Nakon sveopće inventure po raspadu bivšeg sistema, iz repertoara praznika zauvijek su odlepršali dani ustanaka, boraca, armije, te ostalih jugo nostalgičnih blagdana. U jedno se ipak s pravom nije diralo. Prvi maja, koji s prvim svibnjem nije imao veze, ostao je u kalendaru praznički opituran.
Već u vrijeme pokojne SFRJ, Praznik rada istrošio je pravi smisao. Zaboravljeni su povijesni štrajkovi u Chicagu, zaboravilo se na prosvjede socijalista u Karađorđevićevoj kraljevini. Pokojnim poklonicima Marxove religije odnijele bi se vijenci i buketi crvenih garifula pod spomen-ploče i biste. U prigodnim govorancijama spomenula bi se borba za radnička prava u zemljama trulog kapitalizma. Nama tada borba više nije bila potrebna zbog pravičnog samoupravnog socijalizma. Kad bi svi protokoli fermali, pučanstvo je moglo početi s pravom prvomajskom feštom.
Za scenografiju prazničkog ugođaja brinule su stare sugrađanke. Dekoracija ponistra i solara bila je redovito popraćena ćilimima iz prastarih dota. Pritisnuti s pitarima đirana, ćilimi, a rijetko i bandire, davali su poseban štih. -Majko di ćeš s oton staron štarcon priko ponistre?!, ljutio se sin. -Ovo nije štraca nego je najlišpi ćilim šta ga je tkala Jele Malićeva! Kad je bio dobar za Vidovdan, pa unda za 10. travnja, pa unda za oslobođenje od 10. travnja, zašto ne bi vridio i za Prvi maja?!, uvrijeđeno je stara iznijela burnu povijest ćilima koji je slavio kraljeve, okupatore i osloboditelje dok nije prodan za sitne šolde nekom talijanskom kolekcionaru.
Sin je panično stišavao da netko ne bi čuo politički delikatan profil tkane rukotvorine i zatvarao u strahu ponistre. Strah je bio suvišan, jer od buke na kali mater nitko ni ne bi čuo. Kalama su makarski glazbari već zorom orjali prvomajsku budnicu trumbetajući, lupajući pijatima i ‘zaudarajući’ ostalim inštrumentima, na opću radost građanstva koje ih je pozdravljalo s prozora. Samo su rijetki brontulali iz postelja, probuđeni taktovima koračnica.
Onda bi slijedila deportacija žitelja put glavnog svetišta prvomajskog hodočašća, na baškovoški Prvomajski uranak. Brundali bi motorini, palili se Stojadini i Fiće, te kretalo put cilja. Prva postaja je obično bila Krvavica gdje bi iscrpljene od dugog puta trudbenike dočekao dropčić. Uravnoteženi prehrambeni režim nastavio bi se s pečenim u Baškoj Vodi. Fažol, rečeni ‘grah’ tih godina i nije bio čest na svečarskom meniju. Razgaljeni gosti Karavane prijateljstva iz bratskih beogradskih ‘opština’ častili su kajmakom, kačkavaljom i pitama-gužvarama, transportiranim u cekerima.
Očevi pošprucani vinom i žešćim bibitima, majke s trajnim ondulacijama čvršćih od šljemova i djeca nalivena gaziranim nizom od Nare i Ore do Pepsi i Mirinde, uživali su u zabavnom programu. Uz koncerte estradnih zvijezda poput Beti Jurković, Kiće Slabinca i inih, pomno se pratila i trka magaradi, te vratolomije po lojavoj gredi na čijem je kraju čekao pršut.
I tako bi blagdanski napunjenih štumaka i zamantanih glava krenuli kući. Netko bi još provjerio je li u Krvavici ostala koja porcija dropčića i popio putničku bevandu. Ni sljedećeg se dana nije radilo, pa je nacija svetkovinu rada neradnički reprizirala.
Autor redaka se zaželio svog tog šušura u Baškoj Vodi i odlučio provjeriti kako stoje stvari nakon više decenija. Imao je i ponudu.
Vinka je zvala i predložila. -Ajde s nama ja častin! Došli su mi šoldi šta san tužila Lilu Sindikalnu šta je uzurpovala moju zemju i sve pocesala za učinit sinu vikendicu povr Zagumanja. Sad smo se nagodile i kanulo mi je lipo eurića u takujin, zacerekala se s druge strane mobitela, te iznijela prvomajski plan -Evo ja ću afitat auto-gombi i vodin tebe, Anku, Meru, Pašku i Martu na pečeno u Bašku Vodu. Iđeš li? Teško je bilo odbiti ponudu, pa je poziv promptno prihvaćen.
-Iđemo okolo podne, najdaje do po bota. Okupjanje je isprid moga portuna. Po nas dolazi gombi! Nažalost kombi rečeni ‘gombi’ nije odveo ekipu na ugovorenu destinaciju. Stvari su se zakomplicirale i izjalovile. Kakve su dežgracije zatekle Vinkinu kumpaniju, saznalo se što iz konfuznih telefonskih izvješća, što iz iscrpnih eskpertiza uživo.
Autor se pojavio na dogovorenom mjestu. Od spomenutog gombija ni traga. Sa svog balkona dozivala je Vinka, a s balkona ispod Anka. -Mali dođi… -Gori… -Da ti referišemo…-Kako je sve otišlo u prdec!, nadopunjavale su se jedna za drugom. Vinka je čekala pred Ankinim vratima. Posjevši u kužinu krenulo je s pištulom o nesretnom raspletu događaja. -Šta je otišlo po zlu? -Ništa mi ne govori!, počela je Anka s već spremnim faculetićem za suze. -Ja se jutros digla cila sritna šta ćemo se danas prodivertit i napapat pečenoga. Od sriće san na vas glas zapivala ‘Marijooo svibnjaaa kraljicee..! Kad me ona moja každrafica od neviste na sav itac napala.
-Sramite se, ali mi ne činite dosta dišpeta svaki dan! Sad me oćete uništit i politički. -Misusovo čerce kako politički?, govorin ja. -Pivate klerikalne pisme za inat na Prvi maja, jer znate da san na listi livih za izbore, a vi oćete da pobjedu vaši s desnog krila i činite mi kontru! Još ste i ponistru rastvorili da se čuje! To vas je neko nagovorio! -Nije čerce nego san se sitila da je svibanj Gospin misec i zapivala! -Provokatorice!, izdrečila se na me izletila vanka. Meni se srce uzlupalo. Jedva san usula cukra u vodu da dođen sebi, ali evo!, ispružila je ruke koje su vidljivo drhtale -Još se tresen! Onda san išla zvat Vinku da ne mogu nigdi, a ona meni kaže -Ni ja! Krešio mi je tlak na ijadu gradi! -A šta se vama dogodilo šjora Vinka? -Isto šta i njoj samo od desne bande!, spremno je izvijestila. -Kako?
-Eto tako! Cilu san se noć vrtila po posteji, napeta kako će nan proč put do Baške Vode. Malo zaknjala i sanjala prvomajsku paradu. Jutros dok san kuvala kavu sitila se toga sna, a nikako se sitit šta bi ono pivali kad bi špancirali priko rive u paradi. Onda se dositila i na vas glas opalila ‘U divjaka luk i strijela, železnica, selo, grad! Naša bit će zemja cila, da nan živi, živi rad!’ -Uto mi se sin skočio iz kreveta i napa me -Neće bit vaša zemja cila! Desni će dobit na općinske izbore! To pivaš samo da me urekneš i da moji ne prođu! -Ja se zapeškerila, krešio mi tlak i za inat još žešče zaorjala –’Podignimo u vis čela..!’ Sin na me -Umukni! A ja uvatila kogumu i kavon ga zalila po prsima. Srićom da se već oladila. Skandal! I di ću sad vaka na uranak?, uzrujano je završila.
-A šta je s Merom, Martom, Paškom?, zainteresirao se autor. -Sad ćeš čut!, uzela je mobitel u ruke, utipkala Paškin broj i upalila razglas. Pozvani se javio s bolnim uzdahom -Ajmeee! Vrti u štumku gore nego da vapor kroza me prolazi. -Reci šta je bilo na porta-voče si da te čuju Anka i mali. -Vako! Jutros se diga za vidit šta je na rivi. Nisu još počeli dilit fažol, ali me momak jedan zazva. -Dođite barba Paško! Vi ste od ribe. Probajte malo ovo niste nikad jili. -A šta je to? -To su van inčuni, ali na kaparačo način! Mislin se iđen probat i oti kaparačo. Pojio cili pijat. A onda me uvatila velika potriba. Trč kući i da prostiš na kondotu sinje more iz mene! Infeta san se s tin kaparačon! Ne mogu u Bašku Vodu! Sad mi je uranak na kondotu!, bolno je završio. -Šta je oti kaparačo?, zainteresirala se Anka. -To ti je riba bez kuvanja. Posoli se, limunon zalije, ostane priko noći i onda kusaju. Tako mu i triba kad je guloz! Ko je vidio ist sirovu ribu! En im kaparačo! Dala je ocjenu o gastronomski sve popularnijem karpaču.
Onda je na vrata zazvonila Marta Trumbeta. Bez pozdrava je počela. -Anka, imaš li oni impašt šta se lipi na bolna mista. -Šta je bilo? Di ste se ruvinjali? -Nek’ ti kaže sama, mignula je Vinka -Već se pročulo! -Jadna ti san!, zakenjkala je Marta -Jutros išla vidit dile li fažol, samo za probat. Krcato svita. Došla na red dali mi porciju, sila na šentadu i izila. Otišla doma po malo oveću teču da bi imala sutra za ručak. Ona me guda Gordana sinjala da uziman drugi put i napala. Ja govorin -Šta te briga, ne diliš od svoga! Ona meni -Izlazi iz reda manjamuktašice! Ja njoj -Neću!, a ona mi otrgla iz ruke teču i smirila u lebra! Nešto mi je naciklo. Sad ne mogu na uranak! Daj mi Anka impašt tako ti svega. Anka je otišavši u potragu za impaštom promrmljala -Tako ti triba! I govno bi uzela da je mutke!
-A šta je s Merom? Nitko nije znao pa je Vinka uzela mobitel u ruke -Meree! Di si? -En ti Filipinca i Baške mu Oštarije!, bijesno je repetirala Mere. -Kakvi Filipinac, kakve Baške Oštarije?, zapitali su se nazočni. Slijedilo je objašnjenje. -Jutros se mislin iđen uzest taksi nek me odvede u Bašku Vodu prije vas. Tila san kaparat da nan ostavi jedan iz Imoskog, opek, bubrižnjak i glavu od janjca. Doša taksi po me. Vozi Filipinac, simpatišan momak. -Ja mu kažen Baška Voda pliz direkt! Ne pitan šta košta! On meni -Baske Ostarije? -Ja ga razumila da kaže Baška što prije i odgovaran mu -Tako je! Što prije, tiraj makinju. Ima bit da san zaspala oko Promanje. Otvaran oči ono Omiš. Pitan Filipinca -Di si me to doveo sinko!, a on -Lejdi još puno do Baske Ostarije! – En ti sinko jarca i Oštarije, moga si me na vr Velebita odvest. Platila mu, izašla, srićon tute mi živi rodica Antica. Evo me sad u nje, uvatila me zaduva. Rekuperajen se. Hebi ga, ništa od Baške Vode. Da mu Oštarije Baške!
I tako što radi ideoloških prijepora, što radi kaparača, što radi fažola, što Oštarija Baških, ne odosmo u Bašku Vodu.
-Dogodine ćemo!, rekla je Vinka. -Ako priživimo, nadodala je Anka. -Ništa od pečenoga, rastužila se Marta. -Evo kako ćemo!, sjetila se Vinka -Iman mlade janjetine, spravit ćemo je s bižima ja i Anka. Ima i artičoka, taman će se oladit do večeras da budu kako triba. Paško će se rekuperat, Mere će do večeras natrag i svi u mene na večeru. Janjetina s bižima je govorila devet jezika, artičoki su bili ko cukar. Paško je riskirao novo dežuranje na kondotu, a Marta je dobila tečicu za doma.
-Ajmo jednu sad zapivat kazala je Anka nakon treće bevande. -Ajmo!, složila se kumpanija. Vinka je najavila -Jednu za sva vrimena i kontra svih nepravdi i sila, pa je potegla zvonkim sopranom ‘Padaaj silo i nepravdooo…!’ U nadi da će sve sile i nepravde kad-tad pasti, sa zakašnjenjem vam u Gospinom svibnju kamarinska ekipa čestita Prvi maja!
Piše Marino Srzić / foto privatni album
