Cvita Šalturica nije bila bog zna kakva krojačica. Ispod Singerice su joj izlazili krivo uglavljeni rukavi i dežbijego koleti. Bila je jeftinija od kolegica, pa joj je promet ipak kurio. Dok bi čekala da joj se nakresani muž vrati iz krčme, crtala bi na karti preostaloj od krojenja. -Ko je ovo naslika?, ugledala je jednom Cvitin crtež mušterija, inače nastavnica likovnog. Skriven pod hrpom krpi spremnih za škovace, crtež skoro nije razotkrio šalturicin umjetnički talent. -Ma to je ostalo nekome, pa ću itnit u smeće, promrmljala je Cvita. -Nikako! Ovo je rad iskusne ruke! Dajte meni da pokažem učenicima!, kazala je nastavnica. -Nosite, šta će mi!, riješila se Cvita svog likovnog uratka, odahnuvši što se nije otkrilo da bolje riše nego što šije. Krila je svoj talent do groba.
Anđe, bez alata i zanata, imala je pak neviđeni dar predviđanja. Ne onog kad ćeš se udati ili dobiti na lutriji. Bez gledanja u fundač od kave, preciznošću analitičara pogađala je što će se dogoditi na političko-društvenom polju. Za situaciju oko raspada pokojne Jugoslavije dala je okupljenima izjavu –Najprije ćemo mavat bandirama i pivat. Onda će nan kaknkari zamutit sriću i napast nas, pa ćemo udrit složno po sotoni paklenoj. Bit će puno kapsela, ali ćemo ih istrat! –To nan onda niko neće moć stat na kraj?, prekinuli su je –Urcu u Beč! Bilo bi med i mliko, ali će nas lupeži fundat. Jer dok se jedni spremaju na frontu, drugi već gledaju di je najmrsnije za lampnit! Anđe nije stigla dočekati razvoj situacije. Padom niza skale kobno je završila. Prognoze su joj kao što znamo bile točne. Kao profesionalni politički analitičar se nije ostvarila.
I tako dolazimo do šjor Jerka. Ni on nije uspio realizirati svoje talente. Za studirati pravo nije imao šoldi. Završio je radni vijek kao upravni referent u jednom poduzeću, nikad ne ostvarivši san vlastite odvjetničke prakse. Dar nesuđenog advokata koristio je honorarno. Reputacija odvjetnika bez diplome proširila se diljem Dalmacije. Zvali su ga poznati advokati za rješavanje složenih slučajeva, a usput je i kući primao klijente.
Ulazio je u trag krivo upisanim česticama, falšim testamentima, nepodijeljenim maslinadima, neisplaćenim dotama. Rano je ostao udovcem, djeca su otišla svojim putem, a u mirovinu je otišao pred sudbonosna zbivanja 90-ih. Pravo vrijeme za nanovo aktivirati odvjetnički hobi. -Bit će posla, trljao je ruke prateći situaciju oko pretvorbe na hrvatski način, službeno nazvane ‘prijelazom iz planskog u tržišno gospodarstvo’. -Sad će, promislio je gorko -Iz svih kantuna izmilit pantagane šta su se nakupile šoldi u socijalizmu i opet pokrast sirotinju i trudbenike.
Jerkov angažman se opet zalaufao. Počeli su ga pohoditi oštećenici u novom povratu imovine. Na površinu nove pretvorbene masne juhe isplivale su prevare, falša svjedočenja i skandali.
U rokovniku je tih dana imao zapisana tri slučaja kojih se prihvatio riješiti. Prvi je bio naslovljen s Bare Fratarska. Uz ime ‘klijentice’ stajalo je i kratko objašnjenje: ‘Do rješenja slučaja ometati uzurpatoricu Margaritu u prisvajanju posjeda’. Neinformiranom teško za razumjeti. Krenulo je ovako…
Jednog je jutra pri prvom zalogaju rane marende Jerku prenula buka s kale – Dabogda da iz pinjatica na posteji kusali! Čekali s gambelicama spirine prid Bazanom! Jerko je odmah prepoznao visoko decibelni sopran Bare zvane Fratarske, izletio na ponistru i podviknuo -Šta orjaš, probudit ćeš cilu kalu! -Evo san se zaputila u tebe! Sad ćeš čut u koju sam kašetu brokava upala! Pomagaj!
Banula mu je na vrata s otrgnutim rukavom na jaketi i nastavila kleti. -Evo me s rane mise iz fratara! Kvasine žedni bili, hebeni liferanti! –Jesi se ti to vratila iz krčme ili od fratara?, upitao je Jerko. –Od fratara, oprosti mi moj sveti Frane! Nije kriv Frane nego Margarita! –Misusovo, koja Margarita, zašto kriva, ko ti je ruvinja rukav?, ispalio je Jerko set pitanja. –Smiri se! Svemu ima lika!, pokušao je utješiti. Baru to nije umirilo –Nema lika, ima mišomora! Najprije ću sebe otrovat, pa Margaritu!
Konfuzni monolog ne bi dešifrirao ni dr Freud, ali je Jerko imao puno utakmica u nogama, pa je nazirao smisao –Ota Margarita, guda jedna! Primila san je u trećeretkinje, neka je gađala jajima biskupa Franića. Sad je digla repicu. Dala mi je šolde za Kruv svetoga Ante i rekla. –Kolo sriće se okriće, ovo ti dajen od tvoga! –Kako od tvoga?, pokušao je shvatiti Jerko. Krenula je objašnjavati -Ona livada di san vodila koze brstit sad je njena i da će je prodat Njemcima za gradit ciklažni dvor od škovaca! Teško je bilo razumjeti kakav bi to objekt bio, ali je Jerko shvatio. –Reciklažno dvorište za otpad! U smeću je ulagačka budućnost. –E to!, potvrdila je Bare –Dabogda da joj budućnost u škovacama završila! Nastavila je –Na isti način mi je digla i ono zemje svr Požara i da će tute sad bit velike ploče šta zovu sunce k sebi, onda opet to sunce vrate narodu priko letrike, špahera i vrtilatora! Jerko je shvatio kako je riječ o solarnoj energiji. –A to su moje zemje!, nabrajala je–To svi znaju! Evo iman i sliku s babon i tetama na otoj zemji!, izvadila je iz boršina staru fotografiju. -Moj je dide služio u popova. Onda su mu oni darovali za virnost te zemje, ali nisu zapisali. Evo iman i dokumenat šta su ga popi dali!, prizentala mu je požutjeli dokument.
-Ote su zemje ostale na tatastru na popima, ali su poštovali rič. Onda je doša agrar i morali su pribacit sve na moga oca da se ne podili drugima. U to je došla NDH i oni đeometar je sve pribacio na Margaritinoga oca, a mi ostali kratkih rukava. E onda su došli partizani i moja se mater smilovala i uzela opet zemju na se, da bi Margarita mogla primat dičji nadoplatak. Onda kad je mater umrla ja san dobila tu zemju, ali je nisam zapisala, jer san bila u svađi s onon šta je radila na zemljišnik. Onda je sve država uzela, jer da će činit Pionirski dom. Sad te zemje puno vride, a nisu na mene, a moje su. Fratar mi je reka da je to pretvorba i da će sve doć na svoje, a ja sam mu kazala da neka čini kuco i drži se oltara. Margarita je branila fratra, ja sam je plesnila, potegla me za rukav i sad više nemam ni jaketu kako Bog zapovida!, rasplakala se Bare. -Lako je za jaketu, tješio je Jerko -Kupit ćeš novu. Ajde ja ću prigledat sve dokumente i teštamente, pa ćemo štogo nać za Margaritu zahebat. Ima sam puno takvih slučajeva!
Bare se polako primirila osokoljena Jerkinom stručnom ekspertizom -A do tada ćeš joj zagorčavat život!, nadopunio je advokat bez diplome.
Bari Fratarskoj se konačno vratilo rumenilo u obraze. Obuzeo je dišpet i u tilom času se iz mučenice priportala u osvetnicu. -To! Zagorčat ću život gudi! Iđen odma! -Stani Bare, pokušao je fermat Jerko. Znao je da će napraviti neku barufu, pa je pokušao barem smanjiti intezitet skandala. Zaludu! Zaputila se furiozno i krenula u akciju zagorčavanja života uzurpatorice Margarite.
Što se dogodilo, Jerko je doznao pri slijedećem susretu. Ušla je raspoložena u jaketi s loše prišivenim rukavom. -Bare moja vidim da si boje volje. Idemo malo pomalo, ali ćemo dokazat da je zemja tvoja! -Evala ti moj Jerko! Vodit ću te na najboju janjetinu!, zadovoljna je obećala revanširanje. -A sad ti meni reci kako si ti djelovala?
Barin je izvještaj bio daleko sočniji od Jerkinog. Krenula je referirati slikovitije od stihova iz Kačićeve pismarice -Ona bi moje, jedna afežejovka! Sad liže oltare! Di je bila kad je grmilo! Sitila san se kako ću je iznerverisat! A ‘iznerveresila’ je ovako -Tri san dana skupjala škovace po susidstvu. Ne daj Bože da me ko vidio kako šunjan po kantama. Rekli bi da sam potribita. Došla sam na otu moju ledinu i iskrenila šešnest saketa smeća. Napala me da će me prijavit, jer da će tute bit oto ciklažno dvorište, pa sam joj odbrusila –E pa baš zato šta će bit, ja otvaran svečano sezonu škovaca i bacam svoje smeće na svoju ciklažnu ledinu! Parilo je kolpat.
Onda san otišla na oni drugi bokun moje zemje svr Požara, šta je rekla da će prodat za one velike ploče šta zovu sunce sebi. Kako se ono zove? -Solarna energija!, spremno je odgovorio Jerko. -E to! Oće malo morgen oralne ploče na moju didovinu! Sitila san se tamo dovest jednu grupu starih Čeha šta lituju u Tereže Drašeške. Dobri judi, sve moja roba, penzioneri. Ali su oni… Kako se zovu oni šta se kupaju goli? Anturisti? Udisti? -Nudisti, naturisti, ispravio je Jerko. -E oti! Najprije san ih častila s fažolon. Veliki bronzin skuvala za prste polizat. Onda san ih odvela povr Požara po najvećen čiču i rekla. -Evo judi moji sunčajte gole guzice da vas ne tiraju s plaža, kad tako volite. Skinili su se goli golenti, razastrli šugamane po zemji i vatali sunce. Jedan mejašnik šta je proša vidit kako mu stoje masline sve je dojavio Margariti. Zamarijala se i došla za kvarat od ure.
-Šta radiš na mojoj zemji s tin starin golin okrpinama!, odma me napala. Ja sam popila dva bičerina pa san bila smirena i kazala joj -Gospojo Margarita, ovo je zemja moja. Ako ti oćeš stavjat ploče za oralnu enerkiju, ja oću stavjat Čehe za proizvodnju plina! -Kakvoga plina?, zblanila se. -U to je Česima proradio oni fažol po crivima i počeli su tuta forca puštat vitrove. -Eto koji plin! To ti je najnoviji način. Iz criva in izlazi plin, inštalirat ću im na guzice gurle, sprovest po kućama i eto ti besplatnog plina za pučanstvo!, odmirila san joj od šake do lakta. Još san joj se zapritila da ću kazat predsjednici Katarine Zrinjske, kako je špijala Komitetu kad smo pivali prije 20 godina na don Milinom imendanu ‘Ustani bane’, a ona prisluškivala ispod ponistre. Pripala se i pustila crno ko sipa!
Jerko je ostao bez teksta. Takav model zagorčavanja života protivnoj strani nije očekivao. Barin problem je uz jedno podmazivanje u vidu dojč-maraka riješio u njenu korist.
Prvi od tri slučaja bio je riješen. Slijedila je borba za otuđenu lokaciju Dare Žandarove. Šjor Jerko se uz svu pravnu umješnost tu dobro namučio.
O dramama i komedijama u vrijeme pretvorbe u slijedećim nastavcima. Nema priše, jer se proces nastavlja i u svakodnevnici. Što se tiče Jerke mnogi su ga znali. U Kamarinu smo mu samo promijenili spol. Jerko je bio žena. Zvali su je advokat advokata. Ako i na onom svijetu krene s pretvorbama, sigurno će se zauzeti za nekog klijenta.
Piše Marino Srzić / foto: privatni album
