Jure i Mate, dva grintava penzionera, već su načeli drugi bićerin iščekujući ostatak uobičajenog ‘štekat-trolista’ pred Velikim mornarom. Treći je bio Jerko. Na stotine pohranjenih paragrafa u škafetinima možđana promovirali su ga u stručnjaka za raskrinkavanje makinacija oko povrata imovine. Berekinada se u tranzicijsko vrijeme namnožilo i imao je posla preko glave.
Čim im se pridružio krenuo je sa štorijom o trećem uspješno riješenom slučaju. -Vako je bilo sa gospojicom Mimi Olala. Javila mi se telefonom -Šjor Jerko zoven na priporuku Bare Fratarske i Dare Žandarove. Fale se da ste im škapulali zemje od komuništa, oću reć kapitalista, oću kazat liberalista, kleralista, zbunila se pomiješavši sve političke opcije, pa finalizirala -Ma da su i Čerkezi, en im sve po spisku! Oće mi ukrast stanove od moje pokojne tete Đilde u Splitu! Olala!
Ovdje ćemo stati s Jerkinim pripovjedačkim maratonom i sažeti priču o Mimi.
Mimi je bila zadnji izdanak starog roda. Nadimak je dobila od francuskog izraza ‘o la la’ naučenog na privatnim satima gospojice Zoe Ilijić. To je bilo jedino što je od francuskog znala. Zvali su je gospojicom, mada je 23 dana bila gospođom. Ženik je odmaglio za Ameriku, a prethodno je pokrao. Do 1948. uspjela je sačuvati jedinu uspomenu na ‘voljenog supruga’ koji je do tada veće imao troje djece u Kaliforniji. Uspomena u vidu bunde od astrahana pala je kao žrtva otimačine nakon rata.
Nije to bila prva organizirana otimačina u povijesti Mimine familije. Jednog je jutra ugledala svoj astrahan kako prolazi kalom. Zaogrnuta bundom stupala je mlada drugarica tek pridošla u grad. Namještenica nove garniture službenika Narodne milicije vedrila je i oblačila uredima bivšeg redarstva. Obratila joj se –Gospojice, ovaj drugarice! Olala! Vi imate na sebi moju pelicu. To me je Ivka iz Narodnog fronta natrala da poklonim za udarnice na radnim akcijama da im ne zebu kosti! Prozvana je srčano odgovorila –Svaka čast! Odbacili ste buržujske okove! Na terenu je bunda bila nepraktična, pa je dodijeljena meni. Dobro mi dođe jer nam se kancelarije ne griju. Restrikcija je ćumura! –Ajde neka!, išempjala se Mimi–Mogla bi vam ustupit i pripadajući kašmir faculet da vam ne zebe grkjan! –E to se zove prava drugarica!, zagrlila je i odmarširala.–Eben i tebe i ćumur!, opsovala je Mimi tugujući za buržujskim okovima od kojih su je na silu oslobodili.
Gospojica Olala imala je psa. Tko zna koji po redu od roda s pedigreom. I dok su praoci plemenitog engleskog pointera muškim precima služili za lov, Mimijev primjerak nije umio uhvatiti ni tarantelicu. Pretvoren u kućnog mezimca iz tinela, promijenio je silom prilika ćud lovca u narav bonvivana. Krstila ga je s Momolo. Hranjen uglavnom čokoladicama, Momolo se nije udebljao, no bivao je sve ljeniji. Brzopoteznom dresurom Mimi ga je početkom pretvorbenog mrnjaluka, uspjela nečemu i naučiti. Dresura slične vrste bila je u tradiciji obitelji. Nonov pointer bio je istreniran ugristi na komandu -Aca!, a sve glede agrarne reforme kralja Aleksandra. Papin pas bi pak pomanitao na uzvik -Moša!, u čast Moše Pijade kreatora novog komunističkog zakonodavstva. Ona se nije mogla sjetiti tako kratke komande, ali je Momolo začuđujuće brzo počeo bijesno reagirati na uzvik -Pretvorba! -Ćaće su im oduzimali, a sad im sinovi ne vraćaju nego otkupljuju naše za sitnu munitu!, mislila je usput vičući -Pretvorba!, na što bi se mirni Momolo pretvorio u lava afričkoga.
Nakon konzultacija s Mimi, Jerko je dugo razrađivao taktiku za povratak splitskih stambenih kvadrata tete Đilde. Stanovi predodređeni za povrat, preko noći su dobili nove vlasnike. Samo je došla obavijest da je izvidom zaključeno kako su stanari useljeni poslije Drugog rata, stvarni vlasnici. –Intavulali su se na privaru. Ćaću im čobanskoga! Do jučer su balali užičko kolo i odavali jude UDBI, a sad udrili u Vilu Velebita i sve privoltali! Olala! Jerko je zabrinuto kazao -Nemojte da vas ošine kulap! Moram vam reć da će ovo bit puno teško, jer je velika vridnost u pitanju. Uplest će se i država! -Enti sve države svitske i bilosvitske, to je moje!, nastavila se žestiti. -Neka mi vrate barem ono vilice na Bačvicama di je teta živila! Olala!
Jerku je nešto palo napamet. -Znate li vi ko je u toj kući? -Kako ne znam! Oni farabut Ranko i familja mu! Prvo je bio veliki drug i dobio posal u Splitu. Sad kad se situacija privrnilila, priko noći se aktivisa u ADZ. Eno je kažu i sinove natira da se krste. Sad mu se Dragan zove Mislav, Slobodan Zdeslav, a Duško Domagoj. Šetebandjera! -Svak ima pravo prominit mišljenje, kazao je Jerko -Nego da je imat kakvi papir di se vidi da je u bivšem sistemu jude denuncira! Al di ćemo to nać? -Nać ćemo u mome boršinu, slavodobitno je kazala Mimi, izvukla kuvertu iz torbice i uzvinula -Evo ga! Karta-kanta! Olala!
U kuverti je bio pohranjen inkriminirajući dopis s cifrom isplate honorara za šporki posao špijanja jednog Makaranina. Čovjek je zbog toga dobio otkaz. -Ako mu ovo nanjuše novinari gotov je! Triba se suočit s njime u četri oka! -Ne u četri nego u dvanest očiju! Iđemo odma za Split ja i vi, prate nas Bare Fratarska i Dare Žandareva, a vozi nas taksista Iko! -A ko je šesti?, upitao je Jerko brojeći parove spomenutih očiju -Pa Momolo! Pretvorba!, viknula je Mimi, a ljubimac žestoko zarežao.
Za Split su krenuli već sutra. Jedva su se stivali u merđu taksista Ike. Momolo se smjestio u portapak. Pred Brelima je Bare Fratarska dramatično zavapila –Ako me odma ne pustite do Gospe od Karmela platit misu, bacit ću se niz Vruju!–Fermaj Iko! naredila je Mimi zaprijetivši –Ali samo platit misu i natrag! Nije je bilo po ure. Na povratku se uprćena zavežljajem pravdala –Srila sam časnu Stanislavu, pa me molila da ovo ostavimo klarisama u Split. Imaju im izvest na koltrine ‘Bože čuvaj Hrvatsku!’
Drugo je zaustavljanje bilo na Dupcima –Samo se mrvu strpite! Triba mi rodijak Ante donit za unuka majicu ‘Prod tu bi Kroješan’ i čvaraka. Kla je gudina!, najavio je Iko. Rodijaka su čekali tri kvarta od ure. –Otkad nisam jila čvaraka, uzvrtila se Dare Žandareva. -Na jidite!, nevoljko je ponudio taksista, grintajući u bradu –En vam Iruda vašega makarskoga, a doma labate blitve i srdela! Sadržaj saketa bio je ispražnjen do Mimica.
Pred Omišom se Bare uskomešala.–Meni bi tribalo na stranu! Trebalo je i ostalima. Svi su zauzeli pozicije za učinit posao po okolnom grmlju. U pola posla zaustavila ih je sirena policijskog auta. –Šta tu šnjuvate? podviknuo je mladi redarstvenik. Navlačeći mudante naša se kumpanija rastrčala tražiti dokumente. Redarstvenik ih je počeo prozivati. –Šta je ovo?, pročitao je Barino ime. –Gospođo ovo nije isprava, ovo je iskaznica sestrima svetoga Franje. -Meni druga iskaznica do Franine ne triba!, odgovorila mu je. Zbunjeni redarstvenik je nastavio –Gospođo Mimi dali ste mi recept za marmeladu, a ne osobnu! Gospodine Jerko ovo je članska karta Matice iz 1971. Di je osobna? A da vidimo šta je ovo? , motrio je Darin dokument.
–Opa! Štedna knjižica Beo-banke! Imamo i jugo-nostalgičara? Ima li ovde vojnih obveznika? –Ima!, prihvatila je Mimi –Ja sam mitraljezac, ove dvi kukuvije su tenskisti, a muški su više za hladno oružje, ali su im sabje opale! –Šta je u prtljažniku?, prekinuo je policijot. –Tamo je jedan specijalac, možete vižitat!, odgovorila je Mimi. Mladić je otvorio portapak, a Momolo iskočio i gadno zarežao –Ajte ča, nek vas moje oči ne vide! Da je bilo ko drugi završili bi u zatvor zbog sumnjivog vladanja uslijed ratnih uvjeta! Odahnuo je nakon što je Ikin merđo nestao za okukom.
Kurbin sin, otimač imovine, grkljana zategnutog ‘kravatom-croataom’, čekao ih je ispred vrata. Neka mu je špija dojavila za Mimin desantni napad iz Makarske i već je dugo dežurao pred đardinom. -Dobro došli! Kojim dobrom?, pozdravio ih je ‘gazda’. Gospojica Olala je žustro oplela –Došla ko svoja na svoje!
Iza nje se poredala elitna obrambena ekipa, a na kadeni je Iko jedva uspijevao držati Momola u fermi. Mimi je svom forcom gurnula ‘domaćina’ i povela ekipu u vilu.
Umjetnički kvadri, mobilja, srebrnina i ostale uspomene otete prije četrdesetak godina su je rasplakale –I tako ti falsunu šta si prominio jednu partijsku knjižicu za drugu kažeš da je ovo sve šta vidimo tvoje! Olala!
Novi gazda, jedan od osnivatelja mjesne podružnice stranke na vlasti, nije se dao obeshrabriti. –Kuća je nakon toliko godina obitavanja moje obitelji i neodazivanja nasljednika stare vlasnice sasvim legalno prepisana u moje vlasništvo, izbiflao je naučenu pravnu formulu. –Sasvim ću te legalno smirit pizom u ćivericu da ćeš završit na Lovrinac bez svratit se na Firule, uhvatila je Mimi tetin Đildin teški mjedeni bider-majer ‘porta-fruti’ sa stola. Fermao ju je Jerko. –Nemojte! Ljudi nisu krivi, kriv je sistem, pokušao je spriječiti fizički obračun. –Smirit ću ja i sistem u glavu, ovo je sve moje!
Jerko je izvadio kompromitirajuću kuvertu iz akten-torbe i pružio ga drugu uzurpatoru Ranku. -Bilo bi dobro da ovo pogledate, prije nego što odnesemo u redakciju Slobodne. Sigurno bi rasprodalo cilu tiražu!
Novokomponirani domoljub, je pogledao pa problijedio i promrsio sebi u bradu -Ajme naheba sam!
Dokaz šporkih rabota iz doba mraka, mogao ga je koštati uspinjanja na novoj partijskoj ljestvici u doba svjetla. Lokalni su izbori bili na pragu i prognoze za kandidaturu su mu bile odlične. Nakon ovakvog dokaza nanio bi neprocjenjivu štetu i sebi i stranci. Bio je spreman na kompromis. Krenulo se s dogovorom. Cifru za vilu koju su Jerko i Mimi digli do nebesa, pa onda mudro kalavali, Ranko se obavezao otplatiti tijekom par mjeseci uz uvjet da kuverta nestane. –A odakle ti toliki šoldi? upitala ga je Mimi. –Pa evo sinovi su mi otkupili stanove u kojima su bili, pa ćemo ih sad sve rasprodat. –Otkupili za nikakve šolde! Tito vam ih je sagradio, a Tuđman omogućio da za ništa budu vaši! Olala!, spustila mu je Mimi.– Čekamo te u advokata!
Pri izlasku je prstom pokazala Momolu na ‘gazdu’ i viknula -Pretvorba! Ljubimac je skočio na Ranka, a on je ostavši bez daha u panici počeo odvezivati kularinu. -Nije sinko kularina za te! Baci je, ne stoji ti!, kazala mu je Dare Žandareva na izlasku.
Utrpali su se u taksi i počeli raspravljati o obavljenoj anti-pretvorbenoj akciji. –Šta ćeš se tolikim šoldima!, upitala je Bare –Šparaj za staračke dane da ne završiš u Bazanu!, poučno je savjetovala Dare. -Ja ću sve ostavit mome Momolu! pomilovala je ljubimca koji joj je blaženo hrkao u naručju.
Tako se uspješno raspetljao i treći slučaj mrnjaluka iz 90-ih. Sve zahvaljujući bistom advokatu bez diplome i njegovim borbenim klijenticama. -Oćemo na kilo janjetine na Zadvarje, predložio je Iko. -Ne na kilo, nego na cilo stado! Ja častim! Olala!, isprsila se kavalirski gospojica Mimi.
I dok oni kusaju janjetinu na Zadvarju, vi dragi pratitelji Kamarina provjerite vlasničke listove i potvrde o ‘inatvulavanju’ Nikad se ne zna kad bi neka Mimi mogla banuti na vrata! Olala!
Piše Marino Srzić/foto: ilustracija/privatni album
