -Zašto? -Sanjala je da je umrla i da joj sveti Petar kaže kako može u Raj samo ako mu donese taljansko slatko Điramisu! -Tiramisu! -E to! Skočila se iz sna, opasala traverson i odma se bacila spravjat Điramisu. Sad čeka da se oladi. Taman će bit kako triba dok dođeš.
Sjedile su za stolom. Ustvari je Vinka sjedila, a Anka se glavom zabačenom unazad u dubokom snu opasno ljuljala na katrigi. -Pssst!, učinila je šefica mot kažiprstom preko usta -Ako je naglo prenemo mogla bi opijezdit. Ti je drži straga da ne odleti po tlevu, a ja ću je probudit. Mali je poduzeo sigurnosne mjere, a Vinka se na vas itac razderala -Doša je! Poput Trnoružice iz stoljetnog sna Anka je otvorila oči i blaženo se nasmiješila -Sveti Petre, ja san dala sve od sebe. Điramisu je tute. Oćete me primit u Raj?, izgovorila je u zanosu mističarke. -Mali je tute! Nije sveti Petar!, dreknula je Vinka -Šta san se onda mučila?, razočarano je prošunjala.
‘Điramisu’ je bio spektakularan. Kao iz najbolje toskanske pašticerije. -Je li dobar? -Odličan! -Ne može nego taki!, otirući kanavacom pešnje složila se Vinka, inače škrta na komplimentima. -Ne znan šta ću sada sa svetin Petrom? Da se na ispovidi savitujen s velečasnim?, upitala se zabrinuto Anka. -Nikako! Ili će te poslat drito iz ispovidaonice na psikijatriju ili će ti dat pokore da je nećeš izmolit do kraja života! Iđen ti ištrukat dva limuna da se rastrizniš! Putem do kuhinje iza susjedinih je leđa vrteći prstom po sljepoočnici objasnila autoru Ankino psihičko stanje.
Na vrata su ko bez duše uletjeli Marta i Paško. -Rumbali ste gore nego Trump na Iran!, prigovorila je Vinka -Di van je dobro jutro? Marta je dramatično izgovorila -Teci Dravo, Savo teci! Čuvši stihove himne Anka se digla i položila dlan na grudi, a Vinka automatski nastavila -Niti Dunav silu gubi! -Gore nego Drava, Sava i Dunav! Sinje more!, tonom mučenika je prozborio Paško. -Nije himna nego potop! -Potopiše farauna u more crveno!, još uvijek u religioznom zanosu očitovala se ‘Điramisu’ mističarka Anka. -I gore je! -Šta? -Dare Gut Morgen! -Ona šta je afitavala Njemcima, a nije znala reč ništa drugo nego gut morgen. Onda otišla u Minken i vratila se sa pustin šoldima. Niko ne zna kako ih je zaradila!, sjetila se Anka.
-Zaradila ih je tako šta je naučila reč gute naht kojemu Švabi, zločesto je primjetila Vinka -To je ona šta ima stan kat povr tebe Paško i dva kata povr Marte. Pa šta ona Drava, Sava Dunav? -Otišla u Njemačku. Ostavila vodu da teče. Ostavila bojler ukjučen. Pukle cijevi. Paški i meni stan pliva ko da su usrid mora jadranskoga!, rasplakala se Marta. -I još oti bojler učinio kurcšlus. Sve nagorilo. Počelo plamcat. Srićon da su vatrogasci brzo došli! -Mobilja uništena, palketi se digli, štrop povr posteje se otvorio!, nabrajao je Paško. -I meni isto! I još mi pukle tegle na armerunu pune konšerve. Razlilo se po kamari sve crveno, pari krvavo ko da si gudina kla!, nadopunila je tragediju Marta. -Morate odma javit u Stambeno! -Iša san ja, ali ništa od toga. Ni ja ni Marta nismo plaćali ima 35 godina! -Osiguranje će ti platit šćetu!, dosjetila se jadu Anka. -Kako ne. Baš plaćan za životno osiguranje stanara u mudantama!, popijezdio je Paško. Anka se zacrvenila. -I šta ćete sad? -Eno Mere i Mizera spugaju i šekaju, a Rodrigo iznosi i spašava šta se nije ruvinjalo. -Beskućnici smo!, zaridala je Marta -Sinje kukavice!
-U mene i u Anke ima mista. Naši su još u Austriji. Dok van se to ne sredi, neka se Paško smisti u Anke, a Marta u mene, ponudila je kavalirski Vinka. -Ja nikako ne mogu primit muškoga dok sam sama u kući. Neka Paško bude u tebe!, prosvjedovala je Anka. -Neka bude! Šta mi može? -Da ne bi ostala zbabna!, primijetila je bogobojazna susjeda. -Je! Baš sam planirala trudnoću. Ako bude sriće da dođu trojke na svit!, uhvatio je ala manito smijeh šeficu kumpanije.
-Jeste zvali tu Daru Gute Morgen?, uključio se i autor. Jesan! Pa govori da je ona ostavila sve po propisu i uredno. Nego da u nje čisti neka Nepalka šta ima kjuče i da je ona kriva! -Jeste našli tu iz Nepala? -Nema je! Morala je kitno u Nepal. Umrla joj je baba!
-Ajte vi lipo malo odanite. Sve će se sredit. Provajte kakvi san lipi Điramisu napravila, ponudila je Anka. Marti se otvorio apetit. -Kako ti je lipo ovo slatko!, mumala je treću porciju -Ko ti je da ricetu? -Sveti Petar! -Ko?
Anka je htjela započeti s pričom o transcendentalnom iskustvu, no Vinka je prekinula -Kuco! Ako opet počneš, drito ćeš u pakal. ‘Điramisu’ je rekordnom roku eliminiran. -Meni se prispalo ko da san se vratio iz noćne smjene, zijevnuo je Paško. -Mene svaka žunta boli ko da me kogo spešta na štruka-patate, bolno se pridružila Marta. Zaključeno je kako je najbolje da odu ubit oko. Vinka je spremila za Pašku postelju, a Anka odvela Martu kod sebe.
Autor se pokupio i putem sreo Rodriga. -Kakva je situacija? -Puno difiklt! Veri zahebano!, objasnio je dvojezično, vukući za sobom dvije velike vreće na kontejner. -Maj Mizera end miss Mere, vrlo one umorne! One klining cijela jutro!
Nitko se do kraja dana nije javljao. Autor je nazvao u 7, slijedećeg dana. -Šjora Vinka, kakvo je stanje? -Stanje je da si me probudio! -Vas probudit u 7?! -Spavala bi ko oni medvidi cilu zimu! Nismo oka sklopile ni ja ni Anka! -Zašto? -Zato šta smo na konak primile manijake! -Šta je bilo? -Bilo je vako!, počela je s inventurom. -Taman san zaspala kad čujen kako se Paško diže iz posteje. Mislin se šta će čovik! Bidno muško pa ima problema s prostotom. -Kako mislite problemi s prostotom? -Ono šta muškima nateče i tira ih na kondot! -Aha prostata! -E! Tako san ti i rekla! Nije se snaša po mraku. Zapeo za hotelju i sorio koliko je dug i širok! Ošla priskočit u pomoć i jedva ga osovila na noge. Onda za po ure eno ti ga opet na noge lagane.
-Biće opet prostata? -E sad nije bila prostota nego bife! -Bife? -Je! Namirisa da u mome bifeju ima žestokoga više nego u butigu i nalio se ko majka! -Sve popio? -Deboto sve! Lako šta je popio, nego ga je okrpilo u možđane ko da se drogisa. Upa mi u sobu, nageo se na posteju i šapće -Ćao bela, oćemo li se mrvu igrat na čingi-lingi! Ja se skočila uzela s kantunala oni žveljarin -sat šta se navija za budit i okrpila ga drito u nos. Raskrvarila mu se surla, pari jedan veliki rascvitali kaul. -Niste smili! -Ma šta nisan smila? A on je mene smio zvat da činimo čingi-lingi ko da san od onih iz porta ili đardina da im ime ne spominjem!
-Kako je Anka prošla s Martom? -Gore nego ja s Paškon!, počela je sa zbivanjima iz susjedstva. -Taman Paško ranjena nosa zaspa, kad zvoni mi na vrata u 3 i po. Na vratima Anka u spavačici i šapče -Neko mi zvoni na interpol, ajde se ti javi, ja se bojin da nije koji razbojnik. -Kakvi interpol? -Interpol! Ono zvono za vrata prid portunom! -Aha interfon! -E to! Javila se Marta i nabraja -Otvorite, žgingala san gnjat! -Kako Marta isprid portuna kad spava u Anke?
-I mi smo se mislili pa nan je objasnila. Išla je uvatit zraka na balkon. Bilo joj je vruće, jer je u Anke ko u saunu, a ona doma navikla na led. Sinjala kako je jedna šta kupi boce ostavila veliki saket pun amblaže dok ne završi ophodnju Proradila joj ingordeca. Kako je balkon nisko išla se spustit priko odrine od susida iz prizemlja da je Anka ne čuje kako izlazi iz kuće. Krivo stala na lingjeru, oklizla se i strombujala šoto. Dobro je prošla. Samo je žgingala gnjat. Eto tako ti je bilo! Dosta čakulanja, razbudila san se. Ajde dođi na kavu probudit ću i njih!
Već su svi bili na pozicijama. Anka u kapatoju, Mizera i Mere u tutama, Rodrigo u radnom trlišu. Paško ranjenog nosa duplog volumena od prirodne veličine i Marta s infašanom nogom podignutom na tabure. -Mali sve već zna! Ne trošite vrimena na priču nego mi dajte broj od Dare Gut Morgen. Da joj ja rečen neke stvari. Ne može ona proč tako lišo!, energično se postavila Vinka.
Dare se javila cvrkutavim -Ja Gutn tag, vas volen zi? -Volen ti ili ne volen, samo me dobro slušaj!, oštro je nastupila šefica kumpanije -Ti ovin oštećenima šta su nahebali radi tvojih cijevi i letrike moraš nadoknadit ščetu do zadnjeg centa. -Neka me tuže!, odvratila je Guten Tag Dare. -A da ti ne završiš s tužbon ako ja progovorin kome si sve šolde ispod banka dala da kupiš državni stan za male šolde i da ti pripituraju lokaciju u građevnu zonu! S druge strane se nije nakratko čulo ništa, a onda je ljubaznim tonom Dare progovorila. -Ne daj Bože da judima šćetu ne nadoknadim. Krivo si svatila. Čim se vratin sve ću in isplatit. Mi smo naši! Auf fiderzen!, odjavila se Guten Tag.
-Sve ste čuli! Rješuto!, kazala je Vinka pobjednički. -Kako vi dođete do svih informacija?, začudio se autor.- Zapameti da ti je na Sudu važnije bit dobar sa čistačicom nego sa sucen, a u bolnici s kućnim majstorom nego kirurgon!, namignula je lukavo.
-Kad budemo ugovarali cifru sa Daron, bi li mogla nategnit malo više šoldi za kupit novu kužinu!, usudila se predložit Marta. -Mogu ti samo nategnit i drugi gnjat pa ćeš završit na Firule!, zaprijetila joj je šefica. -Mali je li dosta materijala za Kamarin? -I priko mire!, odgovorio je autor i zaključio još jedan đir vaše omiljene kolumne.
Piše Marino Srzić/ fotografije: privatn
