Ovako je bilo posljednjih dana… Jedni su opasno ispraznili ionako siromašnu platnu buštu i šolde investirali u solarne ferale, baterijske lanterine i krizanteme veličine omanjih glava kupusa. Drugi su se držali dobrih starih šterika, te odabrali margaritele i isplativo cvijeće u pitarima. Neki su okitili nadgrobne ploče u kanpu i odmah krenuli doma, dok su drugi ostali na misi pred kapelom.
Ponesena trendovima mlađarija se u noći na Svisvete maškarala u štringe, vampire i junake iz horor filmova. Bužale su se tikve i bundeve s umetnutim svijećama slaveći Halloween s balkona i prozora.
Rijetki preživjeli tradicionalisti otvarali su boce kupljenog vina i kušali ga kao da je spravljeno od grožđa s prodanih pradjedovskih vinograda gdje se danas šire bazeni i urbane vile. Najzadrtiji tradicionalisti krenuli su po supermarketima u potragu za ‘bobićima’
-Imate li bobića?, pitao je neki gulozan i štovatelj starih užanci. Prodavačica iza pulta s pecivima spremno mu je odgovorila -To vam ne stoji ovde. Imate zamrznutoga boba u škrinji. -Ma ne bob!, bio je uporan ljubitelj nekoć uobičajene slastice na stolovima srednje imućnih i bolje stojećih kuća. -Ne bob! Nego bobići, ‘favi di morte’! -Aha, pa šta ne kažete!, sad je tek bilo ‘jasno’ prodavačici -To vam je na odjelu za kozmetiku!
Nakon legendarnih bobića makarskog meštra slastica Martinisa, pa Kiriginovih ‘favi di morte’ koje smo nekoć naručivali refužo iz Splita, te na koncu dostojne zamjene Bobisovih bobića, tradicionalna je gulozarija pala u zaborav. Doduše, nakon opsežne istrage u par se butiga mogu i naći, no rijetko tko zna da su upravo Svisveti i Mrtvi dan običajni stađun za njihovo konzumiranje.
Druga tradicijska navada jestive prirode znatno se bolje održala. Riječ je naravno o pašticadi i makarunadi. Bilo ih je i na menijima restorana, kao i na trpezama gulozoga puka makarskog.
Na same Svisvete autor redaka nikako nije mogao zaobići šjoru Vinku, onu istu Makarku koja je već u posljednjih par nastavaka dala svoj doprinos u kreiranju Kamarina. Unatoč više nego solidnom broju potrošenih godina, ova sugrađanka zahvaljujući bistrim možđanima i rekordnoj brzini govornog aparata, polako postaje ozbiljnim suradnikom kolumne.
Kako Vinku ne možeš samo pozdraviti i krenuti dalje, jer susret s njom predmnijeva dugu minutažu, nije bilo drugog nego pomiriti se sa sudbinom i odslušati je. Pristojan upit -Kako ste šjora Vinka?, bio je dovoljan da brontulava lavina krene -Kako san? Da se nismo našli na Svisvete u kanpu, rekla bi ti da je hebeno, ali iz poštovanja prima mrtvima reć ću ti da nisam nikako! -Šta van je? -Skandal u kući u svete dane! Vidi mi nogu!, zadigla je kotulu pokazujući friž od prezentiranog gnjata, do ipak srećom neprezentirane butine. Počela je s događajima koji su prethodili povredi. -Alovino da in alovino njiov! Dobro je u Glas koncila pisalo kako je od đavla izumišljen da odbije narod od crkve! Poznavatelju Vinkinih jezičnih egzibicija nije bilo teško pretpostavit da je alovino Halloween. Nastavila je…
-Sidila san u hotelju i mrvu zakunjala. Kad je u jedan momenat niko zaorja -Buuuu! Otvorila san oči a ono isprid mene štringa! Prava štringa s dugin noson i s velikin kapelinon na glavi, na ramenu joj šišmiš-šušumijak. Mislila san da će mi doć infrakt i kulap možđani u jednom tiru. Skočila san od straja, zapela priko tapeta, odrebatila nogon u stolić i pala na kantun od regala! Evo me sad ranjene! -A štringa, vištica?, zainteresirao se sugovornik. -Ma kakva štringa! Da je bar bila, pa bi znala da san štogo i ja doživila. Moja unuka Suzi! -Suzi, Suzi, oćeš prosuzit zarad toga šta si svoju babu rođenu deboto u smrt odvela!, odma san joj skresala!
-Kako sad Suzi? -Tako šta je i ona u tu alovin-sektu šta se prid Svisvete maškaraju ko da je Bože mi prosti krneval, a ne sveti dan!, na brzinu se Vinka prekrstila pobožno izvrćući oči ispod debelih lenta put neba. -Mlado-ludo! Moja je pa san joj oprostila. -Ajde nek’ je sve dobro završilo, pokušao je slušatelj privesti priču kraju. Uzalud! -Čekaj! Nije to kraj, nastavila je. – Ujutro san odcotala na balkon stavit sušit robu. Kad tamo iman šta vidit! Puna lingjera nabijenih tikava s izrizanin očima, a u svakoj svića. -Je, to vam je običaj za Halloween, pokušao se ubaciti u razgovor sugovornik.
-Puno lipi običaj. A naš je običaj bio uvik na Svisvete izist pijat pašticade i makaruna. I lipo san nabavila prave govedine, šta je u današnje vrime ritkost, a ne stare junetine kako ovi novi bikari podvale. Meso se točalo, špikovalo, uzavrilo i tribalo je učinit još samo dva gogolja za stavit na stol. -I jesu vaši u slast pokusali? -Jesu ovo!, odmjerila je od šake do lakta -Nisu! Ni Suzi, ni ćaća joj i ni mater, jer i oni vole te moderne zvizdarije, tikve i štringe! E mislin se kad jubite Alovin neka van i užina na Svisevte bude ala Alovino. Pašticadu san podilila. Odnila susidi, gospođi Nadi šta je puno sladokusna, ali bidna ne zna ni jaje pofrigat. Onda san poslala u gambelicu rođaku Luki koji je završio u Bazani, neka se osladi. I još jednu tečicu Štefici Debuleci. Ona ima pemziju da ne može š njome ni letriku platit. -Pa šta ste in dali, za ručak? -Tikve! Sve san one izbužane tikve i bundeve s balkona pokupila, šufigala ih i polila po manistri kineskoj šta se zove staklena, a koju nevista kupuje u butigu od zdrave rane.
-I jesu bili zadovoljni? -Jesu malo morgen!, nakesila se zlobno od uha do uha pokazujući svu raskoš dentijere. -Sin je odma s vrata vika -Majko jedva čekan tvoju pašticadu! Cilo jutro mislin na nju! I nevista se pridružila -Baba imate vi pravo! Svaka čast kineskoj manistri, ali nema do makaruna na vreteno! I Suzi je došla slina na usta -Baba oprosti šta san te sinoć poplašila i fala šta si nan spremila pašticadu!
Iznila san na stol teču i napunila in pijate. -Šta je ovo, di je pašticada?, graknuli su u glas. Vako san in rekla -Dico moja! Svit ide naprid, pa i vaša baba ne bi tila više bit antika. Zato san van spremila svečanu užinu na Svisvete ala alovino. Tikve i caklene manistre. Šta će van pašticada, vaja bit moderan! -I šta su rekli? -Činili su kuco i gucali ote tikve šta smo ih u stara vrimena samo gudinama davali.
Onda je sin pita -Majko ima li bobića šta nan ih svake godine uz vino poslužiš? -Ima sinko, ali ove godine špecijalnih od orza, krupice i tafoja! -Tofua, ispravio je autor redaka -E to! To je spiza bezbožna. Rađe bi zobala šemedikanje šta je svome grdelinu Čiči u kajbu serviran. Nevista je mumala ote falše bobiće i pravila se da joj pašu. -Baba, a ima te li vina da malo zalijemo?, pitala je kad je progucala. -Neman vina, ali san špecijalno za tebe učinila jedan lipi sok od cikle, kaula i mrkve, jer znan da ti držiš do zdrave spize! Nije dala gušta, pa je progucala iz cuga žmul toga paštroća, a vidilo se da bi za bocunić vina i guzice dala!
Onda su obisili ćunke i svak je otiša na svoju stranu. -Pa kako ste vi na Svisvete bez pašticade, slatkoga i čaše vina?, začudio se slušatelj ove tirade. Pokazala je kažiprstom na glavu i slatko se zahihotala -Šta misliš da je u ovu teštu arija, a ne bistri možđani? Ja san u svoj kantunal sakrila pinjaticu pašticade, bocunić vina i šaku bobića. Sila na posteju, stavila na kolina tavajol i zagrabila makarune, nagela iz bocunića i pomumala bobiće. Evo in roge i njima i Alovinu! Petala je roge, pa je udarila sama sebe po ruci prisjetivši se kako mot nije priličan mjestu.
-I kažete kako je Halloween sve pokvario? -Ma ne može pokvarit, samo može zamantat. Sve ti je to moda, danas jedna sutra druga! Ali ne bojim se ja da će naš svit zaboravit šta su Svisveti i šta je Mrtvi dan! A znaš li da Alovin nije prvi skandal oko ovih dana. Reć ću ti, na brzinu, a ti napiši ukratko.
Dakle Svisveti, a posebno Mrtvi dan nije samo od jučer vezan i uz zaradu. Dobit je nekoć bila manja, no svijeća, cvijeća i u konačnici spize, uvijek je trebalo. Sredinom 60-ih godina novotarije su zakucale i na domaća vrata. Sestre B., kao i sestre R. preko noći su ostale bez mušterija za cvjetne aranžmane.
Umirovljeniku S. su se prorijedile narudžbe za ručno rađene svijeće, a vrsnoj savijačici makaruna na vreteno i meštri od pašticade kuharici P, opao je broj naručitelja za slasne blagdanske pijate. Spomenuti su se okupili i dogovorili osobno pohoditi šefa Uprave prihoda, nadajući se smanjenu poreza i intervenciji za opstanak tihog obrta. Šef V. ih je primio i odslušao.
Od sestara R. i B. čuo je ovako:
-Mi smo dosada mogli pomoć familji s našin grobnim krunama od zelenila i domaćega cvića. Radile smo i bokete za Mrtvi dan od krep papira i svile. A sad otkad su došle ove nove cvićarice sa svojin kerberima, grizantenama i kladiolama nema nego par narudžbi. Fermajte ih malo da i mi možemo živit!
Umirovljeni svjećar požalio se:
-Ja san prije rata bio predradnik u radionici šterika Mutijer. Učio sam zanat u Zagreb u najboljeg svićara. Moj vosak za grobove gorio bi i do nediju dana. Sad su se počele uvozit šterike od industrijskog voska koje se utrnu za uru vrimena. Neka se stane malo s tin falšin svićama, jer ostajen bez pribijene pare, a u vosak i pavere san puno uložio!
Iskaz kuharice P. bio je najvatreniji:
-Potopila Cetina ‘Cetinku’ i bjutave joj penete dabogda! Proširili su se po samoposlugama i ritko ko da mi makarune više naručuje. Ni s pašticadom nije boje! Otkako su izumislili ota gotova jela Fabrike 29. novembra, uzimaju žene gulaše i dodaju mrvu začina pa s time polivaju penete Cetinkine. Čak i po restoranima! Zabranite im jer inače mogu sa Svetoga Petra u more sinje!
Problem je bio nerješiv. Modernizacija je dugo vremena taracala stare meštre. Začudo, ali danas se situacija popravila. Svijet se zasitio brzih industrijskih pripravaka i povratak izvornom sve je zastupljeniji. Autor redaka priznaje kako je ovakvo kamarinsko obilježavanje Svisvetih i Mrtvog dana, nedostojno težine i simbolike blagdana. No, valja čitati između redaka! Uostalom u Rimu po rimski, a u Kamarinu po kamarinski!
Ako se niste sjetili zapaliti svijeću na nekom grobu kojeg ovih dana nitko nije obašao, još vam nije kasno!
Piše Marino Srzić/ foto: privatni album
