-Proda san stan!, bubnuo je Paško na kraju prošlog Kamarina. Nakon jedva preživjelog udara groma nad Osejavom, ova je novitada na okupljene u Vinkinom tinelu djelovala ubojitije od grmljavine. To bi trebala biti tema današnjeg đira.
No, u međuvremenu su se u akciju uključile i tri svetice; Marta, Marija i Ana, rešto i sveti Lazar. Ako zvuči kao svetogrđe, u krivu ste. Ne radi se direktno o svetačkom zboru nego o njihovim imenjacima na ovom svijetu.
-Sutra je sveta Ana, kazala je Anka nakon šokantne Paškine izjave. -Anka Gospina majka!, nadožuntala je Vinka -Onda je tebi imendan! -Je! I sve vas pozivan u sebe na večeru. Danas jesmo, sutra nismo! -Jesi vala prava čestita hanuma! Sofra ti je vazda puna!, pohvalila je Mizera. -Nije beg cicija!, ponosno je Anka uzdigla glavu, te sjetivši se nečega namignula Vinki -Ajde vidi u katolički kalendar koji još sveci padaju ovu nediju! Vinka je znala gdje ta ide, nabila očale na nos i pročitala s kalendara zalijepljenog na veltrini. -Klimento Ohridski, pa papa Viktor, pa na 29. Marija, Marta i Lazar! Praveći se da nije ništa čula, Marta je momentalno krenula kopati po borši nabrekloj od tko zna kakvo ’embalažnog’ sadržaja i usput rekla -Hebi ga kad nema Lazara.
Inače naivni Rodrigo shvatio je na koju je kartu u berkinastoj briškuli zaigrala čimavica Marta, pa kazao -Mi dont hev nemati Lazarus, ali imati Marta i Meri. End Meri iz Marija! Onda biti fešta od njih dvi tugeder -Bravo Filipinac!, pohvalila ga je Vinka -Imamo Martu i Mariju! -Marta i Marija bela kumpanija!, uskočio je Paško.-Ti kuco, tvoj će predmet tek doć na red. Prvo tribamo dogovorit di nas časte Marta i Meri! Meri je iznenadno hitno trebala učinit potrebu i uputila se put kondota, ali je Vinka uspješno zaustavila bijeg s bojišnice podmetnuvši joj nogu. Opijezdivši preko zapreke Meri se športski spretno prizemljila na sve četiri po tlevu izbjegavši ozbiljniju povredu.
-Ja san Meri nisan Marija! Mene nema u rvatskon katoličkon kalendaru, nego samo u ingleškom, a mi nismo u Ingleškoj nego u Rvatskoj. Unda se ne računa! -Bat Meri iz Maria!, primijetio je Rodrigo. -Je ti mater na Filipinima, a ne ja!, otresla se Mere-Marija.
-Ja bi slavila, počela je šunjat Marta -Ali bi bio red da pričekamo i Lazara. -Misusovo kojega Lazara?. prekrstila se Anka. -Moga rođaka Lazu, šta je sin od tete mi Mladenke koja se udala u Požarevac. On bi možda doša ovo lito, pa bi lipo mogli proslavit zajedno, pokušala se izvući od troška. -Je li to oni Lazo šta se pričalo da ga je šlagiralo kad ga je žena uvatila da ašikuje na pijaci s onon šta je prodavala boraniju i šargarepe, sjetio se Paško. -Je! -Pa di će tako šlagiran na more? -Šta ima veze! I sveti Lazar je umra pa se iz mrtvih diga! Može se i on šlagiran rekuperat! Bog čini čuda! Je li tako?, zatražila je pomoć od Anke, predstavnice Vatikana u kumpaniji. -Slava Bogu!, potvrdila je zbunjeno pobožnica. Vinka je odlučno odbila čudo izlječenja u slučaju šlagiranog Laze. -Kako da ne! Rekuperat će se do koji dan, pa će se strmpopijezdit iz Požarevca do nas i trčat kros svako jutro do Basta i natrag. Ni čudo Božje vas neće spasit od čašćenja!
Nositeljice imena na 29. srpnja iz katoličkog kalendara morale su kapitulirati. Marta je pokušala barem donekle ublažiti situaciju i spasiti takujin od katastrofe. -Vinka draga, započela je mazno -Bi li ja i Mere mogle… -Ne bi mogle!, znala je unaprijed šefica šta slijedi. -Ne bi mogle ni u mene ni u Anke organizovat večeru. Nama su kuće ko kolodvor i porat zajedno. Dolazite na mutke manjažu ko da smo pučka kužina. Jidete, ločete, trošite nan kartu od kondota, od popodne ubijete oko pod našim kilmama, perete robu u naše makinje za ne trošit doma letriku! Samo šta se niste još uselili! Ovi put nas imate vodit u restoran kako Bog zapovida i častit nas šta god naručimo!
-Ja nisan škrtičina ko Marta, opravdala se Mere -Ali sam sad nemoćna pri takujinu! -Di su ti šoldi? -Eno ih u Dalića i u Španiju! -Šta to buncaš? Jeli te okrpilo sunce u ćivericu? -Okrpio je mene Dalić i cila ekipa španska. Od golmana do livog beka! -Kako vas to okrpiti ol našional futbol tim od Spejn end mister Dalić?, smantano je zapitao Rodrigo. -Ne bolan okrpili za prave!, pokušala mu je protumačit Mizera. -Dobro si izdurala. Jesu te puno ruvinjali?, zacerekao se Paško. -Hebeni jarče, samo su ti šporkarije na pameti!, smirila ga je tavajalom u glavu Mere.
-Šta je bilo?, zapitao je autor, koji kao što ste primijetili od puste parlatine nije mogao doći do riječi. -E moj Mali! Dibidus san otišla na inkanat! -Kako? -Tako šta san virovala Daliću i uplatila u športsku kladionicu cilu pemziju na prognozu da naši iđu barenko u polufinale. Oni se vratili s prvenstva ko da su skoknili do Male Dube, a ne letili do Amerike. Vratili se prije nego šta su ošli. Onda san povirovala u Argentinu, jer su mi dragi nako žestoki i dišpetni. Pravi muški! Digla sa banke sve šta san imala. Tipovala na njih, a Španci ih salamaštrali. Sad sam bez kune i eura i kako ću onda častit?, zapeškerila se od stida Mere.
-Dobro ti stoji!, ofregala je Vinka -Šport ti daje u glavu i rizikuješ bile pare za crne dane. Eto ti Španci! Anka je u međuvremenu zakunjala, pa se na spomen ‘Španaca’ prenila iz pižoleta. -Kako si znala?! A nisan ti kazala! -Šta znala? -Kako si znala da činim za večeru španske tice. Ostavio mi je mesar zrile junetine. Za prste polizat! Je li ti u punjenje Španaca meteneš i kiselih kukumara? Rodrigo je raskolačio od iznenađenja oči -Vi Kroati veri teribl pipl narod. Vi put in Speniš men kukumar!?, prestravio se nad hrvatskim običajem ‘filanja’ Španaca kiselim krastavcima. -Ne stavljamo ih bolan u Špance, nego u tice španske, pokušala mu je objasniti Mizera. Opet je doslovno shvatio. -Por litl speniš tice. Ja voljeti litl brd. Oni ciju-ciju singing puno lipo!, skoro se nije rasplakao nad sudbinom ptičica. Autor je htio Filipincu objasniti nesporazum i negirati sadistički čin spram španjolskog naroda, no Vinka ga je prekinula. -Ajte doma! Puna mi je glava kukumara i imendana! -Vidimo se sutra u mene!, pozdravila je i Anka, te se kumpanija razišla.
O Ankinom gostoprimstvu bespotrebno je trošiti riječi -Za posluženi pršuti i sir je naglasila -Nije ovo iz najlona, nego se sušilo na buri i zrilo bez galofaka! Španske tice je stručno prezentirala -Vake ni krajica španska Sofija nije nikad jila neka je vladarica od cile Španije! Desert je predstavila -Ovo je špecijalna torta učinjena po riceti od časne Prudencije koja je kuvala za pokojnoga biskupa!
Anki su od srca nazdravili, a Mere i Marta zapjevali -Nemam srebra, nemam zlata, nemam ništa da ti dam. Samo ovu pjesmu pjevam, sretan Anka imendaaan! Dobro raspoloženje je minirala šefica -Tribat će vama do tri dana i srebra i zlata za počastit nas! Marta i Meri su se snuždile, Paško zareavo -Lipo imee Ankaa..! Još se koji put nazdravilo i ‘finiše le fešte’. Sveta Ana je dostojno proslavljena.
A onda ‘bi dan treći’. Imenjakinje svete Marte i sestre joj Marije, trenutno bez prisustva Lazara, ugodno su iznenadile kumpaniju. Restoran nedavno otvoren, već na dobrom glasu, spiza bjelosvjetska. Kao da idu promatrati kanočalom konjske trke na Royal Ascotu, Anka i Vinka su se prezentale sa živopisnim kapelinima i u laganim opravama diskretnog uzorka. Mizera je izvadila iz naftaline opasno dekoltiranu veštu u kojoj je nekad pjevala u tko zna kojem bircuzu. Ljubomorni Rodrigo joj je nakon užarenih pogleda konobara zavezao oko vrata tavajol i temeljito prekrio bujno poprsje. Paško je jedva disao u bijeloj košulji koju mu je Anka štirkom inkolala do tvrdoće mramora.
-Predlažem za početak naše nagrađivano jelo …, krenuo je konobar. Vinka ga je prekinula. -Za početak svakome viskoga i đinova. Onda za prigrist tatarsku bifteku. Šta imaš od ribe? Počeo je nabrajati. -Ništa to! Oborite bile, šampjera, glavu na juvu, rep na gradele. Imaš li škampe? -Imam, ali neće bit dovoljno, rezervirali su gosti Amerikanci. -Hebeš Amerikenjce, podvali in kanoče, ali oni znaju šta jidu. -Vino? Domaće? -Ništa otvoreno, sve iz zatvorenih botilja. Marta i Mere časte!
Slavljenice su mijenjale kolure kontajući koliko će narednih mjeseci nakon takvih bakanalija gladovati.
Pijati su se hametice praznili, nove botilje naručivale, mumalo se, guštalo, papalo. Paško je diskretno ispustio gromki zvuk iz usta. -Srami se! Nisi doma da rutaješ!, kudila ga je Anka. -Ja ne rutajem, Ja sam fijen, ja podrigujen!, objasnio joj je razliku u terminima. Da konobar nije najavio fajrunt, ostalo bi se do zore.
-Mi dvi iđemo sredit račune, a vi ajdete polako, tonom osuđenice pred smaknuće kazala je Mere. -Svaka čast kad ste se ovako opoštenile i drugi ćemo put!, pohvalila je Vinka. -Može ako ćete nam skupit šoldi za ukopa!
Autor je preko oka na odlasku primijetio kako slavljenice raspravljaju s konobarom. Marta je otirala suze, a Mere se tukla šakom u prsi.
-Barba Paško, oću vas otpratit kući? Malo ste više popili.-Može Mali! Uz Paškino balanzanje kalama došlo se do cilja. -Evo nas! Fala ti! -Ali ovo smo isprid Merine kuće? -Ja san sad u nje! Jesan reka da san proda stan! -Jeste i o tome smo tribali danas u Kamarinu. -Ima u Bogu dana, drugi ćemo put! Ima Paško pravo. Čini se da je slučaj posebno zanimljiv i zaslužuje puni đir.
Još nešto za žuntu! Autor je jučer ekstremno rano krenuo učinit banj na Osejavu. Intrao je na Meru i Martu. Odakle vi u ovu uru? -Još misec dana ovako! Ujutro u zoru, navečer kad se zatvori. -Šta?! -Lokal očistit, doma nosit tavaje na pranje i šumprešavanje. Šta misliš ko će platit ono šta smo popapali? Srićon da se dalo dogovorit s gazdom, prošunjala je Marta. -I upamti mali! A neka i judi pročitaju. Ko ne plati kurbu, plati likara!
Poslovica je malo greza, ali ako je dobro protumačite i budete se je držali nećete upast u kašetu brokava kao Mere i Marta.
Kad smo već bili pri imendanima, sretno svim Anđelkama i Anđelima. Posebne čestitke Imoćanima na dan njihove zaštitnice Gospe od Anđela!
Piše: Marino Srzić/ foto: privatni album