‘Zora sviče, dan se budi…’ Danje svjetlo se tek stidljivo prizentalo, kad je autora nešto prenulo iz sna pravednika. Smantan, nije odmah shvatio javlja li se to fiziološki zov koji alarmira odlazak na kondot ili nešto drugo. Bilo je nešto drugo. Pratiteljima Kamarina nije teško pogoditi što. Naravno, Vinkin poziv. Pretekla je i pivce koje su nas nekoć budili iz zadnjih kapunjera skrivenim po dvorištima.
-Alo! Ko rano rani dvi sriće grabi! Šta činiš? -Spavam! -Nisi više! -Šta se dogodilo? -Nije ništa, nego cilu noć duman i evo kako san odlučila! Neću ni kerbere, ni kladiole, niti…, iznenada je zapjevala -Nabrali smo kiticu, najljepšega cvijećaaa…. Neću ni kavu, ni bejadere! Jesi me čuo Mali?
Da je kojim slučajem ‘Mali’ nakon civiliziranog buđenja čuo ovu tiradu shvatio bi o čemu je riječ. Ovako je mislio kako još sanja. -Ne razumim vas ništa! -I ti posta plitak ko Anka! Kako ne razumiš?, dalo joj je u možđane -Prikosutra je Osmi marta! Ženski dan! -Aha!, konačno je iz konfuzne Vinkine pištule nešto bilo jasno.
-Šta onda oćete ako nećete ni cviće ni kavu, ni bombonijeru? -Oću predavanje! -Kakvo predavanje? -To sad zovu špreploča-predavanje! -Koja šperploča? -Tako san čula da govore na televiziju. To je ono kad je neka rasprava i kad predavač objašnjava, pa in još pokazuje na kino -platno! -Nije mi jasno šta govorite?! -Predavanje moderno! Je li šperploča? -Da nije panel? -E to! Znala sam ima veze sa drvon i marangunima. Panel-ploča, šperploča, vrag isti! -A o čemu ću vam na toj špreploči predavat? -O ženama iz povisti naše Makarske. Kako su znale i bojno dejstvovat kad je tribalo. Ajde smislit ćeš ti štogo. Već si odotome pisa i entervjuisa pokojnu Tonu, pa Mirku, Maricu…! Dođi večeras. Čekamo te!, izdala je nalog i prekinula vezu.
Autor bi se morao snaći i da mu je Vinka naručila predavanje o suživotu tuljana i pantalena na Plišćevcu. Nju ne možeš odbit ni da si trenutno na traumatologiji.
Trpeza u tinelu domaćice bila je neuobičajeno skromnog asortimana. Slani štapići u plastičnim čašama. Terinice sa smokijem i čipsom, napolitanke i sirupi za mućenje soka. Anka je od nelagode slijegala ramenima i prišapnula -Šta ću ja? Tila je da sve bude skromno i metro! -Metro? -E! Ono po starinski! -Mislite retro? -E to! A tila san ispeć kifline i učinit bar štrudel kad ne da tortu! -Ja se ponudila jufke razvijat i bar krumpirušu donijet, pa nije dala!, šapnula je i Mizera. -En joj jarca! Nema ni vina!, ronjao je Paško ispijajući u očaju razmućeni sirup od naranče. -Da nisan imala u borši afanala bi od gladi, pokazivala je Mere na dopola izgriženu energetsku pločicu za športaše. Rodrigo je kunjao iscrpljen od raznošenja pustih narudžbi. Čini se da je samo Marta bila zadovoljna. -Baš su friški ovi smokiji, mumljala je zadovoljno punih usta.
Vinka je prekinula mrmljanja -Dosta je bilo grintanja! Dan žena obilježavamo informativno i radno! Nema žderanja i lokanja ko dosad! U svitu bukte ratovi i neredi! Mi žene moramo se solidarisat sa žrtvama i bit spremne na sve!, izrecitirala je kao na Zboru radnih ljudi s početa 80-ih godina. -Mali će nam na šperploča, ovaj…, ispravila se -Panel-predavanju envocirat uspomene kako su naše stare Makarke bile spremne na sve situvacije i znale bojno dejstvovat! -Alahu dragi, ovo ko da je na času obrane i zaštite!, šapnula je Mizera razbuđenom Rodrigu. -Vot iz zastita end obarauna?, upitao je zaručnik neinformiran o nastavnom programu pokojne Juge.
-Nismo pripremili powerpoint za prezentaciju, pokušao se očajnički izvući prezentator. -Ne triba nama oti povero-pointo. Marta će okolo ić i kaživat slike kako budeš govorio, samo nikako ote fotografije metnit u Kamarin! Mogli bi nas naslidnici tužit za uvridu časti predaka! -Ne bojte se! Stavit ćemo druge slike šta nemaju veze sa spomenutim osobama, smirio je Mali.
‘Šperploča-panel rasprava’ o oružanoj spremnosti ‘nježnijeg’ spola, a sve u čast Dana žena, mogla je započeti. Šefica je naredila tišinu u publici i prezentator je krenuo…
-Na osnovi sjećanja naših preminulih sugrađanki koje sam za života intervjuirao, prisjetiti ćemo se bojovne spremnosti domaćih žena u konfliktnim situacijama. -Bravo Mali, dobacila je Anka iz publike -Gušt te sluša kako učeno govoriš! -Kuco!, ušutkala je Vinka i izdala befel -Započni!
Mali je započeo… Marta je prethodno u nedostatku tehničkih sredstava prošla cotajući tinelom sa grupnom fotografijom iz ‘svita’. Prizor je bio slikan na plaži. Svi su bili u kupaćim kostimima i majicama na špaline, osim jedne ženske osobe. Zabotunana do grkljana i u škuroj bluzi dugih rukava odudarala je od ostalih.
-Krenimo sa sjećanjem I.V., citiram: ‘Kad bi đeloze žene bile sigurne da im muž s kojom šinjorom iđe u štetu, najprije su plaćale mise svetome Jozipu zaštitniku familje. Ako im on ne bi pomoga, ulili bi u latenu bukicu šode-kauštike, čekale muža da se vrati iz škuribande i pjuf! Zalili bi ga posrid ćunke! On bi onda cili život nosio škuru taju na obrazu i znalo se da je vara ženu.! Privarene nisu zalivale samo šodom muževe nego i njiove jaranice. Tako je jedna, ne smin je imentovat, zalila nesritnicu nasrid rive. Ostale su joj velika maće po otkrivenim rukama. Pobigla je iz Makarske u Zelandu od sramote’
-Ja bi da orden i mužu i njiovin šinjorama, a ne ih ruvinja sa šodom. To su bile žrtve! Da su dobivali doma ono šta ih pripada ne bi tražili sa strane!, stao je u obranu napadnutih Paško. -Ima bit da i ti imaš neku maću od kauštike po sebi, zahihotala se Mere. -Iđemo dalje!, prekinula ih je Vinka. -Mali, naprid!
Marta je odcotala novi đir s fotografijom stare makarske pijace.
-Evo jednog članka iz ondašnjih novina ‘Jadranskog dnevnika’. Potpisnik je dopisnik L. Klarić zvani Babauk. Citiram:
‘Na pazarni dan Svetog Lovre, dogodila se nemila scena na makarskoj pijaci. U pogađanju oko cijene veće količine voća za restoran Kolumbatović, teško je ranjena piljarica A.R. Njena konkurentica B., nakon duge prepirke i smanjivanja cijene breskvi i smokava, snažno ju je udarila pijačnim utegom za vagu u sljepoočnicu, nakon čega je žrtva obilato okrvavljena pala u duboku besvijest. Hitno je intervenirao liječnik Juraković, a nasilnicu su sproveli žandari.’
Osjetivši se prozvanom, u obranu bacačice utega iz članka starog nešto manje od stoljeća, javila se Mere -Šta je on ima pisat od mojoj babi! Ža mi je šta tu rošpiju nije i žešće ruvinjala! Svakome je mušterije otimala i prodavala muda pod bubrige!, otkrila je Mere identitet vlastite babe bojovnice. -Kakva ste vi to bolan raja? Ja mislila sve fin svijet, a ono samo što čakija ne radi!, zblanila se Mizera. -Ima i toga!, potkrijepio je tvrdnju autor. Slušajte! Svjedočila Marica R.! -To je pokojna Jerinica, nadopunila je Anka.
Citiram: ‘Ja san prolazila kalon, kad se B. sa sestron vraćala iz Osejave sa šišaricama za potpalu. Nosile su dva velika brimena. U to ih je intrala G. i kazala –Lako ti je tako naložit doma špaher, kad ti lugar M. loži ispod bora sestri peć! B. je odma skočila, uvatila je anprsi, bacila po tlevu i zapritila joj je da Zdrave Marije neće dočekat! Usput je malo frižala tumperinom ispod grkjana. B. je morala platit veliku globu za ne otić u pržun, ali je isto nastavila kupit šišarice!’ -Oti nadlugar M. ti je bio prandide. Indiskretno je provalila inicijale Vinka pošprdno se cerekajući. Autor nije reagirao.
-Makarska pipl iz veri denđrs oupasan svit!, primijetio je Rodrigo. -Bilo je i gorega, samo se ne smi sve govorit, potvrdila je Mere.
Marta je u ulozi hostese s fotografijom pretile matrone nakićene zlatom bogatije od Gospe Sinjske, još jednom učinila krug tinelom.
-Red je na posljednjem bojovnom sredstvu, otrovu, krenuo je s posljednjim primjerom Mali. Citiram Mirku T. -To je naša Mirka s Potoka!, sjetila se Anka.
‘Dvi su se naše Makarke vraćale iz kontrabande vaporom iz Zadra. Švercale su zlaton. Jedna od njih je prošla boje i za manju cinu dobila veću gramažu kadena i bračoleta. Ova druga je bila jubomorna i nije znala kako joj se osvetit, ali joj je brzo došla prilika. Kolegica joj se požalila da je boli štumak. Ota đeloza se ponudila skuvat joj kamomilu u brodsku kužinu. Uvalila joj je kučarin mišomora u čikaru i dala da popije. Ova je bidna brzo zabilia očima i uvatio je proliv. Berekinica je oteglila do kondota. Per la finta joj pomogla da skine kotul i dok je otrovana santala od groznice, uzela joj zlato sakriveno u mudante i zakačeno na ligambe od bičava. Kasnije se sve raspetljalo i oštećena je išla tužit, ali je ona već utekla priko Italije u Ameriku’, završen je posljednji primjer stupnja naoružanja borbenih Makarki.
Anka se naglo rasplakala -Niste tribali moju tetu Ritu spominjat. Morala se snać i ukrast jer je doma imala muža motornog alkokoličara, dvi gladne zave i zločestu svekrvu šta je tukla bijama kad ne bi ništa zaradila. Je da je ovu tila otrovat, ali se kasnije pokazala! Uvik joj je iz svita slala čikolate!
Vinka je zaključila ‘šperploča-panel prezentaciju. -Iz ovih primjera da se zaključit da se sa ženama nije igrat, jer znaju ubojito dejstvovat! Zato muški pazite se!, priprijetila je prstom djelu publike drugog spola.
-Lipo si nam začinila 8.marča, otirao je znoj sa čela Paško. A ja mislio da ćemo se počastit s kojim bokunom. U po marča sipa i komarča!, sjetio se stare sezonske poslovice. -Nije još po marča, ali je u mojoj ledenici od frižidera uvik marač. Eno komarča čeka da se leša, a sipa je već pustila crno i još vaja samo ubacit rizi! Nije Vinka škrtičina ko neki i mona da vas časti smokijima i sokom za mućenje! Slijedio je aplauz guloze publike.
I tako je autor s kumpanijom proslavio Dan žena. Kakva je bila svrha ‘šperploča panel-prezentacije’? Svakako ne da bi afirmirala borbu za ženska prava uz pomoć bojovnog djelovanja. Ali, kako je kazala Vinka -Nije zgorega da se i muškima digo zatresu gaće!
Izmoren prezentacijom, dragim čitateljicama autor čestita njihov dan. Uz želju da preuzmu timun, učine svijet boljim i naravno, ostanu vjerni Kamarinu!
Piše: Marino Srzić/ foto: privatni album
