Bili su vidljivi izdaleka. Bijelili su se kao jato galebova okupljenih u akciji otimanja ulova ribe s koča pod rivom. I da si htio nisi ih mogao ne primijetiti. Za štekatom popularnog kafića, poredani oko dva spojena stola u svijetlim je opravama kumpanija parila kao grupa Torcide lokalne podružnice ‘Nosi mi se bila boja’. Vinka i Anka u identičnim kompletićima boje slonove kosti. Mere u tuti bjeljoj od snijega sa srebrnim natpisom športskog brenda. Marta u nečemu što je nekad bilo bijelo pa od stajanja nepopravljivo požmarilo u žućkasto. Pašku je gušio kolet bijele košulje duplo uži od debele šije, pa se zapeškerio ko pomidor. -Šta je ovo? Je li Hajduk postao prvak ili ponavljate Prvu svetu pričest?, pokušao je biti duhovit autor. Vinka je promptno reagirala -Lipo si vjeronauk završio! Sveti je Marko! -San Marko ragace in bjanko, nadožuntala je Anka. -Nije tako nego; san Marko roba bjanko. Da su samo ragace in bjanko onda bi ja bio u košuju od đingsa, a ne s ovim koletom šta će me utušit!, ispravio je Paško nervozno namještajući kolet koji je bolno prijetio grkljanu.
-Aj sidni popij kavu s nama!, pozvala je Vinka. -Mali ako ćeš naručit kavu s mlikon, onda je naruči bez mlika!, preporučila je Marta. -Kako to mislite? Situaciju je objasnila Mere -Sramoti nas! Iđe okolo po stolovima i nudi judima da će im ona nadolit mlika iz tetropaka, pa će ih doć cinije, jer će im naplatit samo 50 centi šta je duplo manje od erua koliko bi ih došlo po pravoj cini! Autor je naručio čistu kavu koju je Marta u tili čas obogatila mlijekom. Da joj ideja drži vodu potvrđivale su i narudžbe s okolnih stolova. Svako malo skoknula bi do stola i pretvarala espreso u makjato ubirući 50 centi po čikari.
-Morat ću malo rimodernat tekniku i drugi put donit termosicu da drži teplo. Neki traže vruće mliko, kazala je sparujući 50 po 50 centi u cijele eure. -Hebena izidenice!, napala je Mere. Vinka je, što je u praksi bilo rijetko, obranila Martu. -Ona je šparenjoža i ima pravo. Teška su vrimena došla. Svi ćemo završit na kazan u Bazanu! -Ali je dotle došlo?, upitao je autor -Pa svi u kumpaniji imate solidne penzije i još štogo sa strane. -Imali jesmo, ali je bušta otančala! Uzimaj iz vriće, a ne stvajaj i adio Mare! Prazna vrića inpijo ne stoji, prazan bocun gosta ne napoji!, začinila je pučkom umotvorinom.
-Šta se dogodilo, a da ne znam? Ubacila se Anka -Imala san vire u njega i bio mi je ko muško drag. Puno je naličio na moga pokojnoga. Jake šije, bokun glave, cuf priko bande, pravo muško! A onda je sve zaheba! -Ma ko? Nije odgovorila, ali se iz daljnjeg nabrajanja moglo zaključiti o kome je riječ -Puno me razočara. Jedan dan reče da je rat gotov i kalaju cine nafte, drugi dan napadne i sve ode u prdec! Ne mogu ga moje oči više vidit! -Mislite na Trumpa? -Da ko nego on! Trumpe, Trumpe zada si nan turizmu gorke muke!, poentirala je Anka u stilu junačkog epa i uzela faculetić pripremajući se na provalu suza. -Da nisi zacmizdrila!, stopirala je Vinka.
-Meni Trump nije mrzak. Nek’se zna ko je gazda! Ja san bio uvik za Ameriku!, osvrnuo se na geopolitičko stanje Paško. -A ja san čitala da su nan Iranci rodijaci i da su nan šukundidi bili braća pa je njiov osta u Iran, a naš se doselio sve do Basta i Velikog Brda!, sjetila se Mere. Anka je zainteresirana za teoriju o iranskom podrijetlu Hrvata zaustila -A je li i do Kotišine?
Vinka ih je fermala -En van porikla, ostat ćemo mi bez dobitka! -Kako? – Šta kako? Evo vako, krenula je objašnjavati. -Kad se učini da je rat ferma pusti se jave rezervisat sobu za sezonu. Onda drugi dan Trump popijezdi i judi otkažu! I šta ćeš činit? Znaš i sam da mi nismo od onoga bukingovanja ko ovi moderni, nego afitaš krevet, plate manje i svima dobro! Ajme Mali nemoj ovo napisat u Kamarin! Doznat će u Turističku zajednicu pa će nas rebnit inšpekcija!, poplašila se govornica. -Neću!, uz grižnju savjesti lagao je Mali. -I oćete onda afitat? -Oćemo! Ja i Anka smo svojima rekli da iz Austrije barem do Male Gospe ne dolaze doma. Mogu se smistit ako dođu u rodbine od Ankine neviste u Medovdolac! -Ne more! U njih su sve rezervisali oni šta imaju influencu i turisti komadi!, sjetila se Anka -Mislite influenceri i turisti nomadi? -E to! Koji ih đava tira kad imaju gripu-influencu da putuju?, čudila se. -Ništa ne razumiš nego pribirat krunicu!, narugala joj se Mere. -Pa dobro kome ćete onda iznajmit?, zainteresirao se autor. Počeli su jedno po jedno s inventurom nastupajuće sezone.
-Nije nam bilo druge nego afitat sezoncima. Njih ima koliko oćeš! Plaćaju mižerno, ali boje išta nego ništa! Meni je Mizera napunila garsonjeru svojin Bosancima. Ona i Rodrigo će spavat na balkonu, a njih će stavit unutra. Doma ću u kamaru smistit četri kuvara Nepalaca. Eno su dva već došla u ponedijak. -Kakvi su vam, jeste zadovoljni? -Neman ja ništa protiv judi, ali boje bilo da san primila Bosance. To je naš svit i barem bi se najila bureka, ako ništa drugo. Nepalci pare pristojni, ali su mrvu na svoju ruku! -Kako? -Ovi moji su po viri pudingi, oću reč budinzi. -Budisti! -Vrag isti! Donili su veliku figuru od toga svoga Bunde. Nije in moga stat u kamaru, pa su ga stavili na hodnik. Svaku noć kad oden na stranu prenen se od straja i zaskričin kad se Bunda prizenta prid menon. Mislin da mi je kogo provalio u kuću!
Nastavila je Anka -Ja san uzela u sebe dva Makedonca. Puno fini judi! Eno već su častili sa gravče tavče, probala je i ona, je li da je za prste polizat? -Je! Svaka čast!, potvrdila je Vinka. -A čime se bave? -Badaju po plažama ekspresno! Za po ure stvar gotova! -I ja san bada dok san moga po plažama, ali u mene bi trajalo i po uru!, zacerekao se Paško. -Ma ne to jarče stari! Oni badaju litrete, slike po tilu. To se zove patronaža! -Ne daj ti Bože da ti je u kući patronaža. Tetovaža!, ispravila je Marta. -Je! Tetuvaža! Mene su nagovorili tetovažat anprsi jedan lipi križ, a da im zauzvrat kalan cinu. Ja san pristala kad je križ, nek se vidi da san krščanica, ali nije išlo! -Zašto? -Afanala san od straja čim me badnio! Nu vidi! Raskopčala je par botuna na bluzi pokazujući sitnu plavu točkicu.
-Kome ste vi afitali barba Paško? -Rumunjke dvi! Bave se masažon! -Di će suza nego na oko!, zacerila se Mere. -Jesu te masirale? -Jesu! Puno lipo! Ja san zadovojan! -Jadne ti su kad su stavile ruku na te! Ne bi te moletom takla!, pljucnula je u stranu Vinka.
-Ko je u vas teta Mere? -Tri cure iz Vojvodine. Konobarice. Ali naše su! Katolkinje. Odma san ih testirala da reču Očenaš! I znale su! Samo šta nisu Rvatice nego Mađarice. -Pa kako si ih onda razumila Očenaš na mađarski. -Po sluhu, kazala je Mere šta god to značilo. -Kuvale su mi fiš-paprikaš. Pitale me di ima kupit šarana. -Šta im nisi rekla da ih ima uvatit na tunju pod Osejavon!, zacerio se Paško. -Pusti ti kraju! Ja san imala u frižideru zamrznutog pasa i lipo su spravile, samo mrvu juto! Donila san Vinki i Anki u tečicu, je li da je bio dobar? -Je dobar, ali mi je tri dana guzica od emeroida pivala Sve ptičice izgore! -Izgorila ti prisvitla? -Nemilo, potvrdila je bolno Vinka.
Marta je činila kuco. -Kome ste vi afitali teta Marta? -Ajde reci Malome!, naredila je šefica. -U jednu kamaru mladića koji iskrcaje robu po butigama. Pokupi mi boce šta nađe prid samoposlugama. Šta ću kad volin ambalažu!, zaiskrile su oči ambalažne ovisnice. -U drugu sobu je jedna cura iz Bile Rusije! -Bjelorusije! -Je! -Čime se ona bavi? -Kaže da je umanitarka. Iđe po noći vanka pa kad intra koga osamljenoga š njime razgovara! Vrati se ujutro cila iscrpjena! Teški je to posal, ali je tako sebi odredila. -Ako bi me mogla upoznat i ja sam umanitarno osamjen, zainteresirao se Paško.
Onda je Vinki zazvonio mobitel. Odslušala je, pa kazala -Opet su javili da su podmetnuli bombu! Rekla mi Mizera. -Ajme meni da nisu u nas?, prenula se Anka. -Nisu nego u Zagreb. -Mogu tako i u nas, ajmo mi doma, uspaničila se. Račun je platila Vinka uz odbitak Martinog mlijeka. -Ajmo u mene!, požurivala je Anka -Nisan mogla spavat pa san zoron pofrigala mekike. Kumpanija je prihvatila.
Nakon mekika, pa bićerina, pa opet mekika, Anki je palo napamet. -Gospe moja samo da se u nas ne aktiviše bomba. Sva drćen od straja. -Ma kakva bomba. To dica pišu da zahebu maturu ili dušmani da nan pokvare sezonu. Ništa od toga, tješila je Mere. -A di su ti Makedonci? -Išli tražit koga će badat! Ajme da ne bi eksplodiralo kad budu doma, pa ih usmrti, pa me prijave da su strani državjani skončali u mene! Završit ću u pržun i onda… Nije do kraja izrekla kad -Bummm! Nešto je eksplodiralo. Anka je trenutno afanala, Marta se ukočila. Mali prihvatio Vinku da ne padne s katrige. Paško se kukavički uputio put izlaza. Mere je djelovala poput američkog marinca i krenula u izvid stana.
-Krv na sve strane!, zaorjala je nakon upada u jednu od soba. Svi osim afanane Anke i Paške koji je već bio u portunu, pohrlili su na mjesto događaja. Prostorija je bila poškropljena crvenom tekućinom. -Iđen kitno zvat maloga Tona Marice Bodulice unuka. On je policjot!, aktivirala se Vinka.
Toni je došao za 15 minuta. Ušao u kamaru i izvižitao. Onda je obavijestio nazočne. -Teta Anka je li vi činite konšervu i šalšu za zimnicu. -Jesan. Eno mi na armerunu još dvi tegle šta ih nisan potrošila ovu zimu! -A znate li šta se dogodi kad tegle dugo stoje na toplo? -Šta? -Kod metalnih poklopaca kiselina iz pomidora reagira, podiže se tlak i staklo eksplodira, objasnio je stručno mladi policjot, nesuđeni inženjer kemije. -Onda nisu teroristi? -Jesu takozvani konšerva-teroristi!, nasmijao se momak i prionuo na mekike.
Stigli su i Makedonci, meštri tetovaže. -Ajde momci mašite se i vi!, ponudila ih je konačno smirena Anka. Momci su salamaštrali cijelu terinu, pa velikodušno ponudili -Da li sakate da vi istetovirame nekogo? Besplatno! -Tetuviraj ti svoju mater! Ja san poštena ženksa, skočila je Vinka. Toni je bio zainteresiran i odmah dogovorio besplatnu tetovažu Torcidinog grba.
Uz konšerva-teroriste, tetovaže, Bjeloruskinju humanitarku, Rumunjke maserke, fiš paprikaše i upitno legalne turiste, tako smo začinili još jedan Kamarin. Čuvao vas sveti Marko od svih bomba, a takujine od promaje!
Piše Marino Srzić/ foto privatni album
