Vinkina unuka Suzi i Ankina Keti, nisu česti posjetitelji ustanove u kojoj autor radi. Da je kojim slučajem konobar u kafiću ili prodavač u trgovini kozmetikom, češće bi ih viđao. No, knjižnica ove cure nije nikad posebno privlačila.
Ušle su poput dviju pokornica. Keti je potegla cmizdrave gene babe Anke, pa je otirući krupne suze zakenjkala -Mi ovako ne možemo! I drugi imaju babe, ali naše nisu babe nego policajci! Suzi nije bila cmizdrava. Dapače, nastupila je oštro, baš kao što bi i Vinka. -Ako ovako nastave, skupit ćemo sve šolde iz kuće i pobić ča, pa nek se misle! Autor je promislio kako krv nije voda i počeo ih tješiti. -Babe vas vole. Samo oće da se osamostalite i radite ovo lito. Kako je prošla praksa u supermarketu? -Uvatile nas da se malo štrcamo parfemom i probajemo novu kremu i odma nas izbacilo!, prošunjala je Keti. -A ja znam jednu za koju nam je šef Meho kaza da se pravimo kako ne vidimo kad se mukte trlića sa po litra losiona protiv strija po drobu. To je zato šta njen muž Mehi sređuje papire za lokaciju!, ražestila se Suzi. -Vi ne znate šta se sve dogodilo! Ajdete u njih pa ih urazumite! Vas će poslušat! Otišle su jedna ljuta, druga rasplakana.
Autoru nije bilo drugo nego krenuti u vižite. Bili su na okupu. Loše volje i okljunjenjih ćunka. Dišperacija ih nije ometala u pražnjenju terinica krcatim sladoledom.
-Ovo san ja donila, pohvalila se Marta -Dobila san 3 kila gratis sladoleda ko nagradu za najsvjesniju enkološku djelatnicu u prikupjanju plastične embalaže! Kao dokaz je izvadila iz borše diplomu trgovačkog lanca.
-Samo da ne dobijemo proliv!, progunđala je Mere -Nećete pokojne mi matere! Nije bilo na sniženju i nije proša rok! -Meni je okus isto mrvu čudan!, komentirao je Paško grabeći kučarinom ostatke. -To zato šta nisi naučan na paja-paju!, objasnila je Marta. -Misusovo! Di će bit sladoled od Paje Patka?, prekrstila se nagluha Anka -Svašta su izumislili! Oš’ti Mali probat? Nakon što je Mali objasnio kako nije riječ o zamrznutom Diznijevom popularnom Paji Patku nego o tropskom voću papaji, prešlo se na temu.
-Zašto su vam unuke onako dišperane? Došle su mi se požalit na vas -Nesritnice obadvi! Tribalo bi ih metnit da kopaju kunete i fregaju pode pa bi vidile šta je život!, zapeškerila se Vinka. -Rekla san ti ja da će ić na zlo kad nan je velečasni javio da izostaju na vjeronauku, uzdahnula je Anka. -Pa dobro šta je bilo?
Vinka je krenula s izvješćem -Namirile smo im posal u kafić. Priporučila nas je Neve Igarka šta joj nečak drži oni lokal s kotletima. -Mladost sad tare samo ote falšte kotlete! Boje bi im bilo da se private bevande, ubacio se Paško -Kotleti?, začudio se autor. Anka je precizirala -E oni u bojama, šta zataknu u njih male lumbreline od karte i dekorišu ko jelke za Božić. Samo im fali Betlem na podanku, prevrnula je pobožno očima put stropa. -Nemoj ti to pit! Ti si ozbiljan i pobožan čovik!, savjetovala je Anka.
Autor priznaje da su ga na tren išempjale. Onda je detektirao da ipak nije riječ o kotletima s gradela, nego o koktelima iz šejkera. Kako je već navikao na jezičnu terminologiju kumpanije, nije ih niti pokušao ispravljati.
Vinka je nastavila -Dobra plaća i još svi naliju glave pa ostavjaju velike manče. Posal ne može bit nego naki! – Zašto onda nisu nastavile posluživat ‘kotlete’? -Jer su bleke koje ne poštuju starije! Ja i Anka otišle nadgledat kako im iđe i dat ruke da se snađu za početak. One pomanitale i dale otkaz! -Kako ste im dali ruke? Počela je Anka…
-Mi se dvi lipo uredile za izać. Ja se natapirala, stavila i mrvu ćunkomasti na pešnje, a one ko da su đavla vidile. Nisu nas tile doć poslužit, nego uputile nekoga momka. Sramuju se baba, rastužila se Anka -Ja san naručila oranžadu Oru, ali da to više nema. -Ja naručila gemišt, nadožuntala je Vinka -A konobar mi govori da nemaju ni gemište nego da poslužuju samo kotlete! Šta bi nan onda priporučio?, pitan ja njega. On ni pet ni šest opali -Seks na plaži, to van je najlagnje. Onda mi je prokjuvalo u možđane, pa san oplela -Srami se magarče ti ćeš nama poštenima pridlagat da se seksujemo na plaži! Reci to materi koja te takvoga farabuta odgojila. -Ja se skoro zanesvistila kad san čula za seksovanje!, potvrdila je Anka. -Ali to vam je…, išao je objasnit autor, ali ga je preduhitrila -Znan! Ime kotleta, kaza mi je mali, taman kad san ga tila opaučit čoikobernicom! -Baš lipo ime!, nacerio se Paško. -Jesu li lipo mogli krstit taj kotlet kojin kršćanskim imenom?, primijetila je Marta. -Jesu. Recimo Sveti Rufijan!, predložio je Paško.
Vinka je nastavila -Ja otišla do šanha pogledat kako se one dvi nesritnice snalaze, kad vidin mojoj Suzi otvorena bluza do po prsiju, sve joj se vidi. -Zakopčaj to do grkjana, jer ću inbalat cili kotlet-bar, zapritila san joj se, ali me nije obadala. Vidin još priko oka da momak šta muti te kotlete stavja po vrvu nike trave. Znala san odma da je to za drogisanje! -Diži to nesritniče! To in stavjaš da se navuku na zlo! -Gospođo ovo su dehidrirani citrusni začini za svježiji učinak, iđe on meni objasnit i još stavio murtele svr svega ko da čini šalšu! Još je samo falila manistra. Onda san čula veliku graju! Nek ti reče Anka.
Anka je raskrila ruke i zabilila očima-Nahebala san grdno, a samo san tila na put vire izvest grišnicu!, započela je glasom mističarke. -Koju grišnicu?, zainteresirao se Mali. -Vidim jedna cura sidi sa društvom. Veliki križ joj oko vrata visi, brat bratu piza bar 25 deka. Prišla joj i govorin -Vidin curo da si kršćanica i da si moćna sa šoldima, pa bi mogla štogo uplatit za naše misionare u Afriku. Evo iman ja u borši letak di možeš uplatit. -Nisam ja kršćanka, ja san ateista. -Zašto onda nosiš križ? -To je modni dodatak!, govori ona meni otresito. Ja je opet probala nagovorit za milodar, a ona se raskrivila -Izbacite ovu prosjakinju! Došla dva konobara da će me izvest, a ja sila po tlevu i na vas glas počela pivat -Glori, glori aleluja! Nisu me mogli dignit, jer san se uvatila za lingjeru na koju je bio obišen vrtilator za ariju! Reci Mali pošteno jesan li prava mučenica za svetu viru! -Jeste!, potvrdio je Mali. -Šta je bilo dalje? -Naše se dvi bleke sakrile u magazin da se ne dozna da smo im babe, ali se onda sve priokrenilo u našu slavu! -Kako?
-Evo vako! Taman dok su se konobari rvali sa Ankom, jednoj je curi pozlilo. Afanala! Mala prigladnila, a salila u se barilo kotleta pa je ošinilo. Ja i Anka smo odma dejstvovale. Napravile joj juvu da se vrati u život! -Di juvu u baru? -Čistačica, jedino pošteno čejade šta se našlo, imala sa sobon spize. Kupila prije posla pa nije stigla odnit doma. Otribile dvi mrkve, tikvice, uvalile važ pamidora, stavile murtele i začina. -Pa di ste skuvali? -Ugrijali vode, ubacili u čejker za mutit kotlete, provrtilo i za dvi minute bilo gotovo. Nalili curu juvon i razmantala se dok si reka keks. Hebi ga posli toga smo i mi dvi malo zastranile! -Kako? -Momak od ote debulane cure nas iz zahvalnosti iša častit. Pita on nas šta ste za pit? Ubacila se Anka -Ja rekla kad svi mogu daj i nama to seksovanje on d bič na plaži kotlet! -I? Jeli vam se svidio ‘kotlet’?, bio je znatiželjan Mali. -Svidio se itekako!, spustila je posramljeno pogled Anka. -Zamanta nas dibidus! Udrilo nan u veseje! Vinka zapivala tuta-forca! -A ti išla balat kazačok ko da si ruski kozak! Sratala si opet po tlevu, jedva smo te digli! -A ti si se popela na šanh i zadizala kotulu kad su pustili da svira kan-kan! -Dokle ste ostali? -Do zore! Keti i Suzi od stida pobigle i neće više pristupit tamo. A baš smo im lipo učinile reklamu! – Pravu reklamu! Kuvali juvu, napadale svit i balale ko u kažinu!, ukorila ih je Mere -Bidne cure! -A šta si in ti učinila na plažu? -Kakvu plažu?, autoru više ništa nije bilo jasno.
Kamarin je već potrošio dovoljno mjesta na portalu, pa ćemo o situaciji ukratko prema izjavama aktera. Za uvod treba reći da su nakon blamaže u ‘kotlet’-baru, unuke našle posao u Akva-parku. Nadgledanja su se prema Vinkinoj uputi prihvatili Mere i Paško.
Merino svjedočenje: -Bilo svita krcato. Nemilice lete priko tobogana i bacaju se po nekim kušinima. U jedan momenat vidin čovika da je zaronio u more i ne izlazi. Svit samo gleda i umisto da mu neko da ruke, broje i navijaju. -Šta navijate, zavijali van dabogda na zadnju uru, govorin in ja. Uspela se na tobogan, itnila u more i izvukla čovika da se ne utuši. On umisto da mi se zafali, sta kidisat na me. -Zašto kad ste ga spasili? -Zato šta san ga zahebala za Gunisa. -Kojega Gunisa? -Za Gunisovu knjigu di piše ko ima najveće notke, ko je najdebji na svitu i takve zvizdarije. On se natjeca za ronit pod morem na dah i ja ga izvadila dvi sekunde prije nego šta je uvatio rekord. Kasnije više nije moga, jer se puno uzruja. Sve mu propalo. Pobigla san ča da me ne pribije.
Paškino svjedočenje: -Neman šta puno reč, nego pokazat! Zadigao je majicu ispod kojeg se prizentala gadna modrica u predjelu rebara. -Ko vas je to natuka? -Čeh! -Zašto? -Ja uzeo kanočal za gledat je li se Keti i Suzi snalaze, pa mi upala u oko jedna ojača gospoja. Vidin žena se muči za namazat kremon od sunčanja, a ne može doseć straga kosti. Ponudio se i kako san je žvelto maza nako joj se gornji dio odapeo i ostala golih sisa. U to joj izaša muž iz mora i smirio me svon snagom priko lebara. Jedva san uteka! Priteka san Meru oko Grme, pa smo zajedno šprintali sve do Marinete! -Tribalo je vas obadvoje u Gunisovu knjigu!, zacerekala se Vinka.
U kužinu su upale unuke. Bile su raspoložene. -Našli smo pravi posal!, obavijestila je publiku Suzi. -Di?, zainteresirale su se brižne babe. -Vodimo turiste Španjolce na izlet u Mostar! Jedna prijateljica se razbolila pa nan je ponudila da je zaminimo. -Kako ćete kad ne znate ni španjolski ni Mostar. -Vodit ćemo sa sobom Rodriga i Mizeru. On zna španjolski, a ona Mostar, objasnila je Keti. -Samo da nan se ovaj put niste približile i opet nas osramotile. -Bože sačuvaj, kazala je Vinka i namignula Anki. Anka je krenula ispod stola koljenom Meru, Mere Martu, Marta Pašku. Takva razmjena signala značila je samo jedno. Da je sljedeći Kamarin rezerviran za turu po Mostaru sa Španjolcima, pa šta nam Bog da!
Piše Marino Srzić/ foto privatni album
