Od Svetog Stipana pa do dana pred Staru godinu, na zaslonu mobitela redara Kamarina uzastopno se pojavljivao nepoznati broj i to ni manje ni više nego u 6.30 ujutro. Pretpostavljajući kako je riječ o nekom ranoranilačkom agentu za prodaju teča, tava i sličnih zvizdarija, vlasnik mobitela odlučio je ne javljati se. No, baš jučer, pred Silvestrovo situacija je postala zamorna.Konačno je nervozno odgovorio na poziv -Kako vas nije sram zvat u ovu uru! Ništa ne kupujem, blokirat ću vas! -Ti ćeš mene bloketirat, a ja te zoven od Stipan dana za čestitat ti Božić i zvat te na bićerin!, slijedio je rafalni odgovor -Vidiš kako si brezobrazan! I gluhi bi prepoznali sonorni sopran šjore Vinke pa se valjalo oprezno ispričati.
-Ajme šjora Vinka oprostite! Nisam zna da imate mobitel! -Iman! Uzela san najboji! Kako se ono zove?, nešto je zašuškalo, pa se očitovala -Ajfono šešnest! Evo vidin i nacrtanu jabuku na škatuli! Platila san ga ko svetoga Petra kajganu! Bilo je jasno da je riječ o Apple Iphone 16. -Aj dođi u mene, stavit ću kafu!, rezolutno je naredila, a kad Vinka nekoga poziva u vižite, reakcija na odbijanje bila bi ravna napadu navođenih dronova. Zato današnji Kamarin prenosimo direktno iz Vinkine kužine.
Naređivačka srdačnost nije izostala. -Ajde sidni tute u kužinu, nećemo šporkavat tinel, jer sve san zbigecala za blagoslov. Reka je velečasni u nediju na veliku misu da je danas naša kala na redu! Da se pripremila za pastoralnu vižitu vidjelo se i po stylingu. Friško frizirana, s trajnom ondulacijom čvrstoće koja bi odbila i macu da je potegne u glavu. U dvodijelnom kompletiću i oko vrata s faculetom kašmir uzorka, djelovala je kao da ide u Katastarski ured, a ne da je zorom ranom u svojoj kužini.
-Kako ste se lipo uredili!, odaslan joj je kompliment. Nije joj bio mrsko. Okrenula se đir oko vlastite osi kao da je na kavalaricu i koketno nasmiješila. -Nisan ja za bacit! Onda se naglo uozbiljila -Blagoslov doma je okrepljujući čin za našu vjeru i donosi u svaku kršćansku obitelj radost božićne poruke! Izrecitirala je rigidnim književnim jezikom. -Tako je pisalo u Glas koncila, pa san naučila napamet da ne ispadnen bleka ako govorin s nekin učenim!, objasnila je katehetski izričaj.
-Ajde prije nego šta pop dođe moraš brzo izist šta san ti pripravila da iman vrimena prominit tavaju ako je maćaš! Zaletjela se hitro put frižidera i izvadila pjatancu s francuskom salatom, pršutom, sirom i čvarcima -Kasnije ćemo slatko!, deklarativno je nadodala. Posjetitelju se zamantalo i uhvatila ga je panika pri pomisli šta će sve morati konzumirati u 7 ujutro.
-Nemojte se naidit, ali rano mi je za ovako tešku spizu. -Pizala ja lagnje od foja karte ako ti ovo ne izideš! Antika zloslutna kletva natjerala je autora redaka da krene u konzumaciju, bez obzira na reakciju želuca načetog gastritisom. Nadao se posljednjim argumentom eskivirati čašćenje -Prilađen sam, pa ne bi moga puno!
Kao da je jedva dočekala. -Prilađen? Sad ćemo mi to sredit! Skočila je s katrige i zaletjela se poput Blanke Vlašić pred rekordni skok do kredence, izvadila bocun, nalila bićerin i naredila. -Pij! Ovo će ti dignit influencu, a spiza će ti past lipo na štumak! U bićerinu je bila ekstremno žestoka rakija.
-Srčenjak i trava iva šta od mrtva čini živa! Slikovito je prezentirala sastojke. Praćen strogim okom domaćice gost je naglim trzajem ispio i počeo preživati sadržaj s pjatance. -Oćeš da ti narižen koju fetu pečenice? Donila mi je jedna iz Zagvozda, ima žena svoje osobne gudine. Mutne glave od trave ive i fudran do grla spizom, posjetitelj je energično odbio pripravke osobnih gudina iz Zagvozda. Onda je, sve ne bi li domaćica prestala s nutkanjem, skrenuo temu sa spize.
-Teta Vinka sutra je Stara godina, di će te proslavit? Pitanje je bilo glupo i nategnuto, jer gdje bi netko od 80 i dobrih rešto godina dočekao Novu godinu nego u postelji pod inbotiljom ili u najboljem slučaju pred televizorom. -A di ću ja sinko moj s ovon mojon gobon na kostima i dešavanin nogama nego doma. Ali sićan se ja lipih dočeka, uzdahnula je i počela sa štorijom -Išli smo ti ja i moj kasnije kad je došla moda na dočeke u otele i restorane, ali se najrađe sićan jedne godine kad san pokojnoga upoznala, obrisala je kanavacom suzu i nastavila sa štorijon. -Vako ti je bilo. U to doba se nije puno bacilalo za te dočeke. Moja je baba govorila -Šta imate čekat kad će doć samo od sebe?
Izmolila san mater da me pusti u Veliko Brdo u njiov dom di su organizovali doček. Gori me zvala jedna rodica. Šta ću obuć mislin se? Mater mi je bila umitna, pa se uvatila posla. Na šufitu smo čuvali jedno padobransko krilo od ingleškog pilota šta je pa na Biokovo. To ti je najfiniji materijal, ne bi se stidio najskupje svile, objašnjavala je -Sašila mi je lipu kotulu na pjete, a za gornji dio jednu bjuzu na koju je nadožuntala merlo sa lancuna iz dote. Nije mi bila ravna Kreta Karbo! Velika studen, a ja bez kapota. Stavila san na se materinu jaketu i veliki babin plet i na noge put Velikoga Brda. Sve po mraku s vojnon baterijon šta je baba ukrala u El Šatu kad je bila u zbjegu od jednog ingleškog stražara.
Na po puta me sustiga jedan momak. Govori on meni -Gospojice ja san Marinko iz Gornjeg primorja, znan vas sa peškarije kad dođen prodat ribu! Zvali me prijateji u Veliko Brdo, pa govorin iđen vidit kako je. U mome selu svi već hrču od Zdrave Marije. Sve starčad!
Ajde mislin se ja Marinko kad si već tute iđemo zajedno, nećeš me izist. Došli gori kad već pisma i balanje tuta forca da se pod njima grede tresu.
-Je li bila živa muzika, upitao je sugovornik -Borati da šta će bit nego živa! Nije sprovod pa će mrtva! Tri armonike. Omer, Mišo i ne sićan se ko je bio treći. Sve lipe pisme i taman zasvirali meni najdražu ‘Blidi misec zagrlio zvizdu Danicu’ i mene Marinko doša pitat za ples, kad dotrkala moja rodica i nariče -Vinka, eno mi se mater guši umrit će! Ti si završila kurs Crvenoga krsta, pomagaj! Stara zabilila očima, krkja, poplašila se i ja da će otegnit papke. Zabacila joj glavu, digla noge u ariju, počela joj masirat prsi, a ona još gore. Zabila joj onda prste u grkjan da oslobodin tušnik, kad tamo veliki komad pancete, zalipjen za grlo. Kako san ga izvadila tako je odma zapivala onu iz Mame Huanite, ‘Samo jedan dan života’. Ne bi ti imala ni jedan dan da te nisan škapulala od pancete, stara gulozačo, promislila san.
Dok san ja nju škapulavala, moj ti se Marinko već uvatio jedne. Micika se zvala, došla negdi ozgar, a radila u društvo Naša djeca. Sad ja dumam ako ga ne otmem od nje neće više bit Naša djeca, nego će on njoj učinit njiovu dicu. Učinila san fintu da afanajen, on me iznio vanka i tako…, naglo je fermala. -Šta tako? -A ništa. Ravno posli devet miseci rodila san sina!, Prevrnula je delikatnu temu oko realizacije nasljednika. -Ajde ti polako! Moraš otovorit bibjoteku u 8! Isprativši gosta do vrata, obećala je. -Svakako ću ti javit kako je bilo s blagoslovon kuće.
Sa svog modela ‘ejpl.jabuka ajfono šešnest’ zvala je u rano popodne. -Je li dobro proša blagoslov? -Nije blagoslovio!, odgovorila je tronutim glasom. -Zašto? -Radi Anke i pašticade! Sugovorniku nije bilo jasno kakve veze imaju Anka i pašticada s blagoslovom, no znao je da će brzo doznati. -Bilo ti je vako… Došla meni susida Anka sva zapeškerena na vrata -Vinka moja spašavaj! Eno mi je javila Anđelka da velečasni stopro ulazi u njenu zgradu. Brzo će i k nama. Ja san na prvi, a ti na drugi pod, pa će prvo doć u mene. -Dašta će! govorin ja -Nije on Supromen šta ga dica gledaju na televiziju, pa će meni doletit na balkon.
-Ajde molin te ti stani isprid kuće, nastavila ona -I uđi s njime u razgovor pa ga sadrži, ne triba više od koji minut. -Zašto? -Zato šta taman iman dovršit pašticadu. Ako stanen otić će mi sve u prdec, a ne mogu prid popon trest teču. Samo još koji gogolj. Ti š njime štogo progovori i baci pogled na moj balkon. Ako sa sušila visi kanavaca s Didon Mrazon moreš ga otpravit. To će bit znak da san gotova s kužinavanjen, a ako ne visi još ga mrvu fermaj.
I ja tako odo doli, kad stvarno za koji minut eto ti popa. -Fajen Isus!, pozdravila ga ja. Čovik mi lipo ozdravio -Na vijeke! i uputio se put portuna. Ja bacila oko na Ankin balkon, a tamo ni kanavace ni Dida Mraza.
-Čekajte velečasni da van nešto rečen, zaustavila san ga. Čovik ujudno odgovori -Kažite šjora Anka?, a ja ni pet ni šest, nego -Kakvo će ovo vrime učinit, oće na buru? -Kažu da oće, odgovori on. Ja opet gledan na Ankino sušilo. Još nema kanavace. Opet on naprid, a ja za njin. -Čekajte! Šta mislite oće nan krešit pemziju dogodine? Tako san ja jadnoga čovika fermavala i nema šta ga nisan pitala. Te oće li fermat rat u Ukrajinu, te je li papi zdravje dobro, te ima li mi priporučit koji dobri pobožni libar za čitat. I taman mi čovik iša odgovorit, kad se pojavila kanavaca. -Ajte vi sad! Imate još puno kuća za obać. Posli Anke ste u mene, otpravila san ga leva-leva. Sigurno je čovik mislio da san rebambila.
On u Anke, ja doma. Čekan, nema ga. Taman stavila sarme grijat da mi dica kad dođu probaju prvu turu, kad čujen otvaraju se doli vrata. -Ajte naprid sad u mene!, viknen, a on će ti meni -Šjora Vinka, da me niste onako dugo zaustavili, već bi obavio blagoslov i kod vas, ali sad ne mogu. Zovu me hitno, jednu staricu treba ispovjediti. izgleda da joj se bliži posljedni čas! Vidimo se iza Nove godine! Zaludu san za njin vikala -Znan ja koja je ta, neće ona još na oni svit! Tako joj ćer svake godine u isto vrime učini, da joj se priko reda blagoslovi kuća! Nije me ferma.
-A šta ćete, doć će vam on odma po Novoj godini, nemojte se dišperavat! -Ma znan da oće, ali nije to još sve! -Šta sad? -Dok san ja trčala za njin izgorile mi sarme na špaheru! U garbun se učinile! Di ću sad nać kupus i meso za nove? -Sve će bit dobro! Nego sad vi čestitajte Novu godinu čitateljima Kamarina.
-Ajde oću, pristala je. Nakašljala se i pročistila grlo kao da će joj glas ići u eter, pa svečano poručila -Dragi moji! Bacite na Staru godinu sve u valcer. Ko zna oće li za valcer dogodine bit prilike. Ružni inštrumenti u cilon svitu sviraju. Ne dajte se dušmaninu! Blagujte i feštajte sa svojima koliko van takujin može platit i ne bojte se! Od kuge, gladi i rata oslobodi nas Gospodine, a za drugo ćemo lako. Zdravi i veseli bili! To van želi vaša šjora Vinka direkt sa svoga ajfono šešnest jabuka ejpl telefona! I pazite na sarme da ne zagore na špaheru, dok čitate Kamarin! Amen!
Ima li se ovako lijepo sročenim željama što nadodati? Nema! Sretna vam nova 2025. godina! Bože daj da i dogodine jedni drugima čestitamo!
Piše Marino Srzić/ foto privatni album
